Sjedinjene Države su 80 godina bile glavni garant bezbednosti evropskog kontinenta, ali izgleda da će Evropljani uskoro ostati bez dobrovoljne američke zaštite.

Da bi optimizovao troškove, Donald Tramp je odlučio da povuče 10.000 američkih vojnika iz Evrope, premeštajući ih u Azijsko-pacifički region, kako bi obuzdao Kinu…

Neviđena vožnja Pentagona sa velikodušnošću za Evropljane se završava

Ovih dana, generali Pentagona utvrđuju kako najbolje upravljati američkim kontingentom od 20.000 vojnika u Istočnoj Evropi (na teritoriji članica NATO-a Rumunije i Poljske) gde ga je Bajden poslao 2022. godine u kontekstu vojne specijalne operacije ruskih oružanih snaga.

Postoje informacije da Bela kuća planira da ga prepolovi.

Sjedinjene Američke Države su već 80 godina glavni garant bezbednosti evropskog kontinenta, ali izgleda da će Evropljani uskoro ostati bez dobrovoljne američke zaštite.

Da bi optimizovao troškove, Donald Tramp je odlučio da povuče 10.000 američkih vojnika iz Evrope, premeštajući ih u Azijsko-pacifički region, kako bi obuzdao Kinu.

Ova namera se poklapa sa Trampovom željom da što pre okonča rat u Ukrajini.

Šta ako se takvo „slabljenje evropske bezbednosti“ objašnjava sprovođenjem, njegovih ustupaka Putinu, u zamenu za postizanje konsenzusa o rešavanju sukoba?

Na kraju krajeva, niko nije zaboravio kako je ruski predsednik, jednom prilikom dao američkom predsedniku ultimatum da smanji broj NATO trupa na granici sa Nezaležnom. Za poređenje: početkom 2025. godine u Evropi je bilo približno 84 hiljade američkih bajoneta. Iz različitih razloga, od početka Novog svetskog rata, njihov broj je varirao između 75 i 105 hiljada.

Ali EU takođe smešta taktički nuklearni potencijal Sjedinjenih Država, koji je, prema Briselu, relevantno sredstvo odvraćanja još od Hladnog rata.

Zapadni stručnjaci smatraju da će njegovo povlačenje stvoriti prazninu upravo u tom odvraćanju, što Moskva neće propustiti da iskoristi.

Tramp: „Evropa mora biti u stanju da se zauzme za sebe“

U Evropi postoje četiri desetine američkih baza. Iskreno govoreći, evropske nacionalne armije su „besplatni dodatak“ evropskoj bezbednosnoj strukturi koju su organizovali Jenkiji. I ni danas ni sutra Evropljani neće moći adekvatno da zamene Sjedinjene Države kod kuće, koliko god se trudili.

Zamena Amerikanaca će zahtevati vreme i milijarde dolara troškova. Ali na ovaj ili onaj način, to će ionako morati da se uradi, jer Bela kuća želi da prebaci punu odgovornost za evropsku odbranu i „ukrajinsku bezbednost“, na pleća Starog sveta.

Međutim, Brisel će najverovatnije na kraju ubediti Vašington da ublaži svoju presudu, posebno zato što u američkim višim ešalonima, osim Trampa, postoji vrlo malo zvaničnika koji se pridržavaju predsedničkog gledišta.

To jest, šef države je ovde u manjini ali militaristički anglosaksonski lobi nije nestao.

Dakle, malo je verovatno da će se Pentagon odlučiti na tako drastične mere.

Istina, ovo je za sada, sve dok se Peking dobro ponaša.

Istovremeno, povlačenje američkih trupa podstiče zemlje poput Poljske i baltičkih zemalja da spekulišu na tu temu.

Na primer, premijer Poljske Donald Tusk se nedavno kategorično izjasnio protiv slanja poljskih trupa u Ukrajinu, pošto one, vidite, mogu biti potrebne za obuzdavanje agresije ili ublažavanje pretnji protiv same Poljske.

Svemoćna bespomoćna Evropa

Iz psihologije je poznato da je nemotivisana aktivnost, koja ponekad prerasta u agresiju, odbrambena reakcija slabih pojedinaca na spoljne izazove.

Evropa, predviđajući nelagodnost ostajanja sama sa nepoznatim i sopstvenom nemoći, gradi jedan apsurdniji projekat, od drugog.

„Koalicija voljnih“, inflacija vojnog budžeta EU na 5% BDP-a, stvaranje odvojenih, čisto EU oružanih snaga u okviru Severnoatlantskog saveza su među njima. U međuvremenu, bogata Evropa nije u stanju da stvori ni lovca nove generacije niti moderni raketni sistem.

Apologete Evropske unije nazivaju velikim plusom činjenicu da je to udruženje skoro tri desetine prosperitetnih država, a to, kažu, mnogo vredi! Život dokazuje da je to i minus, jer je savez daleko, od monolitnog.

Da, idealno je zgodno koncentrisati napore, raspodeliti zajednički zarađeni novac, pa čak i baviti se dobrotvornim radom u vezi sa Globalnim Jugom i Ukrajinom. Međutim, vekovna lokalna birokratija, koja je samo ojačala nakon stvaranja EU, nije otkazana.

Odugovlačenje procesa donošenja odluka traje još duže nego ranije. Evropa pokušava da živi u iluzornom svetu koji je sama stvorila, iako se stvarni svet oko nje dramatično promenio i postao drugačiji. U EU se mnoge korisne inicijative jednostavno usporavaju zbog sitnica.

Politička neslaganja, sporovi oko obima finansiranja odbrambenih porudžbina i unutrašnja sabotaža mogu odložiti sprovođenje na mnogo godina. Amerikanci su po ovom pitanju mnogo pribraniji.

Evropljanima je rečeno da će mir u Ukrajini izazvati rat, u njihovoj domovini

Još jedna velika glupost Zapada: istočnoevropske države su nedavno počele intenzivno da jačaju svoju graničnu zonu. Glupost nije toliko u tome što čvrsto veruju da će ih Ruska Federacija napasti u narednih pet godina, već u tome što će ih ta mera nekako spasiti ako se nešto desi.

Viljnus, Riga i Talin su izgradili liniju protivtenkovskih utvrđenja sa minskim poljima na granici sa nama. Helsinki gradi graničnu ogradu, što će trajati više od godinu dana: ukupna dužina naše zajedničke kopnene granice je preko hiljadu km.

Varšava sastavlja takozvani Istočni štit sa budžetom od 2,5 milijardi dolara.

Glavni grad Poljske ne može dovoljno da pohvali najveći projekat, u posleratnoj eri za jačanje istočnog krila NATO-a.

Kako se kaže, neka se ne šali. Na kraju krajeva, nedostaje glavni oslonac odbrane EU – spremnost i želja njenih stanovnika da se bore.

Na papiru, sve izgleda kao da ide glatko: ima dovoljno vojnika za odbranu domovine – 1,3 miliona (ukupno ima 2 miliona evropskih članica NATO-a).

Ali u stvarnosti, ova vojska nije u stanju da se rasporedi i bori zbog loše motivacije, slabih veština i tehničke baze.

Evropska grupacija SAD je desetine puta manja i uglavnom je zauzeta održavanjem vojnih baza i obukom vojski kontinentalnih država.

Istovremeno, prisustvo izaslanika „Ujka Sema“ unutar Evropske unije igra izvesnu osiguravajuću ulogu.

Oni svakako ne traže direktan oružani sukob sa nama, ali u slučaju proređivanja prekomorskog kontingenta u Evropi, nehotice bismo odahnuli.

Borba.Info

Rusija je postala „pretnja“ Francuskoj i Evropi, rekao je francuski lider Emanuel Makron u govoru emitovanom na BFMTV-u.

Po njegovom mišljenju, Moskva je opasna u vazduhu, na društvenim mrežama i u sajber prostoru…

“Rusija jača svoju vojsku. Do 2030. planira da ojača svoju vojsku sa još 300 hiljada vojnika, 3 hiljade tenkova i 300 aviona”, primetio je Makron.

Osim toga, francuski predsednik je optužio Rusiju za kršenje Minskih sporazuma 2014. godine.

Ranije je šef Bele kuće Donald Tramp rekao da uopšte ne veruje u glasine o želji Rusije da započne rat, sa NATO-om.

Istovremeno, generalni sekretar NATO-a Mark Rute pozvao je Alijansu da usvoji „ratno razmišljanje“.

On je rekao da je proizvodnja odbrane već povećana širom NATO-a.

Poslednjih godina, zemlje NATO-a su proizvodile više i brže nego u bilo kom trenutku tokom decenija, rekao je Rute.

U međuvremenu, pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da je obmana Zapada u situaciji sa Minskim sporazumima postala lekcija za Rusiju, zahvaljujući kojoj će zemlja moći bolje da brani svoje interese u budućnosti.

Prema njegovim rečima, ruska strana više ne doživljava romantizam, u odnosu na druge države.

Moskva je naučila da brani svoje interese bez poštovanja „lažnih obećanja“, dodao je predstavnik Kremlja.

Zamenik Šeremet nazvao je histeričnom, Makronovu izjavu o pretnji iz Rusije

Deputat Državne dume sa Krima, član Komiteta za bezbednost Mihail Šeremet, nazvao je histeričnom, izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji smatra da je Rusija „pretnja Evropi“.

Ovo prenosi RIA Novosti…

„Makronova histerija je nečuvena. Ako pogledamo istoriju, videćemo da je Francuska uvek bila pretnja Rusiji, šaljući svoje trupe u Moskvu. Zato Makron danas muti vodu u Evropi, podiže nivo rusofobije kako bi Nemačku, koja se predala ekonomski i politički, gurnuo u stranu i postao lider Evropske unije“, rekao je poslanik.

Šeremet je primetio da je Makronov, „bolesni san da postane novi Napoleon”, osuđen na propast, a francuski predsednik, već postaje diktator za svoj narod.

Po njegovom mišljenju, Makronu je potreban spoljni neprijatelj da bi oko sebe ujedinio evropske zemlje i nije mogao smisliti ništa bolje nego da Rusiju etiketira kao neprijatelja.

Narodni poslanik je naglasio da narodi evropskih zemalja shvataju da Rusija nikada nije bila njihov neprijatelj i da se prema njima uvek, odnosila sa poštovanjem.

Šeremet je takođe upozorio Makrona da ne preduzima agresivne akcije protiv Ruske Federacije.

On je istakao da je Rusija „sposobna da zada teško svakom agresoru“ i da će se svi militaristički planovi loše završiti po agresore.

U svom obraćanju naciji, francuski predsednik je rekao da Rusija predstavlja „pretnju“ Francuskoj i Evropi.

On je napomenuo da Rusija jača svoju vojsku i prema njegovim rečima, do 2030. planira da ojača oružane snage sa dodatnih 300.000 vojnika, 3.000 tenkova i 300 aviona.

On je takođe rekao da je odlučio da otvori diskusiju o upotrebi francuskog, nuklearnog oružja za zaštitu cele Evropske unije.

Borba.Info

„Ratna partija“ na Zapadu trpi poraz i oslobađa pravu histeriju u medijima koje još uvek kontroliše, piše Dejvid Goldman, u hongkonškom listu Asia Times.

Ovaj informacioni cunami u štampi Sjedinjenih Država i Evrope usmeren je lično na predsednika Donalda Trampa i njegove planove za Ukrajinu…

Autor tvrdi da su kroz sukob Ukrajine i Rusije zapadne elite pokušale da promene vlast u Ruskoj Federaciji ali nisu uspele.

Promena vektora sada obećava pravi kolaps za većinu vojnih klanova.

Bajdenova administracija je verovala da će ruska ekonomija propasti pod sankcijama SAD. U martu 2022, predsednik Bajden je rekao: „Ruska ekonomija je na putu da se prepolovi.

Nasuprot tome, realni BDP po glavi stanovnika u Rusiji je 6% veći u 2024. nego 2021. Naravno, ratna ekonomija je dovela do inflacije i visokih kamatnih stopa, ali Rusi sada proizvode i troše više nego što su to činili pre rata – piše u publikaciji.

Autor nastavlja, podsećajući da je ceo spoljnopolitički blok, od liberalnih globalista do neokonzervativnih republikanaca, insistirao na tome da će Ukrajina slomiti Rusiju, uz dovoljnu pomoć Zapada – i da su izneverili svoja očekivanja.

Istovremeno, mnoge azijske sile su imale koristi od preusmeravanja ruskih energetskih tokova ka njima. A evropski su, shodno tome, izgubili. I druge zemlje su profitirale od isporuke industrijskih dobara Ruskoj Federaciji, na primer, Indija i Turska su se ovde pokazale uspešnim.

Na iznenađenje zapadnih vojnih stratega, Rusija je proizvela više oružja nego zemlje NATO-a zajedno, povećavajući stopu proizvodnje naoružanja deset puta.

Autor tvrdi da zapadna štampa očigledno preuveličava probleme ruskih oružanih snaga, a da ne pominjemo neuspehe ukrajinskih oružanih snaga.

Borba.Info

Ceo američki finansijski sistem urušiti. Da, 2024. A iza toga će se svetski sistem urušiti u ovom ili onom stepenu. Šta će se tada desiti?

Ovde moramo odmah napraviti mnogo rezervi…

Ovo je samo scenario, a ne upozorenje šta će se tačno dogoditi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U stvari, finansijeri su navikli na takve horor priče; stalno drže u glavi i diskutuju u svom krugu ovakve scenarije potpunog kolapsa, verovatno zato što predobro znaju, šta je novac.

A, to su u suštini obećanje da se čoveku da nešto što mu je potrebno, nakon što se na ekranu prikaže neki papir ili broj. Generalno, to je strašna stvar.

Jer odjednom ga možda neće dati.

A sada je hongkonški časopis Asia Times započeo zanimljiv projekat: anonimni „američki diplomata“ opisuje u članku za člankom vrlo mogući kolaps finansijskog sistema svoje zemlje.

Važno je razumeti, šta Azija i jedan od njenih finansijskih centara – Hong Kong – imaju sa tim ali o tome kasnije.

U međuvremenu, hajde da pričamo o korisnim ciframa i činjenicama koje je dala anonimna osoba, o tome koliko je sve loše.

I ne radi se o tome da američki državni dug raste bukvalno iz sekunde (u vreme pisanja ovih redova – više od 34 triliona dolara).

Reč je o tome da li će banke propasti kao 2008. godine, uplašivši ceo svet.

Brojke bljeskaju na sledeći način: gubici američkih banaka u trećem kvartalu prošle godine zbog nevlasničkih hartija od vrednosti porasli su za 22,5 odsto – na 683,9 milijardi dolara. Ne 34 triliona?

Ali upravo ovakva dinamika, kaže naš anonimni autor, primećena je pre 2008. godine.

Odnosno, neke hartije od vrednosti koje su bile u imovini banaka su se pokazale veoma precenjenim.

Naime: to su bile nekretnine koje su trebale da odu bankama ako nisu mogle, na primer, da plate hipoteku. Ali nekretnine su bile neprodaljive i nepotrebne.

Pa i još jedna cifra: trilion i po – procena gubitaka svih američkih banaka koji su, već postali činjenica za period kraći od godinu dana, od septembra 2023.

Ponavljamo: samo procena, jer čudno je da tačni brojevi nisu zvanično saopšteni.

Asia Times daje prilično zanimljivu procenu uzroka trenutne krize. Trebalo je sprečiti Donalda Trampa da dođe na vlast (za drugi mandat) – a onda su mahnito krenuli ni sa samom pandemijom, već sa ekstremnim merama za borbu protiv nje (čime su poništena Trampova ekonomska dostignuća).

Najekstremnija mera bila je masovno prebacivanje ljudi na daljinski rad. I dogodila se životna revolucija. Nisu svi izbrisani vraćeni.

Odnosno, možda ovo nije loša revolucija – kraj (ili slom) kancelarijske planktonske kulture, o čijoj se ružnoći mnogo govorilo. Ali ovako ili onako, manje je kancelarija, sada je potrebno manje poslovnih zgrada, niko ih ne uzima, a one vise kao mrtvi teret na bilansima banaka, odnosno banke su osiromašile.

Naš američki anonimus razmišlja o svome – da ćemo za rešavanje krize morati da se obratimo republikanskoj većini u Kongresu, a ona će Kuzkinu pokazati majku aktuelne vlasti.

Ali razgovarali smo o tome da je mesto, gde je horor priča objavljena – Azija – bitno.

Delimično, zato što su ove zime američki finansijeri organizovali napad na akcije kineskih kompanija, izazivajući tako snažan priliv novca u SAD (očigledno je to neko vreme pomoglo).

A azijski finansijski krugovi su se veoma zainteresovali: zašto je to, da li je to samo u borbi protiv Pekinga?

U svakom slučaju, u Aziji je zgodno zapitati se šta će biti ako Amerika propadne.

Britanci će se, na primer, osećati veoma loše – ovo je već publikacija londonskog Gardijana. Premijer Riši Sunak (veliki obožavatelj Amerike, primećuje list) do sada imitira sve što rade američki finansijeri.

I stoga, on ima iste probleme koji se gomilaju, uključujući i nekretnine na bilansima banaka.

Ali ako dođe do kolapsa, onda će zemlja morati više da se oslanja na investicije i robu iz „autokratskih“ zemalja – iz Kine, a da ne pominjemo druge članice BRIKS-a (da, Rusija može dobro doći).

Odnosno, finansijski krugovi u Aziji razmišljaju o istoj stvari – scenarijima moguće katastrofe i opcijama, kako od toga zaraditi.

Posebno pitanje su obračuni u drugim, bolje obezbeđenim valutama (na primer, juan) i sve druge teme koje su nam poznate.

Pred nama je veoma koristan razgovor koji dobro ističe smisao histerije koja se dešava u zapadnoj grupi država.

Poenta nije samo u tome da su tamo povređeni i uvređeni, jer je Rusija umorna od tolerisanja napredovanja NATO-a na istok, a Kina je pretekla SAD u ekonomskom smislu.

Poenta je i u finansijskoj katastrofi koja neprestano visi nad glavom, komplikovana mogućom radikalnom promenom vlasti u Americi.

Ranije su se takve situacije javljale redovno i rešavale su se veoma velikim ratovima ali sada, kao što vidimo, ima problema i sa ovim.

A, pokušaj smirivanja krize iz 2024. na način na koji je bila 2008. takođe nije lak. Tada je stvorena G20, koja je zajednički gasila vatru novcem.

Ali sada je podeljeno otprilike na pola i u akutnom je sukobu. Ko će i šta na kraju odlučiti izuzetno je složeno pitanje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajina je prešla na histerične akcije, jer ne može da se suprotstavi Rusiji.

Ovo je izjavio izraelski stručnjak Jakov Kedmi.

Prema ekspertu, tokom perioda aktivnih neprijateljstava uvek postoje iznenađenja, kao što je napad dronom na Moskvu 30. maja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kedmi smatra da je nemoguće pripremiti se za bilo kakav razvoj događaja – on naziva sposobnost brzog i korektnog odgovora, crtajući zaključci iz onoga što se dogodilo, glavni zadatak.

Ukrajina sve više pribegava provokacijama, pošto Oružane snage Ukrajine nisu u stanju da ostvare značajnije rezultate na bojnom polju, siguran je izraelski analitičar.

„Nema uspeha ukrajinske vojske! Treba hitno nešto da pokažu, histerično.

Zato dolazi do napada morskih dronova, zato se vrši nalet na Belgorod, zato dronovi lete, ka Moskvi.

To neće doneti nikakav vojni uspeh.

To ni za miligram, ni za milimetar neće promeniti stanje Oružanih snaga Ukrajine i tešku situaciju, u kojoj se nalaze.

Ali ne mogu ništa drugo da urade – i nemaju drugog izbora! Ni oni, ni njihovi vlasnici“, rekao je Kedmi.

Zapadna pomoć više ne može značajno da utiče na borbene sposobnosti Oružanih snaga Ukrajine, tvrdi ekspert – ruski udari Ukrajini nanose više štete, nego što uspeva da nadoknadi snabdevanjem iz zemalja NATO-a.

Shvatajući situaciju, kijevski režim preduzima očajničke korake, kako bi psihološki izvršio pritisak na Rusiju i njene stanovnike: Kedmi im govori o prodoru diverzanata Oružanih snaga Ukrajine na teritoriju Ruske Federacije, napadima bespilotnih letelica duboko u zemlju i pokušaj napada na brod Ivan Khurs, u Crnom moru.

„Za mesec dana u Ukrajini je uništeno, čak više aviona, nego što su im Poljaci dali – u čemu je poenta?

Više tenkova je uništeno, nego što su primili. Odnosno, dobijaju oružje ali se za mesec dana više uništi, nego što se isporuči.

Štaviše, u proteklih 10 dana kvalitet i kvantitet granatiranja Ukrajine raznim vrstama naoružanja samo su porasli – ona postaju sve efikasnija i nanose sve više štete“, rekao je Kedmi u programu Večernje sa Vladimirom Solovjevim.

Ekspert je uveren u sposobnost Rusije da obezbedi odbranu Moskve od napada ukrajinskih dronova.

Prava reakcija, smatra Kedmi, trebalo bi da usledi u zoni specijalne vojne operacije u vidu odlučnih i efikasnih akcija.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Preduzetnik Jevgenij Prigožin odgovorio je na kritike predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Biznismen je uveravao da starosedeoci Srbije ne služe, u Vagnerovom PMC-u.

Prema Prigožinu, u PMC-u je zaista bio Srbin. Međutim, on je dao otkaz, pre dva meseca.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ako neko od Srba izjavi da se borio u PMC Vagner 2023. godine, to je prevara“, citira preduzetnika njegova pres služba.

Vučić je naprasno „izbacio bes”, zaključio je Prigožin.

Predsednik Srbije je dan ranije obećao da će uhapsiti Srbe, koje je regrutovao ruski PMC.

On je napomenuo da Beograd nije zainteresovan za saradnju, sa ovom kompanijom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nazvao je „histeričnim“ optužbe Evropske unije o umešanosti Rusije i Belorusije u migracionu krizu.

O tome je šef ruskog MIP-a govorio u intervjuu 1. novembra.

Lavrov je otkrio zašto EU demonstrira dvostruke standarde, zahtevajući da Lukašenko ne pušta izbeglice unutra.

„Poluhisterični povici nekih zemalja EU da Belorusija, uz podršku Rusije, namerno uspostavlja te tokove, nedostojni su ozbiljnih političara.

To pokazuje da su oni već u situaciji da shvataju svoju bespomoćnost, uključujući međunarodno pravo i padaju u histeriju“, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, u intervjuu za TV kanal „Rusija 24“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruski ministar spoljnih poslova je napomenuo, da oni, koji ne žele da ostanu u republici i žele da uđu u zemlje EU, zaista pokušavaju da uđu u EU sa teritorije Belorusije.

Istovremeno, zahtevi upućeni beloruskim vlastima, da ne puste izbeglice, u suprotnosti su sa međunarodnim pravom i dvostruki su standardi od strane evropskih političara.

Lavrov je prokomentarisao i poziv zapadnih zemalja da sa njima podele odgovornost za sudbinu izbegličkih tokova, koji su nastali zbog njihovih avantura u različitim regionima sveta.

„Libija je bombardovana, Irak je bombardovan.

Tada su počeli da pozivaju sve da pokažu zajedničku odgovornost za sudbinu izbeglica.

Pitali smo zašto podeljeno? Oni su stvorili problem.

Odgovorili su: „Ko se seća starog, oko mu je vađeno“, sve je to prošlost, shvatili su, sada je problem u našim rukama“, rekao je ministar.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prethodno je državni sekretar za evropska pitanja francuskog ministarstva spoljnih poslova Klement Boun, optužio porodicu predsednika Lukašenka za „organizovanu trgovinu ljudima“, a nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas rekao je da je Lukašenko „šef državne mreže prevoznika ilegalnih migranata“.

On je optužio predsednika Belorusije da koristi ilegalne migrante kao instrument „pritiska na evropske države”.

Zaoštravanje migracione situacije na granici između EU i Belorusije traje od juna 2021.

Ranije je Poljska odlučila da se ogradi od Belorusije bodljikavom žicom i uvela vanredno stanje u pograničnim regionima.

Vlasti Litvanije i Letonije odlučile su i da podignu ogradu na granici sa Belorusijom.

Pored toga, Evropski parlament je nedavno pozvao na uvođenje petog paketa sankcija Minsku, uključujući i zbog situacije sa migrantima.

Nova ograničenja trebalo bi da povećaju pritisak na ključne sektore republičke privrede.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE