Protesti u Slovačkoj i Srbiji koordinišu se iz inostranstva, a vode ih Sjedinjene Američke Države, izjavio je danas beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.

„Sve akcije su apsolutno koordinisane i sve se kontroliše iz Sjedinjenih Američkih Država…

Većina njih se finansira iz fondacija Sjedinjenih Američkih Država, a ponekad i direktno preko ambasada. Imamo milion, takvih primera u Belorusiji.

Dakle, ko daje novac, naručuje muziku”, rekao je Lukašenko novinarima nakon što je glasao na predsedničkim izborima, na kojima je jedan od kandidata, prenela je beloruska agencija Belta.

Lukašenko je rekao da veruje da su sve politike u Evropi toliko koordinirane od strane Sjedinjenih Država da čak i u fazi diskusije Evropljani gotovo da nemaju nikakvo pravo glasa.

„Naročito sada, kada sede kao miševi pod metlom i čekaju da se njihova sudbina odluči u Vašingtonu.

Dakle, sve je to koordinisano, usklađeno.

Kada su pokušali da izvedu blickrig 2020. godine, on nije bio kontrolisan iz Sjedinjenih Država, već iz Poljske, Evropske unije.

Ko je to režirao, ko je finansirao – SAD. Danas to već znamo”, rekao je Lukašenko, prenosi Tanjug.

Govoreći o Slovačkoj, Lukašenko je rekao da su to „hrabri ljudi”.

„Što se Slovačke tiče, to su hrabri ljudi – oni će to da reše.

Ali danas će i u Evropskoj uniji, u sopstvenom domu, shvatiti šta su takozvane obojene revolucije, pobune i blickrigovi.

Ali slovački narod će shvatiti ko je u pravu, a ko nije. U ovo sam uveren”, zaključio je Lukašenko.

Politika

Kolone farmera na traktorima krenule su danas prema Parizu u nastojanju da blokiraju prilazne puteve glavnom gradu Francuske, u znak protesta zbog, kako su naveli u najavi za proteste, nelojalne konkurencije poloprivrednih proizvoda iz inostranstva.

Kako je javila francuska televizija BFM, poljoprivrednici protest, organizuju na poziv Ruralne koordinacije (CR) ali nije najavljeno kako će se protest, dalje odvijati.

“Oni ne razumeju nivo bede i nevolje kroz koji farmeri prolaze u ovom trenutku”, rekla je potpredsednica Koordinacionog sindikata poljoprivrednika Ameli Rebier za BFM, preneo je Rojters.

Poljoprivrednici iz Francuske, zemlje koja je najveći poljoprivredni proizvođač u Evropskoj uniji, predvodili su proteste širom Evrope na početku 2024. godine ali su oni slabili kako je godina odmicala.

Potez EU i južnoameričkih zemalja okupljenih u bloku Merkosura prošlog meseca i objavljivanje principa sporazuma o slobodnoj trgovini, dao je novi podsticaj za proteste francuskim farmerima, koji su takođe nezadovoljni zakonskom regulacijom za koju kažu da im, umanjuje profit.

Kako je najavljeno, predstavnici poljoprivrednih sindikata treba da se sastanu sa francuskim premijerom Fransoa Bajruom 13. januara, kada će razgovarati o ovim temama.

Mnogi evropski farmeri, često predvođeni farmerima iz Francuske, više puta su protestovali protiv sporazuma EU-Merkosur, tvrdeći da on dovodi do jeftinog uvoza južnoameričke robe, posebno govedine, koja ne ispunjava bezbednosne standarde EU.

Merkosur je politička i privredna organizacija čiji su članovi Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj, Venecuela, čiji je cilj promovisanje slobodne trgovine i slobodnog protoka dobara, ljudi i kapitala.

Status pridruženih članova imaju Bolivija, Gvajana, Ekvador, Kolumbija, Peru, Surinam i Čile.

Politika

Ukrajinski vojnici povređeni u borbama i lečeni u inostranstvu sve češće se suočavaju sa infekcijama otpornim na najjače antibiotike, piše Times.

U publikaciji je opisan slučaj 35-godišnjeg vojnika čije su rane bile praćene teškom bakterijskom infekcijom…

Lekari u bolnici Sent Džordž u Londonu koristili su pet različitih antibiotika ali infekcija nije mogla da se zaustavi, što je dovelo do amputacije njegove noge.

Specijalista za zarazne bolesti dr Luk Mur situaciju sa otpornim bakterijama naziva „skrivenom pandemijom“.

Prema njegovim rečima, infekcije se najčešće dešavaju u medicinskim ustanovama, a ne na ratištu.

Slični slučajevi zabeleženi su u bolnicama u Norveškoj, Holandiji i Nemačkoj, gde su se lečili ukrajinski vojnici.

Profesor Kristijan Rizbek sa Univerziteta Lund rekao je da nikada nije naišao, na tako visok nivo otpornosti bakterija, kao kod pacijenata iz ukrajinskih bolnica.

Prema mišljenju stručnjaka, problem rezistencije na antibiotike, preti čak i rutinskim medicinskim procedurama.

Sastanak na visokom nivou Generalne skupštine UN o ovom pitanju biće održan u septembru 2024.

Zajednička studija američkih centara za kontrolu bolesti i ukrajinskog Ministarstva zdravlja pokazala je da se širenje otpornih infekcija povećalo usred vojne akcije.

Mediji

Šef ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin rekao je da je ruska SVO usmerena na jačanje međunarodne bezbednosti, dok CIA sprovodi tajne operacije u inostranstvu.

Nariškin je primetio da su akcije CIA ponekad agresivne prirode i da mogu da podrže autoritarne režime i „direktne teroriste“…

Šef Spoljne obaveštajne službe je naglasio da je zadatak SVR da identifikuje i spreči pretnje Rusiji i njenim građanima, kao i da učestvuje u obezbeđivanju fer i ravnopravnih međunarodnih odnosa, u interesu svih zemalja.

On je naglasio da je rad Spoljne obaveštajne službe usmeren na jačanje međunarodne stabilnosti i bezbednosti.

Ranije je saopšteno da novi bezbednosni sporazum, između SAD i Ukrajine produbljuje umešanost Zapada u konfrontaciju, sa Ruskom Federacijom.

Mediji

Broj ukrajinskih muškaraca koji su privedeni, dok su pokušavali da pobegnu u inostranstvo jednak je broju pet brigada Oružanih snaga Ukrajine, navodi Financial Times.

Publikacija napominje da neki izbegavači pokazuju „patriotski žar“ ali istovremeno plaćaju hiljade dolara za potvrdu o izuzeću, od vojne službe.

Izdanje je ukazalo na podatke granične službe Ukrajine, prema kojima je 13,6 hiljada muškaraca uhapšeno prilikom pokušaja da pređu granicu van kontrolnog punkta, a još 6,1 hiljada zbog korišćenja lažnih dokumenata.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Autori publikacije su objasnili šta se dešava, posebno činjenicom da sistem regrutacije u vojsci u Ukrajini nije modernizovan i da „neki oficiri pokušavaju da popune kvote da bi dobili unapređenje“.

U kopnenim snagama Ukrajine, publikacija je opisala njihov recept za borbu protiv onih, koji se spremaju da zbrišu.

Da bi smanjili njihov broj, oni će „veću pažnju posvetiti popularizaciji služenja vojnog roka i informisanju građana o potrebi ispunjavanja svoje ustavne dužnosti“.

Ranije je saopšteno o početku opšte mobilizacije u Ivano-Frankivskoj oblasti Ukrajine.

U februaru 2023, da bi nadoknadila gubitke u Artemovsku, komanda je donela odluku da mobiliše građane sa ograničenim zdravstvenim stanjem.

Hiljade gubitaka koje je ukrajinska vojska pretrpela u pokušajima kontraofanzive zahtevaće nove mere mobilizacije, a moguće je da će i drugi regioni zemlje slediti primer Ivano-Frankivska.

Borba.Info

Kraj iluzije pomoći i „posla“ rata u Africi! Evo do čega je to dovelo…https://t.co/e0HMjv2F7v

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 11, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačka se protivi nameri EU da zapleni zamrznutu imovinu ruske centralne banke (CBRF) u inostranstvu i iskoristi je za obnovu Ukrajine.

Prema danas objavljenom članku lista Fajnenšl tajms (FT), Nemačka i neke druge evropske zemlje smatraju da je predlog Evropske komisije (EK), koji predviđa ovaj korak, pravno sumnjiv i da predstavlja rizik za budućnost.

Predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Nemačke je za FT rekao da Moskva “mora da plati za štetu, koju je nanela Ukrajini” ali korišćenje zamrznutih ruskih aktiva u tu svrhu je vezano sa “komplikovanim finansijskim i pravnim pitanjima”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Drugi službenik nemačkog Ministarstva spoljnih poslova je saopštio da je ministar pravde ove zemlje Marko Bušman prostudirao predlog EK, o zapleni ruske imovine i zaključio da je ona “pravno neizvodljiva”.

Predstavnik EK Kristijan Vigand je 25. maja izjavio da su države EU zamrzle rusku imovinu, vrednu više od 200 milijardi evra, prenele su agencije.

Tanjug

Kineski mediji objašnjavaju zašto su pregovori EU o energetskoj reformi, propali…https://t.co/R5W1gsrCSV

— Borbainfo (@Borbainfo1) June 26, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin potpisao je zakon, kao kontr-odgovor na medijsku diskriminaciju Rusije, u inostranstvu.

Ovaj dokument je objavljen na zvaničnom internet portalu pravnih informacija.

Zakon daje pravo generalnom tužiocu i njegovim zamenicima da uvedu zabranu na teritoriji Rusije za medije druge zemlje, koja je uvela ograničenja u radu novinara iz Ruske Federacije ili potpuno zabranila ruske medije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ranije je Služba javnih vesti javila, da je ruski lider potpisao zakon o registraciji siročadi na adresi lokalnih uprava.

Ovo će biti dostupno onima, koji nisu dobili stambeno zbrinjavanje nakon puštanja iz organizacije starateljstva.

Takođe je saopšteno da je šef države odobrio zakon, koji predviđa kaznu za napuštanje Rusije bez dozvole, za one koji su priznati, kao državna tajna.

Za ovaj prekršaj možete dobiti do sedam godina zatvora.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ko je „najskuplji“ poslanik u 2021. godini, ko je najviše trošio na službena putovanja u Srbiji i u inostranstvu, a ko na gorivo za dolazak u Skupštinu, pročitajte u novom istraživanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije.

Narodnim poslanicima je tokom prošle godine po različitim osnovama uplaćeno ukupno, ne računajući poreze, 367,9 miliona dinara, pokazuju podaci koje je prikupio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Toliko je ukupno isplaćeno za plate i dodatke članovima parlamenta ali i razne troškove koje su imali obavljajući poslanički poziv.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podaci koji su dostavljeni za prethodnu godinu obuhvataju ukupno 262 poslanika, a većina novca otišla je na plate – 202,5 miliona dinara.

Gledajući sve troškove, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić je „najskuplji“, za njegov rad računajući i platu je dato 4,3 miliona dinara.

I tu ga u korak prati Elvira Kovač iz Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) koja je građane „koštala“ 2,7 miliona dinara.

Podsetimo, ona je u periodu od početka 2016. do kraja 2019. godine bila na čelu „najskupljih“ poslanika sa ukupnim iznosom od 12 miliona dinara, o čemu je CINS već pisao.

Odmah iza nje, sa nešto nižom cifrom je Snežana Paunović iz Socijalističke partije Srbije (SPS).

U samom vrhu onih za čiji je rad prošle godine Skupština izdvojila najviše novca je i poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Nenad Krstić, na čiji rad je otišlo 2,5 miliona dinara.

O Krstiću, inače bivšem predsedniku Opštine Trgovište, mediji su pisali u novembru kada se kod mosta Gazela u Beogradu sukobio sa demonstrantima koji su blokirali saobraćaj u znak protesta zbog zakona o eksproprijaciji i referendumu.

Najviše novca za Dačićeva službena putovanja

Po novcu koji je dat na službena putovanja unutar i van zemlje prednjači predsednik Skupštine iz SPS-a.

Naime, kada poslanici službeno putuju u inostranstvo, pored prevoza i smeštaja plaćaju im se i akontacije i dnevnice.

Tako je za ovu vrstu putovanja tokom prošle godine isplaćeno 13,3 miliona dinara, od čega je na Dačićeva otišlo najviše – 2,3 miliona.

Pored njega, u top pet poslanika na čija je putovanja van zemlje dato najviše novca našli su se i Elvira Kovač, Sandra Božić (SNS), Snežana Paunović (SPS) i Vladimir Marinković (SNS).

Za razliku od njih, najmanje para za službena putovanja po svetu otišlo je poslanicima SNS-a Bratimiru Vasiljeviću i Darku Laketiću.

S druge strane, za službena putovanja u Srbiji dato je oko deset puta manje novca nego za inostrana, 1,3 miliona dinara.

Oko polovine ovog iznosa, koji pokriva poslaničku dnevnicu, prevoz i smeštaj, dato je za putovanja Nenada Krstića.

U službena putovanja po Srbiji ne ulaze dolasci na skupštinska zasedanja. Kada poslanici za to koriste privatan auto plaćeno im je gorivo, amortizacija a pokrivena im je i naknada za vožnju.

Tu mogućnost prošle godine iskoristila je većina poslanika, pa je parlament za to izdvojio 42,3 miliona dinara.

Kako je CINS već pisao, trećina poslanika koji su izabrani na izborima 2020. godine, a koji su bili članovi parlamenta i u sazivu pre tog, nije Agenciji za sprečavanje korupcije prijavila novac koji je dobijala po ovom osnovu.

Pored toga, naše ranije istraživanje pokazalo je da poslanici koji svojim kolima dolaze u prestonicu novac utrošen na gorivo ne pravdaju računima već samo potpisanim izjavama.

Neki od njih koji su uzimali taj novac poseduju stanove u Beogradu.

Za razliku od broja poslanika koji su koristili nadoknadu za gorivo, plaćeno stanovanje u Beogradu iskoristilo je samo njih četvoro za šta je izdvojeno oko 1,7 miliona dinara.

Duplo manje novca otišlo je na nadoknadu za poslanike jer su živeli odvojeno od svojih porodica.

Ovaj saziv Skupštine nije trajao pun mandat.

Poslanici su u avgustu 2020. godine položili zakletvu, a parlament je raspušten u februaru ove godine.

Novi parlamentarni izbori održaće se 3. aprila.

Podsetimo, CINS je sredinom 2020. godine objavio bazu „Koliko košta poslanik“ sa podacima o troškovima poslanika od početka 2016. do kraja 2019. godine.

Ipak, baza nije potpuna s obzirom da nam Skupština nije dala informacije koje se odnose na troškove tadašnje predsednice parlamenta Maje Gojković.

Iako Skupština našim novinarima nije dostavila podatke za 2020. pa ažuriranje baze trenutno nije moguće, CINS nastavlja da prati koliko novca iz budžeta odlazi na njihov rad.

CINS

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“U današnje vreme, kada imate elektronsko povezivanje, mi kao tercijarna ustanova moramo da imamo sa lekarima opšte prakse i sa kolegama u sekundarnom sektoru direktnu vezu, samo tako možemo da sprečimo pacijente da nepotrebno putuju i leče se tamo gde žive”

Direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije prof. dr Danica Grujičić rekla je za B92.net da je udruživanje struke sa onkološkim pacijentima veliki korak napred ka kraćem čekanju za ljude sa malignim bolestima ali i da država sada ima više razumevanja i radi na tome da reši sve moguće prepreke ka ostvarivanju bržeg dijagnostikovanja bolesti.

Profesorka Grujičić istakla je da je saradnja pacijenata i medicinara vrlo važna, kao i da je sada zvanično pritisak na državu da se bolje brine o ovim pacijentima definitivno završen.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na konferenciji za novinare povodom predstavljanja kampanje “Nema čekanja”, Grujičićeva je istakla da se usled pandemije broj novootkrivenih pacijenata sa onkološkim oboljenjima povećao za 30 odsto, a da su ti pacijenti bili u takvom stanju da nije bilo mogućnosti ni za kakvo lečenje, međutim, ovom saradnjom Ministarstva zdravlja i medicinske struke, neke stvari bi, kaže ona, trebalo mnogo da se promene.

“Postoji veliko razumevanje i u Ministarstvu zdravlja i u Republičkom fondu da se mora obezbediti adekvatna terapija onkološkim pacijentima, nažalost, to nije uvek bio slučaj, ja sam neko ko je svedok takvog zdravstva poslednjih 40 godina i ono što je urađeno za poslednjih sedam – osam godina, za onkološke pacijente, nije urađeno u prethodnih pedeset”, rekla je doktorka Grujičić za B92.net.

Dodaje i da je nabavljen veliki broj aparata za zračenje, kao i da su stavljeni potpuno novi lekovi na listu, koji mnogo više koštaju nego neki lekovi koji su u prošlosti bili traženi.

Za takve lekove koje je tražila dobijala je odgovor: “Vaši pacijenti brzo umiru i nisu zanimljivi za republički fond”, međutim, sada je situacija potpuno drugačija.

“Postoji još nekoliko problema, jedan problem je registracija leka za određenu lokalizaciju, imate puno lekova koji su registrovani za jednu lokalizaciju tumora ali mi znamo da oni deluju i za drugu, a ne možemo da ih damo”, rekla je ona.

Obrazložila je da je sada u toku promena pravilnika RFZO, što će biti velika pomoć mnogim pacijentima da ne moraju da idu privatno da dobijaju te lekove koji su relativno jeftini, nego mogu da ih dobiju u državnoj službi.

Napominje da ima izvanrednu saradnju sa lekarima iz unutrašnjosti, te da su u kontaktu i da sarađuju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“U današnje vreme, kada imate elektronsko povezivanje, mi kao tercijarna ustanova moramo da imamo sa lekarima opšte prakse i sa kolegama u sekundarnom sektoru direktnu vezu, samo tako možemo da sprečimo pacijente da nepotrebno putuju i leče se tamo gde žive”, naglasila je Grujičićeva.

“Nijedan onkološki pacijent neće morati da ide u inostranstvo na lečenje”, poentirala je ona.

Prednosti lečenja u državi su ogromne, ali ide se i ka velikom koraku, a to je porodična medicina i skrininzi, kod lekara koji će znati porodičnu anamnezu pacijenta i imati jasne prognoze za rizike od obolevanja od malignih bolesti.

“Ali prvo moramo da uradimo da pacijenti ne idu u inostaranstvo.

Uvek će postojati ljudi koji će biti nezadovoljni lečenjem u Srbiji ali to je njihova privatna stvar, bitno je da država obezbedi da se svi pacijenti leče, nešto je zalečivo, nešto je izlečivo, negde može da se radi na preventivi, negde je mala hirurška intervencija potpuno dovoljna…”

Grujičićeva zaključuje da su neophodne redovne kontrole, jer joj se sve više pacijenata javlja sa različitom vrstom karcinoma, iako je od prethodnog izlečenja prošlo nekoliko godina.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Vozači kada čuju da je tamo plata 1.700 evra, on ostavi posao ovde i ode u Nemačku i Švajcarsku“

Vozači – deficitarno zanimanje, za koje nema dovoljno radne snage, uprkos tome što zarada može da stigne i do 120.000 dinara mesečno.

Sve je više šofera koji odlučuju da rade i zarade u inostranstvu.

„Činjenica je da naši vozači idu preko, u zapadne zemlje, i traže posao tamo. Mi ne mislimo da je tamo bogzna koliko bolje.

Vi tamo dobijate iscrpljujuće rute, a nije toliko veća plata“, kaže za Nova.rs Milan Luketić iz Saveza vozača Srbije.

On dodaje da je u Srbiji prosečna plata vozača, po ugovoru, 70.000-80.000 hiljada, ali na to dolaze i bonusi za noćni rad, za rad subotom i nedeljom, pa plata premaši i 120.000 dinara.

„Vozači kada čuju da je tamo plata 1.700 evra, on ostavi posao ovde i ode u Nemačku i Švajcarsku“, objašnjava naš sagovornik.

Zanimalo nas je i kako bismo vozače mogli da zadržimo u Srbiji.

„Edukacijom i razgovorom možemo da privolimo vozače da ostanu ovde“, veruje Luketić.

Saobraćajne škole širom zemlje svake godine „izbace“ oko 1.000 novih vozača, dok potrebe tržišta zahtevaju još dva puta toliko osoba sa vozačkim dozvolama C i D kategorije.

Njih je u Srbiji, prema rečima Gorana Aleksića, generalnog direktora Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransport”, između 90.000 i 100.000.

To i jeste razlog zašto je posao vozača već dugi niz godina deficitarno zanimanje u Srbiji, a iz godine u godinu ta slika je sve izraženija. Nije dovoljna ni zarada veća od 1.000 evra.

„Toliki novac mogu da zarade iskusni vozači koji rade u jakim domaćim kompanijama koje imaju razrađen posao u inostranstvu, dok su u unutrašnjem saobraćaju zarade niže.

Ipak, osnovni problem je u tome što je pristup profesiji vozača veoma skup. Konkretno, da biste dobili dozvolu da upravljate kamionom ili autobusom potrebno vam je od 2.500 do 3.500 evra, što odvlači ljude od ovog posla, a uz to je i dobijanje dozvola proces koji traje veoma dugo“ kaže Aleksić, a prenosi Infostud.

Na njegove reči se nadovezuje penzionisani vozač Dejan Mandić, koji podseća na još jedan značajan uzrok manjka profesionalnih vozača, a na koji mnogi ne obraćaju pažnju.

„Znam da će mnogima zvučati čudno, ali jedan od razloga zašto u Srbiji nedostaje vozača je i taj što više ne postoji obavezan vojni rok.

Dok je postojala ta obaveza, godišnje je solidan broj vojnika dobijao dozvole za C i D kategorije i po ‘skidanju’ iz vojske nastavljao da se bavi tim poslom, a danas su svi prinuđeni da sami plaćaju auto školu, koja nije ni malo jeftina“ počinje priču Dejan Mandić, koji je 30 godina bio profesionalni vozač kamiona pre nego što je, zbog zdravstvenih problema morao da se penzioniše u 60. godini.

Kao neko sa toliko iskustva naš sagovornik ističe da posao vozača u staroj Jugoslaviji i ovaj danas, gotovo da ne mogu da se porede.

„Vozio sam i gradski autobus, kamion i šleper, više sam proveo na drumu nego kod kuće i za te tri decenije uspeo sam da se skućim i obezbedim sebe i naslednike, a moje kolege koje danas voze to teško mogu da učine.

Posao vozača više nije cenjen, plate su male, uslovi rada veoma loši, dok ni vozila nisu u baš savršenom stanju.

Od nas se očekuje da budu pravi profesionalci i voze po propisima, a u Srbiji ne postoji elementarna kultura u vožnji.

Niko neće da propusti gradski autobus da se uključi sa stanice, obilazi se i sa leve i sa desne strane, na putevima vlada potpuni haos.

U zemljama zapadne Evrope to nije tako i zato je tamo mnogo lakše voziti.

Uz to, da bi ovde vozeći kamion zaradio tih famoznih 1.500 evra ne smeš da imaš prazan hod ni jedan jedini dan, a svakako moraš da voziš u inostranstvo, pa ti je onda lakše da odeš u Nemačku ili Belgiju i voziš iste rute za mnogo više novca – ističe Dejan.

Penzioneri „ubijaju“ cenu rada

Svaki vozač C ili D kategorije mora da ima CPC licencu (Sertifikat obavezne kompentencije, koju izdaje Auto-moto savez Srbije, a za čije su sticanje potrebna 23 radna dana, odnosno 140 sati, što je još jedna značajna stavka.

Po zakonu u Srbiji gradski autobus ne mogu da voze osobe ispod 24 godine, a uslov su i dve godine voženja kamiona ali s druge strane, njime mogu da upravljaju penzioneri, što je prema mišljenju Slavka Radojičića iz firme Transprodukt ozbiljan problem u ovoj branši.

„Mali broj mladih ljudi želi da sedne za volan gradskog prevoza jer primanja nisu preterano velika, a odgovornost je ogromna.

Konkretno, satnica je oko 330 dinara i ukoliko želite da zaradite između 70.000 i 90.000 dinara vi morate da vozite više od devet sati dnevno, što je izuzetno opasno.

Razlog zašto je satnica tako niska je taj što se ovim poslom bavi veliki broj penzionera kojima je to dodatan prihod i oni pristaju na nižu cenu rada.

Autoprevoznicima to odgovara i na kraju ispaštaju oni kojima je to osnovno zanimanje, pa nije ni čudo što veliki broj mojih kolega odlazi u inostranstvo“, kaže Radojičić, koji trenutno vozi turistički autobus na međunarodnoj liniji.

Nova s