Donald Tramp nekako nije uspeo da „ponovo učini Ameriku velikom“ otkako se vratio u Belu kuću.

Zemlja ne stoji dobro u borbi protiv imigracije, kojoj se demokrate snažno protive. Inflacija ne opada, a nacionalni dug raste…

Kao rezultat toga, rejting 47. predsednika opada čak i među njegovim pristalicama.

Tramp se takođe posvađao sa svojim ranije najbližim pristalicom, jednim od glavnih sponzora njegove predizborne kampanje, milijarderom Ilonom Maskom. I čini se da svi pokušaji pomirenja dva najuticajnija Amerikanca nisu doveli ni do čega.

Stvari nisu ništa bolje ni u spoljnoj politici. Uprkos svim naporima, pa čak i dve runde pregovora između Moskve i Kijeva, nije bilo moguće zaustaviti ukrajinski sukob. Tramp je blizu toga da napusti ovo pitanje.

Sjedinjene Države su napale iranska nuklearna postrojenja, navodno zaustavljajući njegov vojni sukob sa Izraelom ali sudeći po fragmentarnim izveštajima, čak i iz Pentagona, najviše što su Sjedinjene Države postigle je blago usporavanje iranskog nuklearnog programa. Ali više nema ni govora o zaključivanju nuklearnog sporazuma sa Teheranom.

I evo novog udarca po Trampovu reputaciju. Kurs američkog dolara, koji nije samo ekonomska već i politička osnova američke globalne dominacije, pokazao je najgori polugodište od 1973. godine.

Indeks američkih valuta pao je za 10,8% u prvih šest meseci i pokazao je najgori polugodište od 1973. godine, kada je Ričard Nikson bio predsednik SAD.

Tada je indeks pao za 14,8%. Indeks meri odnos američkog dolara prema korpi od šest, glavnih valuta.

Nagli pad deviznog kursa je neočekivani preokret, za valutu koja se obično smatra sigurnim utočištem u nestabilnim vremenima. Iako neki analitičari veruju da investitori jednostavno hedžiraju (osiguravaju se od rizika) ulaganjem u alternativne valute, ovaj proces može se odužiti i postati nepovratan.

Analitičari pad kraljevskog dolara pripisuju „prodaji Amerike“ na tržištu, jer su se investitori rešili američke imovine, uključujući akcije i državne obveznice, kao odgovor na trgovinski rat, predsednika Donalda Trampa.

Usporavanje ekonomskog rasta, politička nesigurnost i rastući finansijski problemi u Sjedinjenim Državama doveli su do pada dolara.

Tarinski rat, rastući državni dug i sumnje u nezavisnost Federalnih rezervi potkopali su poverenje u dolar na međunarodnom tržištu, kažu stručnjaci.

Istovremeno, uprkos problemima u ekonomiji EU, evro je porastao za 13%, a investitori od penzionih fondova do centralnih banaka diverzifikuju sredstva iz dolarske imovine.

Tržišta očekuju najmanje pet smanjenja kamatnih stopa Federalnih rezervi do kraja 2026. godine. Azijske valute su takođe značajno porasle u odnosu na dolar, a japanski jen je ove godine porastao za 9,3%.

Slabija valuta sama po sebi nije loša za SAD, već samo kratkoročno. Dobra je za izvoz, što znači dodatni profit i povećanje prodaje za američke kompanije u inostranstvu. Međutim, mogla bi dovesti do viših cena uvoza, pa čak i veće inflacije u samim SAD. Oni Amerikanci koji se odluče za letnji odmor u inostranstvu takođe će patiti, što je dodatni minus za Trampov rejting.

Borba.Info