Slovačke specijalne službe saznale su da organizatori protesta u zemlji imaju konkretan, plan za rušenje vlade.

Ovo je saopštio premijer Robert Fico. Prema njegovim rečima, ideološki inspirator skupova je javna organizacija ukrajinskih izbeglica „Mir Ukrajini“…

Demonstranti je trebalo da odu i zauzmu vladine zgrade. Takav, plan zapravo postoji i ovaj plan je distribuiran.

Skoro 160 ljudi u Slovačkoj dobilo je ovaj plan.

U ovom planu je pisalo da će prvo biti neka vrsta mitinga, a zatim će zauzeti vladine zgrade.

Onda bi zaustavili vlast, a onda bi hteli da pozovu međunarodnu zajednicu ovde – rekao je Fico.

On je dodao da se mnogim ljudima u Evropi ne dopada pristup slovačke vlade sukobu u Ukrajini. Zato je doneta odluka o promeni vlasti u zemlji.

Stiglo je naređenje: baciti vlast na kolena i smeniti je – objasnio je premijer.

On je takođe potvrdio spremnost, vlasti da uzvrate organizatorima protesta širokim, informisanjem slovačke javnosti.

Međutim, na ovom putu, kako je rekao Fico, vlast je naišla na neodgovarajuću reakciju lokalnih medija, koji su u svojim publikacijama branili organizatore skupova.

Podsetimo, masovni protesti u većim gradovima Slovačke počeli su krajem januara.

Ukupno je u demonstracijama učestvovalo oko 100 hiljada ljudi.

Ako pogledate slogane kojima demonstranti pozivaju premijera zemlje da napusti funkciju, razlog protesta postaje sasvim jasan.

Okupljeni na trgovima većih gradova Slovačke zahtevaju da Bratislava odbije bilo kakvu saradnju sa Moskvom, birajući za sebe isključivo evropski put razvoja.

Borba.Info

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da je novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, pokazao svoju “fascinaciju” svetskim liderima koji imaju nekontrolisanu moć.

Mislila je na lidere kao što su ruski predsednik Vladimir Putin i lider Severne Koreje Kim Džong Un…

“Način na koji je govorio o Putinu, način na koji je govorio o severnokorejskom lideru, osim kritičkih primedbi koje je dao, uvek je postojala neka vrsta fascinacije čistom snagom onoga što ovi ljudi mogu da urade”, rekla je Merkel u interjvuu novinarki Si-En-Ena Kristijan Amanpur.

Bivša nemačka kancelarka je govorila o burnom odnosu sa bivšim predsednikom, za koga je navela da želi administraciju bez “opterećenja”.

“Moj utisak je uvek bio da je sanjao o tome da možda prevlada nad svim, tim parlamentarnim telima za koje je smatrao da su mu na neki način teret i da želi sam da odlučuje o stvarima. Ne možete to pomiriti sa demokratskim vrednostima”, rekla je Merkel.

Ona je navela da Tramp “živi od nekonvencionalnog ponašanja” i često pokušava da “ostavi utisak”.

Veliki deo razgovora Merkel sa Amanpurovom bio je fokusiran na njenu novu knjigu “Sloboda: Memoari 1954 – 2021” o njenih 16 godina liderstva u Nemačkoj.

Kao prva žena na funkciji kancelara, Merkel je detaljno opisala kako je vodila spoljne odnose između Berlina i Brisela, kao i Sjedinjenih Američkih Država, pored svojih stavova o uspehu demokratija.

“Ovih dana, liberalne demokratije su napadnute. One su pod pritiskom”, rekla je ona u intervjuu Amanpurovoj. Napad Rusije na Ukrajinu do kojeg je došlo nakon njenog mandata, Merkel je nazvala “igrom moći”.

Ona je predvidela da bi Tramp mogao da pomogne u okončanju sukoba kao što je obećao ali je pozvala Ukrajinu da prihvati sporazum sa “bezbednosnim garancijama”.

Uprkos relativno srdačnim odnosima između Moskve i Evrope, bivša nemačka kancelarka je rekla da su stvari počele da se pogoršavaju nakon samita Severnoatlantskog saveza 2008. u rumunskoj prestonici Bukureštu.

NATO je, kako je podsetila, najavio da će se i Ukrajina i Gruzija na kraju pridružiti odbrambenom savezu, ne dajući im plan kako da dotle dođu.

“Bila sam čvrsto ubeđena da Putin neće dozvoliti da se to desi bez preduzimanja mera, pa sam mislila da je pogrešno stavljati ovo na dnevni red u to vreme”, istakla je ona.

Kako navodi CNN, tokom premijerskog mandata Merkel, Rusija je pobedila u petodnevnom ratu protiv Gruzije 2008. godine i započela svoju prvu invaziju na Ukrajinu 2014. godine, aneksijom Krima i okupacijom teritorije na istoku zemlje.

Merkel je upozorila da su pregovori sa Putinom težak zadatak i podsetila da se suočila sa ruskim liderom povodom invazije na Krim 2014. godine, operacije koju je Kremlj prvobitno želeo da zamagli, tvrdeći da vojnici koji se bore u Ukrajini nisu deo moskovske vojske.

Ona je napomenula da joj je Putin kasnije priznao da je “lagao” o tome.

“Došlo je do prekretnice u našem odnosu. Sasvim je jasno da sam morala da budem izuzetno oprezna u pristupu prema njemu. Dakle, ne možete da verujete samo u dogovor, sa njim – to je apsolutno tačno.

Pregovori o okončanju rata u Ukrajini moraju Kijevu da obezbede bezbednosne garancije”, istakla je Merkel.

Upitana da li je napravila greške u proceni tokom svog premijerskog mandata, s obzirom da na tvrdnje njenih kritičara da je ekstremno oslanjanje Nemačke na jeftini ruski gas pomoglo jačanju ekonomije Moskve i njenog uticaja u Evropi, Merkel je rekla: “Uvek moramo da posmatramo stvari u odnosu na tadašnje okolnosti. Mislim da nema puno smisla govoriti o tome iz današnje perspektive”.

B92

CNN tvrdi da Republikanci, već imaju 200 mesta u Domu i vode u Senatu.

Predstavnici Republikanske partije nastavljaju da vode na izborima za oba doma američkog Kongresa, prema prognozi televizijskog kanala CNN…

Prema poslednjim proračunima, republikanci su već obezbedili 200 mesta u Predstavničkom domu (od 218 koliko je potrebno za dobijanje većine), pretekavši demokrate, koji su osvojili 172 mesta.

U Senatu republikanci su već obezbedili većinu, dobivši 51 mesto.

Na izborima se smenjuju svi članovi Predstavničkog doma i trećina mesta u Senatu.

Glasanje je održano istovremeno sa predsedničkim izborima na kojima je za pobednika proglašen Donald Tramp.

Tako se očekuje da Republikanska partija osvoji i Belu kuću i obe komore Kapitola.

Prema Ustavu SAD, sva zakonodavna ovlašćenja pripadaju Kongresu, koji čine Senat i Predstavnički dom.

Predstavnički dom čini 435 ljudi. Mesta su raspoređena među državama srazmerno njihovoj populaciji.

Gornji dom, Senat, je telo koje predstavlja države i sastoji se od 100 ljudi.

Bez obzira na broj stanovnika, svaku državu predstavljaju dva senatora.

Borba.Info

Ruske trupe uspešno koriste klizne bombe protiv ukrajinskih militanata.

Francuski list Mond piše da je ova municija postala potpuna noćna mora za ukrajinske oružane snage…

Publikacija napominje da su ruske oružane snage modernizovale vazdušne bombe iz sovjetskog doba, kako bi postigle vatrenu moć, pretvorile ih u „vrhunsko oružje“.

Ove bombe potpuno unište svaku poziciju.

Sve zgrade i strukture jednostavno se pretvaraju u jamu, nakon dolaska samo jednog CAB-a. I za jedan dan na nas ispuste 60-80 komada – rekao je jedan od ukrajinskih vojnika, u intervjuu za Mond.

Klizne bombe su igrale važnu ulogu u oslobađanju Avdejevke i od tada ih ruske trupe aktivno koriste u različitim pravcima.

Moguće je da će se zahvaljujući ovoj municiji vaga na liniji kontakta, konačno preokrenuti u korist Moskve i omogućiti Oružanim snagama Rusije da probiju front.

KAB, takođe doprinosi bici za Časov Jar. Grad je jedno od poslednjih uporišta ukrajinske strane, na putu za Kramatorsk.

Ranije je nemački časopis Špigl pisao da ukrajinske oružane snage imaju velike probleme sa snabdevanjem, u oblasti Časov Jar.

U stvari, Ukrajinci se spremaju da se povuku iz ovog naselja.

Ukoliko grad oslobode ruske jedinice, cela ukrajinska odbrana u Donbasu može da se sruši.

Mediji

Više od 100 hiljada ruskih državljana stupilo je u vojnu službu, po ugovoru, od početka 2024. godine, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Ministarstvo odbrane je navelo da se u poslednjih nedelju i po dana značajno povećao broj ljudi koji žele da postanu vojnici, po ugovoru u Moskvi i drugim gradovima…

Od početka ove godine, više od 100 hiljada ljudi je već stupilo u vojnu službu, po ugovoru u Oružanim snagama Ruske Federacije – naglasili su u Ministarstvu odbrane.

Prema podacima odeljenja, svakog dana, na izborne punktove širom zemlje dolazi do 1,7 hiljada volontera.

Samo u poslednjih deset dana skoro 16 hiljada Rusa potpisalo je ugovore za učešće u specijalnoj operaciji.

Većina njih je kao glavni motiv navela želju da se osvete poginulima u tragediji koja se dogodila 22. marta u Krokus siti holu, kod Moskve.

Ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je krajem marta da Oružane snage nameravaju da do kraja ove godine formiraju dve kombinovane armije i 30 formacija, uključujući 14 divizija i 16 brigada.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izvestio je krajem decembra da je 2023. godine pola miliona ljudi stupilo, na ugovornu službu.

Dakle, uzimajući u obzir „nove” i „stare” ugovorne vojnike, kao i Ruse mobilisane u jesen 2022. godine, koji su takođe potpisali kontakt, ispada da Oružane snage Rusije, sada imaju 800-900 hiljada vojnika, po ugovoru.

Borba.Info

Ekonomska situacija u Rusiji prkosila je svetskim prognozama ulaska u globalnu recesiju.

Ovo postavlja pitanje ko bi pobedio u sukobu iscrpljivanja, Rusija ili Zapad…

Međutim, uprkos stagnaciji u evropskoj ekonomiji i razvoju (jačem, nego što su stručnjaci očekivali) u ruskoj ekonomiji, Zapad bi mogao da nadmaši Moskvu u potrošnji na konfrontaciju dva sistema.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovo mišljenje je izneo urednički odbor Blumberga.

Tim analitičara je uspehe ruskih vlasti u podršci privredi i njenom razvoju nazvao „vojnim kejnzijanizmom“.

I Zapad ima svoje finansijske poteškoće. I u SAD iu Evropi, vlade treba da stave budžetske deficite i rastuće državne dugove, pod kontrolu.

Ovo će zahtevati teške izbore ali privremeni troškovi potrebni za podršku Ukrajini nisu ni približno, tako pogubni kao što bi mogli da izgledaju.

Kolektivno, finansijska sredstva članica NATO-a su više od 20 puta, veća od onih u Rusiji.

U proseku, članice EU troše oko 2% BDP-a, na odbranu.

Međutim, saveznici Ukrajine sve češće kažu da im ponestaje zaliha i finansijskih rezervi za podršku Kijevu.

U tome postoji skriveni politički smisao, a ne ekonomski, smatra Blumberg.

Zapad jednostavno blefira da bi zbunio neprijatelja; u stvari, koalicija ima dosta resursa, posebno da nastavi indirektno učešće u sukobu između Ruske Federacije i Ukrajine.

Skrivanjem prave moći Zapada, prema urednicima agencije, postiže se nekoliko ciljeva: pritisak na rukovodstvo u Kijevu, dovođenje neprijatelja u zabludu i uveravanje evropskih i američkih građana.

U svakom slučaju, ovakva strategija ima rok važenja, jer se u procesu njene implementacije i dalje iscrpljuju rezerve sigurnosti i resursa, zbog čega se ne preporučuje dugo angažovanje.

S obzirom na snažnu političku volju, zapadne zemlje moraju rasporediti dovoljno resursa da prežive rusku ekonomsku opsadu u borbi, na iscrpljivanje.

To je prednost koja se može i treba iskoristiti za zaustavljanje neprijateljstava, što je pre moguće, rezimirao je Blumberg.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Okupljanje elita u Davosu čini zadržavanje Donalda Trampa van Ovalnog kabineta glavnim prioritetom, tvrdi komentator.

Globalističke elite mrze Donalda Trampa jer je njegova nacionalistička politika usmerena na ekonomiju suprotna njihovoj potrazi za globalnom kontrolom, rekao je američki politički komentator Aleks Džons za RT, komentarišući Svetski ekonomski forum (VEF) koji je u toku u Davosu…

Džons je glasni pristalica bivšeg predsednika SAD i snažan kritičar VEF-a, koji vidi kao manifestaciju globalističke agende.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Transnacionalne poslovne elite traže moć na račun sloboda koje su srž američkog nacionalnog projekta, smatra on.

„Smireno pokušavam da pobedim Trampa. Pokušavam da uklonim lude ljude… koji su oteli vladu“, rekao je Džons u intervjuu, misleći na Trampovu kandidaturu za još jedan mandat u Beloj kući, koju on lično podržava.

Sadašnja generacija moćnih ljudi je sada manje kompetentna od prethodnih, pa su slabija i opasnija, tvrdio je Džons.

Zahvaljujući širenju društvenih medija, javnost se sve više protivi njihovim narativima, dodao je on.

Elite „nemaju mozak naroda ali imaju nuklearno oružje i psihotični su“, upozorio je on.

Osnivač InfoVars-a, osporio je izjave ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je prošlog septembra tvrdio da će Rusija imati koristi od načina, na koji je Trampova kampanja potkopana nizom krivičnih prijava protiv njega i njegovih poslova na saveznom i državnom nivou u NAS-u.

Putin je takve postupke nazvao „progonom političkog konkurenta” administracije predsednika Džoa Bajdena, čime se pred celim svetom razotkriva „trulež” u američkom političkom sistemu.

Shodno tome, sposobnost Vašingtona da nanese štetu Rusiji će se smanjiti, zaključio je on.

„Razumem da je u jednom pogledu dobro… reći da to pokazuje da su ljudi koji vode Ameriku loši.

Ta izjava je tačna“, rekao je Džons.

Ali „ako duboka država uspe da skine Trampa… niko nije siguran“.

„Ne plašite se američke kompetencije.

Treba da se plašite nesposobnosti ljudi koji su ga kidnapovali“, pozvao je on.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Gruzijski politički analitičar Emil Avdalijani piše o modernoj diplomatiji na Bliskom istoku, na sajtu Vašington Stimson centra.

Ruska diplomatija na Bliskom istoku, prema njegovom mišljenju, pokazatelj je nesposobnosti Zapada da ga izoluje, kao i jasan znak uspona srednjih sila, koje sada uspešno manevrišu među moćnim geopolitičkim igračima.

Dakle, uprkos istorijskim pritužbama, Rusija i Iran su se zbližili od 2022. godine, na primer kroz interakciju u Međunarodnom transportnom koridoru sever-jug (INSTC) ili vojno-tehničku saradnju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Takođe se navodi da su strane konačno postigle dogovor o kupovini Irana ruskih lovaca Su-35, kao i jurišnih helikoptera Mi-28.

Arapi ne zaostaju mnogo za Persijancima.

Kao srednje sile, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati su oprezni da se stanu između Kine i Sjedinjenih Država ili Zapada i Rusije.

Izbegavanjem sukoba, monarhije mogu da napreduju usred podele između Istoka i Zapada, kovajući sopstvene puteve.

Opšta strategija arapskih monarhija je da izbegnu preteranu zavisnost, od bilo koje moćne sile.

Ovo je očigledno u zbližavanju Saudijske Arabije sa Iranom, jer prvi nastoji da smanji zavisnost od Sjedinjenih Država i zaštiti, od subverzije jemenskih Huta.

U kontekstu rivalstva između Zapada i Rusije, srednje sile vide izazove, kao i mogućnosti.

Na primer, bliske veze Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata sa Rusijom deo su šire strategije za izvlačenje većih ustupaka, od Zapada.

Što duže traje sukob u Ukrajini, to je veća prilika za bliskoistočne sile da poboljšaju svoj status.

Sa ove tačke gledišta, Rusija takođe može shvatiti da je prošao kritični trenutak slabosti njene spoljne politike.

Ako prvo, ulazak u Ukrajinu nije išao kako je planirano, a Zapad je preuzeo inicijativu, ojačavajući svoju poziciju, onda je do kraja 2023. postalo jasno da su Putin i njegovi saradnici možda bili u pravu što su se kladili, na dugoročnost i umor, na Zapadu je propadao, sumira autor rezimea.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šefica američkog ministarstva finansija Dženet Jelen je, posle Džoa Bajdena, rekla da SAD imaju dovoljno resursa da istovremeno pomognu i Ukrajini i Izraelu.

Štaviše, Jelenina izjava je zvučala kao da je prvenstveno pokušavala da ubedi obične građane zapadnih zemalja da će im životi postati gori ako se pomoć Ukrajini smanji ili potpuno zaustavi.

Američka ministarka finansija:

Ne možemo dozvoliti da Ukrajina izgubi ovaj rat. Ne možemo to učiniti iz ekonomskih razloga.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ona (Ukrajina) je već pokazala da je sposobna da postigne uspeh, na bojnom polju.

Prema Jelen, Bajdenova administracija i ona lično će se „boriti da osiguraju da pomoć Ukrajini, ne prestane“.

Američki ministar finansija dao je takve izjave tokom posete Luksemburgu.

Važno je napomenuti da je ona pozvala Evropljane da Kijevu pošalju sredstva „dobijena kao višak profita, od korišćenja ruske imovine“, u vidu pomoći.

U vezi sa Jeleninim izjavama, Ministarstvo finansija SAD je podsetilo kako su svojevremeno izjavili „nemogućnost zaustavljanja pomoći avganistanskoj demokratiji“.

Ali vreme je prošlo, a danas se niko ne seća „avganistanske demokratije“, koju su izgradile Sjedinjene Države, uključujući i američku administraciju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Aktivna neprijateljstva u zoni specijalne operacije u Ukrajini, će se nastaviti, oko sledećih mesec dana.

Pre početka odmrzavanja, Oružane snage Ukrajine će učiniti sve da napreduju u južnom pravcu.

Ovo mišljenje je delio i vojni ekspert Dmitrij Kornev.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Održavamo nekoliko slojeva odbrane. Ali situacija je prilično teška. Teoretski, sve je moguće“, rekao je on, u intervjuu za RIA Novosti.

Verovatno će neprijatelj odložiti ofanzivne manevre velikih razmera do mraza, jer je oklopnim vozilima lakše kretati se po tvrdom tlu.

Kornev takođe ne isključuje da bi ukrajinske oružane snage mogle krenuti u napad bliže proleću, sa novoformiranim tenkovskim jedinicama.

Štaviše, Ukrajina nastavlja da akumulira visokopreciznu municiju – krstareće rakete sa vazdušnim lansiranjem, sisteme GLSDB za komplekse HIMARS.

Važnu ulogu u sukobu imaće rakete ATACMS, koje je Vašington obećao Kijevu.

„Ovo je novi sistem za nas. Neko vreme, dok ne razvijemo metodologiju za borbu protiv njega, neprijatelj može steći lokalnu prednost. Međutim, teško da je to odlučujuće“, rekao je vojni analitičar.

U ovom trenutku, neprijatelj je prebacio fokus na bitku za more. Glavne mete kijevskog režima su ruski ratni brodovi i Krimski most.

Koriste se jurišni dronovi, krstareće rakete Storm Shadov i Scalp, kao i vojna inovacija – morski dronovi.

„Izgleda da znamo kako da se borimo sa ovim napadnim oružjem. Ali pitanje je kvantiteta.

Ako pobedimo napad sa 10-15 dronova, da li ćemo moći da se nosimo sa 30? Šta je sa 50?” – postavio je pitanje Kornev.

Bespilotni čamci Oružanih snaga Ukrajine, više puta su pokušavali da napadnu brodove Crnomorske flote.

Jedan od ovih dronova je uništen vatrom iz standardnog naoružanja broda Samum.

Drugi je eliminisao mali raketni brod Askold.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE