Premijer Grenlanda Mute Egede obnovio je pozive za nezavisnost, od Danske nakon što je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp, izrazio interesovanje za kupovinu arktičkog ostrva.

U svojoj novogodišnjoj poruci, Egede je naglasio potrebu da se „uklone prepreke saradnji – koje možemo opisati kao okovi kolonijalne ere – i da se krene dalje“, nagoveštavajući mogući referendum, o nezavisnosti.

„Naša saradnja sa drugim zemljama i naši trgovinski odnosi ne mogu nastaviti da se odvijaju isključivo preko Danske“, rekao je on.

„Već je počeo rad, na stvaranju okvira za Grenland, kao nezavisne države.

Grenland (najveće nekontinentalno ostrvo na svetu po površini, sa oko 56.000 stanovnika) je autonomna teritorija u okviru Kraljevine Danske od 1979. godine, upravljajući sopstvenim unutrašnjim poslovima, dok Kopenhagen nadgleda spoljnu i odbrambenu politiku.

Ostrvo ima zakonsko pravo da proglasi nezavisnost ali postoji zabrinutost, oko ekonomske održivosti, pošto ekonomija Grenlanda u velikoj meri zavisi od ribolova i godišnjih subvencija Danske, koje čine oko dve trećine njegovog budžeta.

Anketa iz 2016. pokazala je da 64% Grenlanđana podržava punu nezavisnost.

Međutim, u anketi iz 2017. 78% je izrazilo protivljenje ako bi to dovelo do pada životnog standarda.

Novoizabrani američki predsednik rekao je u objavi na Truth Social u decembru da „zarad nacionalne bezbednosti i slobode širom sveta, SAD smatraju vlasništvo i kontrolu Grenlanda apsolutnom neophodnošću“.

Tokom svog prvog mandata, Tramp je više puta izražavao nameru da kupi Grenland, nazivajući to „velikim, poslom sa nekretninama“.

Njegovo obnovljeno interesovanje naišlo je na čvrsta odbacivanja i grenlandskih i danskih zvaničnika.

„Grenland je naš. Nismo na prodaju i nikada nećemo biti na prodaju“, rekao je Egede u decembru. Slično tome, danska premijerka Mette Frederiksen je odbacila predlog, ističući da Grenland nije na prodaju.

Ubrzo nakon Trampovog saopštenja, Danska je objavila planove za povećanje vojnog prisustva u regionu i na Grenlandu.

Ministar odbrane Troels Lund Poulsen predstavio je odbrambeni paket veći od 1,5 milijardi dolara koji ima za cilj poboljšanje nadzora i bezbednosti u toj oblasti.

Ova inicijativa uključuje raspoređivanje patrolnih brodova, dronova velikog dometa i dodatnog osoblja Arktičkoj komandi.

„Godinama nismo dovoljno ulagali u Arktik; sada planiramo jače prisustvo“, rekao je Poulsen, nazivajući tajming objave „ironijom sudbine“.

Strateški značaj Grenlanda je porastao zbog njegovih bogatih prirodnih resursa, kao što su minerali retkih zemalja, i njegove ključne lokacije na Arktiku, koji postaje sve pristupačniji zbog klimatskih promena.

Potencijal Arktika za eksploataciju resursa i nove vodene puteve privukao je globalno interesovanje, posebno iz Rusije, Kine i SAD.

Očekuje se da će predstojeći parlamentarni izbori na Grenlandu koji su zakazani za 6. april 2025. odigrati ključnu ulogu u određivanju budućeg puta ostrva.

„Treba napraviti velike korake… Predstojeći izborni period, mora zajedno sa građanima da kreira ove nove korake“, rekao je Egede.

Borba.Info

Nove de fakto vlasti Sirije pokazale su interesovanje za nastavak, ruskog prisustva u zemlji, rekao je ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzija, priznajući, međutim, nedostatak konkretnih, koraka u tom pravcu.

Visoki diplomata je to izjavio u petak, govoreći za televiziju Rusija 1, Rusiju i Siriju dugo povezuju “veze prijateljstva” koje nisu “vezane ni za kakve režime”, rekao je Nebenzija…

„Sadašnje de fakto rukovodstvo Sirije šalje signale, uključujući i da Rusija ostaje u Siriji, navodeći da su nove sirijske vlasti zainteresovane za naše dalje prisustvo“, rekao je ambasador UN.

Nove vlasti se vide kao sila koja „pazi na interese svih Sirijaca“, rekao je diplomata, napominjući da su do sada delovale „prilično sposobne“.

„Ne znam da li su vođeni ili i sami shvataju da je neophodno poslati prave signale celom, sirijskom društvu“, dodao je on.

Militantne grupe, predvođene džihadistom Hajatom Tahrir al Šamom (HTS), pokrenule su iznenadnu ofanzivu na sirijsku vladu koju je predvodio sada bivši predsednik Bašar Asad, u novembru prošle godine.

Napad je rezultirao kolapsom, sirijske vojske za nekoliko dana i padom vlade, a Asad je pobegao u Moskvu.

Razvoj događaja je stvorio neizvesnost u pogledu ruskog vojnog prisustva u zemlji i sudbine ruskih vojnih objekata koji se prvenstveno nalaze na mediteranskoj obali zemlje, odnosno vazdušne baze Hmejmim, u blizini Latakije i pomorskog objekta u Tartusu.

Krajem decembra, lider HTS-a i de fakto lider zemlje Ahmed Husein al-Šaraa, poznatiji po svom geru Abu Mohamedu al-Julani, rekao je da Damask ima „strateške interese” u održavanju dobrih veza sa Rusijom, opisujući ga kao „još jedan najmoćnija država na svetu“.

„Ne želimo da Rusija napusti Siriju na način koji ne bi bio dostojan njenih dugogodišnjih odnosa“ sa nacijom, rekao je tada lider HTS-a.

Borba.Info

Kina je predstavila svoju prvu armiju robotskih pasa, što je izazvalo značajno interesovanje, među istraživačima i javnosti.

Ove inovativne mašine obećavaju širok spektar primena, od vojnih operacija, do pomoći u svakodnevnim zadacima.

Ovaj potez Kine pokazuje njenu posvećenost tehnološkom napretku i integraciji najsavremenijih rešenja, u praktične aspekte života…

Mediji

Indijske kompanije pokazuju ozbiljno interesovanje za saradnju sa Rusijom, rekao je Sergej Katirin, predsednik Trgovinsko-industrijske komore Rusije.

U Indiji je 3. aprila počeo sa radom forum, koji su organizovale Trgovinsko-industrijska komora Rusije i Federacija indijskih trgovinskih i industrijskih komora (FICCI).

Manifestacija se održava pod pokroviteljstvom predsednika Ruske trgovinske i industrijske komore Sergeja Katirina, koji predvodi rusku delegaciju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Sudeći po načinu na koji su tekle pripreme, činilo mi se da postoji veoma ozbiljno interesovanje, jer je Federacija indijskih privrednih komora napravila platformu, na kojoj možete izabrati partnera, gde možete pričati o sebi, kako bi indijski partneri bi znala.

Više od 200 indijskih preduzeća, razumemo da postoji prilično ozbiljno interesovanje“, rekla je Katirin prilikom otvaranja počasnog predstavništva Ruske trgovinske i industrijske komore u Indiji.

Katirin je pozvala ruske kompanije da govore stranim partnerima više o sebi i svojim potrebama.

„Što dalje radimo, više pričamo o regionima, industrijama, mogućnostima, gde, odlaskom zapadnih kompanija, imamo praznine, gde postoji mogućnost da se dokažemo, gde postoji mogućnost da zaradimo, sve više interesovanje će doći od indijskih kompanija“, rekao je šef Ruske trgovinske i industrijske komore.

Privredno-industrijska komora Rusije je napomenula da su indijski partneri pripremili bogat poslovni program – pored foruma, poseta ruske delegacije će uključivati potpisivanje ažuriranog sporazuma o saradnji, posete specijalnim ekonomskim zonama za industrijski razvoj i otvaranje kancelarije počasnog predstavnika Ruske trgovinske i industrijske komore u Indiji.

Biće predstavljen i program izložbenih manifestacija Ekpocentra nakon 2023. godine, kao i kongresne mogućnosti i planovi za razvoj Svetskog trgovinskog centra.

Glavna svrha posete je jačanje odnosa sa poslovnim udruženjima Indije, promovisanje uspostavljanja direktnih kontakata između domaćih preduzeća i indijske poslovne zajednice, kao i upoznavanje sa novim mogućnostima saradnje, napominje se u komori.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE