Pentagon je tri dana držao u mraku administraciju američkog predsednika Džoa Bajdena, zbog hospitalizacije ministra odbrane Lojda Ostina, izvestio je u subotu Politiko, pozivajući se na izvore.

Ministarstvo odbrane je tek u petak uveče otkrilo javnosti da je Ostin prethodnog ponedeljka primljen u Medicinski centar Volter Rid – rekavši da je to, zbog “komplikacija, nakon nedavne elektivne medicinske procedure”…

Dodaje se da se 70-godišnji zvaničnik “dobro oporavlja i očekuje da će danas u potpunosti preuzeti dužnost”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pentagon nije objavio nikakve detalje o njegovom zdravlju.

Međutim, izveštaj En-Bi-Si njuza tvrdi da je Ostin proveo četiri dana, na intenzivnoj nezi.

Izvor iz mreže je takođe rekao da je, uprkos izjavi Pentagona, Ostin i dalje u bolnici od subote.

Međutim, prema trojici američkih zvaničnika koje je intervjuisao Politico, nije samo javnost bila ta koja nije bila upoznata sa Ostinovom hospitalizacijom, već ni Bajden i njegova administracija.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven i drugi visoki zvaničnici nisu bili svesni sekretarovog odsustva, sve do 4. januara, tri dana nakon te činjenice, navodi se u članku, dodajući da je Salivan obavestio Bajdena, ubrzo nakon što ga je obavestio Pentagon.

Izvori Politico sugerišu da je malo verovatno da je Ostin privatno rekao Bajdenu o njegovoj hospitalizaciji, pre Salivena.

Kao rezultat toga, vest o ministru odbrane “došla je kao šok za celokupno osoblje Bele kuće”, navodi agencija i dodaje da su zvaničnici Saveta za nacionalnu bezbednost iznenađeni što je Pentagonu trebalo toliko vremena da ih obavesti, dok je Kongres dobio sve informacija za 15 minuta, pre zvaničnog saopštenja.

“Ovo nije trebalo da se desi na ovaj način”, rekao je jedan zvaničnik Politico-u.

Međutim, kako prenose mediji i En-Bi-Si, Bajden i Ostin su imali srdačan razgovor, a američki predsednik je šefu Pentagona poželeo brz oporavak.

U subotu je sam Ostin izdao saopštenje u kojem priznaje da je „mogao bolje da se pobrine da javnost bude pravilno informisana“.

Neuspeh Pentagona da obavesti Belu kuću o hospitalizaciji Ostina dolazi usred bezbednosne krize na Bliskom istoku – u kojoj su Huti pobunjenici u Jemenu, više puta napali američke ratne brodove u Crvenom moru, raspoređene, od početka sukoba Hamasa i Izraela.

Američke vojne baze u Iraku, kao i njihove ispostave u Siriji, takođe su bile na udaru lokalnih grupa otpora za koje Vašington veruje da su povezane sa Iranom.

Teheran je rekao da grupe deluju nezavisno.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Takođe se ne preporučuje osobama sa teškim oboljenjem bubrega ili jetre, prenosi NBC News.

Kako se varijanta omikrona širi, prve antivirusne pilule obećavaju očajnički potrebnu zaštitu za ljude, koji su u opasnosti od ozbiljne bolesti.

Ali mnogima kojima će biti propisani novi lekovi kompanije Fajzer ili Merk biće potrebno pažljivo praćenje od lekara, jer ovi antivirusni lekovi možda nisu bezbedni za sve, upozoravaju stručnjaci.

Fajzerov pakslovid, antivirusni lek protiv kovida, odobren je za ljude koji imaju stanja, koja povećavaju rizik od hospitalizacije i smrti, kao što su bolesti srca i dijabetes.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali čini se da bi jedan od dva leka u antivirusnom koktelu mogao da izazove teške i po život opasne interakcije sa lekovima koji se široko koriste, kao što su statini, razređivači krvi i neki antidepresivi.

Takođe se ne preporučuje osobama sa teškim oboljenjem bubrega ili jetre, prenosi NBC News.

Merkov lek je ograničen samo na odrasle

Kako su stručnjaci zabrinuti za Merkov molnupiravir, njegova upotreba je ograničena na odrasle i samo ako drugi odobreni tretmani, uključujući monoklonska antitela, nisu dostupni ili nisu klinički prihvatljivi.

Pakslovid se sastoji od dve tablete antivirusnog nirmatrelvira i jedne tablete ritonavira, leka koji se dugo koristi za jačanje imuniteta obolelih od side.

Ritonavir potiskuje ključni enzim jetre koji se metaboliše mnogim lekovima, uključujući nirmatrelvir.

U slučaju lečenja pakslovidom, ritonavir usporava razgradnju aktivnog antivirusnog leka u telu i pomaže mu da dugo ostane na terapijskom nivou.

Koji lekovi su problematični u interakciji sa pakslovidom?

Potencirajući efekat je verovatno bio presudan u promovisanju visoke efikasnosti pakslovida u kliničkim ispitivanjima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kada se pakslovid kombinuje sa drugim lekovima koji se metabolišu ovim enzimom, glavna zabrinutost je da ritonavir može da poveća toksične nivoe istovremenih lekova.

To komplikuje stvari jer lekove koji predstavljaju rizik uzimaju ljudi koji su najviše izloženi riziku od koronavirusa.

Lekovi koji mogu da stupe u interakciju sa pakslovidom uključuju razređivače krvi, lekove protiv srčanog napada, lekove za nepravilan rad srca, visok krvni pritisak i holesterol, antidepresive, lekove protiv anksioznosti, imunosupresive, steroide, tretmane side i lekove za erektilnu disfunkciju.

“Neke od ovih potencijalnih interakcija nisu baš trivijalne, a neke treba potpuno izbegavati”, rekao je Peter Anderson, profesor farmakologije na Univerzitetu Kolorado.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Interakcije ne bi trebalo da isključuju upotrebu leka pakslovid

Farmaceuti naglašavaju da se mnoge interakcije lekova mogu kontrolisati i da ne bi trebalo da sprečavaju upotrebu pakslovida. Dobro je što lekari već imaju iskustva sa upotrebom ritonavira kod pacijenata sa sidom.

Lečenje pakslovidom je kratko, počinje u roku od pet dana od pojave simptoma, ima 30 tableta i uzima se tri puta dnevno, pa se stručnjaci nadaju da je rizik od interakcije sa drugim lekovima nizak.

Pet dana interakcije nije velika stvar za većinu lekova, kaže specijalista za kliničku farmakologiju zaraznih bolesti Džejson Galager iz Univerzitetske bolnice Templ u Filadelfiji.

“Ako potencijalna interakcija pakslovida sa drugim lekom predstavlja rizik”, rekao je Anderson, “bezbedna i efikasna terapija bi bila Glakso Smit Klajnov sotrovimab, tretman monoklonskim antitelom koji pouzdano neutrališe varijantu omikrona.”

Telegram.hr

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE