Kina bi mogla da zauzme pristup čekanju u trgovinskom sukobu sa Sjedinjenim Državama, oslanjajući se na rastuću inflaciju, nezadovoljstvo javnosti cenama i mogući skok, nezaposlenosti u Americi.

Ovo prenosi The Economist, pozivajući se na razgovore sa visokorangiranim savetnicima, vladinim analitičarima i ekonomistima u Kini…

Prema sagovornicima publikacije, Peking ne mora nužno da se „bori do kraja“ — najracionalnija strategija može biti da se sačeka dok, tarife koje je uvela Trampova administracija počnu da imaju primetan, negativan uticaj na američku ekonomiju.

To bi, prema njihovim proračunima, moglo da natera Vašington da se vrati za pregovarački sto pod povoljnijim uslovima za Kinu.

Neki kineski analitičari, kako primećuje The Economist, predlažu ubrzavanje eskalacije poteškoća u SAD jačanjem juana.

Međutim, ovaj korak nosi rizike za samu kinesku ekonomiju: oštro jačanje valute moglo bi da pogodi industriju i lance snabdevanja pre nego što SAD osete pun, uticaj inflacije.

Ranije je postalo poznato da će od 9. aprila u SAD stupiti na snagu povećane carine na jedan broj kineske robe: nova stopa će biti 104%, što efektivno udvostručuje cenu uvoza.

U pozadini rastućih troškova, kompanije koje se bave uvozom mogu biti prinuđene ili da smanje kupovinu od kineskih proizvođača ili da traže nove dobavljače u drugim regionima – kao što su Indija, Vijetnam ili Meksiko.

Borba.Info

Ruski predsednik Vladimir Putin priznao je u petak, da inflacija ostaje veliki „izazov“ za ekonomiju zemlje i naredio je vladi da radi na njenom smanjenju 2025.

Potrošačke cene u Rusiji porasle su za 9,5 odsto u 2024. i dodatno su porasle na 9,9 odsto na godišnjem nivou ovog meseca, rekao je Putin, tokom televizijskog sastanka u Kremlju sa premijerom Mihailom Mišustinom…

„To je izazov za nas. Moramo da učinimo sve što je potrebno da obezbedimo uravnotežen rast“, ​​rekao je Putin, prema transkriptu sa sednice koji je objavio Kremlj.

„Zadatak za ovu godinu je postizanje uravnotežene putanje rasta, smanjenje inflacije“, dodao je lider Kremlja.

„Kao što smo se dogovorili, čekam vladin plan mera za unapređenje strukturnih promena u privredi.

Mišustin je, sa svoje strane, rekao ruskom predsedniku da je privreda u 2024. godini porasla za 4,1 odsto.

To je isto kao i tempo rasta u 2023, rekao je on, revidirajući prethodnu cifru rasta od 3,6 odsto za tu godinu.

Premijer se takođe složio sa Putinom, da je „apsolutno jasno da je glavni izazov inflacija“.

Ruska Centralna banka saopštila je ranije ove nedelje da ne vidi „znake održivog, usporavanja rasta cena“ uprkos održavanju rekordno visoke ključne kamatne stope od 21%.

Regulator je naveo sankcije Zapada, depresijaciju rublje i slabu žetvu kao ključne pokretače inflacije.

Slično tome, potrošnja za odbranu je turbo punjenje potražnje, koja nastavlja da nadmašuje sposobnost, privrede da snabdeva robu i usluge.

Ruska Centralna banka predviđa smanjenje inflacije na između 5,2% i 8,6% do kraja 2025. Banka bi trebalo da održi sledeći pregled stope 14. februara.

Borba.Info

Stanovnici Sjedinjenih Država zabrinuti su, zbog situacije sa američkom ekonomijom – posebno, zbog inflacije.

Ovo je izjavio američki predsednik Džo Bajden u intervjuu za CNN…

On je govorio o anketama koje pokazuju da se većina Amerikanaca oseća dobro u vezi sa svojom ličnom ekonomskom situacijom, iako uglavnom negativno gleda na ekonomsku situaciju u zemlji.

Bajden je primetio da nijedan šef države nije uspeo da postigne, toliki uspeh kao on u smanjenju inflacije i otvaranju radnih mesta.

„Otvorili smo više radnih mesta. Nalazimo se u situaciji da ljudi imaju pristup dobro plaćenim poslovima.

Poslednja stvar koju sam video, kombinacija inflacije, cene inflacije i svih ovih stvari, zaista zabrinjava ljude i to sa dobrim razlogom“, rekao je Bajden.

Ranije se saznalo da bi američke vlasti mogle da uvedu novo pravilo koje će ubrzati proceduru za odbijanje azila ilegalnim migrantima.

Mediji

Investiciono zlato spada u najsigurnije dugoročne investicije i efikasan je štit koji brani vašu ušteđevinu, od inflacije i ekonomske nestabilnosti.

Zlato je u aprilu ove godine ostvarilo svoju najvišu cenu u istoriji – 2431 dolar za uncu, što je oko 78 dolara za jedan gram.

Zlato spada u kategoriju “investicije sigurnog utočišta”. Konflikt u Ukrajini, konflikt u pojasu gaze, slab dolar, visoka inflacija širom sveta – svi ovi faktori guraju cenu zlata.

Iako je interesovanje za ovaj plemeniti metal visoko u Srbiji, ne zna svako gde treba kupiti investiciono zlato ili na šta da obrati pažnju pri kupovini.

Šta je zapravo investiciono zlato?

Prvo je bitno definisati šta je investiciono zlato i kako se ono razlikuje od zlatnog nakita ili “običnog” zlata.

Nakit od zlata ne spada pod investiciono zlato i iz tog razloga se ne može tretirati kao investicija. Cena zlatnog nakita je tipično znatno iznad prosečne cene zlata, jer se u cenu nakita uračunava izrada, umetnička vrednost i premija jer spada u luksuzne proizvode.

Pored toga forma nakita ne ispunjava striktne kriterijume proizvodnje investicionog zlata.

Proizvodnja investicionog zlata mora pratiti striktne parametre koji se zakonski moraju poštovati da bi proizvod bio smatran investicionim zlatom.

Postoje dva tipa investicionog zlata – kovanice i poluge.

Što se tiče kovanica, da bi jedna bila klasifikovana kao investiciono zlato ona mora da je proizvedena nakon 1800. godine, da je bila ili i dalje jeste, zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji iz koje potiče i da je čistoća zlata minimum .900 (21.6 karata).

Najpopularniji zlatnici u Srbiji su definitivno dukat Franca Jozefa i Bečka filharmonija.

Oba zlatnika proizvodi Austrijska kovnica, a Bečka filharmonija je zvanično sredstvo plaćanja i nosi nominalnu vrednost od 100 evra u Austriji.

Naravno, sama vrednost zlata koju sadrži ova kovanica je višestruko vrednije od njene nominalne vrednosti.

Zlatne poluge su dosta prostije, jedna zlatna poluga predstavlja određenu količinu livenog ili kovanog zlata.

Kada je o polugama reč nema toliko zahteva. Ipak, one treba da budu čistoće minimum 995 (23,88 karata).

Ova čistoća predstavlja zakonski minimum ali većina zlatnih poluga koje proizvode svetski renomirane rafinerije imaju čistoću zlata 999.9.

Najpoznatije rafinerije u svetu se nalaze u Švajcarskoj, gde se rafiniše skoro 70% svog zlata na svetu. Ove švajcarske rafinerije su Argor-Heraeus, Valcambi, PAMP i druge.

Na šta treba obratiti pažnju pri kupovini zlata

Kada je u pitanju kupovina zlata u Srbiji bitno je pronaći legitimnog trgovca koji poštuje sve industrijske standarde.

Bitna stvar na koju treba obratiti pažnju je da li trgovac ima direktnu saradnju sa svetski poznatim rafinerijama i kovnicama.

Kada trgovac ima zvaničnu saradnju sa kovnicom ili rafinerijom to znači da on proizvode dobija direktno od njih. Na ovaj način garantujete autentičnost i kvalitet proizvoda koji kupujete.

Pored toga, takođe je bitno da trgovac konstanto ažurira cenu zlata – na svakih 15 minuta.

Na svetskoj berzi se konstanto trguje zlatom i cena se menja više puta tokom dana.

Kako biste garantovali da kupujete proizvode po aktuelnoj svetskoj ceni proverite da li trgovac ažurira svoje cene.

Takođe, jako je bitno kupovati proizvode od svetski poznatih rafinerija i kovnica. Kao što smo pomenuli ranije tu spadaju Argor-Heraeus, Valcambi, Austrijska kovnica, Britanska kraljevska kovnica, PAMP i mnoge druge.

Najlakši način da saznate da li je neka rafinerija ili kovnica svetski poznata je da proverite da li ima LBMA (London Bullion Market Association) sertifikaciju.

Ova sertifikacija je “zlatni standard” u svetu zlata. Rafinerije sa ovom sertifikacijom garantuju najviši nivo kvaliteta.

Kada kupujete proizvode od svetski poznatih i renomiranih rafinerija to vam omogućava da ih lako prodate i unovčite bilo gde u svetu. Ovi proizvodi su svugde prepoznatljivi i poštuju najviše standarde kvaliteta.

Zaključak

Kao što možemo videti iz gore navedenog, investiciono zlato ima striktno propisane parametre i svetski poznate proizvođače.

Jako je bitno paziti od koga kupujete investiciono zlato kako bi garantovali autentičnost, kvalitet i likvidnost vaše investicije.

Najbitnije je pronaći legitimnog trgovca koji poštuje sve svetske standarde.

B92

Mišel de Nostredam, Nostradamus, čuveni astrolog iz 16. veka, lekar kuge, optuženi jeretik i bradati vidovnjak kome se pripisuje proricanje Velikog požara u Londonu, Hitlerovog dolaska na vlast, napada 11. septembra 2001. i pandemije COVID-19, imao je mračni pogled na svet.

Nazvan “prorok propasti“, veruje se da je oblikovan velikim dozama Starog zaveta i traumom gubitka žene i male dece usled bolesti, verovatno kuge.

Nesposoban da izleči one koje je najviše voleo, izgleda da je nameravao da unapred upozori nas ostale, kroz svoja otkrića propasti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Objavljivanjem svoje čuvene knjige 1555. godine, Nostradamus je poklonio svetu i njegovim budućim generacijama knjigu koja predviđa ratove, pošast, prirodne katastrofe, građanske nemire, politička ubistva i druge slične stvari.

Nostradamusova predviđanja za prošlu godinu uključivala su porast veštačke inteligencije, osvajačku moć kriptovalute i porast kanibalizma, kao odgovor na inflaciju.

I dok je bitkoin propao, inflacija je i dalje na vrhuncu, a pogledajte šta je Nostradamus predvidio za 2023.

Uništenje mora

U malom odlomku o neminovnom uništenju mora, Nostradamus predviđa da će “sunce spržiti blistavo more“ i da će “ribe Crnog mora žive ključati“, prenosi NY Post.

Nedavna istraživanja sugerišu da bi, zapravo, mnoge vrste riba i to, baš one koje se najčešće jedu, mogle da budu suočene sa izumiranjem, kao direktnim rezultatom globalnog zagrevanja.

Bakingemska palata u plamenu

Nostradamus je predvideo da će 2023. svet videti “nebesku vatru na kraljevskom zdanju“.

Shvaćeno bukvalno, ovo bi moglo značiti da meteor ide pravo, ka Bakingemskoj palati.

Metaforično, plamen bi mogla da izazove Netfliks serija u kojoj su princ Hari i Megan Markl izneli prljav veš britanske kraljevske porodice ili neka druga „bomba“, koja se sprema u 2023.

Treći svetski rat

“Sedam meseci velikog rata, ljudi mrtvi od zla“ – i to je Nostradamus vidio i prva asocijacija je na razorni rat u Ukrajini.

Proročanstvo ukazuje na to da će sukob u 2023. da eskalira u svjetski rat, što bi, s obzirom na nuklearne arsenale, moglo da se izjednači sa apokalipsom.

Antihrist dolazi

Nostradamus piše da će oko 2023. godine “antihrist vrlo brzo uništiti trojstvo“.

“Njegov rat će trajati 27 godina.

Nevernici će biti mrtvi, zarobljeni, prognani.

Krvlju, ljudskim telima, vodom i crvenim gradom prekriće zemlju.”

I dok neki, već pokušavaju da provale iza lica, kog svetskog moćnika se krije antihrist, ni baba Vanga za 2023. nema lepe vesti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Indeks potrošačke korpe (CPI) izmakao je kontroli u Evropi, pošto su cene nekih osnovnih životnih namirnica, poput mleka i voća, porasle 2022. više nego ikad.

Kako navodi španski El Pais, litar mleka se u supermarketu u Madridu prodaje za 90 centi, u Londonu za 92 centa, u Berlinu 1,05 evra, a u Parizu 1,54 evra.

Cena kilograma jabuka kreće se između 1,46 evra, koliko košta u Rimu, do 2,69 evra koliko je u Briselu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Usklađena stopa rasta CPI se u januaru u EU popela na 18,4 odsto na godišnjem nivou, a u čak u 14 zemalja povećanje je bilo veće, kao što je na primer u Nemačkoj, sa povećanjem od 20,5 odsto i Portugalu, sa 21,1 odsto; u drugim zemljama povećanje je iznad 10 odsto, kao što je u Španiji sa 15,5 odsto, Francuskoj sa 14,4 odsto i Italiji sa 12,6 odsto, što pokazuje da je povećanje cena narušilo moć građana i otvorilo debatu, o tome kako se nositi sa situacijom i da li povećanje cena neko u prehrambenom sektoru zloupotrebljava.

Stručnjaci se uglavnom slažu da je porast cena izazvan kombinacijom više faktora.

U istraživanju Unverziteta Ahrus iz Danske navodi se da i pored pada cena električne energije, cene hrane nastavljaju da rastu u Evropi, tako da sada 52 odsto potrošača više obraća pažnju na cene nego pre pandemije, a 31 odsto više nego 2020. godine; 54 odsto potrošača smatra da je rat glavni uzrok skoka cena, a 48 odsto je mišljenja da se povećanje troškova loše raspoređuje i da je sukob ”omogućio distributerima i proizvođačima da ostvare veći profit”, prenosi El Pais.

Nemačka, sa najvećom ekonomijom od zemalja u zoni evra, jedna je od onih, koja najviše pati od rasta cena hrane, što delom predstavlja odraz problema sa kojima Evropa pokušava da izađe na kraj, kao što su zatvaranje plastenika tokom zime, zbog povećane cene energenata.

Ograničen izvoz proizvoda iz Maroka uticao je na nestašicu voća i povrća u Velikoj Britaniji.

Kako navode stručnjaci, sve to je dovelo do potražnje za proizvodima iz Almeriji i Mursije, takozvanim voćnjacima Evrope.

Izvori El Paisa u prehrambenoj industriji navode da je proizvodnja krastavaca i paprike opala, dok su cene poslednjih mesec dana porasle 120 odsto za krastavce, 104 odsto za paprike i 60 odsto za paradajz ali navode da postoje izgledi da se situacija normalizuje u narednim sedmicama.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Potrošačke cene su u januaru porasle za 5,4% na godišnjem nivou, pokazuju zvanični podaci.

Potrošačke cijene u SAD porasle su, za 0,6% na mesečnom nivou u januaru nakon povećanja od 0,2% u decembru, navodi se u izvještaju, koji je u petak objavilo Ministarstvo trgovine.

Na godišnjem nivou, cene su porasle za 5,4%, u odnosu na rast od 5,3% u decembru.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U međuvremenu, indeks cena rashoda za ličnu potrošnju – preferirana mera inflacije Federalnih rezervi – porastao je za 5,4% u poređenju sa godinom ranije.

Bazna inflacija, koja isključuje promenljive cene hrane i energije, porasla je za 4,7% na godišnjem nivou.

Januarska očitanja cena premašila su očekivanja prognostičara, smanjujući nade da bi Fed mogao odlučiti da prekine svoju kampanju povećanja stope.

Od prošlog marta, regulator je uveo osam ključnih povećanja kamatnih stopa u pokušaju da obuzda cene.

Zvaničnici Federalnih rezervi su ove nedelje sugerisali da uporno visoka inflacija proizilazi iz složenog spleta okolnosti i da je malo verovatno da će se usporiti, u kratkom roku.

„Inflatorne sile, koje trenutno utiču na američku ekonomiju predstavljaju složenu mešavinu privremenih i dugotrajnijih elemenata, koji prkose jednostavnom, štedljivom objašnjenju“, rekao je guverner Filip Džeferson u napomenama za panel, kako citira Blumberg.

„Tekuća neravnoteža između ponude i potražnje za radnom snagom, u kombinaciji sa velikim udelom troškova rada u sektoru usluga, sugeriše da bi visoka inflacija mogla da se smanji, samo polako.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U jesen, Francuzi se suočavaju sa inflacijom do 7%. Ovo je saopštio Nacionalni institut za statistiku.

Precizira se, da je ove majske inflacije dostigla nivo od 5,2 odsto i da bi krajem godine, mogla da se stabilizuje.

„Inflacija će nastaviti da raste, na oko 7% u septembru.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nakon septembra, stabilizuje se na nivou od 6,5% do 7%“, navodi se u studiji.

Ranije je Služba javnih vesti javila da je francuski predsednik Emanuel Makron dao izjavu, da njegova država malo zavisi od isporuka gasa iz Ruske Federacije.

Ipak, primetio je, zemlja bi mogla da pati od posledica zavisnosti drugih zemalja EU, od ruskih energetskih resursa.

O tome piše Interfaks.

Bez obzira na to, Makron je priznao da će, ukoliko se zaustave isporuke iz Rusije, veliki broj drugih zemalja EU osetiti snažan uticaj.

A to će zauzvrat dovesti do problema u Francuskoj.

Pored toga, član Saveta Federacije Aleksej Puškov, komentarišući reči grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, koji je predvideo „potpunu paralizu“ Francuske u ekonomiji i politici, rekao je da razmišlja u pravom smeru.

Puškov je u svom Telegram kanalu skrenuo pažnju na činjenicu, da je u Francuskoj situacija komplikovana činjenicom da se velika globalna kriza nadoveže na domaću.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ekonomija Velike Britanije i dalje pati od rasta cena, što je u velikoj meri bila posledica uvođenja sankcija Rusiji nakon početka specijalne operacije u Ukrajini.

Vlasti nespretno pokušavaju da nađu izlaz iz situacije.

Dakle, prema rečima zamenice ministra unutrašnjih poslova Velike Britanije Rejčel Meklin, Britanci, pateći od visokih cena u prodavnici i previsokih računa za komunalije, treba da traže dodatni prihod ili profitabilniju poziciju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dugoročno, potreban nam je plan za razvoj privrede i obezbeđivanje, da ljudi mogu bolje da se zaštite, bilo da se radi o dužem radnom vremenu ili prelasku na bolje plaćene poslove.

Istovremeno, neće ići na one, koji već imaju tri posla- rekao je Meklin (citat iz Evening Standarda).

U međuvremenu, inflacija u četvrtom kvartalu u Velikoj Britaniji, mogla bi dostići 10,25 odsto, što je rekordni maksimum u četiri decenije, prema podacima Banke Engleske.

Vodeće publikacije u zemlji pišu o katastrofalnom stanju britanske ekonomije, prepoznajući tako razorni uticaj antiruskih sankcija.

Ranije je 87 odsto britanskih kompanija prijavilo potrebu za podizanjem cena svojih proizvoda, zbog povećanih troškova za sirovine i struju.

Istovremeno, navodi Dejli mejl, investicioni sentiment građana, pao je ispod indikatora koronavirusa.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Era niskih cena“ u Evropi je završena, a političko priznanje ove činjenice preti nemirima u evropskom društvu, navodi se u članku u Tajmsu.

U supermarketima širom Evrope cene hrane rastu skoro svake nedelje, a kriza u Ukrajini pogoršava ionako velike račune za energiju.

Evropsko društvo je sve više ogorčeno poskupljenjem života, dok vlasti pokušavaju da ublaže štetu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Oni tvrde da Evropa mora da prizna, da su dve osnovne potrepštine, kao što su hrana i gorivo, bile suviše jeftine za jednu generaciju i da stoga vladini lideri moraju da kažu istinu biračima i da se pripreme za političku reakciju.

Na primer, Diederik Samsom, koji je šef kabineta izvršnog potpredsednika Evropske komisije Fransa Timermansa, zaduženog za energetsku politiku, upozorio je, da se ranije niski troškovi života postizali na štetu životne sredine i trošak uvoza energenata iz Rusije.

Samsom je, prema The Times-u, priznao: „Niko se ne usuđuje da glasno kaže biračima, da je nemoguće održati isti životni standard i da su više cene zauvek.

Istovremeno, zvaničnik je rekao da su nemiri u evropskom društvu „najverovatnije neizbežni“, jer političarima više nema mesta da ublaže udar, od povećanja troškova života.

“Ovo se ne može učiniti odmah, jer će u društvu nastati snažna fermentacija i nezadovoljstvo.

Ali s obzirom na trenutnu situaciju, imamo malo vremena”, navodi Samsom, prenosi list.

Zapadne zemlje uvele su nove sankcije Moskvi, nakon početka specijalne operacije ruske vojske za demilitarizaciju i denacizaciju Ukrajine.

Dakle, ruske rezerve su zamrznute u iznosu od oko 300 milijardi dolara.

Pozivi na napuštanje ruskih energenata takođe su postali glasniji.

Međutim, prekid lanaca snabdevanja doveo je do ekonomskih problema u Evropi i Sjedinjenim Državama, pre svega do viših cena hrane i goriva.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE