Francuska se troškovima zaduživanja prvi put izjednačila sa Grčkom, uz visoki javni dug i slabu vladu koja balansira između nezadovoljstva građana i roka za usvajanje budžeta za iduću godinu.

U jeku dužničke krize u evrozoni u 2012. godini troškovi zaduživanja Grčke, mereni prinosom na 10-godišnje državne obveznice, bili su viši za 37 postotnih bodova od prinosa na francuske obveznice s tim rokom dospeća, podseća Rojters…

Približno 12,5 godina kasnije prinosi na dugoročni grčki dug kreću se na oko tri posto i viši su za samo 0,02 postotna boda od prinosa na francuski dug, prenosi Indeks.

Grčka je još uvek članica evrozone s najvišim javnim dugom, merenim udelom u BDP-u, od 163,6 posto na kraju juna.

Francuska joj se u međuvremenu približila i zauzela treće mesto na lestvici “dužnika”, s javnim dugom od 112,2 posto BDP-a.

Šta se dogodilo Francuskoj?

U junu su ulagači znatno povećali premiju na rizik za kupovinu francuskog duga, nakon što je predsednik Emanuel Makron neočekivano raspisao prevremene izbore, nakon teškog poraza na izborima za Evropski parlament.

Izborni rezultati pokazali su tesnu pobedu levičarske koalicije ali predsednik Makron formirao je vladu na čelu s konzervativnim premijerom Majklom Barnijerom, uz prećutnu podršku desnice na čelu s Marin Le Pen.

Francuzi su već pre izbora žestoko protestovali protiv Makronovog plana o podizanju granice za odlazak u penziju, a ankete signaliziraju da bi Barnijerova vlada mogla da padne i pre Božića.

Barnijerov tim sada pregovara sa strankom Marin Le Pen i manjim političkim grupacijama kako bi otklonio novu političku krizu.

Premijer mora da usvoji budžet do sredine decembra i rekao je u utorak da bi se mogao pozvati na članak ustava koji mu omogućava da tekst usvoji i bez glasanja.

Međutim, takav potez bio bi okidač za izglasavanje nepoverenja u parlamentu.

Barnijer želi u idućoj godini da smanji budžetsku potrošnju i daa poveća prihod podizanjem poreza kako bi spustio budžetski manjak s ovogodišnjih šest, na pet posto BDP-a.

Borba.Info

Tri političke partije u vladi kancelara Olafa Šolca u ponedeljak nastavljaju grozničave pregovore, o budžetu za iduću godinu.

Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i liberali (FDP) u trci sa vremenom nastoje da suze stari nacrt za milijarde evra.

Vicekancelar, ministar privrede i klimatske tranzicije Robert Habek, na Šolcov zahtev je otkazao put u Dubai i učešće na Globalnoj konferenciji o klimi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Generalni sekretar Šolcove SPD Kevin Kinert je televiziji ZDF u nedelju uveče rekao kako će “članovi vlade svaki slobodan minut iskoristiti za svođenje predloga budžeta na mere koje je postavila presuda Ustavnog suda”, prenosi DPA.

Sud je prošlog meseca oborio skoro završen nacrt budžeta presudom da vlada ne sme da preliva novac iz kriznog pandemijskog fonda, popunjenog kreditima, za druge namene.

Presuda je uticala i na pojedine vanbudžetske fondove i vlada je tako ostala kratka za milijarde evra na koje je računala za 2024.

Habek je u nedelju uveče ocenio da se koalicioni partneri pomeraju prema rešenju.

“Optimista sam da smo na dobrom putu”, rekao je u jednoj emisiji televizije ARD, priznajući da je “proces mukotrpan”.

SPD, Habekovi zeleni i FDP ministra finansija Kristijana Lindnera moraju brzo da se dogovore ako žele da budžet bude usvojen na vreme.

Na hitnost ukazuje to da dalje pregovore direktno vode Šolc, Habek i Lindner.

Njih trojica treba da se dogovore odakle će vlada seći da zakrpi rupe koje je presuda otvorila.

Posebno je sporan predlog FDP da vlada prištedi na socijalnim davanjima koja, prema planu, od januara treba da porastu za 12 odsto u proseku.

Lindner insistira na tome da je inflacija manje razorna nego što se očekivalo kada je povećanje predloženo.

Generalni sekretar FDP Bižan Đir-Saraj je za nedeljni Bild izjavio da povećanje takozvanog građanskog dodatka treba revidirati.

SPD to, međutim, odbacuje i ukazuje da je prilagođavanje pomoći već ugrađeno u zakon.

Na Lindnerov predlog oštro je reagovalo socijalno udruženje VDK.

“Socijalna pomoć nije otirač za noge, niti je retroaktivno i okasnelo povećanje nekakav bonus za lenjost”, rekla je predsednica VDK Verena Bentele izdanjima medijske grupacije Funke od ponedeljka.

Inflacija jeste popustila ali cene hrane se još nisu stabilizovale, naglasila je, uz ocenu da mnogi u Nemačkoj doslovno ne uspevaju i da plate račune i da budu siti.

Benteleova je osula paljbu po predstavi da primaoci socijalne pomoći biraju pomoć umesto rada.

“Ako neko misli da se oni raduju što zavise od toga, onda je taj neko u pogrešnom filmu”.

Predsednica nemačkog ogranka dobrotvornog udruženja Karitas Marija Velskop Defa je za medije Redakcijske mreže Nemačke rekla da će eventualno “rezanje socijalne pomoći zbog presude (Ustavnog suda) biti fatalno”.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE