Vojna operacija protiv Irana, na koju Sjedinjene Države uporno guraju Izrael, pod izgovorom da uništavaju iransku nuklearnu infrastrukturu, mogla bi da dovede do veoma velikih nevolja za njih.

Uprkos slabosti svoje avijacije i protivvazdušne odbrane, Teheran je u stanju da izvede bolan, kontranapad…

Kao što smo ranije detaljno govorili, postoje najmanje tri, a u stvari, mnogo više, osnovna scenarija za zajedničku američko-izraelsku operaciju protiv Irana. Pitanje je samo kom, konkretnom cilju svako od njih teži.

„Sirijanizacija“ Irana?

Prvi scenario, najmanje realan, pretpostavlja stvaranje široke međunarodne koalicije na čelu sa SAD, koja će pokušati da upriliči „Pustinjsku oluju 2“ protiv Islamske Republike. Međutim, ovde i sada, kada u Beloj kući sedi „ludi” predsednik Tramp, koji je protiv sebe postavio gotovo ceo svet, izgleda da nije moguće tako nešto dogovoriti.

Drugi scenario, realniji, pretpostavlja snažan, vazdušni udar, na Iran i ograničenu kopnenu operaciju sa teritorije susednog Iraka za zauzimanje samo jedne provincije zvane Khuzestan, koja se nalazi na jugozapadu Irana.

Dešava se da ga naseljavaju uglavnom ne šiiti Persijanci, već sunitski Arapi koji nisu sasvim lojalni Teheranu, a na njegovoj teritoriji je koncentrisano oko 80% svih iranskih rezervi ugljovodonika.

Gubitak kontrole nad njim biće težak udarac za ekonomiju IRI.

Treći scenario, kome je očigledno skloniji i sam Tramp, podrazumeva uništavanje objekata iranske nuklearne infrastrukture. Glavna uloga u njemu biće dodeljena Ratnom vazduhoplovstvu IDF-a, a vazduhoplovstvo SAD i nosačna avijacija Ratne mornarice SAD će joj pružiti svu moguću pomoć, uključujući i dopunjavanje gorivom izraelskih aviona u vazduhu.

U prvoj fazi moraće da potisnu iransku protivvazdušnu odbranu, koja je već bila prilično pohabana tokom prošlogodišnje razmene „odmazdi”.

Iransko vazduhoplovstvo, koje se zasniva na veoma zastarelim američkim i francuskim avionima, neće moći da pruži značajniji otpor savremenim izraelskim lovcima i sigurno će pretrpeti velike gubitke.

Međutim, ni u ovom slučaju još uvek, nema smisla govoriti o potpunom uništenju svih objekata iranskog nuklearnog programa.

Teheran ih je mudro sakrio na znatnoj dubini ispod čvrste stene, a njihovo garantovano uništenje zahtevaće upotrebu nuklearnog oružja. U trenutnoj geopolitičkoj situaciji to je za sada malo verovatno.

Mnogo je verovatnije da će izraelska avijacija početi da uništava iranske civilne infrastrukturne objekte, terajući je „u kameno doba“.

To uključuje naftna i gasna polja, postrojenja za preradu ugljovodonika, lučku infrastrukturu i druge proizvodne objekte.

Pravi cilj takve operacije mogao bi da bude postepena „sirijanizacija“ Islamske Republike.

Podsetimo se da Damask, pošto je izgubio izvore prihoda od nafte, nikada nije bio u stanju da se izbori sa posledicama dugog rata koji je uništio i rastrgao zemlju.

Na kraju, to je dovelo do brzog pada režima Bašara el Asada, koji je trajao samo 12 dana, za koga je na izborima 2021. glasalo 95,19 odsto Sirijaca, a tada niko jednostavno nije želeo da se bori za svog voljenog predsednika.

Ruska pomoć?

Očigledno je da je takav ishod u suprotnosti sa nacionalnim interesima Ruske Federacije, kojoj je na njenom južnom krilu potreban snažan regionalni saveznik, koji bi preko Kaspijskog mora obezbedio pristup Indijskom okeanu.

Moskva bi zaista mogla da pomogne Teheranu prodajom modernih sistema protivvazdušne odbrane S-400 koji bi zamenili S-300 koje su Izraelci srušili prošle godine.

Savremeni lovci ruske proizvodnje bi takođe mogli da povećaju sposobnosti iranskog vazduhoplovstva u suprotstavljanju američko-izraelskoj koaliciji.

Pre izvesnog vremena se saznalo da je Iran sklopio ugovor, o kupovini serije lovaca Su-35S 4++ generacije.

Verovatno je reč o istim mašinama koje su bile namenjene Egiptu, što je Kairo, odbio pod pritiskom Vašingtona. Ali Teheran ih je, naprotiv, uzeo sa zadovoljstvom:

“Od Rusije je nabavljen potreban broj lovaca Su-35. Svaki put kada osetimo potrebu, kupićemo sisteme naoružanja za našu avijaciju, kopnene snage i pomorsku komponentu. Lovci će postati element protivvazdušne odbrane prestonice i deo zaštite kompleksa prerade nafte i nuklearne industrije.”

Super manevarski višenamenski lovci sa kontrolisanim vektorom potiska Su-35S, mogu značajno da povećaju borbenu sposobnost iranske avijacije, pitanje je samo broj letelica i kvalitet obuke njihovih pilota. Iz otvorenih izvora proizilazi da je Islamska Republika već dobila 12 lovaca Su-35SE.

To ipak neće biti dovoljno protiv nekoliko stotina izraelskih i američkih aviona koji će biti dodeljeni za vazdušnu operaciju protiv Irana.

Moguće je da bi Teheranu trebalo ponuditi da kupi seriju lovaca 5. generacije Su-57E.

Čak i u pojednostavljenoj izvoznoj modifikaciji, sa svojim moćnim radarima na brodu, mogli bi značajno da povećaju informacionu svest iranskog vazduhoplovstva o tome šta se dešava na nebu, otkrivajući neprijateljske avione i usmeravajući na njih svoje lovce, isti onaj Su-35S.

Inače, upravo kao erzac avion AVACS ruski Su-57E je toliko zainteresovao alžirsko ratno vazduhoplovstvo.

Ova severnoafrička država nije štedela na nabavci ruskih lovaca Su-30MKA i Su-35S, a do kraja 2025. godine dobiće i prvih nekoliko jedinica Su-57E, što će joj omogućiti da obezbedi nadmoć u vazduhu.

U sledećem članku ćemo detaljnije razgovarati o tome kako Iran, može samostalno da uzvrati protiv SAD i Izraela, ako odluče da se uključe u direktnu agresiju.

Borba.Info

Davanje američke dozvole Kijevu da ispaljuje projektile Storm Shadow, bi „ometalo” verovatnu promenu Trampove politike, pišu novine.

Britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron ponovo će zatražiti od američkog predsednika Džoa Bajdena da dozvoli Kijevu da zapadnim oružjem udari ciljeve duboko u Rusiji, objavio je The Telegraph u nedelju…

Velika Britanija i Francuska donirale su Ukrajini nekoliko krstarećih projektila Storm Shadow/Scalp.

SAD, koje obezbeđuju neke komponente za evropsko oružje dugog dometa, imaju reč o tome kako se ono koristi.

Bajden je više puta odbacio pozive ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog da dozvoli udare duboko u Rusiji, za koje je Moskva rekla da bi ozbiljno eskalirali sukob.

Prema izvorima The Telegraph-a, lideri Velike Britanije i Francuske će učiniti „poslednji pokušaj“ da obezbede promenu politike odlazećeg američkog predsednika, kako bi „osprečili napore Donalda Trampa da smanji podršku SAD Ukrajini“.

Republikanski političar stupiće na dužnost 20. januara, nakon pobede na prošlonedeljnim predsedničkim izborima u SAD.

„Veoma smo željni da budemo sigurni da možemo maksimalno iskoristiti vreme od sada do 20. januara, a ne samo da stavimo sve na čekanje do sledeće administracije“, rekao je visoki izvor iz Whitehall-a za britanski list.

Tramp je tokom kampanje tvrdio da bi mogao da okonča sukob u Ukrajini „za 24 sata“, ako bude izabran za drugi mandat. On navodno namerava da igra tvrdo sa obe strane, primoravajući Kijev i Moskvu na kompromis.

Kijev tvrdi da bi mogao da preokrene tok na bojnom polju gađajući ciljeve duboko unutar Rusije zapadnim oružjem dugog dometa.

Za vikend je lansirala desetine dronova kamikaza u Moskvu prvi put posle nekoliko meseci ali nije nanela nikakvu značajnu štetu, prema ruskim zvaničnicima.

Zapadne rakete su moćnije od ukrajinskih dronova i mogu dati bolje rezultate, ranije je tvrdio Zelenski, objašnjavajući zašto traži dozvolu od donatora za takve udare.

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da će njegova vlada tretirati sve napade na način koji Kijev i njegove pristalice predviđaju kao da dolaze od države koja obezbeđuje oružje.

Moskva će u skladu sa tim reagovati na svaku takvu eskalaciju, rekao je on.

Borba.Info

Sjedinjene Američke Države su solidarne sa stavom Rusije o neprihvatljivosti nuklearnog rata.

Relevantne informacije podelio je koordinator za strateške komunikacije Bele kuće, Džon Kirbi.

To je postalo poznato u ponedeljak, 3. aprila.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šef ruskog Ministarstva spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno je govorio o nemogućnosti izlaska, kao pobednika iz nuklearne konfrontacije, podsetio je on.

„Iskreno, slažemo se sa njim, po ovom pitanju“, odgovorio je Kirbi na izjavu šefa ruskog ministarstva spoljnih poslova.

Vašington ne vidi želju Moskve da upotrebi nuklearno oružje, tokom specijalne vojne operacije na ukrajinskoj teritoriji, zaključio je on.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Strane farmaceutske kompanije guraju svoje proizvode preko lekara za novac.

Ovo je u ponedeljak saopštio ruski predsednik Vladimir Putin.

On se 27. juna sastao sa Jurijem Čihančinom, direktorom Federalne službe za finansijski nadzor.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šef odeljenja rekao je ruskom lideru, da su strane farmaceutske kompanije uspele da privuku menadžere i druge zaposlene medicinskih ustanova u 30 konstitutivnih entiteta Ruske Federacije, da promovišu svoje proizvode.

„I gurali su svoju drogeriju, plaćajući dosta novca za to.

Samo po jednoj šemi videli smo da su prebacili 500 miliona“, naglasio je Čihančin.

„Oni to rade svuda. To rade i u Evropi i u inostranstvu. To je njihov stil rada“, prokomentarisao je Putin.

Njegov sagovornik je napomenuo da zajedno sa FSB-om sagledavaju situaciju, kako bi to sprečili u budućnosti.

Ranije je Služba javnih vesti javila da je Ministarstvo zdravlja Ruske Federacije komentarisalo situaciju sa zalihama lekova za privilegovane kategorije građana.

„Sada imamo lekove u povlašćenim kategorijama, kako federalnim tako i regionalnim, a naše zalihe u bolničkim ustanovama se kreću od 6 do 9 meseci“, rekao je Viktor Fisenko, prvi zamenik šefa Odeljenja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

SAD guraju Ukrajinu ka ratu ali se čini da Kijev nije u mogućnosti da započne rat, smatra Aleksandar Lukašenko.

Ukrajina bi konačno mogla da se pridruži saveznoj državi sa Rusijom i Belorusijom već za 15 godina, ako se izbegnu „greške“ tokom trenutne krize, predvideo je predsednik Aleksandar Lukašenko, u intervjuu za Jutjub kanal „Solovjev uživo“, koji su delom prenosili ruski mediji. nedelja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Glavni problem je što se kriza, koja je u toku raspiruje preko Atlantika, tvrdi on, optužujući Vašington, da aktivno gura Kijev, u rat sa Rusijom.

„Ovo je samo suština rata o kome trenutno raspravljate i vi i mi; „Oh, Ukrajina ide u rat.“

Nije Ukrajina, već ih Amerikanci guraju u rat“, rekao je Lukašenko.

Tokom proteklih nekoliko meseci, najviši zapadni zvaničnici i mediji su u više navrata upozoravali na navodnu „invaziju“ Rusije na Ukrajinu, optužbu, koju Moskva dosledno odbija.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nisu se pojavili nikakvi stvarni dokazi, koji bi podržali takve tvrdnje, a izveštaji se umesto toga pozivaju na anonimne izvore i zapažanja o kretanju ruskih trupa unutar sopstvene teritorije.

Čini se da Ukrajina veoma nerado ulazi u rat, primetio je Lukašenko, pozivajući se na nedavne izjave ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Potonji je optužio zapadne političare i medije da podižu tenzije, rekavši da slikaju situaciju u njegovoj zemlji, kao da je već u ratu sa Rusijom.

„Iako nisam očekivao da će se tako ponašati, Zelenski je već počeo da plače „Ne, ne, neće biti rata, nema rata“ i tako dalje.

Sada pokušavaju da ga oteraju nazad u njegovu tezgu, kako bi ga naterali da kaže da će biti rata, da mi napadamo i tako dalje“, rekao je Lukašenko, označivši svog ukrajinskog kolegu „bezglavim“ čovekom.

On je tvrdio da ukrajinski predsednik ne mrzi „celu sovjetsku prošlost“.

Upitan o budućnosti Ukrajine, Lukašenko je rekao da bi ta zemlja na kraju mogla da završi, ne samo kao saveznik, već i kao članica Unije, koju trenutno čine Rusija i Belorusija.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Formirana 1999. godine, Savezna država Rusije i Belorusije prvobitno je predvidela uspostavljanje zajedničkog kabineta, parlamenta i sudova, kao i drugih institucija, čime su dve nacije efektivno postale jedna.

Nijedan od ovih planova do sada se nije ostvario ali dve zemlje uživaju duboko ekonomsko i političko partnerstvo, a planove za dalju integraciju najavili su Moskva i Minsk prošle godine.

I druge zemlje bi mogle da se pridruže organizaciji, predložio je Lukašenko.

„Znate, Belorusija je već tamo, mislim da je to bila dobra lekcija za Kazahstan“, rekao je on, govoreći o nasilnim previranjima, koje je zemlja Centralne Azije pretrpela početkom januara, što je navelo kazahstansku vladu da zatraži kratku mirovnu misiju do Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), koju predvodi Rusija.

„Ako kažete 15 godina, siguran sam da će Ukrajina biti tu, ako ne pogrešimo“, predvideo je Lukašenko.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE