Iran ima pravo da razvija civilni nuklearni program i da koristi atomske tehnologije u mirnodopske svrhe, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin u intervjuu za Sky News Arabia.

„Iran ima pravo da sprovodi programe nuklearne tehnologije u mirnodopske svrhe“, rekao je ruski šef države. Prema njegovim rečima, Rusija je spremna da pruži Iranu „neophodnu pomoć i podršku u razvoju mirnodopske nuklearne energije, baš kao što je to činila i prethodnih godina“…

„Postoje specifična pitanja, po mom mišljenju, koja mogu i moraju biti predmet pregovora“, dodao je Putin, naglašavajući da i Iran i Izrael treba da budu uključeni u proces pregovora kako bi se rešila kriza oko iranskog nuklearnog programa.

U noći 13. juna, Izrael je pokrenuo vojnu operaciju protiv Irana.

Manje od 24 sata kasnije, Islamska Republika je izvela udar odmazde. U danima koji su usledili, dve zemlje su nastavile da razmenjuju napade.

Obe strane su prijavile žrtve i povrede usled ovih udara i potvrdile su direktne pogotke na nekoliko meta.

Međusobni udari se nastavljaju.

Borba.Info

Britansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da ima pravo Kijeva da gađa ciljeve u Ruskoj Federaciji zapadnim oružjem.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron rekao je da Kijev ima pravo da britanskim oružjem gađa ciljeve na ruskoj teritoriji. Njegove reči prenosi Rojters…

Tokom posete ukrajinskoj prestonici, Kameron je napomenuo da će Britanija nastaviti da pruža pomoć Kijevu, koliko god bude potrebno.

Ministar je takođe podsetio da je London već „ispraznio svoja skladišta u smislu isporuke vojne opreme Ukrajini“.

Ministarstvo odbrane Rusije je više puta upozoravalo da će vojni teret koji stigne u Ukrajinu sigurno postati legitimne mete ruskih snaga u okviru vojne specijalne operacije.

Prema podacima odeljenja, od početka postojanja Severnog vojnog okruga, Kijev je izgubio 592 vojna aviona, 270 helikoptera, 23.132 bespilotne letelice, 509 sistema PVO, 15.831 tenk, 1.274 borbena vozila, 9.115 poljskih artiljerijskih oruđa, 2 vojna artiljerijska vozila82.

U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da se mnoge zemlje EU slažu sa mišljenjem Pariza, o mogućem slanju trupa u Ukrajinu.

Mediji

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lin Đan izjavio je da Kina ima pravo da vodi trgovinu i ekonomske odnose sa svim državama, uključujući i Rusiju.

On je tako reagovao na izjavu američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da će SAD reagovati ako Kina nastavi da snabdeva Rusiju proizvodima koji mogu da imaju i civilnu i vojnu upotrebu, prenosi Tass.

“Pravo Kine, na normalnu trgovinu i ekonomsku razmenu zasnovanu na jednakosti i obostranoj koristi sa svim zemljama, uključujući i sa Rusijom, ne sme da bude prekršeno ili podrivano”, rekao je Lin.

On je naveo da Kina “nije, ni inicijator, ni učesnik u ukrajinskoj krizi” i da “ni na koji način ne dodaje ulje na vatru i nije iskoristila priliku da se okoristi”, od rata u Ukrajini.

Lin je dodao da je odnos Kine prema ratu u Ukrajini nepromenjen, odnosno da se Peking zalaže za pregovore i politički dogovor.

Blinken je ranije optužio Kinu da snabdeva Rusiju proizvodima koje mogu mogu da imaju i civilnu i vojnu upotrebu.

B92

Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Džejms Kleverli rekao je da Ukrajina ima pravo da se brani i da u tom cilju “koristi silu i van svojih granica”.

Kleverli je to izjavio komentarišući današnji napad dronovima, na Moskvu.

“Oni imaju zakonsko pravo da to rade unutar svojih granica ali takođe imaju pravo da primene silu van svojih granica”, kako bi stvorili probleme za Rusiju da svoje snage usmeri na ukrajinsku teritoriju”, rekao je britanski ministar za “Skaj njuz”, prenosi ukrajinski Telegram kanal portala “Strana.ua”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Legitimne vojne mete van granica Ukrajine su deo njene samoodbrane i “mi, to moramo priznati”, primetio je on.

Podsetimo, ranije tokom dana Kijev je napao Moskvu dronovima, a meta su bili civilni objekti.

Kako prenose mediji, nema povređenih ni stradalih.

Iz Kremlja su poručili da narod ne treba da se brine, da je situacija stabilna, dok je predsednik Rusije Vladimir Putin poručio da je cilj ovakvih napada bilo da se izazove strah među stanovništvom.

Prema njegovim rečima, Kijev računa da će uslediti recipročan odgovor od Moskve ali je to upravo ono, što ga i zabrinjava.

Ukrajinci moraju da znaju kakvo je njihovo rukovodstvo, primetio je Putin.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sergej Košeljev, zamenik direktora Odeljenja za Severnu Ameriku Ministarstva spoljnih poslova Rusije, rekao je da Rusija ima pravo da razmatra napad na transport oružja SAD i NATO-a u Ukrajini, u legitimne svrhe.

To prenosi RIA Novosti.

„Mi direktno govorimo predstavnicima SAD, da transport oružja SAD-NATO prolazi kroz teritoriju Ukrajine, ruske oružane snage imaju pravo da smatraju legitimnim vojnim ciljevima“, rekao je Košelev.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je takođe naglasio da je ruska strana uznemirena izjavama predstavnika američke administracije „o nameri da se, uprkos beznadežnoj situaciji kijevskih kolega, nastave masovne isporuke naoružanja i vojne opreme za Oružane snage Ukrajine“.

Prema njegovim rečima, SAD istovremeno očekuju da će „usporiti” rusku specijalnu operaciju.

Ranije je komandant snaga teritorijalne odbrane Oružanih snaga Ukrajine general Jurij Galuškin pozvao dobrovoljce, koji su pristupili jedinicama Teritorijalne odbrane da predaju oružje.

Prema njegovim rečima, oružje treba da se deponuje, kod stanovnika onih regiona, u kojima se više ne vode neprijateljstva.

Direktor Međunarodnog instituta za nedavne države, politikolog Aleksej Martinov, komentarišući izveštaje o novim isporukama oružja kijevskom režimu, rekao je da evropske birokrate, pa čak i predsednik SAD, ne kriju svoje neprijateljstvo prema Rusiji i otvoreno govore da se bore protiv Rusije, rukama Oružanih snaga Ukrajine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ako neko hoće da ospori Mitropoliji, Srpskoj crkvi kako god, to pravo da ustoliči mitropolita u Cetinjskom manastiru, neka to pokuša putem sudova, tužbi, procedura…”

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije izjavio je da crkva mora da se brani ako se politika na najgrublji način meša u poslove crkve i vere i pokušava da spreči verski obred i verske poslove.

U emisiji TV Crne Gore Joanikije je optužio predsednika Crne Gore Mila Đukanovića da krši ustav i rekao da u Mitropoliji nikada nije bilo reči o njenom odvajanju od Srpske pravoslavne crkve.

Na pitanje o odgovornosti povodom događaja koji su se na Cetinju desili uoči i tokom njegovog ustoličenja, Joanikije je rekao da to nije njegova krivica.

„Mi smo učinili sve da ne dođe do bratskog krvoprolića i smanjili smo veoma taj svečani skup.

Odustalo se od ustoličenja onakvog kakvo je trebalo da bude…“, kazao je Joanikije.

Na pitanje zašto se ustoličenje nije organizovalo u Podgorici ili u nekom drugom gradu, Joanikije je rekao da „oko svih stvari gde se pominju sukobi, pretnje i slično, treba pitati predsednika države Mila Đukanovića, koji je, ne samo ovaj put, po pitanju vere i poslova crkve, već mnogo puta do sada prekšio Ustav Crne Gore, najgrublje se umešao kao političar sa velikim autoritetom i velikom silom kojom raspolaže, koju je nabrao za 30 godina svoje vladavine“.

Naveo je takođe da Đukanoviću svojevremeno nije smetala podrška crkve i da je mnogo puta razgovarao i tražio razgovor sa tadašnjim mitropolitom Amfilohijem.

„Ako neko hoće da ospori Mitropoliji, Srpskoj crkvi kako god, to pravo da ustoliči mitropolita u Cetinjskom manastiru, neka to pokuša putem sudova, tužbi, procedura…

Bolje je da uvek podjemo od prava, posebno kada su konfklikti u pitanju. Lako ćemo utvrditi ko je kriv“, rekao je Joanikije.

Prema njegovim rečima, da je ustoličenje upriličeno negde drugo, nastao bi „haos u celoj Crnoj Gori“.

„Mi nemamo pravo da odustanemo. Ja nemam pravo da ugrozim mitropoliju, time bi naša vera, odnosno pravoslavlje, bilo ugroženo, bila bi ugrožena Crna Gora.

Ako je jedan kontinuitet jasan, i istorijski i pravni i imovinski, to je kontinuitet MCP, koja neprestano funkcioniše 800 godina, naravno pod različitim nazivima.

To je zlatna nit i po čemu se ona u svakom pogledu prepoznaje“, naveo je.

Joanikije je naglasio da „MCP nije instalacija nikakve politike, već institucija koju je ustanovio gospod Isus Hristos, a u organizacionom smislu Sveti Sava“.

Rekao je i da se na nikšićkim izborima držao po strani i da je primio predsednika Vlade i predsednika Skupštine ne kao stranačke funkcionere nego kao predstavnike države.

„Ako sam ih primio da li to znači da sam se umešao u izbore… Time sam ukazao poštovanje prema državi“, dodao je.

Navodi i da Đukanović nikada nije tražio da se vide.

„Ja sam arhijerej već 22 godine i nikada se nisam bavio politikom, osim kada se politika na najgrublji način umešala da ugrozi slobodu naše vere. I tada smo stogo poštovali sve zakone, držali se Jevanđelja, i tu se videlo kakva je snaga naše vere.

Narod je to podržao jer se nismo izjednačili ni sa jednom strankom, nikada, naročito za vreme litija ali jesmo bili protiv tog režima koji je ugrozio slobodu vere na najgrublji mogući način“, kazao je Joanikije za TVCG.

Joanikije je kazao da u Mitropoliji nikada nije bilo reči o njenom odvajanju od Srpske pravoslavne crkve.

„To su očekivali ljudi iz vlasti… i sada se o tome govori kako je u nekom smislu već bilo krenulo to odvajanje“, rekao je Joanikije.

Upitan da li je to odvajanje zaista i bilo krenulo, mitropolit je rekao:

„Apsolutno ne, nikada. Ne može Mitropolija da obriše svoju istoriju, svoj identitet, vekovni svetosavski, hrišćanski.

Dakle, ja kao mitropolit i svaki mitropolit, dužan je da neguje jedinstvo crkve i da poštuje kanonsku jurisdikciju“, dodao je.

Beta