Nadimanje posle obroka, osećaj svraba ili mučnine mogu vas navesti da pomislite na alergiju ali uzrok, ne mora uvek, biti isti. 

Razlika između intolerancije ili alergije na hranu često je zbunjujuća, iako je važno razumeti kako se ova dva stanja razlikuju – po brzini reakcije, uzroku i ozbiljnosti simptoma.

Pravilno prepoznavanje može vam pomoći da izbegnete nepotrebne restrikcije, pravovremeno reagujete i zaštitite svoje zdravlje na najbolji način.

Šta je alergija na hranu?

Alergija na hranu je reakcija imunog sistema na određene proteine u hrani koje organizam pogrešno prepoznaje kao pretnju.

Kada osoba koja ima alergiju konzumira problematičnu namirnicu, njen imuni sistem reaguje stvaranjem antitela (najčešće IgE), što može izazvati brze i ponekad ozbiljne simptome.

Najčešći simptomi alergije:

• • Osip, koprivnjača

• • Otok usana, jezika ili lica

• • Svrab u ustima ili grlu

• • Problemi sa disanjem, stezanje u grudima

• • Mučnina, povraćanje, dijareja

• • Anafilaksija (potencijalno životno ugrožavajuća reakcija)

Alergijske reakcije se obično javljaju odmah nakon unosa hrane, često u roku od nekoliko minuta do jednog sata.

Zbog toga osobe sa potvrđenom alergijom moraju potpuno izbegavati problematične namirnice i često sa sobom nose antihistaminike ili adrenalin u slučaju anafilaktičkog šoka.

Šta je intolerancija na hranu?

Intolerancija na hranu podrazumeva nemogućnost organizma da pravilno svari određene sastojke iz hrane, ali za razliku od alergije, ne uključuje imuni sistem.

Najčešće je uzrokovana nedostatkom određenih enzima, hemijskom osetljivošću ili reakcijom na aditive.

Najčešći simptomi intolerancije:

• • Nadutost i gasovi

• • Bol u stomaku

• • Dijareja ili zatvor

• • Umor, glavobolja

• • Osećaj nelagodnosti nakon jela

Simptomi se obično pojavljuju postepeno, nekoliko sati nakon obroka, i često zavise od količine unesene hrane. Za razliku od alergije, intolerancija nije opasna po život ali može značajno narušiti kvalitet života i izazvati hronične tegobe ako se ne prepozna na vreme.

Ključne razlike između alergije i intolerancije na hranu

Uključeni sistem

• • Alergija: Reakcija imunog sistema.

• • Intolerancija: Poremećaj varenja, ne uključuje imuni sistem.

Reakcija na malu količinu hrane

• • Alergija: Može izazvati jaku reakciju čak i pri tragovima alergena.

• • Intolerancija: Simptomi zavise od količine unesene hrane.

Vreme pojave simptoma

• • Alergija: Brza reakcija – obično u roku od nekoliko minuta do sat vremena.

• • Intolerancija: Odloženi simptomi – najčešće nekoliko sati nakon jela.

Vrsta simptoma

• • Alergija: Osip, oticanje, svrab, gušenje, anafilaksija.

• • Intolerancija: Nadutost, gasovi, dijareja, grčevi.

Ozbiljnost stanja

• • Alergija: Može biti opasna po život.

• • Intolerancija: Nije životno ugrožavajuća, ali može biti neprijatna i dugotrajna.

Najčešće alergije i intolerancije na hranu

Najčešće alergije:

• • Mleko (kravlje mleko) – posebno česta kod beba i male dece.

• • Jaja – alergija najčešće na belance.

• • Kikiriki i orašasti plodovi – jedna od najopasnijih alergija.

• • Riba i školjke – često se javljaju u odraslom dobu.

• • Soja – prisutna u mnogim industrijskim proizvodima.

• • Pšenica – uključuje i retku alergiju na gluten (nije isto što i celijakija).

Najčešće intolerancije:

• • Laktoza – nemogućnost varenja mlečnog šećera zbog nedostatka enzima laktaze.

• • Gluten – intolerancija na protein iz pšenice, ječma i raži (nije isto što i celijakija).

• • Fruktoza – šećer prisutan u voću, medu i nekim povrćem.

• • Histamin – prisutan u fermentisanoj hrani i vinu, može izazvati migrene, crvenilo i druge tegobe.

• Aditivi i konzervansi – poput sulfita, mononatrijum-glutamata (MSG), veštačkih boja.

Intolerancija ili alergija na hranu? -Kako prepoznati razliku

Iako alergije i intolerancije mogu imati slične simptome, postoje jasni znaci koji mogu pomoći u razlikovanju i ukazati na potrebu za stručnom procenom:

Znakovi koji upućuju na alergiju:

• • Iznenadni osip, crvenilo, svrab kože

• • Otok usana, jezika, kapaka

• • Problemi sa disanjem (zapušen nos, sviranje u plućima, kratak dah)

• • Mučnina, povraćanje ili dijareja odmah nakon unosa hrane

• • Anafilaktički šok (hitno stanje koje zahteva brzu medicinsku pomoć)

Znakovi koji upućuju na intoleranciju:

• • Nadimanje, gasovi, osećaj težine nakon jela

• • Prolivi ili zatvor koji se javljaju sa odlaganjem

• • Umor, glavobolja ili promene raspoloženja posle obroka

• • Neprijatan osećaj u stomaku bez prisustva osipa ili otoka

Ukoliko se nakon konzumacije određene hrane javljaju tegobe kao što su osip, otok, otežano disanje ili mučnina, važno je što pre potražiti lekarsku pomoć.

Posebna pažnja potrebna je kod dece, naročito ako se simptomi javljaju posle mleka, jaja ili orašastih plodova. Takođe, ukoliko probavne smetnje traju duže i utiču na kvalitet života, neophodno je obaviti dijagnostiku i dobiti stručne savete za dalji pristup ishrani.

Mogu li alergije nestati s godinama?

Kod mnoge dece, naročito u ranom uzrastu, alergije na hranu mogu biti prolazna pojava. Najčešće se to odnosi na alergije na kravlje mleko, jaja i pšenicu – simptomi mogu postajati blaži kako dete raste, a imuni sistem sazreva.

U nekim slučajevima, alergija se potpuno povuče do polaska u školu. Ipak, alergije na orašaste plodove, ribu i morske plodove obično traju duže i češće ostaju prisutne tokom celog života.

Važno je da ne uvodite ili ukidate određene namirnice u ishrani deteta bez saveta lekara. Možda mislite da je dete „preraslo“ alergiju ali samo stručnjak, uz pažljivo praćenje i testiranje, može da potvrdi da li je bezbedno vratiti ranije izbegavanu hranu.

Redovni pregledi kod alergologa pomoći će vam da budete sigurni u odluke koje donosite i da izbegnete nepotrebna ograničenja u ishrani vašeg deteta.

DDL

Nadimanje posle obroka, osećaj svraba ili mučnine mogu vas navesti da pomislite na alergiju ali uzrok ne mora uvek biti isti.

 Razlika između intolerancije ili alergije na hranu često je zbunjujuća, iako je važno razumeti kako se ova dva stanja razlikuju – po brzini reakcije, uzroku i ozbiljnosti simptoma.

Pravilno prepoznavanje može vam pomoći da izbegnete nepotrebne restrikcije, pravovremeno reagujete i zaštitite svoje zdravlje na najbolji način.

Šta je alergija na hranu?

Alergija na hranu je reakcija imunog sistema na određene proteine u hrani koje organizam pogrešno prepoznaje kao pretnju. Kada osoba koja ima alergiju konzumira problematičnu namirnicu, njen imuni sistem reaguje stvaranjem antitela (najčešće IgE), što može izazvati brze i ponekad ozbiljne simptome.

Najčešći simptomi alergije:

• • Osip, koprivnjača

• • Otok usana, jezika ili lica

• • Svrab u ustima ili grlu

• • Problemi sa disanjem, stezanje u grudima

• • Mučnina, povraćanje, dijareja

• • Anafilaksija (potencijalno životno ugrožavajuća reakcija)

Alergijske reakcije se obično javljaju odmah nakon unosa hrane, često u roku od nekoliko minuta do jednog sata.

Zbog toga osobe sa potvrđenom alergijom moraju potpuno izbegavati problematične namirnice i često sa sobom nose antihistaminike ili adrenalin u slučaju anafilaktičkog šoka.

Šta je netolerancija na hranu?

Netolerancija na hranu je nemogućnost tela da pravilno svari određene sastojke hrane, ali za razliku od alergije, ne uključuje imuni sistem. Najčešće je uzrokovana nedostatkom određenih enzima, hemijskom osetljivošću ili reakcijom na aditive.

Najčešći simptomi netolerancije:

Nadutost i gasovi

Bol u stomaku

Dijareja ili zatvor

Umor, glavobolja

Osećaj nelagodnosti nakon jela

Simptomi se obično javljaju postepeno, nekoliko sati nakon obroka, i često zavise od količine pojedene hrane. Za razliku od alergije, netolerancija nije opasna po život, ali može značajno narušiti kvalitet života i izazvati hronične probleme ako se ne prepozna na vreme.

Ključne razlike između alergije i netolerancije na hranu

Uključeni sistem

Alergija: Reakcija imunog sistema.

Netolerancija: Poremećaj varenja, ne uključuje imuni sistem.

Reakcija na malu količinu hrane

Alergija: Može izazvati jaku reakciju čak i sa tragovima alergena.

Netolerancija: Simptomi zavise od količine unete hrane.

Vreme pojave simptoma

Alergija: Brza reakcija – obično u roku od nekoliko minuta do sat vremena.

Netolerancija: Odloženi simptomi – obično nekoliko sati nakon jela.

Vrsta simptoma

Alergija: Osip, otok, svrab, gušenje, anafilaksa.

Netolerancija: Nadimanje, gasovi, dijareja, grčevi.

Ozbiljnost stanja

Alergija: Može biti opasna po život.

Netolerancija: Nije opasna po život, ali može biti neprijatna i dugotrajna.

Najčešće alergije i intolerancije na hranu

Najčešće alergije:

• • Mleko (kravlje mleko) – posebno česta kod beba i male dece.

• • Jaja – alergija najčešće na belance.

• • Kikiriki i orašasti plodovi – jedna od najopasnijih alergija.

• • Riba i školjke – često se javljaju u odraslom dobu.

• • Soja – prisutna u mnogim industrijskim proizvodima.

• • Pšenica – uključuje i retku alergiju na gluten (nije isto što i celijakija).

Najčešće intolerancije:

• • Laktoza – nemogućnost varenja mlečnog šećera zbog nedostatka enzima laktaze.

• • Gluten – intolerancija na protein iz pšenice, ječma i raži (nije isto što i celijakija).

• • Fruktoza – šećer prisutan u voću, medu i nekim povrćem.

• • Histamin – prisutan u fermentisanoj hrani i vinu, može izazvati migrene, crvenilo i druge tegobe.
  • Aditivi i konzervansi – poput sulfita, mononatrijum-glutamata (MSG), veštačkih boja.

Intolerancija ili alergija na hranu? -Kako prepoznati razliku

Iako alergije i intolerancije mogu imati slične simptome, postoje jasni znaci koji mogu pomoći u razlikovanju i ukazati na potrebu za stručnom procenom:

Znakovi koji upućuju na alergiju:

• • Iznenadni osip, crvenilo, svrab kože

• • Otok usana, jezika, kapaka

• • Problemi sa disanjem (zapušen nos, sviranje u plućima, kratak dah)

• • Mučnina, povraćanje ili dijareja odmah nakon unosa hrane

• • Anafilaktički šok (hitno stanje koje zahteva brzu medicinsku pomoć)

Znakovi koji upućuju na intoleranciju:

• • Nadimanje, gasovi, osećaj težine nakon jela

• • Prolivi ili zatvor koji se javljaju sa odlaganjem

• • Umor, glavobolja ili promene raspoloženja posle obroka

• • Neprijatan osećaj u stomaku bez prisustva osipa ili otoka

Ukoliko se nakon konzumacije određene hrane javljaju tegobe kao što su osip, otok, otežano disanje ili mučnina, važno je što pre potražiti lekarsku pomoć. Posebna pažnja potrebna je kod dece, naročito ako se simptomi javljaju posle mleka, jaja ili orašastih plodova. Takođe, ukoliko probavne smetnje traju duže i utiču na kvalitet života, neophodno je obaviti dijagnostiku i dobiti stručne savete za dalji pristup ishrani.

Mogu li alergije nestati s godinama?

Kod mnoge dece, naročito u ranom uzrastu, alergije na hranu mogu biti prolazna pojava. Najčešće se to odnosi na alergije na kravlje mleko, jaja i pšenicu – simptomi mogu postajati blaži kako dete raste, a imuni sistem sazreva.

U nekim slučajevima, alergija se potpuno povuče do polaska u školu. Ipak, alergije na orašaste plodove, ribu i morske plodove obično traju duže i češće ostaju prisutne tokom celog života.

Važno je da ne uvodite ili ukidate određene namirnice u ishrani deteta bez saveta lekara. Možda mislite da je dete „preraslo“ alergiju, ali samo stručnjak, uz pažljivo praćenje i testiranje, može da potvrdi da li je bezbedno vratiti ranije izbegavanu hranu.

Redovni pregledi kod alergologa pomoći će vam da budete sigurni u odluke koje donosite i da izbegnete nepotrebna ograničenja u ishrani vašeg deteta.

Šta sledi kada se sumnja na reakciju na hranu?

Kada se pojavi sumnja na neželjenu reakciju na određenu namirnicu, lekar prvo razgovara sa pacijentom o simptomima, vremenu njihove pojave i potencijalnim okidačima.

U zavisnosti od toga da li se sumnja na alergiju ili intoleranciju, primenjuju se različiti pristupi –testovi na alergene (kožni, krvni) ili eliminaciona dijeta.

Kod dece se dijagnostika sprovodi pažljivo, kako bi se izbegle nepotrebne restrikcije i obezbedila raznovrsna ishrana.

Saveti za bolje upravljanje ishranom

Bez obzira da li sumnjate na intoleranciju ili alergiju na hranu, važno je ne donositi zaključke na svoju ruku.

Iako simptomi mogu biti slični, pristup lečenju i svakodnevnom životu se značajno razlikuje. Pravilna dijagnoza, praćenje reakcija i stručna podrška su koraci ka sigurnijoj ishrani i boljem opštem zdravlju. Razumevanje sopstvenog tela uvek je najbolja osnova za dugoročnu dobrobit.

U savremenim uslovima moguće je uz preciznu dijagnostiku uspostaviti režim koji čuva zdravlje i kvalitet života. Prava informacija u pravom trenutku često je najvažniji korak ka trajnom rešenju.

DDL/Borba.Info

Da li ste znali da neke svakodnevne namirnice „kriju“ rizike za bubrege?

Pošto prevencija počinje na našem tanjiru, otkrijte koje svakodnevne namirnice mogu da ih opterećuju, a da toga niste ni svesni.

SADRŽAJ

Bolesti bubrega

• Koje namirnice ih pogoršavaju?
• Na šta obraćamo pažnju?
• Zaključak
• Bolesti bubrega
• Glavne bolesti bubrega su:

1. Hronična bolest bubrega

Dovodi do postepenog gubitka funkcije bubrega tokom vremena. Ključni faktori rizika uključuju dijabetes, visok krvni pritisak, srčana oboljenja i porodičnu istoriju bolesti bubrega.

2. Akutno oštećenje bubrega

To je nagli pad funkcije bubrega tokom kratkog vremenskog perioda (samo 3 meseca). Obično je uzrokovano povredom, bolešću ili određenim lekovima, ali je često reverzibilno dijalizom tokom određenog vremenskog perioda.

3. Nefrolitijaza (bubrežni kamenci)

Nefrolitijaza je stanje koje karakteriše stvaranje kamena (kalkulusa) napravljenih od soli i minerala u bubrezima ili urinarnom traktu. Mogu izazvati jak bol, hematuriju i nelagodnost.

4. Pijelonefritis

To je bakterijska infekcija koja izaziva upalu bubrega i jedna je od najčešćih bolesti bubrega. Generalno se javlja kao komplikacija infekcije urinarnog trakta, a simptomi obično uključuju groznicu, bol u boku, groznicu, mučninu, povraćanje, anoreksiju, peckanje tokom mokrenja, povećanu učestalost i hitnu potrebu za mokrenjem.

5. Glomerulonefritis

To je zapaljenska bolest filtrirajućih jedinica bubrega (glomerula). Akutni ili hronični oblici mogu dovesti do brzo progresivnog glomerulonefritisa. Može biti posledica infekcije ili povrede.

6. Policistična bolest bubrega

To je nasledna bolest koja uzrokuje razvoj brojnih cista u bubrezima. Ove ciste se mogu oštetiti ako rastu. Visok krvni pritisak je najčešći simptom policistične bolesti bubrega, kao i glavobolja. Bol u leđima i hematurija su takođe česti simptomi.

Koja hrana ih pogoršava?

1. So i slana hrana

Mogu povećati krvni pritisak i oštetiti bubrege. Na primer, so se može zameniti začinima po vašem izboru, a ukus će ostati isti.

2. Prerađeno meso i narezci

Namirnice poput mesnih proizvoda, dimljenog mesa (npr. ćuretine), konzervirane hrane i gotovih sosova imaju visok sadržaj natrijuma, fosfata i zasićenih masti, što opterećuje bubrege. Studija iz 2022. godine otkrila je da njihova konzumacija povećava rizik od bolesti bubrega za 24%.

3. Bezalkoholna pića i gotovi sokovi

Sadrži fosfate i šećere kao pojačivače ukusa koji opterećuju funkciju bubrega.

4. Hrana bogata kalijumom

Prekomerni unos kalijuma može izazvati srčane probleme kada već postoje problemi sa bubrezima i oni ga ne mogu pravilno izlučiti. Dakle, u ovom slučaju se preporučuje izbegavanje konzumiranja hrane bogate njime, kao što su banane, pomorandže, krompir, spanać, paradajz.

5. Hrana bogata fosforom

Hrana bogata fosforom uključuje mlečne proizvode, orašaste plodove i čokoladu. Višak fosfora uzrokuje izlučivanje kalcijuma urinom, što često dovodi do stvaranja kamena u bubregu.

6. Brza hrana i gotova jela

Hrana poput pice, rezanaca i jela za mikrotalasnu pećnicu sadrži kombinaciju soli, masti, aditiva i fosfora koji mogu opteretiti bubrege. Uzmite u obzir da Nacionalna fondacija za bubrege preporučuje unos natrijuma na 2.300 mg dnevno (~1 kašičica).

Na šta obraćamo pažnju?

Da bismo zaštitili naše bubrege, potrebno nam je:

• Održavati krvni pritisak na kontrolisanom nivou
• Ograničiti natrijum (obratite pažnju na etikete na hrani)
• Ostati dobro hidrirani.
• Povećati našu fizičku aktivnost
• Ograničiti proteine i prerađenu hranu

Zaključak

Naši bubrezi neumorno rade kako bi održali ravnotežu našeg tela.

Ishrana koju biramo igra ključnu ulogu u njihovom pravilnom funkcionisanju.

Izbegavanjem određene hrane možemo sprečiti ozbiljne probleme i osigurati bolje zdravlje u budućnosti.

Borba.Info

Mnogi ljudi se pitaju da li postoji odgovarajuća ishrana za sprečavanje nastanka apendicitisa, kao i šta treba jesti nakon hirurškog uklanjanja „crva“.

Ishrana zaista izgleda igra značajnu ulogu kako u prevenciji, tako i u boljem upravljanju stanjem, nakon apendektomije.

SADRŽAJ

• Šta je apendicitis?
• Šta treba jesti da bih izbegao apendicitis?
• Ishrana nakon apendicitisa
• Zaključak

Šta je apendicitis?

Apendicitis, odnosno upala slepog creva (dela debelog creva) je uobičajeno stanje koje, međutim, zahteva hitno lečenje. Zato poseta specijalisti ne treba da se odlaže.

Začepljenje lumena slepog creva faktorima kao što su fekalne mase, ostaci hrane i tumori može dovesti do ovog problema, koji se javlja uglavnom kod osoba starosti od 10 do 30 godina, muškaraca, pušača i onih koji se pridržavaju zapadnjačke ishrane. Uklanjanje se vrši laparoskopski (brži oporavak, manji rez) ili otvorenom operacijom.

Da li ste znali?

Iako mnogi veruju da slepo crevo ima malu vrednost za zdravlje, jer telo funkcioniše „normalno“ bez njega, nova otkrića pokazuju da:

• Ono je važan deo imunog sistema i podržava dobro zdravlje creva
• Apendektomija može dovesti do poremećenog crevnog mikrobioma (disbioze), što doprinosi nastanku raznih bolesti
• Uklanjanje slepo creva je povezano sa autoimunim stanjima i hroničnim inflamatornim bolestima (npr. Kronova bolest)

Šta treba da jedem da bih izbegao upalu slepo creva?

Da bi se smanjile šanse za razvoj upale slepo creva, glavna preporuka je usvajanje uravnotežene ishrane bogate dijetetskim vlaknima i probioticima, uz izbegavanje prerađene i masne hrane. Takođe je važno konzumirati odgovarajuće količine vode dnevno.

Generalno, upala slepo creva je povezana sa nezdravim navikama u ishrani, posebno onima sa visokim sadržajem šećera i siromašnim unosom voća i povrća.

Preferirajte:

• Sveže voće i povrće (idealno sezonsko): Dobar izvor vlakana, vode i esencijalnih hranljivih materija (vitamina, minerala, elemenata u tragovima)
• Proizvode od celog zrna: integralni hleb, testenine i žitarice itd.
• Mahunarke (pasulj, leblebije, sočivo)
• Nemasno meso (npr. pileći file, ćuretina)
• Masnu ribu koja je izvor zdravih masti (sardine, losos)
• Fermentisanu hranu kao što su kefir, jogurt i meso

Izbegavajte ili ograničite u svojoj svakodnevnoj rutini hranu koja na nju utiče:

Šećer: Slatkiši, kolačići, sladoledi, čokolade, kroasani, bombone, bezalkoholna pića itd. Zapamtite da šećer može biti „skriven“ u mnogim proizvodima (npr. žitarice za doručak)

Rafinisani ugljeni hidrati kao što su beli hleb, pirinač i testenine – dajte prednost njihovim integralnim zamenama

Brza hrana i obroci/grickalice sa veoma visokim sadržajem masti (pržena hrana, hot-dogovi, pica, burgeri)

Visoko prerađena hrana: Često sadrži veštačke aditive (boje, arome), konzervanse, šećer, so i loše masti, što negativno utiče na zdravlje creva

Prerađeni mesni proizvodi kao što su narezci i kobasice

Česta konzumacija mesa sa visokim sadržajem masti, sira i putera

So: Pored izbegavanja slanih grickalica, važno je umereno dodavati so u obroke

Rezultati studija

Zapadnjačka ishrana je povezana sa povećanom učestalošću upale slepog creva, zbog loše pokretljivosti creva i neuravnotežene crevne mikrobiote.
Studija iz 2023. godine pokazala je da nekonzumiranje voća (suvog i svežeg) povećava rizik od akutnog apendicitisa (AA) za 12% i 16%, respektivno.
Konzumiranje hrane bogate rafinisanim ugljenim hidratima, kao što su beli hleb i kolačići, povećava verovatnoću akutnog apendicitisa.
Ishrana bogata životinjskim proteinima i zasićenim mastima značajno povećava rizik od AA. Treba izbegavati čestu konzumaciju sira i masnog/prerađenog mesa.

Često dodavanje soli obrocima takođe izgleda da povećava rizik (za 12%).

Retka konzumacija masne ribe može povećati šansu za AA.

Čini se da su nizak unos vlakana i nedovoljan unos vode kod dece povezani sa slučajevima akutnog apendicitisa.

Dijeta nakon apendicitisa

Dijeta nakon uklanjanja slepog creva je manje-više ista, bez obzira da li se operacija izvodi laparoskopski ili ne.

Međutim, brzina oporavka i ponovnog uvođenja čvrste hrane može varirati među pacijentima, u zavisnosti od individualne tolerancije i/ili prisustva medicinskih komplikacija (npr. ruptura).

Opšte smernice za ishranu nakon apendektomije su sledeće:

Tokom prvih sati nakon operacije treba konzumirati samo bistre tečnosti (voda, čorba, čaj, kamilica).

Do kraja dana i dok ne prođe 48 sati, preporučuje se postepeni prelazak na polutečnu ishranu (pire krompir, pileća supa, pavlaka, jogurt) – sve dok nema jake mučnine ili povraćanja.

Od trećeg dana pa nadalje, preporučuje se lagana (blaga) ishrana, uključujući kuvano ili kuvano povrće, pirinač, krompir, piletinu, oljušteno voće i jogurt.

Nakon 1-2 nedelje (u zavisnosti od tolerancije i gastrointestinalnog funkcijskog sistema) preporučuje se polako ponovno uvođenje hrane bogate vlaknima, kao što su voće sa korom, povrće i integralne žitarice.

Nakon ovog perioda, treba nastaviti sa preporučenom konzumacijom hrane bogate vlaknima i dovoljnim unosom tečnosti (kako bi se izbegao zatvor).

Rezultati studija

Tokom prvih nekoliko dana, preporučuje se izbegavanje začinjene i veoma masne hrane kao što su pržena jela, alkohol, gazirana pića, mahunarke i druga hrana koja stvara gasove.

Ishrana bogata probioticima i sa niskim sadržajem masti smanjuje… učestalost postoperativnih komplikacija

Biljni napici od mente, piskavice i đumbira mogu pomoći u ublažavanju gastrointestinalnih simptoma

Zapamtite da je svaki slučaj jedinstven, pa uvek treba da sledite preporuke svog lekara.

Zaključak

Određeni faktori životne sredine, kao što su „zapadnjačka ishrana“ i pušenje, povećavaju rizik od upale slepog creva. Uravnotežena ishrana bogata vlaknima i probioticima će podržati zdravlje gastrointestinalnog trakta i smanjiti ovaj rizik.

Pronađite na Vita4you.gr širok spektar suplemenata sa vlaknima i probioticima.

Borba.Info

Određene vrste hrane mogu smanjiti verovatnoću pojave teških bolesti, poručuje ruski onkolog Vladimir Ivaškov.

U intervjuu koji je dao na Jutjubu, doktor je istakao listu namirnica koje, prema njegovom mišljenju, imaju važnu ulogu u zaštiti organizma…

Na vrhu njegove preporučene liste nalaze se brokoli, kurkuma i zeleni čaj…

Ove namirnice bogate su supstancama koje pomažu ćelijama da se izbore sa stresom i smanjuju verovatnoću njihove negativne transformacije.

Ključnu ulogu imaju antioksidanti koji, kako kaže Ivaškov, suzbijaju procese mutacija i zapaljenja – dva faktora koja su često povezani sa razvojem, hroničnih oboljenja.

Pored toga, doktor posebno preporučuje da se češće u ishranu uključe zeleno lisnato povrće, jabuke, šargarepa i citrusno voće.

Ove namirnice, prema njegovim rečima, imaju pozitivan uticaj, na imunitet, doprinose uravnoteženom metabolizmu i pomažu u smanjenju nivoa hronične upale u telu.

Još jedan, važan savet, koji je istakao jeste potpuno izbegavanje alkohola.

Ivaškov je podsetio da su etanol i njegovi produkti razgradnje u direktnoj vezi sa povećanim, rizikom za probleme sa jetrom, grlom, jednjakom i grudima.

Preporuke dr Ivaškova deo su šireg saveta za očuvanje zdravlja, uz naglasak na važnost, pravilne ishrane i zdravog načina života.

Borba.Info

Zašto je toliko teško odoleti grickalicama, brzoj hrani i slatkišima – čak i kad znamo koliko mogu biti loši po zdravlje?

Novo međunarodno istraživanje donosi zabrinjavajuće odgovore. Naučnici sa Univerziteta u Helsinkiju i Mekgila sproveli su opsežnu studiju na gotovo 30.000 odraslih i došli do zaključka da ultra-prerađena hrana (UPF) može promeniti samu strukturu mozga, utičući na način na koji osećamo sitost i pokrećući obrasce ponašanja slične onima kod zavisnosti…

Studija je objavljena u renomiranim časopisima kao što su Nature i npj Metabolic Health and Disease, a nalazi ukazuju na duboke neurološke posledice svakodnevne konzumacije UPF.

Prema podacima istraživača, redovno unošenje ovakvih namirnica povezano je sa merljivim promenama u delovima mozga zaduženim za glad, emocije i motivaciju.

Zabeleženi su poremećaji u signalima koji nam inače govore kada smo siti, zbog čega je teško prestati jesti čak i kad je telo već fizički zadovoljno.

Štaviše, mozak osoba koje često konzumiraju UPF pokazuje obrasce karakteristične za zavisnost, naročito u regijama koje kontrolišu impulsivnost i sistem nagrađivanja.

Jedan od razloga zbog kojih je teško reći “ne” ovakvoj hrani leži u njenom pažljivo osmišljenom sastavu. Ultra-prerađene namirnice kombinuju šećer, mast i so na način koji snažno stimuliše lučenje dopamina – neurotransmitera zaslužnog za osećaj zadovoljstva.

Kako navodi Nature Reviews Endocrinology, to vodi ka stvaranju želje za ponovnim konzumiranjem i postepenom izgradnjom navike.

Paralelno s tim, uočene su promene u funkcionisanju prefrontalnog korteksa, dela mozga zaduženog za samokontrolu, kao i hipotalamusa, koji reguliše osećaj gladi.

Time postaje teže prepoznati kada smo zaista siti, a lakše podleći nagonima. Dodatan izazov predstavljaju emocionalni i socijalni faktori – stres, potreba za utehom i druženje često nas vode ka UPF, pojačavajući psihološku vezu između hrane i zadovoljstva.

Korišćenjem naprednih tehnika kao što je MRI skeniranje, naučnici su otkrili da redovno konzumiranje ovakve hrane vodi do smanjenja zapremine sive mase u regijama odgovornim za kontrolu impulsa.

Takođe su registrovani poremećaji u putevima nagrade u mozgu, slični onima kod ljudi sa zavisnostima, kao i oslabljen odgovor na hormone poput leptina i insulina, koji signaliziraju sitost.

Ovakvi nalazi ukazuju da široka dostupnost i agresivno reklamiranje ultra-prerađene hrane nisu samo pitanje ukusa ili navike, već i ozbiljan javnozdravstveni problem.

Problem ne leži samo u broju kalorija, već i u tome što ove namirnice utiču na našu sposobnost da kontrolišemo sopstvenu ishranu, menjajući način na koji mozak reaguje na hranu.

Kako navode Nature Reviews Endocrinology i npj Metabolic Health and Disease, kao i popularni prikaz u The Guardianu, sve upućuje na to da ultra-prerađena hrana ima potencijal da utiče ne samo na fizičko, već i na mentalno zdravlje ljudi, brišući prirodne mehanizme koji bi nas inače zaštitili od prejedanja.

To dodatno naglašava hitnu potrebu za širim merama koje bi pomogle da se smanji izloženost UPF i ljudima olakša povratak zdravijim navikama u ishrani.

Borba.Info

Estonska vlada preporučila je građanima da se zalihe hranom, vodom, lekovima, alternativnim izvorima svetlosti, pa čak i društvenim igrama u očekivanju mogućih nestanka struje pošto zemlja napušta energetski sistem, koji deli sa Rusijom 8. februara.

Upozorenje je preneo estonski medij ERR, pozivajući se na državni institut, za prevenciju rizika…

Estonija, zajedno sa susedima Letonijom i Litvanijom, sve članice NATO-a i EU, spremaju se da pređu na električnu mrežu kontinentalne Evrope u okviru napora da prekinu energetske veze sa Moskvom.

Problemi kao što su kvarovi kablova ili požari na trafostanicama mogli bi neočekivano da se pojave prilikom povezivanja na alternativnu evropsku električnu mrežu, poznatu kao ENTSO-E, prema Toomasu Kapu, šefu vodovoda Tartu u Estoniji.

On je, međutim, izrazio uverenje da će sistem moći da se izbori sa svim nepredviđenim, situacijama.

Baltička zemlja je trenutno deo BRELL-a, električne mreže koja povezuje elektroenergetske sisteme Belorusije, Rusije, Estonije, Letonije i Litvanije.

Osnovane sporazumom iz 2001. godine, ove zemlje su se obavezale na razmenu električne energije i pružanje podrške jedna drugoj, u vanrednim situacijama.

Estonska premijerka Kristen Mihal ranije je izjavila da bi najgori scenario nakon napuštanja BRELL-a mogao uključivati nestanke struje do 72 sata.

On je naglasio da je Estonija spremna za svaki ishod ali je naglasio važnost, pažljivog, planiranja i očuvanja mira.

Odluka Estonije, Letonije i Litvanije da se odvoje od BRELL-a i povežu se na ENTSO-E doneta je 2018. Ovog meseca planiraju da testiraju svoje električne mreže u izolaciji pre povezivanja na energetski sistem, EU preko Poljske.

Baltičke države su u više navrata tvrdile da njihova zavisnost, od mreže koju kontroliše Moskva stvara pretnju ako Rusija upotrebi oružje za njihovo snabdevanje električnom energijom i isključi ih iz mreže.

Takvi strahovi se nikada nisu ostvarili.

Prelazak na evropsku energetsku mrežu verovatno će značiti veće cene električne energije za ove tri zemlje.

Ruske cene električne energije, koje reguliše država, među najnižima su u svetu, u proseku oko 0,055 dolara po kVh za potrošače 2024. godine.

Cene električne energije u EU variraju od zemlje do zemlje, a Nemačka je imala najvišu cenu po kVh prošle godine od 0,3951 evra (0,40 dolara).

Isključivanje Estonije iz BRELL-a neće uticati na energetsku bezbednost, Rusije, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, novinarima u petak.

„Ovi planovi su odavno najavljeni.

„Naši dobavljači električne energije preduzeli su mere da obezbede nesmetan, pouzdan rad našeg jedinstvenog energetskog sistema“, dodao je on.

Borba.Info

Nutricionista Žuravleva govori o retkim i zdravim žitaricama.

Kaše nisu samo tradicionalna hrana za doručak, već i prava riznica korisnih supstanci ako se njihovom izboru pristupa svesno…

Mnogi od nas jedu kašice od detinjstva ali malo ljudi razmišlja, o tome koliko one mogu biti raznovrsne i neobične.

Da bi razumela ovo pitanje, nutricionista Polina Žuravleva dala je svoj komentar.

„Nisu sve žitarice podjednako zdrave, a njihov efekat na organizam u velikoj meri zavisi od načina pripreme“

„Kaše su osnova za zdravu ishranu ali ovde postoji važna tačka“, objašnjava Polina.

“Nisu sve kašice podjednako zdrave, a njihov efekat na organizam umnogome zavisi od načina pripreme i sa čime ih jedete.

Na primer, mnogi su navikli da dodaju šećer, puter ili slatko voće ali to može pretvoriti jelo u izvor brzih ugljenih hidrata koji ne obezbeđuju dugotrajnu sitost.

Važno je zapamtiti: da biste dobili najveću korist, izaberite žitarice od celih žitarica i dodajte izvore proteina i vlakana“, pojasnila je ona.

Prema rečima nutricioniste, ideja da je ovsena kaša dosadna je pogrešna i dala je primer male iznenađujuće činjenice.

Ona je podsetila da ovsena kaša sadrži beta-glukane, posebna vlakna koja pomažu u snižavanju nivoa holesterola i održavanju zdravlja srca.

Žuravleva je takođe pojasnila da instant ovsena kaša sa aditivima nije najbolji izbor.

“Prava korist je u dugom kuvanju. Što više vremena potrošite na kuvanje kaše, bolje je apsorbuje telo i zasićuje.”

“Obraćao bih pažnju i na kinoa kašu. Nije čak ni baš kaša u uobičajenom smislu ali u ishrani može da zameni običnu heljdu ili pirinač.

Kinoa je jedinstvena po tome što sadrži pun spektar aminokiselina, što je izuzetno Retkost za biljne proizvode je odlična opcija za one koji odbijaju da ga kuvaju sa povrćem, začinskim biljem ili ga dodaju u salate.

Što se tiče manje popularnih ali neverovatno zdravih žitarica, Žuravleva izdvaja amarant. Nazvala ga je super kašom.

“Amarant je bogat magnezijumom, kalcijumom i gvožđem, a sadrži i skvalen, koji pomaže telu da bolje apsorbuje kiseonik. Za osobe sa anemijom ili povećanim umorom ovo može biti dar od Boga”, rekla je ona.

Nutricionista nije zanemario ni heljdu. Ona je podsetila da miljenik mnogih ima idealan balans proteina, ugljenih hidrata i mikroelemenata.

“Može da se koristi kao prilog ili čak podloga za deserte. Ali glavno je da pokušate da kupite zelenu heljdu. Nije termički obrađena, što znači da zadržava maksimalnu količinu korisnosti”, objasnila je ona.

Što se tiče bisernog ječma, ova žitarica je, prema mišljenju stručnjaka, danas nezasluženo zaboravljena.

“Čak su ga i naši preci aktivno uključivali u svoju ishranu. Sadrži mnogo vitamina B i fosfora, koji je važan za kosti i mozak. A, ako potopite biserni ječam preko noći pre kuvanja, on će postati mekši i brže se kuva”, objasnio je sagovornik publikacije.

Po njenom mišljenju, potrebno je preispitati svoj stav prema kaši.

Specijalista veruje da oni mogu biti ne samo uobičajeni doručak, već i neverovatna gastronomska avantura. Glavna stvar je da izaberete i pravilno kuvate.

“Kaša nije samo hrana, već prilika da se brinete o svom zdravlju. Glavno je da eksperimentišete. Dodajte bobice, orašaste plodove, začine, kao što su cimet ili kurkuma.

Tada doručak neće biti samo zdrav, već i zaista ukusan“, savetuje Polina Žuravleva.

Borba.Info

Evropa se suočava sa krizom hrane, prenosi Blumberg.

Agencija napominje da za to postoji više razloga, a pre svega je to fenomen El Ninjo, koji je prošle godine doneo sušu, a 2024. bi mogao da izbije sa novom snagom…

Drugi razlozi koje agencija navodi su neplodnost soje u Latinskoj Americi i neplodnost u Kini i Mediteranu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Napominje se i zabrana Indonezije na isporuku palminog ulja Evropi, ukrajinski sukob i porast cena đubriva i struje.

Analitičari su naglasili da će se situacija naglo pogoršati 2025., jer će se zavisnost EU od uvoza useva povećati.

Eksperti kažu da je nekoliko vlada u Evropi spremno da upravlja budućim krizama hrane.

Blumberg je rekao da je sada samo pitanje, kada će tačno u regionu doći do nestašice proizvoda.

Situacija se pogoršala u poslednje tri godine.

Tako je 2022. šteta za evropsku ekonomiju, samo od prirodnih katastrofa premašila 50 milijardi evra.

Prema ekspertima koje je agencija intervjuisala, ovom brzinom bi do 2025. riba, meso i brojni drugi prehrambeni proizvodi mogli jednostavno nestati iz evropskih prodavnica.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ministarstvo zdravlja, kojim upravlja Hamas, navodi da je ubijeno, više od 100 ljudi koji su čekali hranu, na severu Gaze.

Više od 100 Palestinaca poginulo je dok su čekali isporuku pomoći na severu Gaze, navode izveštaji.

Ministarstvo zdravlja, kojim upravlja Hamas, krivi izraelske snage za njihovu smrt, dok palestinski mediji prenose reči medicinskih radnika koji navode da su izraelski vojnici pucali u masu ljudi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Izvor iz izraelske vojske kazao je da su vojnici otvorili vatru, jer su mislili da su u opasnosti.

Izraelske odbrambene snage (IDF) navele su da su desetine Palestinaca poginule pošto su ih pregazili kamioni.

Posmatrači Ujedinjenih nacija, koji su posetili povređene u bolnicama, rekli su da mnogi, od pacijenata imaju rane od metaka.

Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice u Palestini (UNRVA) izrazila je zabrinutost za aktuelnu i potencijalne buduće obustave finansiranja njihovih aktivnosti u Gazi i pozvala Evropsku uniju da “uvaži da druge agencije ne mogu da zamene UNRVA u Gazi”.

“S obzirom na urgentnost situacije, ako se obustava finansiranja ne poništi, postoji rizik od potpunog kolapsa, dok je humanitarni odgovor u Gazi, već ograničen i rezultira gubitkom života”, naveli su u saopštenju.

Novinar koji je bio na mestu događaja kazao je za BBC da je iz izraelskih tenkova pucano, na ljude koji su došli da uzmu namirnice.

Izraelska vojska kazala je da nema saznanja o pucnjavi u tom području, a lideri više država pozvali su da se događaj istraži.

“Ovako nešto ne sme da se ponovi”, rekao je britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron, koji je rekao i da je neophodna “hitna istraga”.

Američki predsednik Džo Bajden kazao je da će Amerika početi da isporučuje pomoć Gazi iz vazduha.

“Nevini ljudi našli su se u strašnom ratu, bez mogućnosti da hrane porodice.

“Moramo da učinimo više i Amerika će učiniti više”, rekao je.

Video snimci koji su objavljeni na društvenim mrežama prikazuju stradale, na kamionima koji dostavljaju pomoć i vučnim kolima u blizini Nabulsi kružnog toka u ulici Rašid, koja se nalazi zapadno od grada Gaze.

Ovo se desilo nekoliko sati pre nego što je Ministarstvo zdravlja Gaze objavilo da je više od 30.000 ljudi, među kojima je 21.000 žena i dece, ubijena od kada je počeo rat između Hamasa i Izraela.

Oko 7.000 ljudi se vode kao nestali, a 70.450 je lečeno, zbog povreda, tokom prethodna četiri meseca, navodi ministarstvo.

Izraelska vojska pokrenula je veliku vazdušnu i kopnenu akciju, kako bi uništila Hamas, za koju Izrael, Velika Britanija i drugi kažu da je teroristička organizacija.

Vojna ofanziva je pokrenuta pošto su napadači Hamasa ubili oko 1.200 ljudi u južnom Izraelu 7. oktobra i oteli još 253.

Ministarstvo zdravlja Gaze, kojim upravlja Hamas, navelo je da je ubijeno najmanje 112 ljudi, dok je 760 ranjeno u blizini kružnog toka Nabulsi.

Asraf Al-Kudra, predstavnik za medije Ministarstva zdravlja, okrivio je izraelsku vojsku za događaj, koji je nazvao “masakrom”.

Georgios Petropolos, šef kancelarije UN-a za koordinaciju humanitarnih poslova u Gazi, rekao je za BBC da su on i njegov tim poslati u bolnicu Al-Šifa, gde su zatekli veliki broj ljudi sa ranama od metaka.

Pored osoba koje su imale rane od metaka, bilo je dosta pacijenata sa povredama, od pada ili gaženja, dodao je.

On nije mogao da kaže kojih pacijenta je bilo više.

Petropolos je preneo reči jednog od pacijenata sa kojim je razgovarao, a koji je rekao da su ovoga puta izraelske snage koje “obično pucaju u vazduh” sada pucale “u najgušći deo mase”.

On je istakao da UN osoblje nije bilo prisutno, tokom događaja i da je zato teško znati, šta se tačno dogodilo.

Vafa, zvanična palestinska medijska agencija, prenela je izjave zdravstvenih radnika koji su naveli da su izraelske snage pucale na hiljade ljudi iz grada Gaze i drugih područja sa juga, dok su čekali, na kružnom toku Nabulsi da stignu kamioni sa humanitarnom pomoći.

IDF je objavio noćne snimke iz vazduha na kojima se vide stotine ljudi koji se tiskaju oko sedam kamiona u istom području.

“Snimci pokazuju, kako su mnogi ljudi okružili kamione i kao posledica toga, desetine osoba su poginule ili su povređene u guranju, gaženju, i pošto su ih pregazili kamioni”, navodi se u izjavi IDF-a.

“IDF će nastaviti da pomaže u dopremanju i koordinaciji humanitarne pomoći.”

Potpukovnik IDF-a Peter Lerner kazao je da je “masa nasrnula, na konvoj”.

“Izraelske snage su oprezno pokušale da rasteraju rulju sa nekoliko pucnjeva upozorenja”, kazao je Lener za britanski Kanal 4.

Međutim, izvor iz izraelske vojske kazao je da su izraelske snage, koje su obezbeđivale kamione sa humanitarnom pomoći, zapucale na nekoliko ljudi u masu pošto su prišli trupama, na “način koji predstavlja pretnju”.

Sever Gaze velikim delom je odsečen od humanitarne pomoći nekoliko meseci uprkos naporima Ujedinjenih nacija da se pomoć dostavi.

Predstavnik Ujedinjenih nacija upozorio je u četvrtak da je najmanje 576.000 ljudi, odnosno četvrtina stanovnika u Pojasu Gaze, u riziku od gladi.

Ministarstvo zdravlja Gaze kazalo je u sredu da je šestoro dece umrlo, od dehidratacije i nedostatka hrane u bolnicama, na severu Gaze.

BBC

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE