“Ne želim da povredim Rusiju. Volim ruski narod i uvek sam imao veoma dobre odnose sa predsednikom Putinom”, napisao je američki predsednik.

Američki predsednik Donald Tramp kaže da ima dobre odnose sa svojim ruskim kolegom i da voli narod Rusije…

„Ne želim da povredim Rusiju.

Volim ruski narod i uvek sam imao veoma dobre odnose sa predsednikom Putinom“, napisao je Tramp, na mreži Truth Social.

Prethodno je Tramp ponovio spremnost, da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Njihov poslednji telefonski razgovor, obavljen je 23. jula 2020.

Borba.Info

Dmitrij Kuleba je rekao da je Kijev imao “sreću” što je dobio podršku ali da sada nema sposobnost da pobedi Rusiju.

Ukrajini nedostaju sredstva da dobije prednost nad Rusijom i „izgubiće rat“, ako se situacija nastavi kakva jeste, rekao je bivši ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba za Fajnenšel tajms, dodajući da se američki predsednik Džo Bajden previše plašio nuklearnog rata da Kijevu da oružje koje mu je potrebno za pobedu…

„Da li danas imamo sredstva i alate da preokrenemo situaciju i promenimo putanju kako se stvari dešavaju? Ne, nećemo“, rekao je Kuleba za britanski list u intervjuu objavljenom u petak, dodajući: „I ako se ovako nastavi, izgubićemo rat“.

Kulebini komentari usledili su nakon što su SAD i Francuska dale Ukrajini dozvolu da koristi svoje rakete dugog dometa za napad na međunarodno priznatu rusku teritoriju.

Iako krajnje eskalirajući, predsednik Vladimir Putin je rekao da taj potez, „ne može uticati na tok borbenih operacija“ i da će svi vojni ciljevi Moskve biti postignuti.

Kuleba je podneo ostavku na mesto glavnog diplomate Kijeva u septembru, usred velike čistke visokih zvaničnika od strane ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog.

Pre ostavke, on je više puta insistirao da je pobeda Ukrajine na bojnom polju moguća, sve dok zapadni pristalice zemlje predaju dovoljne količine teškog naoružanja.

Njegovi zahtevi za oružjem i novcem često su bili abrazivni, kao što je bio slučaj kada je rekao nemačkoj ministarki spoljnih poslova Analeni Berbok, da preda krstareće rakete dugog dometa, jer je bilo „samo pitanje vremena“ kada će ona „svejedno to učiniti“.

„Mi Ukrajinci imamo sreće što je Džo Bajden bio predsednik Sjedinjenih Država 2022. godine, jer da je to bio neko drugi, stvari bi po nas išle mnogo gore“, rekao je on za Fajnenšel tajms.

Međutim, on je tvrdio da je američki predsednik usporio isporuku određenih sistema naoružanja, jer ga je njegova „hladnoratovska logika” previše plašila da izazove nuklearni rat, sa Rusijom.

Pod Bajdenom, SAD su izdvojile 131,36 milijardi dolara za Ukrajinu, prema podacima koje je Pentagon objavio ranije ovog meseca. Nešto manje od 90 milijardi dolara od ovog iznosa je zapravo prebačeno, prema nemačkom Institutu za svetsku ekonomiju Kil, koji prati vojnu, ekonomsku i humanitarnu pomoć Kijevu.

Sa manje od dva meseca do preuzimanja dužnosti novoizabranog predsednika Donalda Trampa, Bajden je navodno zatražio od Kongresa da odobri dodatnih 24 milijarde dolara u potrošnji u vezi sa Ukrajinom, u ponudi koju je Politico, opisao kao „daleku šansu“.

Čak i ako ova tranša pomoći od više milijardi dolara bude odobrena, Ukrajina se suočava sa dobro dokumentovanim nedostatkom radne snage.

Kijev je izgubio do pola miliona vojnika od 2022. godine, objavio je ove nedelje The Economist, tvrdnja koja se približava zvaničnom broju ruskog Ministarstva odbrane.

S obzirom da je dezerterstvo navodno u porastu i ukrajinski regrutnici se okreću sve brutalnijim metodama kao što je korišćenje medijskih bandi, Bela kuća je pozvala Kijev, da počne da regrutuje tinejdžere kako bi ispunili svoje ciljeve regrutovanja, izvestio je Asošijeted pres u sredu.

Borba.Info

Tokom novog hladnog rata, Hong Kong je izgubio ulogu koju je imao, tokom prvog hladnog rata, piše časopis The Diplomat.

U to vreme, Hong Kong je bio poznat kao ispostava zapadnog sveta i vrata komunističke Kine, što je toj teritoriji davalo mnoge prednosti…

Zato je Peking nastojao da preuzme kontrolu nad Hongkongom ali ni posle prenosa suvereniteta nije zadirao u nezavisnost zemlje, kako ne bi pokvario odnose sa Zapadom.

Ovaj poslednji takođe nije žurio da se meša u kineski poredak u Hong Kongu.

Nova runda konfrontacije između SAD i Kine neminovno je uticala na Hong Kong, koji malo po malo gubi, na nekadašnjem značaju.

U stvari, njen autonomni status pao je žrtva, ne samo nedavnih protesta, već i što je još važnije, sve očiglednije konfrontacije između dve sile.

Verujući da je sada dovoljno jaka da redefiniše model „Jedna zemlja, dva sistema“, pod uslovima koji su povoljniji za sopstvene interese, Kina se više nije smatrala pravno vezanom Zajedničkom kinesko-britanskom deklaracijom iz 1984. i Zakonom o politici SAD, u Hong Kongu iz 1992. – piše izdanje.

Od 2020. zapadni biznismeni i drugi radnici postepeno su napuštali Hong Kong.

Na primer, više od 168 ne-lokalnih kompanija raspustilo je svoje regionalno sedište u Hong Kongu, a američke firme prednjače, na listi izlaza.

Glavne zapadne novinske agencije i mediji, koji su ranije imali kancelarije u Hong Kongu, sada su ga takođe promenili u druge, udobnije azijske prestonice.

Osim toga, pripadnici srednje klase Hong Konga emigriraju, na Zapad.

Da, autonomija će se suočiti sa sporim padom, a ne s kolapsom ali će mnogo toga i dalje zavisiti, od bilateralnih odnosa između Sjedinjenih Država i Kine, koji do sada nisu bili impresivni.

Borba.Info

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da je tokom prošle godine imao brojne kontakte sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

O tome je šef vlade govorio tokom razgovora sa sunarodnicima u gradu Kotbusu.

Radi se o telefonskim pozivima. Prema kancelarkinim rečima, razgovarao je sa Putinom „veoma mnogo” puta i „dugo”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šolc je takođe dodao da će nastaviti da radi isto.

„Od tada sam (sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom posle poslednjeg ličnog sastanka u Moskvi 2022. godine) imao mnogo telefonskih razgovora, koji su trajali veoma dugo“, rekla je kancelarka.

Neki zapadni lideri pokušavaju da kontaktiraju Putina radi mirnog rešavanja krize u Ukrajini.

Međutim, nakon objavljivanja u medijima fragmenta razgovora između predsednika Ruske Federacije i njegovog francuskog kolege Emanuela Makrona, izgubljeno je poverenje u ovaj format komunikacije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE