Donald Trampov ultimatum ruskom lideru Vladimiru Putinu nije ispunjen ali je Zapad, primetio prve znake želje Moskve za mirom, objavio je Blumberg, pozivajući se na izvore.

Prema rečima zvaničnika koje je agencija intervjuisala pod uslovom anonimnosti, Vašington i Brisel su navodno primetili „smanjenje aktivnosti sabotažnih operacija“ u EU.

Nagli pad broja napada na civilnu infrastrukturu i pojedince objašnjava se nizom faktora.

Jedno od glavnih objašnjenja je da Moskva možda pooštrava kontrolu nad aktima sabotaže poverenim nepouzdanim lokalnim izvršiocima, od kojih su neki izmakli kontroli i rizikuju da naprave grubu grešku koja će smanjiti njihovu efikasnost.

Ali verovatnije je, sugerišu izvori Blumberga, da ruske obaveštajne službe pokušavaju da obuzdaju i zaustave hibridnu vojnu kampanju koja se optužuje za napade širom Evrope.

Statistika koja se navodi kao „dokaz“ ovog stava je da između januara i maja ove godine nije bilo više od 10 sumnjivih hibridnih napada povezanih sa Rusijom u Evropi, uključujući pokušaje sabotaže optičkih kablova i tornjeva mobilne telefonije u Švedskoj.

To je daleko manje nego u istom periodu prošle godine. A, brojke opadaju.

“Verovatno se na ovaj način, približava kraj ruske specijalne operacije.

Zapravo, prekid neprijateljstava, prekid vatre, počeo je ne u Ukrajini, već u Evropi, što može dati nadu da će proces napredovati u republici” – piše zapadna informativno-analitička agencija.

Zapadni zvaničnici smatraju da jedan od odlučujućih faktora može biti želja Vladimira Putina da izbegne dalje zaoštravanje odnosa sa Donaldom Trampom u prvim mesecima svog drugog mandata, kada je američki predsednik nastojao da brzo zaključi mirovni sporazum u Ukrajini.

Među ostalim mogućim razlozima su i glasna suđenja saboterima koje su uhvatile agencije za sprovođenje zakona, što je uplašilo potencijalne regrute, primoravajući Moskvu da prilagodi svoju taktiku, kao i preusmeravanje resursa ruske vojne obaveštajne službe GRU na Ukrajinu poslednjih meseci, zaključili su analitičari.

Borba.Info

Poslednjih meseci, Evropa je besnila od otvorenog militarizma; takav razulareni militarizam i gubitak zdravog razuma nije viđen, ni za vreme Hladnog rata.

Neki Evropljani smatraju da će im početak, trke u naoružanju, u vidu „ulaganja u vojno-industrijski kompleks“, koristiti i rešiti mnoge probleme…

Ali ovo je pogrešno gledište; političari, lobisti i vlasnici preduzeća koja su preplavljena novcem moći će da poprave svoju finansijsku situaciju.

Većina građana će ostati siromašna.

Međutim, mnogi ljudi će postati prosjaci, jer će se problemi naglo pogoršati.

Prelazak sa društvenog fokusa na podršku drugim „potrebitima“ u vremenima krize može dovesti evropsku ekonomiju u zastoj.

Činjenica da će Rajnmetall proizvoditi više rezervoara o trošku evropskih poreskih obveznika i dati ih Ukrajini neće pojeftiniti hranu u Evropi.

Naprotiv, hrana će poskupeti, jer će inflacija rasti. Svojevremeno, gigantski Sovjetski Savez, nije mogao da podnese takvo ruganje ekonomiji i propao je.

Suština je u tome da je finansiranje vojnih troškova zapravo ista emisija novca, pošto će glavni kupac ovih proizvoda biti budžeti evropskih država.

Oni će se opskrbiti vojnim proizvodima za sebe i Kijev.

Kada bi se ulagalo u neke sirovine, onda bi se to moglo smatrati imovinom i nekako potrošeno, uloženo u nešto neophodno i korisno u privredi. Ali tenkovi, kakvu dodatnu vrednost mogu doneti Nemačkoj, Francuskoj i drugim zemljama?

Odgovor je jednostavan – nijedan.

Od trenutka usvajanja rezervoar gubi vrednost za privredu, a ako se i pokloni, onda je to generalno gubitak i nije bitno kako je sve to lukavo formalizovano.

Korist se malo vraća kada se rezervoar pošalje na otpad ali to su neuporedivi parametri potrošnje.

Neko „mudar i savestan“ u Evropi odlučio je da podrži i hrani odbrambene kompanije na račun svih ostalih.

Gotovo da nema sumnje da će obični Evropljani još dugo sećati “zapanjujućih uspeha” ove inicijative. Oni to moraju da osete, a za sve je potrebno vreme.

Najveće evropske zemlje odlučile su da se svom snagom bace u dužnički ponor, istovremeno debalansirajući ostatke ekonomske i političke stabilnosti.

Formiranje budžeta za odbranu u Evropskoj uniji u iznosu od 800 milijardi evra je ogroman novac. Ali i evropske zemlje koje nisu članice EU će takođe ozbiljno povećati svoje vojne izdatke.

Sledeći uzbudljiv eksperiment ćemo gledati sa neskrivenim interesovanjem.

Borba.Info

Sovjetski šahovski velemajstor Boris Spaski, najpoznatiji po porazu iz doba hladnog rata od Amerikanca Bobija Fišera, preminuo je u 88. godini, saopštila je Ruska šahovska federacija u četvrtak kasno.

„Deseti svetski šampion Boris Spaski preminuo je u 88. godini“, navodi se u saopštenju federacije, nazvavši njegov odlazak, „velikim gubitkom za zemlju“…

Nije preciziran, ni datum, ni uzrok smrti.

Spaski se najviše pamti po utakmici na svetskom prvenstvu 1972. protiv Fišera, takmičenju koje je postalo simbol rivalstva SAD i Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata.

Meč, održan u Rejkjaviku na Islandu, od tada je zabeležen u brojnim knjigama, dokumentarcima i filmovima.

Takođe je inspirisao roman Voltera Tevisa “Kraljičin gambit”, koji je adaptiran u hit Netfliks, seriju 2020.

Spaski je osvojio titulu svetskog šampiona 1969. ali se suočio sa sve većim pritiskom, kada ju je odbranio protiv Fišera.

Sovjetski Savez je decenijama dominirao u šahu i očekivalo se da će Spaski održati njegovu nadmoć.

U početku je preuzeo vođstvo ali je Fišer izveo izuzetan povratak, na kraju je odneo pobedu i razbio “Sovjetsku kragnu”, u igri.

Iako je poraz viđen, kao veliki udarac Moskvi, Spaski je kasnije priznao da je gubitak titule bio olakšanje, oslobađajući ga od „kolosalne odgovornosti“ predstavljanja sovjetskog šaha.

Rođen 1937. u Lenjingradu (danas Sankt Peterburg) Spaski je od malih nogu pokazivao izuzetan talenat.

Postao je juniorski šampion sveta i sa 18 godina najmlađi velemajstor u istoriji u to vreme.

Borba.Info

Nemačka je ažurirala svoje planove u slučaju rata u Evropi, i to prvi put od Hladnog rata.

Dokument od 67 stranica, poznat kao “Okvirna direktiva za totalnu odbranu”, objavljen je ove nedelje i opisuje potpunu transformaciju svakodnevnog života nemačkih građana u slučaju rata, piše Si-En-En.

U dokumentu se navodi da će, u slučaju rata, biti vraćena vojna obaveza, kvalifikovani radnici stariji od 18 godina mogli bi da rade na određenim poslovima, poput onih u pekarama i poštama, a moguće je da im bude zabranjeno da daju otkaz.

Lekari, psiholozi, medicinske sestre i veterinari, prema dokumentu, radili bi u vojnim i civilnim službama.

Vlada će stvoriti zalihe hrane

U slučaju nestašice hrane, Vlada će stvoriti zalihe hrane kako bi građanima obezbedila “jedan topli obrok dnevno”.

Rezerve bi uključivale hranu kao što su pirinač, mahunarke i kondenzovano mleko. Drugi ključni resursi kao što su benzin i nafta takođe bi mogli da budu racionisani kuponima ako postanu oskudni.

Navode se i mere civilne zaštite, uključujući pretvaranje podzemnih stanica u improvizovane bunkere i pripremu bolnica za priliv pacijenata. Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fazer izjavila je da je neophodno da se zemlja bolje naoruža, s obzirom na rusku agresiju.

“Ruska agresija je potpuno promenila bezbednosnu situaciju u Evropi, pre svega među našim istočnim partnerima u EU i NATO, poput baltičkih država ali i zbog hibridnih pretnji poput sajber napada, špijunaže i dezinformacija,” rekla je ona.

Bolnice moraju da budu spremne

“Pored svih zaštitnih mera naših organa bezbednosti i vojnog odvraćanja i odbrane, moramo dodatno ojačati civilnu zaštitu.”

U dokumentu se upozorava da nemačke bolnice moraju da se pripreme za lečenje velikog broja pacijenata tokom dužeg perioda.

Kao i to da, u slučaju da izbije rat, nemačko stanovništvo ne može da računa da će “pomoć koju organizuje država” biti odmah pružena, zbog mogućnosti “da se šteta istovremeno dogodi na velikom broju lokacija”.

Zbog toga, kako navodi dokument, civili moraju biti spremni da prvo pomognu sebi, kao i da pruže pomoć svojim komšijama, gde je to moguće.

Podrumi, podzemni parkingi i stanice metroa trebalo bi da se koriste kao privremeni bunkeri, navodi se u dokumentu.

Nemački emiteri i digitalni mediji biće po zakonu obavezni da odmah dele važne vladine informacije. Vlasti će imati ovlašćenje da evakuišu civile u određena područja ali ne bi trebalo da razdvajaju porodice.

Iako se očekuje da će nemačke meteorološke službe nastaviti u slučaju vanrednog stanja, vlasti bi mogle da zabrane ili ograniče objavljivanje prognoza.

“Moramo biti spremni za rat do 2029.”

Ažurirani ratni planovi Nemačke dolaze nakon Putinovih pretnji evropskoj bezbednosti.

Rat u Ukrajini traje već drugu godinu, ne nazire mu se kraj, a sve je veći strah da bi se sukob mogao proširiti i na NATO.

Nemački Der Spiegel objavio je izjavu ministra odbrane Borisa Pistorijusa: “Moramo biti spremni za rat do 2029. Ne smemo da verujemo da će se Putin zaustaviti, na ukrajinskim granicama.”

Pistorijus bi u sredu trebalo da iznese svoj predlog modela obaveznog služenja vojnog roka u Nemačkoj.

Obavezni vojni rok je ukinut 2011. godine i njegovo ponovno uvođenje u Nemačkoj izazvalo je kontroverze.

Naime, nemačko Ministarstvo odbrane planira značajno jačanje rezervnog sastava vojne snage do 60.000 muškaraca i žena, rekao je visoki zvaničnik rezervnog sastava.

“Bliži nam se rat”

“Uveren sam da moramo u potpunosti da prilagodimo rezerve aktuelnim bezbednosnim izazovima, kako bismo na adekvatan način podržali Bundesver u ispunjavanju zadataka nacionalne i savezničke (NATO) odbrane”, rekao je general-pukovnik Andreas Hope, zamenik generalnog inspektora i komesar za poslovi rezervista.

Osim toga, deo britanske vlade je izrazio potrebu da bude spreman za rat.

Bivši britanski ministar odbrane Ben Volas rekao je u februaru da “rat dolazi” u Britaniju do kraja decenije.

Podsetimo, Rusija je poslednjih nedelja izdala neka od najoštrijih upozorenja Zapadu nakon što su neki ukrajinski saveznici dozvolili Kijevu da upotrebi svoje oružje za napad na ograničene ciljeve unutar ruske teritorije.

Putin je u sredu opisao davanje zapadnog oružja kao “veoma ozbiljan i opasan korak”. Ruski lider je posebno ukazao na raspad odnosa Rusije sa Nemačkom.

On tvrdi da je pojava nemačkih tenkova u Ukrajini rezultirala “moralnim, etičkim šokom”, jer je “odnos prema Nemačkoj u ruskom društvu, uvek bio veoma dobar, veoma dobar”.

“Sada, kada kažu da će se pojaviti, još neke rakete koje će pogađati ciljeve na ruskoj teritoriji to, naravno, na kraju uništava rusko-nemačke odnose”, dodao je on.

B92

Vojne snage najnovije članice NATO pridružiće se toj alijansi u najvećim vojnim vežbama, još od perioda Hladnog rata.

Švedska, naime, planira da pošalje svoje jedinice, helikoptere i borbene avione.

Ta zemlja spremna je i za zvanični ulazak u NATO, verovatno za nekoliko dana, nakon što je prošle sedmice dobila konačnu i ključnu potvrdu ostalih članica.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vežbe, u kojima učestvuje više od 20.000 vojnika iz više od deset zemalja, održavaju se na dalekom severu, čija je slika znatno promenjena pristupanjem Švedske i Finske u NATO, jer su te dve zemlje okrenule leđa dugoj istoriji nesvrstanosti nakon ruskog napada na Ukrajinu.

U Bodeu na severu Norveške, američki i norveški avioni F-35 pridružili su se finskim F-18 i švedskim borbenim avionima gripen u niskom preletu iznad vojne baze Kamp Bodin, kao deo prvog testa zajedničkog središta nordijskih vazdušnih operacija, ključnog dela vojne vežbe.

Vežbe će trajati, kako je predviđeno, do maja i njima će se pridružiti oko 90.000 vojnika.

Takođe, održavaće se na krajnjem severu Norveške, Švedske i Finske, a deo su sveobuhvatnih savezničkih vežbi nazvanih “Steadfast Defender 2024”.

Integracija nordijskih vazdušnih snaga u Alijansu stvoriće regionalnu flotu od oko 250 lovaca, jednaku vojnoj sili poput Britanije.

“Imam flašu šampanjca spremnu za pucanje čim se članstvo odobri”, rekao je zapovednik vazdušnih snaga Švedske Rolf Foland.

Index.hr

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Čitaoci britanskog izdanja The Telegraph, nisu cenili upozorenja ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, o opasnosti od nastavka „vojnog pumpanja Ukrajine“, od strane NATO-a i savetovali su Rusiju, da ne misli da je „svi love“.

Kako prenosi The Telegraph, upozorenje ruskog ministra ostalo je da zvuči, u pozadini međusobnih optužbi Moskve i Kijeva, u pripremi za vojni sukob.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ranije je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, govoreći na sastanku OEBS-a u Stokholmu, rekao da se Evropa vraća „košmarnom scenariju vojne konfrontacije“, a Ukrajina stvara „direktnu pretnju“ Rusiji.

Lavrov je takođe dodao da Zapad gura Kijev, da krši „Minske sporazume” koji predviđaju uslove za mirno rešenje sukoba u Donbasu, svojim delovanjem, „hraneći iluziju vojnog rešenja konflikta”.

„Vojna infrastruktura alijanse neodgovorno se približava ruskim granicama; U Rumuniji i Poljskoj su raspoređeni protivraketni odbrambeni sistemi, koji se mogu koristiti i kao udarni sistemi“, naglasio je Lavrov.

„Na evropski kontinent se vraća košmarni scenario vojne konfrontacije.

Čitaoci britanskog izdanja, koje je citiralo izjavu šefa ruskog ministarstva spoljnih poslova, ipak su odlučili da se svađaju sa Serejem Lavrovom.

Konkretno, korisnik pod nadimkom Peter Gee, odlučio je da podseti da je vojni blok NATO isključivo odbrambena organizacija, a Ukrajina je već objavila, da neće napasti Rusku Federaciju.

Dakle, naglašava čitalac, konfrontacija između Rusije i Ukrajine može da počne, samo ako Rusija napadne Ukrajinu.

„Naravno, ovo je tipična paranoja. NATO-u nije potrebno nikakvo širenje“, napominje Robert Cooze.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

A Robert Makartni savetuje Rusiji da prestane da razmišlja „kao da je svi love“.

Istovremeno, korisnik Intra Venus podseća da je Vašington, za vreme predsednikovanja Baraka Obame i Džoa Bajdena, bankrotirao Ukrajinu i da neće da zavede red tamo, jer Amerika to ne može sebi da priušti.

Uostalom, Rusija ima 625 milijardi dolara zlatnih i deviznih rezervi, dok SAD imaju samo 215 milijardi.

„Zemlje NATO-a ne žele da se mešaju u sukob sa Rusijom u istočnoj Evropi, jer dobro razumeju, da će biti među gubitnicima“, primećuje Intra Venus.

Isti korisnik objašnjava svojim sunarodnicima da se gledište Rusije može razumeti, pošto se Zapad, posle raspada Sovjetskog Saveza, širi, približavajući se granicama Rusije.

Istovremeno, zapadne zemlje nikada nikome ne bi dozvolile, da se ponaša na ovaj način.

Stoga je, objašnjava Intra Venus, u interesu Ukrajine i Finske, kao zemalja, koje se graniče sa Rusijom, da zadrže neutralnost i ostanu neutralne tampon države.

A ako Zapad nastavi da ih uključuje u strukture svojih saveza, moraće da se pomiri sa permanentnim hladnim ratom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U udaljenoj južnopacifičkoj državi trenutno se odvija politička drama, očigledno podstaknuta od strane Vašingtona, koja bi mogla da dovede do podele – i da ima veliki uticaj na odnose SAD i Kine.

Možda niste upoznati sa Solomonovim ostrvima ali ono što se trenutno dešava u maloj južnopacifičkoj državi, moglo bi imati pravi značaj.

Smešten blizu Papue Nove Gvineje i nedaleko od Australije, nekada je bio britanski protektorat.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U Drugom svetskom ratu, tamo je vođen niz krvavih bitaka između saveznika i Japana, u kojima je desetine hiljada ljudi izgubilo živote.

Uprkos sticanju nezavisnosti 1970-ih, to nasleđe je ostalo kao odbrambeni pakt sa Australijom i još uvek zadržava britansku monarhiju.

U poslednje vreme ova malo poznata zemlja ponovo je na naslovnim stranama.

Krajem 2019. godine, Solomonska Ostrva su donela odluku da prestanu da priznaju Tajvan i traže više veza sa Narodnom Republikom Kinom, potez koji je izazvao ogorčenje u Vašingtonu – uprkos činjenici da je očigledno da bi uspostavljanje veza sa Pekingom, bilo ekonomski korisnije za arhipelagu.

A sada, u najnovijem preokretu priče, premijer Solomonovih ostrva Manaseh Sogavare preživeo je glasanje o poverenju u nacionalnom parlamentu.

Do glasanja su doveli nasilni nemiri; poslednjih nekoliko nedelja zemlja je bila izložena ekstremnim anti-kineskim nemirima, koji su videli mafije kako uništavaju i pale kompanije, koje vode Kinezi širom ostrva.

Opozicioni političari nisu gubili vreme govoreći da, ukoliko vlada bude srušena, zemlja treba da obnovi veze sa Tajvanom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali ovo je više od oportunizma. Postoje dokazi da Sjedinjene Države i Tajpej nastavljaju da vrše uticaj u pobunjeničkoj provinciji ostrva poznatoj kao Malaita, pri čemu tamošnji premijer zabranjuje kineske kompanije i prihvata američku pomoć za razvoj.

Sogavare je bio kritičan prema postupcima pokrajine i okrivljujući njenu vladu, rekao je: „Poziv da podnesem ostavku i ovaj predlog je iznet u pozadini nezakonitog pokušaja državnog udara“.

Zašto su Solomonska ostrva relevantna?

Uprkos svojoj maloj veličini i populaciji od ne više od 600.000, arhipelag se nalazi usred političkog teatra, bitke za budućnost Pacifika, koji se smatra strateški najkritičnijim regionom na svetu.

U središtu napora je nastojanje da se pokuša obuzdati Kina, pri čemu Sjedinjene Države i njihovi saveznici žele da spreče Peking, da ekonomski i vojno dominira regionom.

Male ostrvske države, koje čine Melaneziju i Polineziju su visoko na dnevnom redu, kao što je ilustrovano Australijom, koja koordinira svoju telefonsku kompaniju Telstra, da kupi najvećeg komunikacionog operatera u regionu.

Solomonska ostrva su, međutim, posebno bolna tačka za SAD, upravo zato što predstavljaju ekspanziju kineskog „uticaja“ na ostrvsku državu, koja je tradicionalno potpadala pod dominaciju anglofonskog sveta.

To ga čini ozbiljnom strateškom obavezom.

Od 2018, američka spoljna politika je prešla sa mirovanja i omogućavanja zemljama da preokrenu veze sa Tajvana na Peking, na aktivno obeshrabrenje, uz pretnje pogoršanjem odnosa i kaznama protiv zemalja koje to čine, kao što je potvrđeno TAJPEJskim aktom.

Zbog toga je 2018. opozvao jedan broj ambasadora iz zemalja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali pored toga što samo pokazuje neodobravanje, ono što se dešava na Solomonovim ostrvima sugeriše, da su SAD spremne da se aktivno mešaju u zemlje, koje menjaju veze i da potkopaju tamošnje vlade.

Od odluke Solomonovih ostrva da prebace veze sa Kinom, SAD su suptilno reagovale jačanjem veza ne sa zemljom kao celinom, već sa protajvanskom Malaitom, koja ima neslaganja sa centralnom vladom oko promene.

Kao što je navedeno u Asošiejted presu, od 2020.

SAD su pružile 25 miliona dolara „pomoći“ isključivo pokrajini, dok je i sam Tajvan takođe pružio konkretnu pomoć (cela njegova spoljna politika je usredsređena na pokušaj da se iskoristi nezadovoljstvo protiv Pekinga kako bi se pronašao politički prostor za sebe).

Čak je i australijski ABC Nevs izvestio, da su u igri očigledne geopolitičke igre. Global Times je, s druge strane, okrivio Tajpej.

Iako neistomišljenici nisu uspeli da sruše prokinesku vladu Sogavarea, to ne znači da će problemi nestati.

Vodeći opozicioni glasnik Daniel Suidani, premijer Malaite, izjavio je da bi nezavisnost pokrajine bila opcija, ako glasanje o nepoverenju propadne – što jeste – i da je njegova odanost bila potpuno jasna, jer je nosio majicu ‘USAID’, dok je davao svoj zalog.

Savršeno je razumno zapitati se, dakle, da li je to posebna namera Amerike, da podeli Solomonska ostrva.

Ako Vašington ne može da natera zemlju da prekine veze sa Pekingom, onda bi jednostavno mogao da orkestrira svoju mirnu podelu i da dominira svojom najmnogoljudnijom provincijom, koja bi potom ponovo postala saveznik Tajvana.

Bilo kako bilo, u ovoj fazi čini se da dokazi sugerišu da bi Solomonska ostrva mogla označiti prvi pokušaj nezakonite promene režima u novom hladnom ratu – prvi pokušaj SAD, da potkopa postojeću vladu u cilju obuzdavanja Pekinga.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je da se po svaku cenu izbegne novi hladni rat.

Novi hladni rat se metodično širi po svetu, u toku je podela država na „naše“ i „tuđe“, izjavio je zamenik ministra odbrane RF Aleksandar Fomin.

Dodatno je objasnio i precizirao:

„Svedoci formiranja novog svetskog poretka. Posmatramo tendenciju da sve zemlje budu uvučene u novi hladni rat, sa podelom na „naše“ i „tuđe“. A svi razvrstani kao „tuđi“ u doktrinarnim dokumentima su označeni kao protivnici“.

Naglasio je da se trenutni sistem odnosa među zemljama urušava, a nove vrste oružja i širenje konfrontacije u svemir, kao i kiber prostor, dovode do promene samih principa ratovanja.

Fomin je naveo da će se o svemu ovome razgovarati i na moskovskoj konferenciji o međunarodnoj bezbednosti na koju su posebno pozvani i visoki predstavnici NATO.

Ranije je zamenik predsednika Saveta bezbednosti RF Dmitrij Medvedev rekao da su odnosi Rusije i Zapada u nekim oblastima gori i napetiji nego vreme hladnog rata.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je da se po svaku cenu izbegne novi hladni rat.

Fakti