Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su večeras, tokom pojačane kontrole kretanja migranta na području između Šida i granice sa Hrvatskom, iregularni migranti pucali na policiju iz vatrenog oružja i da je tada jedan ilegalni migrant, smrtno stradao.

Četiri lica zadržana na licu mesta, a nekoliko je pobeglo i za njima se traga, navodi se u saopštenju…

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Uprave granične policije vršili su pojačanu kontrolu kretanja migranta, na području između Šida i granice sa Republikom Hrvatskom, navodi se u saopštenju MUP-a i dodaje da je u navedenoj akciji pretragom terena pronađen je improvizovani kamp, u kome borave iregularni migranti.

”Tokom preduzimanja mera i radnji, iregularni migranti su pucali na policiju iz vatrenog oružja.

Jedan ilegalni migrant je smrtno stradao, dok su četiri lica zadržana na licu mesta, a nekoliko lica je pobeglo i za njima se traga”, navodi se u saopštenju.

U toku je uviđaj, a na terenu su pripadnici PU Sremska Mitrovica i nadležni tužilac Višeg javnog tužilaštva koji rukovodi uviđajem i utvrđuju se sve okolnosti ovog događaja.

B92

Hrvatski navijači skandirali su “Za dom spremni” na utakmici s Francuskom u Zadru, u okviru kvalifikacija za Evrobasket.

Hrvatska košarkaška reprezentacija ugostila je Francusku, u utakmici kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u košarci. 

Hrvatske je košarkaše dočekala puna legendarna dvorana “Jazine”.

Pojedini navijači su u jednom trenutku, sredinom druge četvrtine, uzvikivali “Za dom spremni”.

Skandiranje je trajalo kratko, a Hrvatska je u tim trenucima gubila od Francuza.

Takođe, pevali su i pesmu “Boj se bije, bije, ustaški se barjak vije za slobodu i za dom”.

B92

Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Srbija godinama se suočavaju sa ekonomskim izazovima koji direktno utiču na svakodnevni život njihovih građana.

Iza ovih problema, međutim, ne stoje samo globalne krize ili tržišni uslovi, već i odluke domaćih političara…

Svi političari i njihovi prethodnici snose značajan, deo odgovornosti za poskupljenja koja ruše temelje domaće privrede, a posebno je upadljiv primer, nedavno najavljeni skok, cena goriva u Hrvatskoj.

Rečeno poređenje: nafta je bila skuplja, gorivo jeftinije

Kada je cena sirove nafte na svetskom tržištu prelazila 120 dolara po barelu (na primer, 2008-2011) cene goriva na hrvatskim pumpama bile su niže nego danas, uprkos činjenici da je nafta sada oko 70-80 dolara.

Ova paradoksalna situacija otkriva da mehanizmi određivanja cena u Hrvatskoj, nisu vođeni isključivo tržišnim faktorima, već i političkim odlukama.

Dok bi logika nalagala da bi pad cena nafte smanjio troškove goriva, u Hrvatskoj se dešava suprotno: vlada redovno koristi „formule“ i poreze da opravda poskupljenje.

Najnovije povećanje cena: Građani plaćaju globalističke igre
OD 1. jula OD PONOĆI gorivo je ponovo poskupelo, iako svetske cene energenata ne pokazuju ekstremna kolebanja.

Prema novoj Uredbi Vlade Republike Hrvatske, vozači sada plaćaju:

Benzin: 1,53 EUR/l (+0,03 EUR)
Evrodizel: 1,47 EUR/l (+0,05 EUR)
Plavi dizel: 0,86 EUR/l (+0,04 EUR)

Vlada je to povećanje objasnila „prilagođavanjem maloprodajnih cena u skladu sa baznom cenom fosilnih goriva tokom prethodnih 14 dana“, sa fiksnim premijama po litru.

Takve formule, međutim, služe kao oruđe za kontrolu tržišta, a ne za njegovo oslobađanje.

Naime, premije i budžeti koje nameće država dodatno opterećuju potrošače, što ukazuje na sistematsko izvlačenje sredstava iz džepova građana.

Zašto je to problem cele privrede?

Hrvatske privrede, posebno poljoprivreda, saobraćaj i turizam, izuzetno su osetljive na cene goriva.

Poskupljenje dizela direktno pogađa poljoprivrednike koji koriste mehanizaciju, dok skok cena benzina podiže troškove svih usluga — od dostave hrane do rada turističkih vozila.

Ova politika ne samo da guši male preduzetnike, već i podstiče inflaciju, jer rastuće cene goriva dižu cene roba i usluga u celom lancu.

Ko ima koristi?

Državni budžet, naravno.

Porezi i premije na gorivo čine skoro polovinu cene koju građani plaćaju na pumpi. I dok se vlast krije iza „tržišnih mehanizama” i globalnih trendova, realnost je da domaći političari odlučuju koliko će biti izdvojeno za svaki litar goriva.

Ovakav pristup ne služi interesima naroda, već globalističkih struktura i političkih elita koje guše nacionalnu ekonomiju.

Vreme je da prekinemo tišinu. Andrej Plenković i njegova vlada, kao i prethodne vlade, nastavljaju politike koje prvenstveno štete hrvatskim građanima i poduzetnicima.

Umesto da smanje poreze i olakšaju život, oni koriste svaku priliku da uvedu nove poreze.

Sličnu situaciju imamo i u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Svi su oni globalni igrači.

Ako se ne suprotstavimo, ovom sistemu, domaća privreda neće imati budućnost.

Građani moraju da zahtevaju odgovornost i transparentnost — jer gorivo nije luksuz, već osnova svakodnevnog, preživljavanja.

Urednik se možda nekada ne slaže sa stavovima autora!

Mediji

U Hrvatsku stiže oružje koje menja odnos snaga u regionu, a reč o najskupljoj i najmoćnijoj nabavci u istoriji hrvatske Kopnene vojske, piše danas zagrebački Jutarnji list.

Nakon, kako navode, dolaska borbenih aviona Rafala, protivvazdušnog sistema Mistral i ugovaranja dodatnih helikoptera “Black Hawk” modernizacija i jačanje vatrene moći Hrvatske vojske se nastavljaju.

Pozivajući se na saznanja iz vojnih krugova, hrvatski dnevnik saznaje da je sada fokus na opremanju Kopnene vojske novim moćnim dalekometnim sistemima, velike razorne moći.

Prema istim saznanjima, do kraja godine sa SAD bi mogao da bude potpisan ugovor, vredan oko 300 miliona dolara za nabavku višecevnog raketnog bacača M142 HIMARS.

Reč je, dodaju, o izuzetno pokretljivom sistemu zemlja – zemlja na točkovima.

“Prema dostupnim informacijama, pregovori sa SAD trajali su oko dve godine, a nabavlja se potpuno novi sistem”, piše Jutarnji, uz napomenu da za sada nije poznato o kojoj količini je reč.

B92

Hrvatska je obavestila EK o spremnosti da isporuči naftu Mađarskoj i Slovačkoj.

Operater Jadranskog naftovoda (JANAF) spreman je kao kompanija da vodi pregovore sa [mađarskim energetskim holdingom] MOL-om o pitanjima logistike i obezbeđivanja energetske sigurnosti u promenjenim uslovima“, rekao je hrvatski premijer Andrej Plenković…

Hrvatska je formalno obavestila Evropsku komisiju (EK) Mađarsku i Slovačku o spremnosti da dve zemlje obezbede naftu, preko Jadranskog naftovoda JANAF, izjavio je na sednici Vlade Hrvatske premijer Andrej Plenković.

Premijer je napomenuo da je uputio relevantna pisma predsednici EK Ursuli fon der Lajen, premijeru Mađarske Viktoru Orbanu i premijeru Slovačke Robertu Ficu.

Operater Jadranskog naftovoda (JANAF) spreman je kao kompanija da vodi pregovore sa [mađarskim energetskim holdingom] MOL-om o pitanjima logistike i obezbeđivanja energetske bezbednosti u izmenjenim uslovima“, rekao je premijer, a citira Jutarnji list.

Pismo je poslato u sredu “u kontekstu ukrajinske odluke da obustavi tranzit nafte ruske kompanije Lukoil, preko njene teritorije”, rekao je Plenković. Hrvatska i JANAF spremni su da mađarskim i slovačkim rafinerijama obezbede sirovinu u ukupnom iznosu, od više od 14 miliona metričkih tona, naglasio je premijer.

Predviđeno je da se snabdevanje vrši preko gasovoda koji povezuje lučki terminal Omišalj, na ostrvu Krk u Jadranskom moru, sa teritorijom Mađarske.

Ukrajina je 17. jula jednostrano blokirala isporuke nafte, preko naftovoda Družba, pod izgovorom sankcija protiv ruskog proizvođača nafte Lukoil.

Slovačka i Mađarska zahtevale su hitan početak konsultacija sa Ukrajinom, uz posredovanje Evropske komisije.

Ovaj drugi do sada nije preduzeo nikakve mere, u vezi sa ovom situacijom.

EK je odbila da održi hitne konsultacije o isporuci nafte Mađarskoj i Slovačkoj koje je blokirao Kijev, rekao je portparol Komisije Balaž Ujvari, na brifingu ranije danas u Briselu.

Evropska komisija je potvrdila da je preliminarno zaključila da ne postoji neposredna pretnja energetskoj bezbednosti EU i stoga ne smatra da su potrebne hitne konsultacije, rekao je portparol.

Mediji

Hrvatska je od Evropske komisije dobila obrazloženo mišljenje o kršenju evropskog prava, zbog nepoštovanja direktive pomorske strategije i ako ne odgovori Komisiji u roku, od dva meseca, preti joj tužba.

Hrvatska je 7. februara dobila obrazloženo mišljenje Evropske komisije, kao i Danska, Grčka i Malta…

Države članice su bile u obavezi da revidiraju i dopune svoje programe mera, do 31. marta 2022. godine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska komisija je u februaru prošle godine poslala zvanična upozorenja delu zemalja članica da to učine, neke od njih su to učinile ali Hrvatska, Danska, Grčka i Malta nisu.

Okvirna direktiva o pomorskoj strategiji je sveobuhvatna politika za zaštitu morskog bogatstva evropskih mora istovremeno omogućavajući održivo korišćenje morskih dobara i usluga.

Direktiva zahteva, od članica EU da procene stanje kvaliteta morskih resursa, utvrde odgovarajuće ciljeve i razviju odgovarajuće programe praćenja.

Od njih se takođe zahteva da sprovode mere za postizanje ključnog cilja direktive, a to je postizanje „dobrog ekološkog statusa“ za sve morske vode.

„Ministarstvo ekonomije i održivog razvoja ulaže izuzetne napore da izvijesti Komisiju o ispunjavanju obaveza iz okvirne direktive u roku koji je navela Evropska komisija u obrazloženom mišljenju“, rekli su Hini u tom ministarstvu, prenose hrvatski mediji.

Rekli su da Ministarstvo u saradnji sa drugim nadležnim organima intenzivno radi, na okončanju svih propisanih procedura, kako bi predmetni dokument Vlada u što kraćem roku usvojila, što je ključna formalna pretpostavka za završetak ovog postupka.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Opozicioni Domovinski pokret Splitsko-dalmatinske županije u okviru predizborne kampanje, koja zvanično još nije počela, odlučio je da stane na kraj gostovanjima turbofolk zvezda iz regiona u Hrvatskoj, a strategija im je uvođenje novog predmeta u škole o negovanju hrvatske kulturne baštine.

Oni su na Fejsbuk profilu objavili tekst pod naslovom “Istočnom melosu možemo se suprotstaviti samo negovanjem vlastite kulturne baštine kroz obrazovni sistem”.

“Hrvatska javna scena je pod sistematskom, dobro organizovanom i finansiranom kulturnom agresijom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nažalost, deo državnih institucija svesno je, iz oportunističkih razloga, pristao na prodor stranih medijskih i kulturnih uticaja u hrvatski javni prostor”, naveli su iz Domovinskog pokreta i dodali: “Istočni melos i sve ono što on nosi sa sobom već godinama se sistemski promoviše kao poželjno, prihvatljivo, zabavno i blisko našem mentalitetu”.

Oni za sve krive hrvatske medije koji se, kako kažu, usuđuju da pišu o popularnosti narodne muzike umesto da se posvete domaćim muzičarima.

“Sve to za posledicu ima rasprodate Arene od srpskih pevača, a preko toga i kulturnu kolonizaciju Hrvatske.

Treba otvoreno kazati da je kulturnoj kolonizaciji prethodila kolonizacija hrvatskog medijskog prostora te kako je pokoravanje medijskog tržišta bio preduslov ‘uspešnog’ ulaska istočnog melosa u hrvatski kulturni mainstream”, navode iz Domovinskog pokreta.

Domovinski pokret napominje da se “nesrećna mladost zarazila virusom lakih nota s istoka” i zato kao, kako navode, odgovorni političari i kulturni promoteri nude protivlek – novi školski predmet.

“Pokrećemo inicijativu za uvođenje novog predmeta u hrvatsko školstvo, a koji bi najmlađe generacije podučavao hrvatskoj kulturi, tradiciji i nematerijalnoj kulturnoj baštini.

Samo vrednovanjem vlastite kulture i tradicije možemo opstati kao zasebni kulturni entitet”, zaključuju iz Domovinskog pokreta, piše splitska Slobodna Dalmacija.

Uz objavu su priložili fotografiju dramatičnog natpisa “Današnja deca slušaju cajke, priče o Vukovaru za njih su bajke‘, pa ako vam se sviđa ideja da vam politička opcija slaže muzičke liste, znate za koga ćete glasati”.

Inače, Domovinski pokret značajno dobio na rejtingu političkih stranaka boreći se protiv svega što je srpsko, pa je tako uoči obeležavanja Dana sećanja na Vukovar 18. novembra prošle godine predstavnicima Samostalne demokratske srpske stranke, koju predvodi Milorad Pupovac, zabranjeno da tradicionalno spuste venac u Dunav namenjen svim žrtvama proteklog rata.

Prema zamisli Domovinskog pokreta ove godine Kolona sećanja u Vukovaru bila je predvođena pripadnicima HOS-a na čijim majicama je utisnut grb sa ustaškom šahovnicom i ustaškim pozdravom “za dom spremni”, Ovaj pozdrav i podignuta desnica dominirali su tokom šetnje Kolone sećanja od vukovarske bolnice do Memorijalnog centra.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Poljoprivrednici širom Hrvatske protestuju, već 12 dana.

Počeli su u Županji sa zahtevima da se usprkos afričkoj svinjskoj kugi dopusti svinjokolj, a onda su se proširili i u delove Moslavine i Dalmacije, pa redom po celoj zemlji.

Traktori seljaka iz Sisačko-moslavačke županije su blokirali državni put broj 55.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Novi punktovi se otvaraju i sve veća je podrška onima koji protestuju.

“Video sam skupljaju se svi, rekoh, idemo svi!

Nema odustajanja”, izjavljuje odgajivač svinja Matija Ceh, imenjak onog Gupca koji je vodio seljake u borbi za prava i ušao u čitanke.

Iako je nakon  sastanka s ministarkom Marijom Vučković, na kojem su dobili većinu onoga što su tražili, deo njih iz Brodsko-posavske županije odustao od daljnjih protesta, tvrde da se ne osipaju, nego rastu i imaju dvadesetak punktova.

“Iz dana u dan niču novi punktovi, a meni je žao zbog Nove Gradiške. Uvek ima nekoga ko potkopava, nekoga ko vas izda”, tvrdi predsednik Štaba za odbranu hrvatskog sela Tomislav Pokrovac.

Svinjokolj pre 15. decembra i promet zdravim svinjama  – zahtevi su od kojih ne odustaju.

“Ako će netko reći da smo mi ili vi prenosioci afričke svinjske kuge, to je notorna laž, najveći prenosilac svinjske kuge je Gordan Grlić Radman, koji sa svojim kamionima voza po celoj Slavoniji i Hrvatskoj na način gde ljudi vide da iz tih kamiona curi krv i sekret zaraženih svinja”, napominje Pokrovac.

Inače ministar Gordan Grlić Radman, onaj koji se „proslavio” pokušavajući da poljubo svoju nemačku koleginicu Analenu Berbok, vlasnik je firme Agroproteinka i “trlja ruke” jer direktno zarađuje od svake eutanazirane životinje.

Naime, ta firma u kojoj hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman ima 20,56 posto udela, bavi se zbrinjavanjem eutanaziranih svinja. I jedina je takve vrste u Hrvatskoj.

Već ova činjenica je izazvala dosta kritika. Tvrde da on stoji iza svih njihovih problema.

Mogućnost žešćih blokada i dalje je tu, poručili su na pres konferenciji, gde se moglo čuti svašta, pa i poziv predsedniku da izvede vojsku na ulice.

„Mi najavljujemo za ponedeljak podnošenje kaznene prijave, gde imamo osnovanu sumnju i materijalne dokaze da su proneverili sredstva iz fonda Evropske unije, gde su dali poljoprivrednicima mrvice, a sebi pune džepove.

Idemo i do evropskog javnog tužitelja”, kaže Josip Juretić iz Štaba.

Na cestama ostaju do daljnjeg. Tvrde da se premijer Andrej Plenković zadnjih dana igra s poljoprivrednicima, zato oni s protesta u Drnišu poručuju “vreme je da im kažemo – dosta je”.

Plenković je izjavio da je protest poljoprivrednika nezadovoljnih vladinim merama za suzbijanje afričke kuge svinja politički motivisan od dela opozicionih stranaka a i da je „strani faktor” umešao prste.

Politika

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

KK Crvena zvezda je obavestila javnost da su tokom subote uveče u dva odvojena incidenta u Zadru “bez ikakvog razloga, napadnuti član Upravnog odbora tog kluba, zajedno sa još jednim prijateljem kluba, kao i dva člana novinarske ekipe koja je sa delegacijom crveno-belih stigla iz Barselone”.

“Novosti” prenose saopštenje kluba s Malog Kalemegdana u celosti:

“Svi su u napadu od strane brojnih maskiranih huligana pretučeni i tom prilikom doživeli su povrede.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kao klub zahtevamo hitnu reakciju nadležnih organa, na prvom mestu hrvatske policije i službi bezbednosti kao i privođenje napadača, jer je prosto neverovatno da se napadaju ljudi koji su u Zadar stigli kao deo delegacije našeg kluba, koji nisu imali nikakva obeležja našeg kluba na sebi, niti su na bilo koji način provocirali bilo koga.

Posebno je simptomatično da mi kao klub iz Beograda već imamo informacije da oba napada povezuje ista osoba (vozač taksija) koji je sa aerodroma prevozio i novinarsku ekipu i člana našeg Upravnog odbora.

Zbog svega navedenog, a moguće i kao posledica otvorenog pisma navijača Zadra koje je potpuno nepotrebno podiglo tenziju, kao i svega što se dešava tokom subote u Zadru.

KK Crvena zvezda i zvanično je zatražio da se utakmica u nedelju igra, bez prisustva publike – jer nam uvertira od subote, kada je bez ikakvog razloga počeo svojevrsni lov na ljude iz delegacije našeg kluba, nagoveštava da uslovi za odigravanje utakmice neće biti regularni!”,  navodi se u saopštenju KK Crvena zvezda.

Prema rasporedu takmičenja, meč 7. kola ABA lige Zadar – Crvena zvezda igra se u nedelju, 12. novembra, od 17 časova.

Novosti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Turski investitor tuži Hrvatsku pred Sudom u Strazburu zbog štete od 250 miliona evra.

Turski investitor pokrenuo je protiv Hrvatske postupak pred Sudom za ljudska prava u Strazburu, a u fokusu spora je geotermalna elektrana u okolini Bjelovara koja bi do 2031. trebalo da dobije, više od milijardu kuna podsticaja.

Turski BLT tvrdi da je oštećen za 250 miliona evra, a hrvatska strana tvrdi da neregularnosti nema.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Postupak protiv Hrvatske pred Evropskim sudom za ljudska prava pokrenut je na osnovu tužbe koju je podnela turska kompanija BLT Enerji Elektrik Enerjisi Toptan Satiš, ulagač u geotermalne izvore kraj Bjelovara.

Kako prenosi zagrebačka TV N1, reč je o poznatom sporu turske firme i hrvatskog preduzetnika Dragana Jurilja koji je, kako tvrdi BLT u tužbi, preuzeo celu investicijsku kompaniju. Inače, BLT u Hrvatskoj predstavlja turski MB holding, investitora koji je u Velikoj Cigleni kraj Bjelovara razvio i pokrenuo prvu geotermalnu elektranu u Hrvatskoj.

Na njenom otvaranju u novembru 2019. bio je i tadašnji ministar Tomislav Ćorić, a dve godine ranije projekat je obišla i tadašnja predsednica Kolinda Grabar Kitarović.

Investitori sada tvrde da su zbog niza sudskih odluka hrvatskih sudova oštećeni, odnosno da im je povređeno pravo na uživanje vlasništva i pravično suđenje.

Turskog investitora, koji je držao 80 posto vlasništva u firmi i nosilac je projekta – Geoen d. o. o. – manjinski partner Jurilj, odnosno firma Geothermal Solutions, koja je suvlasnik 20 posto, uspeo je, kaže investitor, u sudskom registru zagrebačkog Trgovačkog suda da izbaci iz vlasništva kompanije i preuzme rukovođenje.

I vlasništvo nad zemljištem elektrane takođe je u zemljišnim knjigama prebačeno, na manjinskog partnera.

To je rezultiralo brojnim sudskim sporovima, a sada i ovim koji je protiv Hrvatske pokrenut, na Evropskom sudu za ljudska prava.

Osnov tužbe je navod BLT da je Visoki trgovački sud Hrvatske 26. februara 2021. doneo odluku pogrešno primenivši materijalno pravo, čime je BLT-u onemogućio efikasnu zaštitu pred sudom.

BLT je obrisan iz sudskog registra vlasničkih udela u firmi Geoen, pa je sve pripalo manjinskom vlasniku, firmi Geothermal Solutions, u Juriljevom vlasništvu.

BLT u tužbi ističe da su im u Hrvatskoj povređena prava na pravično suđenje i uživanje vlasništva, te obrazlaže da je, kao većinski vlasnik, osigurao finansiranje izgradnje elektrane kao i u razvoj projekta uložio svoje znanje i iskustvo (know-how).

Naveli su i da im je dodatno povređeno pravo na pravično suđenje kada im je tužbu odbacio i Ustavni sud uz obrazloženje da ne želi da razmatra njihov predmet.

Stoga zaključuju da su hrvatski sudovi svojim odlukama propustili da obezbede minimum pravne zaštite potrebne BLT-u u pogledu njegovih udela u Geoenu.

S druge strane, Jurilj u medijima negira bilo kakvu neregularnost.

“Svi su procesi legitimni i svaki investitor u RH je dužan da poštuje pravosnažne sudske odluke, bio zadovoljan ili ne. Nisam ni ja zadovoljan svim presudama”, kaže Jurilj.

Od Hrvatske Evropski sud za ljudska prava sada traži objašnjenje da li su domaći sudovi poštovali pravo na privatno vlasništvo koje štiti Evropska konvencija.

Inače, reč je o investiciji vrednoj 35 miliona evra, a do 2031. termoelektrana bi trebalo da primi više milijardi kuna podsticaja.

BLT tvrdi da je šteta koju je do sada pretrpeo čak 250 miliona evra, odnosno gotovo 1,9 milijardi kuna.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE