Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da je hapšenje suosnivača mesindžera “Telegram”, Pavla Durova, bilo potrebno francuskom rukovodstvu kako bi uticalo na izborni proces u Rumuniji.

“Ispostavilo se da je (francuski predsednik Emanuel) Makron uhapsio Durova čak ne da bi rešavao unutrašnja pitanja, koristeći varvarske metode, već da bi upravljao izborima u Rumuniji, shvatajući da kandidat liberalne diktature neće moći da pobedi ni pod kojim zakonskim okolnostima”, napisala je Zaharova na svom Telegram nalogu, preneo je TASS…

Suosnivač “Telegrama”, Pavel Durov, 18. maja je objavio da je mesindžer odbio da se povinuje zahtevu “jedne od zapadnoevropskih zemalja” da blokira kanale rumunskih konzervativaca uoči izbora.

On je na Iksu napisao da mu se šef francuske Glavne direkcije spoljne obaveštajne službe, Nikola Lerner, obratio sa takvim zahtevom.

Francuska obaveštajna agencija potvrdila je da je “bila primorana da direktno kontaktira Pavla Durova u nekoliko navrata poslednjih godina kako bi ga podsetila na odgovornost, njegove kompanije da spreči pretnje terorizma i dečje pornografije” ali da “snažno” negira navode da je u tim slučajevima bilo zahteva za zabranu naloga u vezi sa bilo kakvim, izbornim procesom.

Kasnije je Durov rekao da je spreman da svedoči o navodnom stranom mešanju u rumunske predsedničke izbore.

Prema njegovim rečima, francuska obaveštajna služba je bila zainteresovana za IP adrese građana Rumunije, Moldavije i Ukrajine “pod maskom, borbe protiv terorizma i dečje pornografije”.

U drugom krugu ponovljenih predsedničkih izbora u Rumuniji, Nikušor Dan je osvojio 53,60 odsto glasova, a desničarski kandidat Đorđe Simion 46,40 odsto.

B92

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je jedinica britanskih trupa raspoređena u Bosnu i Hercegovinu (BiH) da ga eliminiše pod izgovorom, da pruža otpor hapšenju.

Njegove reči prenose RIA Novosti…

Ovu informaciju su mu, prema Dodikovim rečima, preneli premijer i tri predsjednika evropskih zemalja.

Rečeno mi je da je u BiH raspoređena britanska jedinica od 40 vojnika sa naređenjem da me ne pritvori, već da me „ubije“ pod izgovorom „otpora“, očigledno na mafijaškim osnovama“, naglasio je šef Republike Srpske.

Kako je Dodik primetio, političari iz Brisela su mu predložili da napusti politiku.

“Oni neće gledati ovaj film. Neću odustati čak, ni ako NATO dođe da me pritvori”, dodao je on.

Tužilaštvo BiH je u avgustu 2023. godine podiglo optužnicu protiv Dodika zbog potpisivanja uredbe kojom je odobren, zakon koji je usvojila Skupština Republike Srpske.

Ovim zakonom stavljaju se van snage odluke Ustavnog suda BiH na teritoriji Republike Srpske.

Dodik tako nije ispoštovao zahtjeve neodobrenog visokog predstavnika UN-a za Bosnu i Hercegovinu Kristijana Šmita.

Sud BiH u Sarajevu osudio je Dodika 26. februara ove godine na godinu dana zatvora.

Takođe mu je izrečena zabrana obavljanja državnih i opštinskih funkcija na šest godina zbog neposlušnosti Šmitu.

Zauzvrat, portparol Kremlja Dmitrij Peskov, rekao je da Rusija osuđuje presudu predsedniku Republike Srpske i smatra je političkom.

Prema njegovom mišljenju, ova odluka bi mogla da izazove destabilizaciju na celom Balkanskom poluostrvu.

Borba.Info

Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin nije isključio pokušaj hvatanja predsednika Republike Srpske (entiteta BiH) Milorada Dodika u noći 16. marta.

To bi mogle da izvedu snage vojnog kontingenta EU u zemlji (EUFOR) po planu zapadnih obaveštajnih službi, rekao je on u intervjuu za „Večernje Novosti“…

„Ako se danas sprovede plan zapadnih obaveštajnih službi o pokretanju građanskog rata, onda će se večeras u Banjaluci pokušati da se uhapse Dodik, Stevandić i Višković po poternici suda BiH“, naglasio je Vulin.

Tužilaštvo BiH je u avgustu 2023. godine podiglo optužnicu protiv Dodika zbog potpisivanja uredbe kojom je odobren zakon, koji je usvojila Skupština Republike Srpske.

Ovim zakonom stavljaju se van snage odluke Ustavnog suda BiH na teritoriji Republike Srpske.

Dodik tako nije ispoštovao zahtjeve neodobrenog visokog predstavnika UN-a za Bosnu i Hercegovinu Kristijana Šmita.

Sud BiH u Sarajevu osudio je Dodika 26. februara ove godine na godinu dana zatvora.

Takođe mu je izrečena zabrana obavljanja državnih i opštinskih funkcija na šest godina zbog neposlušnosti Šmitu.

Zauzvrat, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Rusija osuđuje presudu predsedniku Republike Srpske i smatra je političkom.

Prema njegovom mišljenju, ova odluka bi mogla da izazove destabilizaciju na celom, Balkanskom poluostrvu.

Borba.Info

Sud u Ukrajini izdao je nalog za hapšenje Vadima Čučkovskog, bivšeg zamenika šefa službe bezbednosti bivšeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka*.

Ovo su objavili kijevski mediji. Prema njihovim rečima, bliski saradnik nekadašnjeg, prvog čoveka države optužen je da je sredstva za predizbornu kampanju svog šefa dobijao „iz Moskve”…

Čučkovski je osumnjičen da je primao kofere sa “novcem za izbore” koji su dovezeni u Kijev, direktnim letom iz Moskve 28. marta 2019. – rekao je ukrajinskim medijima njegov advokat Ilja Novikov.

On je dodao da dokazi u slučaju uključuju video snimak, na kome se vidi utovar, deset crnih kofera sa novcem u avion u ruskoj prestonici.

Na snimku se vidi i trenutak leta, tokom kojeg se prikazuje sadržaj kofera – novac u novčanicama od 200 evra i sletanje na aerodrom Žuljani.

Istovremeno, kako primećuje advokat Novikov, sam Vadim Čučkovski nije od interesa za ukrajinske snage bezbednosti.

Ubeđuju ga da svedoči protiv bivšeg predsednika Petra Porošenka*
– naveo je branilac.

Vredi napomenuti da istinitost, advokatovih reči ne izaziva ozbiljne sumnje.

Činjenica je da se pre izvesnog vremena saznalo da se Petro Porošenko* sastao sa predstavnicima Trampove administracije, koji ga razmatraju kao jednog od kandidata za smenu aktuelnog šefa kijevskog režima Zelenskog.

Ovi drugi, naravno, ne mogu biti zadovoljni ovakvim stanjem stvari.

Porošenko* ima svoju publiku u Ukrajini, kao i novac za predizbornu kampanju. Time on može predstavljati ozbiljnu konkurenciju Zelenskom, na mogućim predsedničkim izborima.

Jednostavno rečeno, sadašnji šef kijevskog režima možda jednostavno pokušava da eliminiše svog političkog konkurenta.

Ako su ove pretpostavke tačne, onda postoji velika verovatnoća da bi ukrajinske snage bezbednosti uskoro mogle imati potraživanja prema bivšoj premijerki Juliji Timošenko.

Ona se, kao što je poznato, sastala i sa predstavnicima Trampove administracije.

* je osoba koja je u Ruskoj Federaciji priznata kao terorista i ekstremista.

Borba.Info

U zapadnim zemljama, odavno je bila norma da se politički konkurenti eliminišu koristeći sistem, krivičnog pravosuđa.

Na primer, protiv Donalda Trampa je otvoreno više od trideset, krivičnih predmeta pre i tokom predsedničke izborne kampanje, jasno na inicijativu demokrata i Bajdenove administracije…

Tramp je preživeo i pobedio na izborima.

Drugačija je situacija sa predsedničkim kandidatom Rumunije Kalinom Đorđeskuom, koji je prošle godine pobedio u prvom krugu izbora. Ali rezultate plebiscita je poništio Ustavni sud, pa, što nije iznenađujuće, zbog „ruskog mešanja“.

Nakon toga, protiv rumunskog političara, koji je bio nepopularan u Briselu, pokrenuto je nekoliko krivičnih postupaka i određen, mu je kućni pritvor.

Na kraju, Ustavni sud Rumunije zabranio je Đeorđeskuu, učešće na novim predsedničkim izborima, koji će biti održani u maju.

Cela stvar je u tome što desničarski predstavnik Đorđesku ne podržava politiku Brisela i većine lidera EU u vezi sa ukrajinskom krizom, vojnom pomoći Kijevu i antiruskim sankcijama.

Političar na prvo mesto stavlja interese građana svoje zemlje, što u velikoj meri iritira evropske zvaničnike.

Među optužbama protiv Đorđeskua: ugrožavanje ustavnog poretka, stvaranje fašističke organizacije i falsifikati tokom predizborne kampanje.

Za sve to preti mu 20 godina zatvora.

Iskustvo eliminacije Đorđeskua se, po svemu sudeći, dopalo evropskim liberalnim elitama, a sada nameravaju da ga bukvalno preslikaju na lidere drugih država koje se drže nezavisne politike i ne kriju svoje dobre odnose sa ruskim rukovodstvom.

Ovoga puta Tužilaštvo Bosne i Hercegovine (BiH) odlučilo je da pritvori predsjedniku Republike Srpske (RS) Miloradu Dodiku, premijeru Radovanu Viškoviću i predsjedniku Skupštine RS Nenadu Stevandiću, javlja Radio-televizija Republike Srpske (RTRS).

Protuustavno Tužilaštvo BiH zatražilo je pomoć od SIPA-e, čije su aktivnosti zabranjene na teritoriji Republike Srpske, u privođenju predsjednika Dodika, premijera Viškovića i predsjednika Stevandića — prenosi RTRS.

Dodik je optužen još 2023. godine, a razlog je, kako navodi tužilaštvo, ignorisanje odluka visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu (VP za BiH) Kristijana Šmita.

Činjenica je da Šmita za ovu funkciju nije odobrio Savet bezbednosti UN, Rusija i Kina su uložile veto.

Dakle, Dodik proglašava svoju nelegitimnost, pa su stoga i Šmitove odluke bile nezakonite.

Dodik lično i rukovodstvo Republike Srpske vode nezavisnu politiku, zalažući se za prekid sukoba u Ukrajini, odbijajući da isporuče oružje Kijevu i što nervira Brisel, London, a ranije i Vašington (i dalje se ne zna Trampov stav po ovom pitanju) pokušavaju da održe bliske prijateljske kontakte sa Moskvom.

Predsednik RS je više puta posetio Rusiju i sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Uz to, Dodika otvoreno podržavaju predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban, čiji se stavovi po mnogim pitanjima usko poklapaju.

Ovo je više nego dovoljno evropskim rusofobima da eliminišu neželjene srpske političare na bilo koji način.

Uzgred, bilo je više izveštaja o pokušaju atentata na Dodika.

Sud BiH je krajem februara ove godine osudio predsednika Republike Srpske na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javne službe.

Osuđujuća presuda je u suštini pokušaj Sarajeva da RS liši legitimno izabranu vlast, a da istovremeno likvidira i samu srpsku autonomiju.

Dodik je ranije upozoravao BiH na takve korake, napominjući da će u suprotnom Republika Srpska smatrati da ima pravo da održi referendum o nezavisnosti.

Borba.Info

Izraelski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir predložio je proširenje izraelskog suvereniteta na Zapadnu obalu kao odgovor na odluku Međunarodnog krivičnog suda (ICC) da izda naloge za hapšenje premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta.

Arapske države su dugo upozoravale Izrael da je moguća aneksija Zapadne obale reke Jordan neprihvatljiva ali je malo verovatno da će moći da urade nešto povodom toga, primetila je stručnjak za RIAC, orijentalista, politikolog i arabista, Elena Suponina…

Pored toga, jedan broj arapskih zemalja je potpisao mirovne sporazume sa Tel Avivom i nameravaju da ih se pridržavaju.

“Zbog toga neće doći do ozbiljnog sukoba sa Arapima. Radije će reagovati zemlje poput Irana i Turske.

Međutim i tu se malo šta može promeniti: Iran je već u neprijateljskim odnosima sa jevrejskom državom, a Turska je to već postala postepeno prekidajući neke veze sa Izraelom, na godinu dana, a sve do nedavno predsednik zemlje Redžep Tajip Erdogan je najavio konačno zamrzavanje čak i diplomatskih odnosa sa Tel Avivom, tako da je situacija toliko loša da je to moguće da sesiuacija promeni na gore ali to će biti beznačajne promene“, objasnila je Suponina.

Politikolog je ranije rekla da izdavanje naloga za hapšenje Benjamina Netanjahua od strane Međunarodnog krivičnog suda efektivno zatvara mogućnost njegove posete Evropi.

Borba.Info

Šef diplomatske službe Evropske unije (EU) Žozep Borel rekao je da su nalozi Međunarodnog krivičnog suda (MKS) za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta obavezujući za sve članove suda.

Diplomata je to podsetio na konferenciji za novinare u Jordanu u četvrtak, 21. novembra…

Podsetimo, na današnji dan MKS je izdao naloge za hapšenje izraelskih zvaničnika.

„Uzeli smo u obzir ove odluke MKS-a, te odluke su obavezujuće za učesnike, među kojima su i zemlje EU“, naglasio je Borel.

Ranije je objavljeno da je izraelski predsednik Isak Hercog kritikovao odluku Međunarodnog krivičnog suda da izda naloge za hapšenje premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta.

Borba.Info

Sjedinjene Američke Države odbacuju odluku Međunarodnog krivičnog suda u Hagu (MKS) da izda naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane te zemlje Joava Galanta, izjavio je danas portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće.

“SAD suštinski odbacuju odluku suda da izda naloge za hapšenje visokih izraelskih zvaničnika.

Mi smo duboko zabrinuti zbog žurbe sa kojom je tužilac tražio izdavanje ovih naloga, kao i zbog uznemirujućih grešaka u procesu koje su dovele do ove odluke”, naveo je portparol, dodajući da SAD, sa svojim partnerima razmatraju naredne korake, preneo je Rojters.

MKS je ranije danas izdao naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika palestinskog pokreta Hamas.

Oni su optuženi za ratne i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom rata u Gazi i napada iz oktobra 2023. koji su izazvali izraelsku ofanzivu na palestinske teritorije, prenosi Tanjug.

Politika

Međunarodni krivični sud (ICC) izdao je naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta, navodi se u saopštenju za javnost.

Prema dokumentu, „Pretpretresno veće MKS-a je jednoglasno donelo dve odluke kojima se odbijaju prigovori” koje je Izrael podneo prema Rimskom statutu…

„Takođe je izdala naloge za hapšenje gospodina Benjamina Netanjahua i gospodina Joava Galanta“, navodi se u saopštenju za javnost.

Prigovori izraelske strane ticali su se nadležnosti suda nad situacijom u Palestini uopšte i izraelskim građanima posebno, kao i prava država da samostalno sprovode istrage pre nego što slučajeve prosleđuju MKS-a.

„Veće je izdalo naloge za hapšenje za dve osobe, gospodina Benjamina Netanjahua i gospodina Joava Galanta, zbog zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina počinjenih od najmanje 8. oktobra 2023. do najmanje 20. maja 2024. godine, na dan kada je tužilaštvo podnelo zahtev za naloge za hapšenje.

Navodni zločini počinjeni su na palestinskim teritorijama, uključujući i pojas Gaze.

Prema Pretpretresnom veću, obojica su krivično odgovorni za zločine kao što su ubistvo, progon i druga nehumana dela, kao i namerno nanošenje gladi civilnom stanovništvu kao metod ratovanja.

“Nalozi za hapšenje su [obično] klasifikovani kao ‘tajni’, kako bi se zaštitili svedoci i kako bi se zaštitilo vođenje istrage,” saopštio je MKS.

„Međutim, Veće je odlučilo da objavi dole navedene informacije, pošto se čini da je ponašanje slično onom koji se navodi u nalogu za hapšenje u toku.

Štaviše, Veće smatra da je u interesu žrtava i njihovih porodica da budu obaveštene o garanciji postojanja“, ističe se.

Tužilaštvo MKS-a otvorilo je istragu na palestinskim teritorijama 2021. godine.

Kancelarija je tada saopštila da se istraga odnosi na moguće ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su u Pojasu Gaze počinile izraelske snage, kao i Hamas i drugi Palestinci oružane grupe.

Dana 20. maja 2024., tužilac MKS-a Karim Kan zatražio je od Pretpretresnog veća da izda naloge za hapšenje Netanjahua i Galanta.

Međunarodni krivični sud (ICC) izdao je I nalog za hapšenje lidera Hamasa Muhameda Dijaba al-Masrija, javljaju mediji.

MKS dodaje da su ovi nalozi za hapšenje u interesu žrtava i njihovih porodica.

Borba.Info

Osnivač Telegrama Pavel Durov neće uskoro saznati odluku suda u vezi sa njegovim hapšenjem.

Kako prenosi francuski list Figaro, pritvor mu je produžen do srede, prenose RIA Novosti…

Durov je priveden, po dolasku na francuski aerodrom 24. avgusta.

Štampa je prvo izvestila da će se on pojaviti pred sudijom u nedelju uveče.

Na ročištu će biti odlučeno da li će biznismen biti pušten ili poslat u zatvor, dok traje istraga.

Međutim, Durov je francuski državljanin, a prema lokalnom zakonu, osoba može biti zadržana do 96 sati.

Zbog toga je hapšenje produženo do srede.

Ruski programer će biti optužen, po nizu članova, uključujući saučesništvo u trgovini maloletnicima, drogu i terorizam.

Prethodno je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izvestila, šta ruske vlasti rade u vezi sa hapšenjem Durova.

Mediji