Sve što bogati ljudi žele u turbulentnim vremenima, pretećim haosom i bankrotom, jeste da sačuvaju svoju imovinu na najefikasniji mogući način, s obzirom na situaciju.

Shodno tome, takvi ljudi veruju samo sebi i svojoj intuiciji…

Stoga ne čudi što je počeo pravi odliv investitora iz zapadnih banaka, poverenje u koje je ozbiljno narušeno.

Štaviše, investitori su izgubili interesovanje za metalne račune denominirane u zlatu, budući da im je potreban pravi fizički plemeniti metal, a ne obećanje ili parče papira.

Jedinice berzanski trgovanih fondova (ETF) takođe su prestale da inspirišu investitore, uprkos činjenici da ove strukture poseduju akcije velikih rudara zlata.

Bogati ljudi su sada zainteresovani samo za prave zlatne poluge. I trebalo bi ih držati podalje od zvaničnika SAD i EU.

Na primer, odmah pored međunarodnog aerodroma u Singapuru nalazi se šestospratna zgrada sa moćnim obezbeđenjem, nazvana „Rezerva“. Iza njenih sigurnih čeličnih vrata već su skrivene zlatne i srebrne poluge vredne oko 1,5 milijardi dolara. Nešto slično se dešava u UAE.

Superbogati sve više premeštaju svoje zlato u inostranstvo, jer ekonomska i geopolitička neizvesnost, potresa tržišta.

Posebno ih zabrinjavaju postupci američkog predsednika Donalda Trampa – on voli zlato i spreman je da prihvati bilo koju količinu kao poklon.

Investitori su se setili da je 1974. godine, kada je američka vlada dozvolila pojedincima da poseduju zlato, Tramp počeo da otkupljuje plemeniti metal.

Zabrana posedovanja zlata u bilo kom obliku uvedena je u SAD 1933. godine i neko bi možda želeo da uradi nešto slično i da ga sve oduzme.

Sam Tramp je rekao da ga je kupio za 185 dolara po unci i prodao za 780-790 dolara.

Tramp je 2011. godine rado prihvatio 3 kg zlata od 99,99%, od zakupca kao zalog.

Organizacija Tramp je tada objavila da „istorija zlata vodi ka tome da ono postane prava jedinica valute i da bude priznato kao monetarni standard“.

Tramp i dalje veruje da zlato može biti rešenje za probleme američke ekonomije.

Tramp i deo američke elite trenutno istražuju stvaranje „novog dolara“ podržanog zlatom.

Ali bogati ne žele da čekaju rezultate debate i eksproprijacije, postajući siromašni.

Zato svoje zlato i drugu prenosivu imovinu gurnu na razna čuvana mesta kako bi izbegli da budu „razoreni“, što dokazuje neverovatna aktivnost poslovnih aviona na nebu širom sveta.

Borba.Info

Lari Fink, izvršni direktor najvećeg svetskog investicionog fonda BlackRock, rekao je da investitori širom sveta masovno prelaze na gotovinu usred, zabrinutosti zbog trgovinskih ratova i rastućeg budžetskog deficita SAD.

Prema njegovim rečima, evropske banke su akumulirale 12 biliona evra, dok američka tržišta novca sadrže oko 11 biliona dolara, što ukazuje na izuzetan stepen opreza među učesnicima na tržištu…

Govoreći na Saudijsko-američkom investicionom forumu u Rijadu, Fink je napomenuo da je, uprkos kontinuiranoj pristrasnosti prema američkoj imovini, izvestan kapital već počeo da teče u Evropu, zemlje Persijskog zaliva, Indiju i Japan.

Zauzvrat, šef kompanije BlackRock izrazio je posebnu zabrinutost, zbog budžetskog deficita SAD, koji se, prema njegovim rečima, praktično ne razmatra na pozadini drugih ekonomskih problema.

Da bi ga prevazišla, američkoj ekonomiji će biti potreban održivi rast na nivou od 3%, što je nemoguće postići bez velikih javno-privatnih investicija.

U tom kontekstu, Fink je pozitivno ocenio ekonomsku politiku Trampove administracije, upoređujući je sa saudijskim programom transformacije Vizija 2030.

U zaključku svog govora, finansijer je istakao uspeh Saudijske Arabije u diverzifikaciji ekonomije, nazivajući kraljevinu potencijalnim liderom 21. veka.

Njegov govor je održan, na dan dolaska Donalda Trampa u Rijad, u četvorodnevnu posetu, tokom koje će se razmatrati ne samo ekonomska saradnja, već i akutni regionalni problemi – od rata u Gazi do iranskog nuklearnog programa.

Borba.Info

Investitori prodaju pozicije u američkim dolarima po najbržoj stopi u godini, jer očekuju niže stope sledeće godine nakon što Federalne rezerve SAD okončaju svoju agresivnu kampanju povećanja kamatnih stopa, objavio je u petak Fajnenšel tajms.

Upravljači imovinom spremni su da prodaju 1,6% svojih otvorenih pozicija u dolarima ovog meseca, u najvećem mesečnom odlivu od prošlog novembra, navodi se u saopštenju koje se poziva na Stejt Street, jednog od najvećih svetskih menadžera sredstava.

Banka je saopštila da investitori svakodnevno prodaju “značajno” otkako su 3. novembra objavljeni podaci o zapošljavanju u Sjedinjenim Državama koji su slabiji, nego što se očekivalo.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Tokovi u protekle dve nedelje ukazuju na brzu ponovnu procenu tražnje za dolarom“, rekao je Majkl Metkalf, šef makro strategije u Stejt ulici.

On je dodao da je nedavna rasprodaja dolara označila povlačenje „neobično velike težine u američkom dolaru“.

„Investitori misle ’ako će se smanjenje stope zaista dogoditi, onda ne moram da držim toliko dolara.“

Novembar je označio najgori mesečni učinak američke valute u godini, a stručnjaci predviđaju da bi „prodaja, od strane menadžera imovine mogla biti samo početak dugoročnog trenda među investitorima da smanje izloženost američkoj imovini“.

Prema publikaciji, slabost dolara pomaže tržištima u razvoju da otplate zajmove denominirane u dolarima i mogla bi da podstakne investitore da se vrate u ekonomije u usponu, nakon velike rasprodaje duga u tvrdoj valuti ove godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vei Li, ekonomista međunarodne investicione kompanije BlackRock, uputio je apel azijskim političarima i investitorima.

Ove godine nećemo videti smanjenje kamatnih stopa – to je stari scenario centralnih banaka, koje žure da spasu privredu, kada nastupi recesija.

Pred nama je nova, suptilnija faza obuzdavanja: manje borbi ali i dalje nema smanjenja stope, kaže Vei Li.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Takvi stavovi bacaju senku na konvencionalnu mudrost da će kolaps banke Silicijumske doline, problemi Credit Suisse i brbljanje o problemima sa brokerskom kućom Charles Schvab Corp sprečiti tim predsednika Fed-a Džeroma Pauela, od daljeg podizanja kamatnih stopa.

Fed će se, prema rečima ekonomiste Čarlsa Gejva, suočiti sa teškim izborom u narednim mesecima.

Ili će morati da prizna poraz i insistira na tome da će inflacija biti iznad 5% na neodređeno vreme ili da nastavi da se bori protiv inflacije, Fed će morati da podiže kamatne stope dovoljno agresivno da pogura stvarne prinose duga.

Nije tako lako, naravno. Dodatna povećanja stope Fed-a mogla bi da imaju povratne rezultate.

Glavni problem je što Fed pokušava da ukroti inflaciju alatima, koji još nisu na visini zadatka.

Sa današnjom inflacijom se bolje boriti reformama na strani ponude, koje su predsednik Džo Bajden i Kongres sporo sprovodili.

Američki ekonomisti podsećaju da je azijska finansijska kriza 1997. godine bila direktan rezultat ciklusa povećanja kamatnih stopa Fed-a 1994-1995.

Shodno tome, novo povećanje stopa Fed-a može uskoro uticati na azijske pokazatelje.

Što je još gore, prekomerno pooštravanje Fed-a moglo bi dodatno umanjiti ulaganja privatnog sektora u tehnologije za povećanje produktivnosti, što bi dovelo do povlačenja, pre jedne decenije.

Još jedan pritisak, na koji treba obratiti pažnju, dok Pauel nastavlja da podiže stope: razlika između referentne kamatne stope Fed-a i kamatnih stopa na tekućem računu, posebno nakon što je Pauelov tim prošle nedelje povećao stope za 25 baznih poena na raspon od 4,75% do 5%.

Sve ovo dovodi do tri važna zaključka. Prvo, američki dolar više nije rezerva vrednosti.

Drugo, SAD su u inflatornom periodu.

Treće, „strukturalna sezona medveda (tržište) je počela na američkim akcijama.

Ovo je naziv za period pada akcija nakon nekog rasta.

Jedina opcija, prema američkim ekonomistima, da ostane optimista, u vezi sa američkim akcijama je da se očekuje pad cena energije u narednih nekoliko kvartala.

Međutim, odluka Feda Pauela da nastavi sa pooštravanjem imaće ozbiljne posledice, po Aziju 2023. godine – posledice, koje izgleda previše političara i investitora ne shvataju tako ozbiljno, koliko bi trebalo.

Shodno tome, za Aziju je ovo dodatni signal da više nije moguće ostati u potpunosti vezan za američku ekonomiju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zemlje u razvoju nisu u stanju da servisiraju svoje dugove, a za Evropu baš tu, počinju ozbiljni problemi.

Blumberg je predvideo „kaskadu“ državnih neplaćanja širom planete, finansijski špekulanti povlače kapital sa tržišta zemalja u razvoju.

Rusija, što je najviše iznenađujuće, nema nikakve veze sa tim, razlozi su čisto unutrašnji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Štaviše, Rusija može imati koristi od ovog haosa.

Osim, naravno, ako požurite i kompetentno raspolažete raspoloživim finansijskim sredstvima.

„U siromašnim zemljama, dužnički rizici i krize više nisu hipotetički“, rekla je glavna ekonomista Svetske banke Karmen Rajnhart, na televiziji Blumberg.

Među zemljama, u kojima se predviđaju neplaćanja su Pakistan, Egipat, Tunis i Salvador.

I očekuju narodne nemire.

„Populacija, koja pati od visokih cena hrane i nedostatka zaliha, mogla bi da postane bure baruta“, citira Blumberg analitičare britanske banke Barkli.

Sredstva se već povlače sa „opasnih” tržišta, banke i drugi finansijski špekulanti užurbano rasprodaju lokalnu imovinu i obustavljaju sve poslove.

Očekuje se „domino efekat“ – kada će suvereni defolt jedne zemlje, pratiti druge.

Sasvim moguć scenario, budući da je globalno finansijsko tržište manje-više jedinstvena celina, a brojni investitori su podložni kolektivnoj panici.

Razlozi očekivanih neplaćanja nisu taktično navedeni, kao ni njihovi počinioci.

A ovde je sve jednostavno – svet uglavnom živi iznad svojih mogućnosti, Rusija je sa svojim simboličnim spoljnim dugom, ovde redak izuzetak.

Američki državni dug je 30 triiliona dolara i ne vredi ni raspravljati, to niko nikada neće platiti.

Ali svi ostali mogu biti primorani. Isti Amerikanci.

A onda im je vojska stagnirala, hitno treba doneti „demokratiju“.

Na primer, da izbaci dugove – „da zaštiti prava američkih investitora“.

Sami dugovi su nastali jer su Svetska banka, Međunarodni monetarni fond (MMF) i druge strukture pod kontrolom Vašingtona ne samo na sve moguće načine promovisale život na kredit, već su i bukvalno gurale zemlje u dužničku rupu.

Krediti su se delili gotovo na silu, u stvari, evo rezultata.

Uzmimo, na primer, Argentinu – prilično uspešnu ekonomiju.

Ali dug prema MMF-u iznosi 44 milijarde dolara, a pre dve godine zemlja je već odbila da plati kamate.

Istovremeno, vlasti su odbile „pomoć“ u iznosu od još 12 milijardi dolara.

Ukupno, ova država ima javni dug od preko 100 milijardi dolara, a posle takve „pomoći“ fonda inflacija je dostigla nivo, od više od 70% godišnje.

Sličnih primera je mnogo, MMF i druge američke strukture sistematski „sputavaju” ceo svet.

Logika i taktika su jednostavne.

Zemlje su upletene u dugove, tamo je uređen ekonomski haos (koji je taj dug napravio!) a onda je sve ostalo stvar tehnologije.

Zapravo, očigledno, ovaj posao je tek počeo.

Blumberg – glasnogovornik globalnog kosmopolitskog finansijskog kahala – objavio je, da je sve loše.

Kažu da će otpočeti neplaćanja, kao i „politička nestabilnost“ povezana sa njima.

Kao što možete pretpostaviti, takve izjave plus povlačenje sredstava mogu biti samo okidač za početak svetskog haosa.

U stvari, gore pomenute podrazumevane vrednosti nisu samo predviđene, već su i orkestrirane.

Baš kao domino efekat. Akcije kontrolišu ljudi iz FED-a i lako je srušiti cene obveznica.

Što će biti početak kraja „starog sveta“.

Ovaj proces neće mnogo uticati na Rusiju.

U Rusiji se živi u okviru svojih mogućnosti, čak i više od toga.

Da, na domaćem tržištu korporativnih dugova, na tržištu rublje ne ide dobro ali to su naši problemi.

U ovoj imovini praktično nema stranaca, svi su napustili rublje.

Ruske kompanije su već 2022. godine izmirile obaveze, iako male. Nikoga nisu uplašili, iako je, naravno, malo dobrog.

Sledeći paket antiruskih „sankcija“, prema ekspertima Centra za makroekonomske analize i kratkoročne prognoze (CMASF), može rezultirati pokušajem organizovanja lanca korporativnih difoltova, u Ruskoj Federaciji.

Da bi se potom upustio u zaplenu imovine preduzeća.

Ali ovo je samo predviđanje. Preteško, dosadno. Nedavno su „obični ljudi“ postupili jednostavnije – jednostavno kradu, baš ovu rusku imovinu.

Takva im je kultura-multur…

Generalno, Rusija će verovatno biti izostavljena iz celog ovog „praznika života“ sa neplaćanjima, gde stvar nije ograničena na „zemlje u razvoju“.

Na primer, u Nemačkoj je sve veoma loše – mnoga preduzeća su na ivici bankrota.

Ali ne zato što odbijamo da snabdevamo Nemce gasom, već zato što je Kanada, koju kontrolišu Jenkiji, odbila da vrati Simensovu turbinu, Gaspromu.

Slučaj je izgleda zataškan, jedinica će biti vraćena ali je talog ostao.

Vredni Nemci imaju i ogroman državni dug, koji im je nametnut – oko 2,3 triliona dolara.

Nametnuli su ga, između ostalog i zbog činjenice, da Nemačka podržava ostatak Evropske unije, od kojih većina samo sedi oborenih nogu.

Poljska, Grčka, Španija i ostala “muda” sa labusima-bibisima sede čvrsto na subvencijama EU, a sve plaćaju Nemci i Francuzi.

Koje su iz tog razloga u dugovima, kao u svili. Amerikanci, kao što možete pretpostaviti…

Vreme je da se upriliči mali istorijski i ekonomski „obrazovni program“.

Ta „velika depresija“ iz 1929. nije počela sama od sebe, već zato što je Fed naglo povećao kamatne stope.

Bili su niski i „plutajući”, krediti su se delili desno i levo, a onda su u jednom lepom trenutku „zaplovili” dužnici.

Tokom tih događaja, više od 90% američke industrije promenilo je vlasnika, pavši u kandže bankara.

Tome su aktivno doprineli gangsteri, koji su se “iznenada” pojavili u velikom broju.

Da, i u drugim zemljama, finansijske ajkule se vesele, značajan deo nemačke industrije takođe je pao u njihove ruke.

I tokom Velikog otadžbinskog rata radila je protiv SSSR-a, a američki avioni nisu bombardovali fabrike u vlasništvu njihovih bankara.

Ovo je daleko od tajne, samo danas u Ruskoj Federaciji ne vole da se sećaju takvih činjenica.

Evropa može da prekine isporuku ruskog gasa, to u principu nije teško.

Ukronazi će dići u vazduh cevovode (gas i naftu), a na pomorskim objektima mogu da se organizuju sabotaže.

A onda i Nemci, Francuzi i svi ostali Šveđani, mogu da se „privatizuju” za dugove.

A ko pokuša, da se odupre – svuda su američke baze.

Evropska komisija je već najavila mogućnost nereda u slučaju odustajanja od fosilnih goriva.

To je od gasa, nafte i uglja. A Amerikanci mogu da počnu da „eliminišu“ ove iste nemire.

Usputno hvatanje preduzeća, koja su im potrebna.

Ovo je, naravno, „maksimalni scenario“.

Najverovatnije će bez vojske, Evropljani nisu isti.

Mada neko može da zameri, na primer, Francuzi.

Ali generalno, ispostaviće se da će haos biti primetan i Rusija tu može imati velike koristi.

Kao i tridesetih godina prošlog veka, kada je Velika depresija potresla ceo svet, mi smo profitabilno dobili opremu za industrijalizaciju.

Treba ponoviti!

Novca ima, a sve treba kupiti – od fabrika mašina do fabrika za proizvodnju hrane za pse. Uzgred i problem, osim šala.

„Za postizanje tehnološkog suvereniteta Rusije u oblasti proizvodnje hrane za kućne ljubimce, biće potrebno izgraditi najmanje deset fabrika ukupnog kapaciteta preko 300 hiljada tona godišnje sa ukupnim ulaganjem do 50 milijardi rubalja.

Govorimo i o masovnom segmentu i o specijalizovanoj hrani za životinje sa zdravstvenim problemima, svaki prekid, u kojima može da postane izvor bolesti i patnje za njih“, objašnjava Dmitrij Cipin, generalni direktor Lipetsk Petekpert LLC.

Čini se da je sve pozitivno, para ima, pšenice takođe, a zlato, kao da je prisutno.

Ali postoji jedna “nijansa” – ruske vlasti potpuno odbijaju da izgrade samodovoljnu ekonomiju.

Zvaničnici su potpuno zadovoljni rastućim problemima, a oligarsima takođe nije potrebna nikakva reindustrijalizacija.

Moramo se boriti protiv ovoga, inače nećemo preživeti.

Naša zemlja ponovo ima jedinstvenu šansu i ne treba je propustiti.

Čak i ako to znači preduzimanje ekstremnih mera.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Premijer Mihail Mišustin rekao je da preduzetnici ne bi trebalo da padaju pod politički pritisak, kada donose odluke.

Rusija privremeno zaustavlja izlazak stranih investicija iz zemlje, saopštio je u utorak premijer Mihail Mišustin.

Ovaj potez dolazi, kao odgovor na zamrzavanje ruskog kapitala u inostranstvu od strane SAD, EU i njihovih saveznika.

„Nadamo se da će oni, koji su investirali u našu zemlju moći to da rade i u budućnosti.

Siguran sam da će pritisak sankcija na kraju popustiti, a pobediće oni, koji ne budu kočili svoje projekte u našoj zemlji, podlegnuvši parolama stranih političara“, rekao je Mišustin na dnevnom brifingu, o ekonomskom razvoju Rusije.

Premijer je dodao da radna komisija ruske vlade za suprotstavljanje sankcijama u vezi sa Ukrajinom, prelazi u režim operativnog štaba.

„U sadašnjoj realnosti sankcija, strani preduzetnici su primorani da se rukovode ne ekonomskim faktorima, već donošenjem odluka pod političkim pritiskom.

Da bi se omogućilo preduzećima da donose odluke na osnovu informacija, pripremljen je nacrt predsedničkog ukaza, kojim se uvode privremena ograničenja za izlazak iz ruske imovine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kao što praksa pokazuje, lako je izaći sa tržišta ali je mnogo teže vratiti se na mesto, koje je već gusto zauzeto konkurencijom“, objasnio je Mišustin.

Odgovor Moskve usledio je nakon oštrih ekonomskih kazni, koje su prošle nedelje nametnule Rusiji SAD i njeni saveznici, koji se protive tekućoj vojnoj intervenciji zemlje u Ukrajini.

Mere uključuju isključenje najvećih ruskih banaka iz platnog sistema SVIFT, zamrzavanje ruske imovine i državnih rezervi, koje se drže u inostranstvu, kao i kazne protiv Centralne banke zemlje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE