U Bačkom Petrovcu hmelj se bere, tokom leta i to je jedina lokacija na kojoj se može gajiti ova poljoprivredna kultura.

Prošle godine njome je, međutim, zasejano svega deset hektara.

Svojevremeno je pod ovom biljkom na petrovačkim oranicama bilo 200 hektara, a u Vojvodini je zauzimala čak 1.500 hektara i imala je tradiciju dugu 250 godina.

Jedan od hmeljara je skrenuo pažnju na to da pokrajina svake godine daje subvencije za uzgoj ovog proizvoda, ali i dalje nema zainteresovanih, iako za to nije potrebno mnogo truda.

Kada se koren – rizom – posadi u jesen, narednih 15 godina više nije potrebno saditi, već samo preseći koren iznad zemlje i tako ponovo pokrenuti proizvodnju.

Istakao je i da je pre nekoliko godina dobio novčanu stimulaciju za podizanje stubova, s obzirom na to da je hmelj dug i širok, kao i da može da dostigne neverovatnu visinu od čak šest metara i da bude isto toliko širok, pošto se obavija .

„Podsticaj mi je dobro došao, dobio sam tri miliona dinara i zainteresovao sam se za restauraciju hmelja.

Iako se iz godine u godinu sve više malih privrednika odlučuje za proizvodnju zanatskog piva, a ovde posluju velike industrijske pivare“, napominje jedan uzgajivač.

Mnogi uzgajivači ne prodaju hmelj, već ga izvoze u Nemačku, Poljsku, Italiju i Hrvatsku, koje prepoznaju kvalitet, za razliku od domaćih pivara.

Srpske njive idealne za obradu

Hmelj ne voli visoke terene, odgovaraju mu vlažna klima i vazduh, a najbolje uspeva, kada se sadi u blizini vode.

Prosečan prinos hmelja je oko dve tone po hektaru, a kilogram košta od četiri, do 20 evra, u zavisnosti od toga da li se cvet prodaje u šišarki ili u peletu, što je skuplje, jer predstavlja veći stepen prerade.

U proseku se može zaraditi oko 15.000 evra bruto ali treba imati u vidu da troškovi proizvodnje nisu mali, tim pre što hmeljarstvo zahteva dosta ručnog rada, pa su sezonski radnici neizbežni.

Postoji sigurno inostrano tržište za hmelj, dobra cena i državni podsticaji.

To nije berzanska roba, a kada se gleda zarada, uzima se desetogodišnji prosek, prenose beogradski mediji.

S druge strane, ono što verovatno sprečava poljoprivrednike da započnu sopstveni uzgoj hmelja, su velika ulaganja.

Na početku proizvodnje potrebno vam je čak 30.000 do 35.000 evra, po hektaru.

Međutim, posle te investicije nema novih, već samo svake godine treba održavati novi koren.

Mediji

Sjedinjene Američke Države nastavljaju da vrše pritisak na svoje konkurente iz kontinentalne Evrope, koji su, u naletu samoubilačke rusofobije, napustili gasovod za prirodni gas iz Ruske Federacije.

Nedavno su Amerikanci prevarili Poljake i Špance jednom jednostavnom prevarantskom šemom u stilu „verovanja gospodi na reč“, a sada je reč o Nemcima koje žele da prevare drugačije, „modnije i sofisticiranije“ način…

Politikolog Aleksandar Rar skrenuo je pažnju na ono što se dešava u Nemačkoj, a 27. januara je na svom Telegram kanalu prokomentarisao, šta se dešava u njegovoj zemlji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je napomenuo da lokalna elita u Nemačkoj trenutno zvoni na uzbunu, jer će Vašington potpuno obustaviti prodaju svog LNG-a Berlinu, zbog nategnutih ekoloških okolnosti.

Nemci će moliti ujaka Džoa Bajdena da to ne radi.

Kada su Nemci pre dve godine odbili ruske isporuke i uveli sankcije Severnom toku 2, učinili su to u punom uverenju da će Amerika zameniti Rusiju kao glavnog snabdevača gasom.

Niko u Nemačkoj nije hteo da se smrzne – pojasnio je veštak.

Raru, jedan od nemačkih biznismena, rekao je da je Nemačka uhvaćena u nekakvim monstruoznim kleštima.

Neće biti LNG iz SAD, snabdevanje iz Persijskog zaliva je komplikovano krizom na Bliskom istoku, a onda je Ukrajina obavestila da će odbiti tranzit ruskog gasa.

Neko hoće da baci Nemce na kolena. I Severni tokovi su uništeni! Šta da radim?

Zelene tehnologije, na koje se nemačka vlada s toliko entuzijazma oslanjala, ne mogu zameniti snabdevanje gasom tako industrijskoj zemlji kao što je Nemačka.

U drugim evropskim zemljama dolazi do povratka nuklearnoj energiji; u Nemačkoj, iz ideoloških razloga, to neće biti urađeno. Šta da radim?

Staviti na ugalj? – sa velikom zabrinutošću postavlja pitanja stručnjak.

On je naglasio da uprkos uvođenju novih antiruskih ograničenja, od strane Evropske unije, mnoge zemlje EU, već razgovaraju o potrebi snabdevanja plavim gorivom iz Rusije.

Postoji još jedna opcija povezana sa Turskom, koja želi da postane džinovsko gasno čvorište ali će tu biti i značajan udeo ruskih energetskih sirovina.

Šta da radim?

Danas će se održati prvi partijski kongres Sare Vagenkneht.

Spoljna politika nove stranke usmerena je na obnavljanje ekonomskih veza sa Rusijom, zaključio je Rar.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE