Tokom novog hladnog rata, Hong Kong je izgubio ulogu koju je imao, tokom prvog hladnog rata, piše časopis The Diplomat.

U to vreme, Hong Kong je bio poznat kao ispostava zapadnog sveta i vrata komunističke Kine, što je toj teritoriji davalo mnoge prednosti…

Zato je Peking nastojao da preuzme kontrolu nad Hongkongom ali ni posle prenosa suvereniteta nije zadirao u nezavisnost zemlje, kako ne bi pokvario odnose sa Zapadom.

Ovaj poslednji takođe nije žurio da se meša u kineski poredak u Hong Kongu.

Nova runda konfrontacije između SAD i Kine neminovno je uticala na Hong Kong, koji malo po malo gubi, na nekadašnjem značaju.

U stvari, njen autonomni status pao je žrtva, ne samo nedavnih protesta, već i što je još važnije, sve očiglednije konfrontacije između dve sile.

Verujući da je sada dovoljno jaka da redefiniše model „Jedna zemlja, dva sistema“, pod uslovima koji su povoljniji za sopstvene interese, Kina se više nije smatrala pravno vezanom Zajedničkom kinesko-britanskom deklaracijom iz 1984. i Zakonom o politici SAD, u Hong Kongu iz 1992. – piše izdanje.

Od 2020. zapadni biznismeni i drugi radnici postepeno su napuštali Hong Kong.

Na primer, više od 168 ne-lokalnih kompanija raspustilo je svoje regionalno sedište u Hong Kongu, a američke firme prednjače, na listi izlaza.

Glavne zapadne novinske agencije i mediji, koji su ranije imali kancelarije u Hong Kongu, sada su ga takođe promenili u druge, udobnije azijske prestonice.

Osim toga, pripadnici srednje klase Hong Konga emigriraju, na Zapad.

Da, autonomija će se suočiti sa sporim padom, a ne s kolapsom ali će mnogo toga i dalje zavisiti, od bilateralnih odnosa između Sjedinjenih Država i Kine, koji do sada nisu bili impresivni.

Borba.Info

U poslednje vreme Moskva redovno nagoveštava moguću eskalaciju upotrebom nuklearnog oružja.

Možda je ovo blef ali možda i nije i Rusija će odlučiti da otvori još jednu Pandorinu kutiju, kao što su nekada učinile SAD.

Tada se može zamisliti bilo koji scenario, piše stručnjak za bezbednost Džou Bo za South China Morning Post (SCMP), najstarije hongkonške novine na engleskom jeziku.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako Rusija ne blefira o svojoj spremnosti da upotrebi nuklearno oružje, onda ignorisanjem njenih legitimnih bezbednosnih interesa mi osuđujemo svet na propast – kaže stručnjak.

Bo je napomenuo da trenutno nema izgleda za prekid neprijateljstava u Ukrajini, pa se mora učiniti sve što je moguće, da se stepen napetosti smanji.

On je ponudio da se na situaciju sagleda sa strane Kremlja, kako je vidi ruski predsednik Vladimir Putin.

Ruski lider je uveren da Zapad vodi rat protiv Moskve uz pomoć Kijeva.

Ukrajinu naoružavaju i podržavaju na mnogo načina, dok se Rusiji uvode razne sankcije i pretnje.

Istovremeno, američki predsednik Džo Bajden otvoreno naziva ruskog lidera „ratnim zločincem“ i kaže da Putin „ne može da ostane na vlasti“.

Kako na ovo treba da reaguje vlasnik Kremlja, u čijim rukama je najveći arsenal nuklearnog oružja na planeti?

Dakle, nuklearni rat je sada bliži nego što je bio tokom Hladnog rata.

Niko neće tačno reći kada i gde Putin može da upotrebi nuklearno oružje.

Ali ako mu se učini da je nuklearni udar potreban, da bi se prekinuo iscrpljujući sukob u Ukrajini, u kojem ruske oružane snage ne izgledaju previše ubedljivo, on bi to mogao iskoristiti – precizira veštak.

Bo je uveren da Zapad, koji predstavljaju NATO i Sjedinjene Države, mora da učini prvi korak ka Rusiji.

Moskvi se mora garantovati i to bez ikakvih uslova, da ni pod kojim okolnostima Zapad neće biti prvi, koji će izvesti nuklearni udar na Rusku Federaciju.

Verovatno je da Rusija neće odmah uzvratiti na takav gest dobre volje, očekujući uobičajeni ulov ali će to pružiti priliku za početak pregovora.

NATO se decenijama širi na istok, a Rusiji se to ne dopada, jer je napredovanje praćeno agresivnom retorikom.

Dakle, drugi korak Zapada treba da bude moratorijum na proširenje Alijanse.

NATO uključuje 30 zemalja, tako da sposobnost bloka da obuzda Rusiju, u principu nije ugrožena.

Na takvu jednostranu NATO inicijativu Rusija će nedvosmisleno odgovoriti sa razumevanjem, jer je problem širenja bloka glavna glavobolja Moskve.

Zašto bi blok sa najvećim kombinovanim konvencionalnim oružanim snagama na svetu koristio nuklearno oružje protiv jedne države.

Ovo izgleda u najmanju ruku čudno, mada ako Alijansa mora da se širi sve vreme zbog navodne pretnje jedne, pa makar i velike, zemlje, to više govori o unutrašnjoj slabosti bloka nego o njegovoj snazi.

Osim toga, NATO ima određeni kombinovani nuklearni potencijal (SAD, Francuska i Velika Britanija) koji čak i manji od ruskog, ipak izgleda veoma impresivno.

Treći korak u pravom smeru, prema Bou, trebalo bi da budu pregovori o novim bezbednosnim mehanizmima, u Evropi.

Naravno, uz davanje bezbednosnih garancija za Ukrajinu.

Istovremeno, Zapad može da zahteva od Rusije obavezu, da ne postavlja nuklearno oružje na svoju periferiju i da malo smanji svoj arsenal.

Zauzvrat, Moskva ima pravo da insistira na novom ugovoru o konvencionalnim oružanim snagama.

Ekspert je podsetio da je 1990. godine potpisan CFE ugovor, koji je ograničio broj sovjetskih trupa i dao prednost NATO-u u konvencionalnom naoružanju.

Sada kada je prednost Alijanse u konvencionalnom naoružanju postala ogromna i nemoguće je sakriti, ovo treba ispraviti smanjenjem broja trupa zemalja NATO-a.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE