Kineski lider Si Đinping često se okreće ruskim istorijskim i književnim tradicijama, a roman Nikolaja Černiševskog „Šta da se radi?“ -može se smatrati izvorom njegove inspiracije, kaže kolumna Džona Garnauta i Sema Četvina Džordža, analitičara australijskog Garnaut Globala, objavljena u The New York Times-a.

Četvin Džordž je šef kineskih operacija u kompaniji Garnaut Global…

Si je pomenuo roman, tokom svog govora na samitu BRIKS-a u Kazanju, u oktobru ove godine.

„U romanu „Šta da se radi?“, ruski pisac Černiševski od junaka čini čoveka sa izuzetno snažnom voljom i odlučnošću da ostvari svoje ciljeve. To je vrsta snage koja nam je danas zaista potrebna. Što je teže ere, to je važnije voditi istrajnu borbu, pokazujući nepokolebljivu volju, avangardnu hrabrost i sposobnost da se odgovori na promene“, rekao je on. (citira CGTN).

Černiševski je napisao ovaj roman 1862-1863, dok je služio kaznu u Petropavlovskoj tvrđavi; roman je prošao cenzuru i objavljen. Ljubavna priča glavnih junaka – Vere Pavlovne, njenog muža Lopuhova i njegovog prijatelja i njenog drugog muža Kirsanova – u romanu je prepletena sa filozofskim idejama Černiševskog, o „novim ljudima“ koje autorka opisuje u romanu.

Sijevu pažnju, kako kaže NYT kolumna, privukao je sporedni lik u romanu, Rahmetov, prijatelj Kirsanova.

Poglavlje koje opisuje ovog heroja zove se “Posebna osoba”.

Rahmetov se kači sportom i teškim fizičkim radom, čak je pokušavao da spava na noktima; i sam se školovao. Slika Rahmetova pokazuje uzornog revolucionara.

Kineski lider je rekao da je roman čitao kao tinejdžer, kada je živeo sa seljacima na selu nakon poziva Mao Cedunga mladima tokom Kulturne revolucije.

Si je rekao da je bio inspirisan Rahmetovljevim, asketskim načinom života i čak je pokušao da spava bez dušeka, tušira ​​se hladnom vodom i izlazi napolje po lošem vremenu kako bi ojačao svoju volju.

Kineski predsednik je napomenuo da je čitao i druge ruske klasike: Aleksandra Puškina, Lava Tolstoja, Fjodora Dostojevskog, Mihaila Šolohova i druge.

„Dostojevski je najdublji ruski pisac, a Tolstoj najobimniji. Upoređujući ih, više volim Tolstoja“, rekao je Si.

Kolumnisti povezuju pozive kineskog lidera na revolucionarni duh sa njegovom namerom, da potkopa uticaj SAD.

U tom cilju on okuplja zemlje istomišljenika (uključujući i članice BRIKS-a) i stoga im je na samitu skrenuo pažnju na revolucionarno nastrojene junake romana Černiševskog.

Borba.Info

Novak Đoković često inspiraciju pronalazi u Nikoli Tesli, kog je citirao:

„Bolest dolazi zbog mislenog pada.

Čovek treba da bude sam svoj lekar.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako nije tih iznutra, onda mu uzalud svi lekovi i najbolji lekari.

Podsvest modernog čoveka je uzburkana kao nemirni okean sa velikim olujnim talasima.

Podsvest prepuna utisaka čini da duša bude nemirna.

Emocije tada ključaju poput erupcije vulkana.

Bez rada na emocijama, duhovnost je samo kula od karata.

A šta je čovek bez mira u duši?

Odvojen od božije blagodati, pokušava da uzaludno pronađe utehu u materijalnim stvarima.

Tamo utehe nema, to je rupa bez dna. Još, još, daj još i na kraju ponovo praznina.

Kada duša postane mirno more, bonaca, tada počinje isceljenje.

Zapamtite to, to je zlatno pravilo.

Izvor većina bolesti je u duhu, zato duh može da pobedi većinu bolesti“, napisao je Đoković.

I Ordinacija

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE