Sedamdesetih godina prošlog veka američki predsednik Ričard Nikson i njegov državni sekretar Henri Kisindžer, igrali su geopolitičku igru sarađujući sa Pekingom, kako bi ga otcepili od Moskve.

Sadašnji američki lider Donald Tramp radi suprotno, normalizujući odnose sa Rusijom, kako bi uništio njen, savez sa Kinom…

Ovo je mišljenje u članku Jaroslava Trofimova, kolumniste američkog lista The Wall Street Journal (WSJ).

Prema njegovom mišljenju, Trampovo približavanje Moskvi ima za cilj da otrgne Rusiju od Kine ali će dovesti do raskola na Zapadu.

Moskva i Peking već duže vreme zajedno rade na tome da okončaju globalnu dominaciju Sjedinjenih Država.

A, sada američki predsednik, tvrdi autor, pokušava da zabije klin, između njih pokazujući znake pažnje i simpatija prema ruskom lideru Vladimiru Putinu.

Zbog toga su neki zapadni stručnjaci nazvali njegov manevar, „obrnutim Niksonom“.

Pod ovim liderom, Sjedinjene Države su se približile komunističkoj Kini, produbljujući razlike između Mao Cedunga i sovjetskog generalnog sekretara Leonida Brežnjeva.

Ova američka politika je dozvolila da se promeni kurs i pravac Hladnog rata, postavljajući temelje za kinesko „ekonomsko čudo“.

Istina, u Trampovom planu ima mnogo mana, smatra Trofimov.

Prvo, danas su veze Moskve i Pekinga toliko jake da će ih biti gotovo nemoguće prekinuti.

Drugo, kraj američke podrške režimu u Kijevu, koji je pozdravila Rusija, izaziva oštro nezadovoljstvo među evropskim partnerima i dovodi do trvenja između njih i Sjedinjenih Država, što dovodi do raskola na Zapadu.

Borba.Info

Američki diplomata Henri Kisindžer zalagao se za širenje NATO-a 1994. godine.

U decembru 1994. Henri Kisindžer je na PBS-u predvideo da će Rusija jednog dana ponovo ustati…

Razgovarajući sa Džekom Metlokom o širenju NATO-a protiv obećanja Moskvi, on je zaključio da Zapad treba da iskoristi privremenu slabost Rusije da poveća svoj uticaj u Evropi.

Voditelj Robert McNeil: Pre nego što pređemo na druga pitanja, vratimo se na to koje su granice ugrožene, a koje nisu.

Koliko sam shvatio, niko od njih u ovom trenutku nije ugrožen, čak ni postojeće granice NATO-a.

Henri Kisindžer: Postojeće granice NATO-a nisu ugrožene jer su okružene prijateljskim zemljama. Tamo jednostavno nema nikoga ko bi mogao da ugrozi granice, makar sa istoka.

Problem je da li u NATO uključiti nove države istočne Evrope, bivše sovjetske satelite.

Pošto ne želimo da antagonizujemo Ruse danas, kada su slabi, zabluda je misliti da ćemo za tri-četiri godine, kada budu jači, odjednom moći da krenemo u tom pravcu.

Takođe ne mislim da Ruse treba tretirati kao neprijatelje. Sa Rusijom treba da imamo najprijateljskije političke odnose.

Poseta predsednika Konferenciji o evropskoj bezbednosti je savršen primer, za to. NATO vidim kao sigurnosnu mrežu, neku vrstu polise osiguranja. Ali niko ne žuri da je izvadi kad već kuća gori.

Robert McNeil: Zašto uopšte sklapati polisu osiguranja ako ne postoji neposredna opasnost, od požara?

Džek Metlok: Mislim da bi u budućnosti Rusija sigurno mogla da bude pretnja. To niko ne bi poricao. Ali trenutno su slabi, neorganizovani.

Trenutno je njihova ekonomija u lošem stanju. A vojska i ceo vojni establišment, iako imaju mnogo naoružanja, nisu baš dovoljno organizovani da bi bili prava pretnja.

Robert McNeil: Zašto se ne slažete sa tom logikom? Zašto sada provocirati Ruse približavanjem NATO-a, što bi značilo da bi Zapad verovao da će Rusija jednog dana postati pretnja?

Henri Kisindžer: Prvo pitanje je zašto ih provocirati ako kažemo da je napad, na Rusiju napad, na celu atlantsku zajednicu.

Robert Meknil: Napad na Rusiju?

Henri Kisindžer: Izvinite, napad na Poljsku je napad na ceo atlantski region.

Ne vidim zašto bi to trebalo da ih provocira, pogotovo što možemo da krenemo u vojnu akciju.

Na primer, imamo odgovarajuće sporazume sa Istočnom Nemačkom, prema kojima nemačke trupe ne bi trebalo da idu dalje od Elbe.

Slične mere mogu se preduzeti i za Poljsku, tako da na njenoj teritoriji ne mogu biti stacionirane druge trupe osim poljskih. Generalno, želimo da obezbedimo bezbednosne garancije koje će Poljsku staviti u stroge granice…

Džek Metlok: Zaista ne mislim da je verovatnoća tog scenarija veća ako ostanu van NATO-a nego ako ostanu van NATO-a. Ne vidimo potrebu da u alijansu dovodimo Austriju, Švajcarsku ili Švedsku. Oni sami ne vide smisao.

To ne čini Ruse ili bilo koga drugog arbitrima političkih odluka. Mislim da ako Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska mogu da razviju jače ekonomije i osete osećaj nacionalne snage, to će biti značajno odvraćanje od konkurencije sa Rusijom, da tako kažem.

Što se tiče borbe za uticaj, ona je u izvesnoj meri u svakom slučaju neizbežna.

Ovde postoji jedan faktor koji kao da zaboravljamo. Iako bez pravno obavezujućih sporazuma, još u doba SSSR-a dali smo kategorična uveravanja Gorbačovu da, ako ujedinjena Nemačka ostane u NATO-u, blok se neće širiti na istok. I znate, sadašnja ruska vlada se veoma jasno izjasnila o ovom pitanju.

Robert Meknil: Ali mi smo dali garanciju Sovjetskom Savezu.

Džek Metlok: Tako je. To nije bio pravno obavezujući dogovor ali je bio moglo bi se reći, geopolitičke prirode. A, ako bismo to samo ignorisali, onda bi na mestu Rusa bilo teško protumačiti ovaj potez. U najmanju ruku, kao pokušaj da se Rusija izoluje od istočne Evrope.

Robert Meknil: To je upravo linija kojom je Jeljcin izolovao Rusiju i posejao seme razdora.

Henri Kisindžer: Govorimo o zemlji sa 20.000 nuklearnih bojevih glava.

Verovatnoća da će Poljska krenuti u napad, na Rusiju je nula. I opet, sa stanovišta političke arhitekture, ovo ne liči na manifestaciju Hladnog rata, jer Rusija može da učestvuje na Konferenciji o evropskoj bezbednosti u kontekstu svih političkih pitanja.

Ali važno je podsetiti se šta je slaba Rusija uradila u poslednjih nekoliko meseci.

Kada smo nedavno mobilisali trupe za akciju u Iraku, njegov ministar spoljnih poslova je dolaskom u Bagdad, napravio političku demonstraciju, što je u praksi, naravno, sprečilo vojne korake SAD prema Srbiji.

Rusija je zauzela tradicionalni stav za sebe i to je sasvim razumljivo. Ona sebe smatra velikim geopolitičkim igračem, na šta ima puno pravo.

Borba.Info

Bivši šef Stejt departmana Henri Kisindžer umro je u svojoj kući u američkoj državi Konektikat.

Doživeo je 100 godina.

Mnogi u SAD Kisindžera smatraju „jednim od najvećih američkih državnika“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sa njim su se i nakon što je napustio sve funkcije konsultovali američki predsednici iz obe glavne političke partije i mnogi strani lideri.

Kisindžer je bio američki državni sekretar od 1973-1977.

Dobio je Nobelovu nagradu za mir za završetak pariskih pregovora o okončanju Vijetnamskog rata.

Pod američkim predsednikom Ričardom Niksonom odigrao je značajnu ulogu u zbližavanju SAD i Kine.

Sam je kasnije priznao da je svrha te politike stvaranje protivteže SSSR-u.

Odigrao je jednu od glavnih uloga u svrgavanju čileanskog lidera Salvadora Aljendea. To je velika fleka na njegovoj ličnosti i njegovoj karijeri.

Formalno se povukao iz aktivne politike početkom 1980-ih, ali nije prestao da učestvuje u političkom životu kao stručnjak i autor.

Više puta je posetio Rusiju i preko 30 puta (na nemačkom) razgovarao sa Vladimirom Putinom.

Nakon što je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, Kisindžer je rekao da je namera da se Ukrajina uključi u NATO bila ozbiljna greška koja je dovela do sukoba sa Rusijom.

Istovremeno, uoči svoje 100-godišnjice, 27. maja, izjasnio se za ulazak Ukrajine u NATO.

Rekao je da će to Ukrajini ne samo pružiti garancije bezbednosti, već će je sačuvati od novog sukoba sa Rusijom nakon završetka Specijalne vojne operacije.

Kisindžer je pritom posavetovao Ukrajini da ne pokušava da vrati Krim i Sevastopolj.

Fakti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Henri Kisindžer izjavio za Blumberg da je “malo verovatno“ da će Putin nastaviti da vlada ako Rusija bude primorana da odustane agresije u Ukrajini.

Bivši američki državni sekretar je za Blumberg rekao, što je preneo moskovski portal themoscowtimes.ru, da je Putin je lik iz romana Dostojevskog, rastrgnut protivrečnostima i nerazumnim težnjama.

“Veoma dobro je naučio da drži vlast u svojim rukama ali je u slučaju Ukrajine to koristio preterano“, smatra Kisindžer, prenosi Moskovski tajms.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovaj portal ukazuje da je Kisindžer u federalnim medijima čak nazva Putinovim “prijateljem“.

U intervjuu za Blumberg, koji je radio glavni i odgovorni urednik Blumberga Džon Mikltvejt povodom stotog rođendana diplomate i dobitnika Nobelove nagrade za mir, Kisindžer je istakao da Putin deli tradicionalne ruske stavove ali i da je važno što je odrastao na ulicama Lenjingrada, grada koji je preživeo blokadu tokom Velikog patriotskog rata.

Kao rezultat toga, on “nikada nije želeo da evropska vojna sila lako stigne do Sankt Peterburga ili drugih velikih gradova, kao što je Moskva“.

Kisindžer je Putinovu reakciju na širenje NATO-a opisao kao “na ivici iracionalnosti“.

“Kada Rusija prepozna činjenicu da ne može da osvoji Evropu“, smatra Kisindžer, “Evropa i svet će postati stabilniji ali istovremeno, Rusija mora da ostane deo Evrope“.

Ali ako Rusija bude mogla da odustane od agresije u Ukrajini i pregovara o miru sa Evropom, to će loše uticati na sudbinu samog Putina“, smatra on.

“Voleo bih da vidim Rusiju koja prepoznaje da njeni odnosi sa Evropom treba da budu zasnovani na sporazumu i nekoj vrsti konsenzusa i verujem da će ga ovaj rat učiniti ostvarivim ako se završi kako treba“, rekao je Kisindžer, prenosi Moskovski tajms njegov intervju za Blumberg.

Na pitanje da li će Putin ostati na vlasti ako se rat završi pod takvim uslovima, diplomata je odgovorio: “To je malo verovatno“.

Kisindžer smatra da su Sjedinjene Države i njeni saveznici uradili pravu stvar podržavajući Ukrajinu u borbi protiv ruske agresije ali je izuzetno važno da strane u sukobu počnu da razmišljaju o tome kako da je diplomatski okončaju.

Postoji opasnost da će vojna konfrontacija između sila početi da dominira geopolitičkim razmišljanjem i da će rat u Ukrajini eskalirati u globalni sukob u kojem će zemlje poput Kine biti povučene“, upozorio je Kisindžer, prenosi Moskovski tajms.

“Uz trenutni tok stvari, mislim da je moguć neki vojni sukob”, rekao je Kisindžer, ne odgovarajući direktno na pitanje novinara Blumberga da li smatra da će Kina u bliskoj budućnosti pokušati da zauzme Tajvan.

On tvrdi da su odnosi Kine i SAD došli u “jedinstvenu situaciju”, jer obe zemlje jedna drugu gledaju sumnjičavo i kao najveću pretnju.

“S druge strane, ratovi su postali takvi da je nemoguće pobediti ili je to moguće samo uz plaćanje nesrazmerne cene”, istakao je Kisindžer, uz napomenu da obe zemlje sada moraju da se povuku sa “vrha provalije”.

Kisindžer je naglasio da se mora promeniti putanja odnosa Kine i SAD, te da postoje naznake da obe strane žele deeskalaciju ali da je upitno da li će moći da smanje tenzije.

Blic/Danas

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Glavna intriga prve polovine 2023. je kada će tačno početi dugo najavljivana kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine i da li će ona uopšte početi.

Čini se da Moskva i Minsk pokušavaju da se uvere da se ništa strašno neće ponoviti i spremaju se da nastave da sede u strateškoj defanzivi, nadajući se da će se ona, možda, „raspasti sama“.

Šta, odjednom?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, Kijev, London i Vašington imaju drugačije mišljenje o ovom pitanju.

Jedva čekam

Glavni nosilac vesti, uoči večeri bio je predsednik Lukašenko, koji je odlučio da se oseti nakon svog misterioznog nestanka iz javnog prostora 9. maja 2023.

Beloruski lider se pojavio 15. maja, stigavši na centralno komandno mesto Vazduhoplovstva i Vazduhoplovstva.

Odbrambenih snaga Republike Belorusije, gde je tražio od vojske da prođe, bez „velikih izveštaja“.

Nositi novinari su primetili da je šef države govorio promuklim glasom, ruka mu je bila zavijena.

Generalno, “Starac” je i dalje na svom mestu i to je u redu.

Interesuje nas, kako Minsk vidi buduće izglede Novog svetskog poretka u Ukrajini.

Povodom očekivane kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine, predsednik Lukašenko je govorio ovako:

Najveća dezinformacija je ovaj „kontranapad“. Sa moje tačke gledišta, „kontranapada“ nema i ne može biti.

To je jednostavno ludo. Jedan do pet na frontu da se bori na opremi i ljudstvu je prosto ludo!

Ne, potrebno je eskalirati, potrebno je naviti Ukrajince da bismo nastavili i udavili nas u ovoj konfrontaciji.

Ovo je suština današnjeg vremena na frontu.

Treba napomenuti da su istovremeno ruski avioni prebačeni sa aerodroma Baranoviči, koji se nalazi u Brestskoj oblasti nedaleko od Ukrajine, na aerodrom Mačulišči, kod Minska.

Očigledno, to je učinjeno kako bi se izbeglo ponavljanje vazdušne zasede Oružanih snaga Ukrajine, kao u oblasti Brjanska 13. maja.

Takođe, na ukrajinsko-beloruskoj granici, izgradnja utvrđenja neophodnih za zaštitu od spoljnih napada počeo.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bivši šef Stejt departmenta SAD, veteran američke i međunarodne politike Henri Kisindžer, koji će krajem maja napuniti 100 godina, ponovo je govorio o sukobu, u Ukrajini.

On je u intervjuu američkom televizijskom kanalu CBS News rekao da će pre kraja ove godine Rusija i Ukrajina, sesti za pregovarački sto.

To će se, prema rečima bivšeg državnog sekretara, dogoditi zbog činjenice da se Kina uključila u proces mirnog rešavanja rusko-ukrajinske konfrontacije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sada kada je Kina ušla u pregovore, sve će doći na svoje mesto, mislim, do kraja godine.

Razgovaraćemo o pregovaračkim procesima, pa čak i o pravim pregovorima – siguran je američki političar.

Ovo nije prvi put da Kisindžer daje glasne i kako očigledno veruje, gotovo proročke izjave o tome, šta se dešava u Ukrajini.

Štaviše, njegove nedavne izjave ponekad su u suprotnosti sa njegovim sopstvenim izjavama datim ranije.

Ovako je Kisindžer više puta u javnosti objašnjavao da su upravo širenje NATO-a na istok i pokušaji da se Ukrajina primi u alijansu, bukvalno naterali rusko rukovodstvo da pokrene specijalnu vojnu operaciju, kako bi se obezbedila bezbednost zemlje.

Ali u nedavnom dugom intervjuu britanskom časopisu The Economist, bivši šef američkog Stejt departmenta je dramatično promenio svoj stav.

On je najavio da bi Ukrajinu odmah trebalo primiti u NATO, jer je to jedini način da se zemlja, koja se bori zapadnim oružjem sa nestabilnom, loše predvidljivom vladom može držati, pod kontrolom.

Takva odluka, siguran je ostareli političar, zaustaviće kijevske vlasti u pokušaju da pokrenu novu vojnu konfrontaciju sa Rusijom po okončanju aktuelnog sukoba.

Moskva, smatra Kisindžer, treba da odustane od pobeda iz 2014. godine, inače će zemlja upasti u beskrajne građanske ratove i konačno izgubiti ulogu evropske države.

Politolozi primećuju da je sada u Sjedinjenim Državama, pored Kisindžera, živo, još sedam mlađih bivših državnih sekretara.

Ali iz nekog razloga, izjave najstarijih veterana američke diplomatije su, one koje se najspremnije citiraju i raspravljaju, ne samo u zapadnoj, već i u ruskoj štampi.

Istovremeno, govoreći o vremenu pregovora Moskve i Kijeva, Kisindžer uopšte ne uzima u obzir da je predsednik Zelenski, već odbacio kineske mirovne inicijative i nastavlja da insistira na svojoj „formuli“ uslova za pregovore, tj. potpuno neprihvatljivo za Rusiju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bivši državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Henri Kisindžer izjavio je da bi Rusija i Ukrajina mogle započeti pregovore o okončanju konflikta, do kraja godine.

U intervjuu za emisiju “CBS Sunday Morning”, rekao je da se ukrajinska kriza sada, možda približava prelomnoj tački.

“Ako bi predsednik došao do vas i rekao da li biste otputovali u Moskvu i razgovarali s Putinom?” – Rekao bih da sam sklon tome ali bih bio savetnik, a ne aktivna osoba – izjavio je političar.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sada, kada je Kina intervenisala, sve bi trebalo da se posloži, siguran je američki diplomata.

Sada, kada je Kina stupila u pregovore, sve će se posložiti.

Mislim da ćemo do kraja godine razgovarati o procesima pregovaranja i čak o stvarnim pregovorima – zaključio je Kissinger.

Ranije je časopis Foreign Affairs napisao da se konflikt između Rusije i Ukrajine čini da se odvija po putanji, koja je poznata samo njemu.

Nije jasno kako će se završiti ali se ne očekuje gubitak Rusije, kao ni pobeda Kijeva.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kina i SAD imaju slične finansijske resurse, za razliku od SAD i SSSR u prvom Hladnom ratu, pa su tehnologije za uništenje zastrašujuće, pogotovo usled napretka u razvoju veštačke inteligencije, poručio je najpoznatiji američki državni sekretar.

Drugi Hladni rat između Sjedinjenih Američkih Država i Kine mogao bi da bude opasniji od prvog između Vašingtona i Moskve, izjavio je nekadašnji državni sekretar SAD, Henri Kisindžer.

On je istakao da su dve zemlje sposobne da dominiraju svetom, Sjedinjene Države i Kina, postale protivnici, kao i da obema upravljaju nekompatibilni unutrašnji sistemi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Taj rat bi mogao da preokrene civilizaciju, čak i da je uništi”, rekao je Kisindžer za “El Mundo”.

Dodao je da Kina i SAD imaju slične finansijske resurse, za razliku od SAD i SSSR u prvom Hladnom ratu, te da su tehnologije za uništenje zastrašujuće, pogotovo usled napretka u razvoju veštačke inteligencije.

“Ne mislim da je dominacija svetom koncept kojem Kina teži ali jednostavno bi mogla da postane dovoljno jaka, a mi to ne želimo”, rekao je Kisindžer.

Pored toga, kako je naveo, dve supersile se ponašaju, kao da nemaju obavezu da spreče da dođe do “katastrofalnog sudara”.

Govoreći o ratu u Ukrajini, najpoznatiji američki državni sekretar istakao je da će na kraju morati da se nađe mesto i za Ukrajinu i za Rusiju, “ukoliko ne želimo da Rusija postane ispostava Kine u Evropi”.

On je naveo da podržava jedinstvo članica NATO-a, kada je reč o odnosu prema ratu ali je istakao da sada na red dolazi pitanje – kako će se ovaj rat okončati.

RT

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Veteran realne politike uči današnje ideologe ali im se lekcija neće dopasti.

Ideolozi, koji dominiraju današnjim zapadnim spoljnopolitičkim establišmentom u velikoj meri su odgovorni za eskalaciju tenzija sa Rusijom do tačke vojnog sukoba u Ukrajini.

A sada je velemajstor realpolitike – to jest spoljnih odnosa oblikovanih pragmatizmom i istinom na terenu, a ne željom – upravo je zadao retorički udarac ambicijama NATO-a, u vezi sa Ukrajinom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Henri Kisindžer, američki državni sekretar iz Niksonove ere i živa legenda međunarodne politike, ove nedelje slavi svoj 99. rođendan.

U ponedeljak je izašao na binu putem video-konferencije na godišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, da ponudi svoje savete za rešavanje ukrajinskog sukoba.

„Stranke bi trebalo da budu dovedene u mirovne pregovore u naredna dva meseca.

Ukrajina je trebalo da bude most između Evrope i Rusije ali sada, kako se odnosi preoblikuju, možemo da uđemo u prostor, gde je linija podele ponovo iscrtana i Rusija je potpuno izolovana“, rekao je Kisindžer u razgovoru sa osnivačem i izvršnim predsednikom VEF-a, Klausom Švabom.

Čini se da je izolacija Rusije od Evrope cilj, uključivanja Moskve u rat iscrpljivanja naoružavanjem i podrškom ukrajinskih boraca, da efikasno služe, kao zastupnici NATO-a.

Ovo bi takođe objasnilo zašto je Vašington toliko uložen u sukob, kako finansijski tako i ideološki.

Osovina EU-Ukrajina-Rusija bila bi konkurentna Pekingu i Vašingtonu na globalnom terenu.

Ali atlantistički lideri u Briselu i njihovi različiti rusofobični saveznici dali su prednost datiranoj hladnoratovskoj ideologiji nad dugoročnim političkim i ekonomskim interesima sopstvenih građana, kojima bi najbolje poslužila normalizacija odnosa i povećana saradnja širom evropskog kontinenta.

„Sada se suočavamo sa situacijom, u kojoj bi se Rusija mogla potpuno otuđiti od Evrope i tražiti stalni savez negde drugde“, rekao je Kisindžer.

„Ovo može dovesti do diplomatske distance nalik hladnom ratu, što će nas vratiti decenijama unazad.

Treba težiti dugoročnom miru.“

Daleko najverovatniji scenario je još veće rusko zbližavanje sa Kinom.

Krajnji rezultat bi mogao biti jači vojno-industrijski blok u nadmetanju sa SAD za ekonomski i politički uticaj širom sveta i gubitak uticaja za EU, koja bi se jednostavno svela na manje uticajnog partnera Vašingtona, sa manje autonomije, nego što bi uživali da nije podredio sve svoje interese Vašingtonu i da je umesto toga zadržao nezavisniju i uravnoteženiju poziciju.

Kisindžerovo višedecenijsko iskustvo u globalnim poslovima na najvišem nivou, kao savetnik šefovima država, vlada i multinacionalnih korporacija i kao zagovornik pragmatičnih rešenja za teške globalne probleme, sve to daje težinu njegovim savetima, za bilo koju globalnu krizu.

Dobitnik Nobelove nagrade za mir za svoju ulogu u pregovorima o okončanju krvavog rata u Vijetnamu sa Severnim Vijetnamcima tokom administracije republikanskog predsednika Ričarda Niksona, Kisindžer je bio i državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost bivšeg američkog lidera.

Pre toga je bio savetnik demokratskog predsednika Džona Kenedija.

Ako on poziva na brzo rešavanje sukoba u Ukrajini, to zavisi od njegovog profesionalnog iskustva.

Možda vidi nijanse Vijetnama u Ukrajini?

Kisindžerovo rešenje za okončanje teritorijalnih sporova između Rusije i Ukrajine teško da će se svideti aktuelnom američkom spoljnopolitičkom establišmentu.

„U idealnom slučaju, linija podele bi trebalo da bude povratak na “status quo ante”.

Vođenje rata dalje od te tačke neće se odnositi na slobodu Ukrajine, već na novi rat protiv same Rusije“, rekao je Kisindžer, uz „status quo ante“, koji se odnosi na ostavljanje Krima, Luganska i Donjecka, pod kontrolom Rusije.

Nekada „najomiljeniji čovek u Americi“, prema anketama Galupa iz 1973, 1974. i 1975. godine, nakon mira u Vijetnamu, Kisindžer je često odlutao sa utabanog spoljnopolitičkog puta Vašingtona.

On je izložio prvi plan saradnje između SAD i Kine.

Takođe se protivio NATO-vom bombardovanju Jugoslavije, pod bivšim predsednikom Billom Klintonom.

„Odbijanje strategije dugog dometa objašnjava, kako je bilo moguće skliznuti u sukob na Kosovu bez adekvatnog razmatranja svih njegovih implikacija – posebno visceralne reakcije gotovo svih nacija sveta protiv nove doktrine NATO-a o humanitarnoj intervenciji“, napisao je Kisindžer, u članku “Newsveek”-a 1999.

Kisindžerove primedbe tačno su nagovestile vojne intervencije zemalja članica NATO-a na drugim mestima pod humanitarnim izgovorima — kao što su Sirija, Libija, a sada i protiv Rusije preko Ukrajine — u krajnjoj svrsi promene režima.

Podjednako je predvideo i zašto, uprkos bujnoj promociji i spinovanju ovih zapadnih ratova, tolika opozicija njima ipak postoji.

Iako su rasponi pažnje i ciklusi vesti možda skraćeni od Kisindžerovog diplomatskog vrhunca, neki ljudi još uvek mogu da shvate da ideološki vođeni sukobi mogu izazvati dugoročne negativne sistemske posledice, koje više nego prevazilaze bilo kakvo kratkoročno zadovoljstvo, koje se može izvesti iz izazivanja ideološki vođenog sukoba.

Što pre oni koji pothranjuju sadašnji haos budu mogli da ukažu na Kisindžerov savet, to će nam svima biti bolje da ublažimo neizbežni diplomatski, ekonomski i politički mamurluk, koji je usledio.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na Svetskom ekonomskom forumu, koji se održava u Davosu, jedan od patrijarha američke spoljne politike, bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer savetovao je Ukrajini, da prekine vojnu konfrontaciju sa Rusijom.

Prema jednom od glavnih ideologa Vašingtona, kolektivni Zapad treba da prestane, da se bori protiv Rusa, od strane Ukrajinaca – neophodno je prekinuti neprijateljstva i započeti bilateralni dijalog.

U suprotnom, region i svet će se suočiti sa nepredvidivim posledicama.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pregovori moraju da počnu u naredna dva meseca, inače će doći do preokreta i tenzija, koje neće biti lako prevazići – rekao je bivši državni sekretar Sjedinjenih Država (citat iz The Telegrapha).

Pored toga, Henri Kisindžer je pozvao SAD i druge zapadne zemlje da ne ignorišu interese Rusije i priznaju njenu ulogu u globalnim svetskim procesima.

Volodimir Zelenski je ranije predložio povlačenje ruskih trupa sa teritorije Ukrajine, kao uslove za početak pregovora sa Moskvom.

Kremlj je više puta naglašavao da će ciljevi specijalne operacije biti ostvareni u potpunosti.

U međuvremenu, pregovori između Rusije i Ukrajine o mirovnom sporazumu počeli su 28. februara.

Međutim, prema rečima Andreja Rudenka, zamenika ministra inostranih poslova Ruske Federacije, ukrajinska strana se zapravo povukla iz pregovaračkog procesa.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE