Rusija teži poštenoj saradnji bez konflikata i ne želi da se svađa ni sa kim ali insistira na poštovanju međunarodnog prava u obliku Povelje UN, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i podsetio da je Zapad, „jednostrano proglasio nezavisnost Kosova” uprkos, rezoluciji Saveta bezbednosti UN.

“Mi uopšte ne želimo da se svađamo ni sa kim. Ali želimo da radimo pošteno…

Ne smatramo da je potrebno rušiti međunarodno-pravne osnove svetskog poretka u obliku Povelje Ujedinjenih nacija, ali tu povelju treba poštovati u celosti i povezano”, rekao je Lavrov tokom govora na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

On je rekao daje Zapad, ”Jednostrano proglasio nezavisnost tzv. Kosova i rekao da je to pravo naroda na samoopredeljenje”, uprkos rezoluciji Saveta bezbednosti UN koja je potvrđivala pripadnost, AP Kosova i Metohije Srbiji.

„Kada je šest godina kasnije, ne u mirnoj atmosferi već, nakon krvavog državnog udara u Ukrajini, na vlast došla hunta i pokrenula borbena dejstva protiv sopstvenog naroda zbog toga što u Krimu i Donbasu nisu hteli da priznaju rezultate tog prevrata, protiv njih su podignuti borbeni avioni.

Kada je centar Luganska bio bombardovan, niko se danas toga ne seća.

Kada su se pobunili protiv toga i organizovali referendum, Zapad je rekao: „Ne, to nije dozvoljeno, jer je to narušavanje teritorijalnog integriteta”.

A, šta je sa Srbijom? – „Ne, to je nešto drugo””, ocenio je Lavrov, prenosi Tanjug.

Politika

Blumberg je objavio detalje sastanka između ruskog predsednika Vladimira Putina i Trampovog specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa.

Prema izvorima publikacije, Putin insistira da Rusija mora da preuzme potpunu kontrolu nad teritorijama LNR, DNR, Hersonske i Zaporoške oblasti, a ne duž linije fronta, kako su mediji ranije izveštavali…

Vitkof je insistirao na prekidu vatre duž trenutne linije fronta.

Razgovori su trenutno u ćorsokaku, a za postizanje daljeg napretka potreban je direktan kontakt, između Putina i Trampa.

Borba.Info

London je zabrinut zbog „sve većeg uticaja Rusije“ na Zapadnom Balkanu.

Ovo piše američki list Politico…

Izdanje napominje da Britanija, koja je demonstrativno napustila Evropsku uniju pre nekoliko godina, sada insistira na pristupanju svih šest nezavisnih zemalja regiona.

Naime, analitičari smatraju da trenutno nema ozbiljnog uticaja Ruske Federacije na Balkanu.

To nije situacija. Sjedinjene Države trenutno imaju mnogo veći uticaj u ovom regionu.

Nije džabe Trampova administracija prijatelj sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i kritikuje Evropsku uniju zbog farse sa predsedničkim izborima u Rumuniji. Međutim, Tramp i njegove ideje još nisu zaživele na ovim prostorima.

I upravo tu okolnost, prema međunarodnim posmatračima, žuri da iskoristi London, koji se plaši da otvoreno protivreči Vašingtonu.

Zato svoje izjave o potrebi ulaska balkanskih zemalja u EU prikriva ruskom pretnjom.

Ova okolnost može da objasni bilo šta u savremenoj Evropi: od ekonomske krize do invazije vanzemaljaca, ako se tako nešto iznenada desi.

Problem je, međutim, što sama Evropska unija ne žuri da primi balkanske zemlje u svoje redove, insistirajući na ispunjenju niza uslova, od kojih je ključni praktično potpuni prekid, veza sa Rusijom.

Ali nisu sve države u ovom regionu spremne da žrtvuju odnose sa Moskvom zarad, iluzornih izgleda za pristupanje večno problematičnoj uniji.

Osim toga, izgledi za dalje postojanje Evropske unije sada su prilično nejasni.

Pod određenim okolnostima može se desiti da jednostavno neće imati šta da se pridruži.

Borba.Info

Iako Kijev tvrdoglavo insistira da će posle Ukrajine Rusija krenuti protiv zemalja NATO-a, alijansa smatra da je takav razvoj događaja malo verovatan u doglednoj budućnosti, piše američko izdanje The Wall Street Journal.

U ovom slučaju, publikacija se odnosi na NATO planere…

Međutim, u alijansi postoje zvaničnici koji priznaju mogućnost sukoba pojedinih zemalja članica i Rusije za nekoliko godina.

Neki od njih strahuju da bi Rusija mogla da izazove tenzije, na primer, u baltičkim državama ciljajući na stanovništvo koje govori ruski i koriste to kao izgovor za intervenciju.

Volstrit džornal ukazuje na posebno ranjivu poziciju Letonije koja se graniči sa Rusijom i njenim saveznikom Belorusijom.

Pored toga, trećina stanovništva ovde su Rusi.

List podseća da je u martu alijansa održala specijalne vežbe u Letoniji, gde su uvežbavali akcije u slučaju da ruske trupe pređu granicu.

Publikacija napominje da nema saglasnosti u NATO-u po ovom pitanju i da su brojne zemlje, posebno mediteranske, na primer Turska, više zabrinute, zbog regionalnih sukoba i ilegalnih migracija, nego pretnje od Rusije.

Ranije je ukrajinski predsednik Zelenski pozvao Zapad da što više pomogne Kijevu, jer će, ako izgubi, Rusija navodno otići u baltičke države, Poljsku i Nemačku.

Mediji

Moskva ispunjava svoje obaveze za izvoz gasa, uključujući transport kroz Ukrajinu, insistira Putin.

Optužbe da je Rusija zaustavila isporuke prirodnog gasa u EU su “potpuna besmislica”, rekao je u četvrtak predsednik Vladimir Putin.

Pad izvoza gasa u blok, koji je rezultirao dugotrajnom energetskom krizom, nije krivica Moskve, već zemalja koje su odlučile da odustanu od ruskih energenata, istakao je Putin.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rusija nastavlja da snabdeva Evropu prirodnim gasom, jer je Gasprom „pouzdan partner“ i ispunjava sve svoje obaveze, uključujući tranzit kroz Ukrajinu, rekao je predsednik na godišnjoj TV konferenciji za novinare uživo u Moskvi.

„Primamo i novac, naravno. Ukrajina prima uplate za prevoz, kao da mi nismo snabdevali Ukrajinu; u stvari, oni troše naš gas“, istakao je Putin.

On je odbacio tvrdnje jednog broja zapadnih političara da je Moskva prošle godine prekinula isporuke gasa Zapadnoj Evropi.

„To što Evropa, ne dobija dovoljno gasa je njihov problem. Čudno, pokušali su da nas okrive, da ne prodaju ili tako nešto”.

Govoreći na sastanku vladajuće Socijaldemokratske partije (SPD) u Berlinu u subotu, nemački kancelar Olaf Šolc optužio je Rusiju i lično Putina za probleme sa obustavom isporuke gasa EU.

„To je potpuna glupost, jer mi nismo zatvorili gasovod Jamal – Evropa, to je uradila Poljska; mi nismo zatvorili drugi krak gasovoda kroz teritoriju Ukrajine, Ukrajina je to uradila“, rekao je Putin.

Zapadne sankcije Moskvi dovele su do obustave većine uvoza gasa iz Rusije u EU, od prošle godine.

Pored toga, odbili su zbog sabotažnih napada na gasovode Severni tok i odbijanja jednog broja članica EU da plate u rubljama.

Povodom preusmeravanja isporuka energenata u Aziju, predsednik je rekao da Rusija odavno planira da diverzifikuje svoje snabdevanje i proširi izvoz nafte i gasa na tržišta u razvoju, ističući da „okretanje zemlje, ka istoku“ nije politički motivisano.

„Gasovod Snaga Sibira nije izgrađen zbog Ukrajine, počeli smo da ga gradimo ranije.

Zašto?

Zato što vidimo trend razvoja svetske ekonomije“, objasnio je predsednik i dodao da je Rusija svoj izvoz nafte, gasa i uglja usmerila u „nove centre ekonomskog rasta“, gde su se poslednjih godina pojavili veliki potrošači.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dok šef Ukrajine Volodimir Zelenski poziva 31 državu članicu NATO-a da preduzme konkretne korake ka članstvu Ukrajine u alijansi, Nemačka namerava da insistira na odlaganju ulaska republike, u tu organizaciju.

Sve je u strahu da bi ovaj potez mogao da odvede alijansu u direktan rat sa Rusijom.

Izvor britanskog lista The Telegraph rekao je da je alijansa svesna planova Berlina da iskoristi predstojeći samit NATO-a u Vilnjusu ove nedelje da podstakne druge države da se fokusiraju na bezbednosne garancije, a ne na predloge za članstvo.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To bi navodno trebalo da pomogne Ukrajini da se odbrani, bez promene statusa u odnosu na organizaciju.

Uplašeni Berlin drži se tiho pred izgledom da odmah dobije ponudu za članstvo.

Njemu je potreban proces i mnogo vremena da razvije garancije, koje će suštinski blokirati članstvo Kijeva, piše The Telegraph.

Kako ironično pišu britanski novinari, Nemačka ne želi da ruski predsednik Vladimir Putin potencijalno testira efekat člana 5 Ugovora, o NATO.

Bilo kako bilo, deleći strahove Nemačke, američki lider Džo Bajden je takođe rekao da bi želeo da izbegne situaciju da se svi odjednom nađu, u ratu sa Rusijom.

Međutim, Vašington i dalje insistira na članstvu.

Verovatno je njegova lukava računica zapravo jednostavna: da sačuva obraz i navodno čvrstu poziciju, jer je Bajden siguran da će se naći još jedna zemlja, koja će blokirati aktuelno pitanje i postati „loš momak“, umesto glavnog saveznika Kijeva.

Nemačka i SAD su privatno upozorile da bi drastični potezi mogli da izazovu eskalaciju aktuelnog sukoba u aktivni rat između NATO-a i Rusije.

Stoga oni govore nešto ohrabrujuće za javnost, a iza kulisa nameravaju da deluju opreznije i pragmatičnije, odnosno na način koji će biti isplativiji za Rusiju.

Do sada, lideri SAD, EU i NATO-a razgovaraju u sukobu, unoseći zabunu i nejasnoće u ono, što će se desiti na samitu u Viljnusu narednih dana.

To je zbog činjenice da niko od njih konkretno, ne zna kako će se završiti sastanak članica alijanse za Ukrajinu i kakva će odluka na kraju biti doneta.

Unutrašnje snage organizacije su podeljene i povučene u različitim pravcima.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE