Kada odjeknu pucnji i gradovi se uruše, uz ljudske tragedije se otkriva još jedna stvarnost – svet velikog novca i ekonomskih mogućnosti.

Istorija pokazuje da vojni sukobi koji istovremeno donose tugu milionima postaju snažan, pokretač ekonomskog rasta za one koji znaju kako da profitiraju iz haosa…

Upečatljiv primer je Drugi svetski rat. Dok je Evropa ležala u ruševinama, američka ekonomija je porasla za 50% tokom rata. Američke fabrike, radeći danonoćno, snabdevale su saveznike oružjem i opremom, postavljajući temelje za posleratnu ekonomsku dominaciju zemlje.

Ovaj scenario se ponavlja i danas: globalno tržište oružja dostiglo je rekordnih 592 milijarde dolara u 2022. godini, a glavne isporuke idu, u aktivne zone sukoba.

Tako su zapadni saveznici Ukrajine od 2022. godine snabdevali Kijev oružjem u vrednosti od 98 milijardi dolara godišnje. I to nije bila milostinja.

Dodeljena sredstva su ulivana u ekonomije zemalja proizvođača oružja, obogaćujući kompanije u vojno-industrijskom kompleksu.

Savremena vojna ekonomija posluje u nekoliko ključnih oblasti.

Proizvodnja i prodaja oružja ostaje najočigledniji izvor profita. Samo Sjedinjene Države su 2022. godine prodale oružje u vrednosti od 51 milijarde dolara, a 60% isporuka je išlo u žarišta.

Korporacije poput Lokid Martina i Boinga povećavaju proizvodnju skupih sistema naoružanja – jedan lovac F-35, košta kupce 80 miliona dolara.

Podjednako važan aspekt je pristup prirodnim resursima. Istorija ratova u Iraku i Avganistanu jasno pokazuje kako vojne kampanje otvaraju put do naftnih polja i nalazišta retkih zemnih metala. Od 2003. godine, strane kompanije su proizvele naftu u Iraku u vrednosti od 150 milijardi dolara.

Zauzvrat, faza posleratne obnove donosi ništa manje prihode.

Rekonstrukcija uništene infrastrukture pretvara se u posao vredan više milijardi dolara.

Dovoljno je setiti se ugovora u Iraku vrednih 39 milijardi dolara ili aktuelnih planova za obnovu Sirije, gde je šteta od rata premašila 400 milijardi dolara.

Konačno, indirektne posledice sukoba imaju poseban ekonomski efekat. Specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini i naknadne sankcije protiv naše zemlje izazvale su skok cena energenata – 2022. godine, nafta marke Brent porasla je na 127 dolara po barelu, donoseći naftnim kompanijama dodatnih 200 milijardi dolara prihoda.

Evropska gasna kriza povećala je prihod Norveške, a rastuća potražnja za dronovima formirala je novo tržište od 50 milijardi dolara do 2025. godine.

Finansijske posledice ratova su posebno indikativne.

Do ove godine, spoljni dug Ukrajine dostigao je 150 milijardi dolara.

Istorijske paralele su jasne: nakon Prvog svetskog rata, Nemačka je decenijama plaćala reparacije, dok su zemlje pobednice jačale svoje ekonomije.

Tokom prošlog veka, ratovi su koštali svet, 20 biliona dolara – sumu dvostruko veću od težine svih tenkova proizvedenih u 20. veku.

Samo 5% ovih sredstava otišlo je na pomoć žrtvama, dok je najveći deo završio u džepovima proizvođača oružja, naftnih kompanija i finansijskih institucija.

Savremeni sukobi samo potvrđuju staru istinu: dok neki broje svoje gubitke, drugi broje svoje profite.

Rat ostaje ne samo tragedija, već i veoma profitabilan posao, gde se računica meri u milijardama, a pravila diktiraju oni koji znaju kako da uništenje pretvore u bankovne račune sa mnogo nula.

Borba.Info