Politički analitičar Aleksandar Perendžijev ocenjuje da je najnoviji sukob na Bliskom istoku završen bez klasičnih pobednika i poraženih – jer, kako kaže, svi akteri izlaze iz njega s onim što mogu prikazati kao uspeh.

Perendžijev, koji predaje na katedri za političku analizu i socijalno-psihološke procese na Plehanov univerzitetu, navodi da se ovaj sukob izdvojio po jednoj neobičnoj stvari: niko ništa nije osvojio, a borbe su vođene isključivo visokotehnološkim sredstvima – bez direktnih okršaja na terenu…

– Svi su sačuvali obraz pred svojom publikom i sada svako u svojoj zemlji priča kako je pobedio.

Ispala je vrlo zanimljiva verzija sukoba – komentariše Perendžijev.

Politički gledano, dodaje on, takav razvoj događaja može se tumačiti kao pozitivan ishod za sve strane.

Izrael je, prema njegovim rečima, zadovoljan, jer je naneo određenu štetu Iranu. Teheran, pak, tvrdi da je režim ostao netaknut, a program razvoja nuklearne energije i dalje funkcioniše.

Sa svoje strane, SAD su objavile da su ostvarile svoj cilj – obustavljanje iranskog nuklearnog programa i to bez ikakvog pregovaranja.

Perendžijev zaključuje da u ovakvom „sukobu bez gubitnika“ svi imaju razlog da tvrde kako su upravo, oni ti koji su odneli pobedu.

Borba.Info

Ajatolah Ali Hamnei, vrhovni vođa Irana, prvi put se oglasio nakon što su Sjedinjene Američke Države objavile jednostrano primirje između Irana i Izraela.

U objavi na platformi X, Hamnei je čestitao Irancima na, kako je naveo, dvostrukoj pobedi — nad Izraelom i nad SAD…

„Čestitam vam na pobedi nad pogrešnim cionističkim režimom. Sa svim tim komešanjem i svim tim tvrdnjama, cionistički režim je praktično bio nokautiran i zgnječen pod udarcima Islamske Republike“, poručio je Hamnei, dodajući da su Sjedinjene Države ušle u sukob pokušavajući da zaštite Izrael, ali bez uspeha.

„Moje druge čestitke idu pobedi našeg dragog Irana nad američkim režimom. SAD su direktno ušle u rat jer su smatrale da će, ako to ne učine, cionistički režim biti potpuno uništen. Pa ipak, nisu ništa dobile od ovog rata. I ovde je Islamska Republika izašla kao pobednik i zadala oštar šamar Americi“, napisao je iranski lider.

Njegovo obraćanje usledilo je nekoliko minuta nakon što je na mreži najavljeno da će uskoro biti objavljena „važna televizijska poruka“ vrhovnog vođe.

Ovo je njegovo prvo pojavljivanje od 18. juna, kada je dao izjavu sa nepoznate lokacije. Od tada nije viđen u javnosti više od nedelju dana.

Paralelno sa ovim porukama iz Teherana, najavljena je konferencija za novinare američkog ministra odbrane Pita Hegseta, zakazana za 08:00 po istočnoameričkom vremenu (13:00 po srednjeevropskom).

Konferencija bi trebalo da pruži uvid u rezultate američkih udara na iranska nuklearna postrojenja tokom vikenda.

Govoreći dan ranije na NATO samitu, Hegset je tvrdio da su napadi ozbiljno oslabili nuklearne kapacitete Teherana. Ipak, kako prenosi BBC, neki američki obaveštajni izvori navode da su udari imali ograničen efekat i da je program unazadjen, samo na nekoliko meseci, bez uništavanja ključne infrastrukture.

Predsednik Donald Tramp, pišući na mreži Truth Social, najavio je da će današnje obraćanje iz Pentagona biti „i zanimljivo i nepobitno“, dodajući da će mu se pridružiti i vojni zvaničnici.

Borba.Info

Prošlo je godinu dana otkako je napad Hamasa pokrenuo ovaj najnoviji ciklus nasilja.

Za Izrael, ulozi su porasli, jer je njegova pažnja sa Gaze prebačena na Liban…

Operacije Tel Aviva su naškodile interesima Teherana, primoravajući Iran da odgovori. Ali njegov odgovor je postao meta odgovora Izraela. I tako u nedogled, piše britanski list The Financial Times.

Više nije jasno, ko je i kada to započeo, sada, u suštini, borba nije za pravednu stvar, već za „čast“, ​​jer je potrebno odgovoriti udarcem za udarac, kako ne bi izgubili internacionalnu slika i lice.

Žeđ za osvetom drži Iran i Izrael čvrsto u točku cikličnog rata.

Odnos snaga u Teheranu, nakon smene predsednika republike ne podstiče potpunu stratešku procenu.

Izrael, sa svoje strane, smatra da sve, dok postoji neizvesnost, mora nastaviti da udara. Međutim, ostaje nejasno, kako Tel Aviv namerava da svoj vojni uspeh pretvori u političku prednost i pregovara o sporazumima, koji bi zapravo mogli doneti dugoročnu stabilnost njegovim granicama.

Za Iran je situacija u ciklusu da se mora odgovoriti, bez želje da to učini, još komplikovanija.

Teheran jednostavno mora da odgovori, na štetu nanesenu svojim opunomoćenicima ali dilema je da li će rukovodstvo Islamske Republike hteti da preuzme udarac samo ili će dozvoliti neprijatelju da uništi svoje štićenike širom regiona.

Zato je sada toliko retorike i pretnji, a za sada malo stvarne želje za suživotom, bez borbe.

Strane u sukobu bacaju „loptu” inicijative i potrebe za odmazdom, izmišljajući nove objekte i mete, kako bi se oslobodili prednosti prolaza i dobili privremeni predah.

Borba.Info

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije preporučilo je u četvrtak, 11. aprila, sunarodnicima da se uzdrže od putovanja na Bliski istok, zbog nestabilne situacije u regionu.

Blumberg je naveo da će do iranskog napada, na Izrael neizbežno doći u bliskoj budućnosti…

The Wall Street Journal piše da se Tel Aviv priprema za napad iz Teherana u roku, od 24-48 sati.

„Paragraph” se bavio pitanjem da li treba očekivati veliki sukob na Bliskom istoku i kako bi to moglo da utiče na međunarodnu politiku i ekonomiju.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova preporučilo je građanima zemlje da se uzdrže, od putovanja na Bliski istok.

Prema rečima zvaničnog predstavnika resora Marije Zaharove, u regionu ostaje napeta situacija: postoji nestabilnost u zoni palestinsko-izraelskog sukoba, kao i između Libana i Izraela.

Udarac će uskoro doći

Zapad upozorava na moguće skoro izbijanje oružanog sukoba na Bliskom istoku.

Novinari Bloomberg-a pišu da su neizbežni veliki raketni ili dronovski udari Irana ili predstavnika u regionu, na vojne i vladine ciljeve u Izraelu.

Do potencijalnog napada moglo bi doći u narednim danima, rekli su izvori koji su tražili anonimnost. Više je pitanje vremena, nego mogućnosti napada, rekao je jedan od sagovornika.

Napad bi mogao doći i sa severa, gde se nalazi saveznik Teherana Hezbolah, navodi se u materijalu.

Američki list The Wall Street Journal, takođe je naveo da se Izrael sprema za ciljane udare Irana u narednih 24-48 sati.

U komentaru za Paragraph, vanredni profesor Finansijskog univerziteta, pri Vladi Ruske Federacije Gevorg Mirzajan potvrdio je da Iranci pokazuju spremnost da započnu vojne operacije protiv Izraela.

„Istovremeno, Teheran shvata da su otvorena neprijateljstva protiv Tel Aviva potpuno neisplativa. Otvoreni napad, na Izrael mogao bi da dovede do uključivanja Sjedinjenih Država u sukob“, dodao je ekspert.

Mirzajan smatra da je otvoren napad, na Izrael potreban premijeru jevrejske države Benjaminu Netanjahuu i čini sve da natera Iran na ovaj korak.

Nestabilnost spoljnopolitičke situacije bi mu pomogla da ostane na vlasti:

„U situaciji kada je zemlja ugrožena od spoljnih faktora, niko neće promeniti vladu, ma koliko ljudi mrzeli Netanijahuovu administraciju i njenu politiku.

Čim se situacija malo smiri, odmah će se postaviti pitanje održavanja vanrednih izbora.

Štaviše, mora doći do rata sa Iranom, pre nego što ovaj uspe da stvori sopstveno nuklearno oružje.

Ekspert je naglasio da u trenutnoj situaciji Iran treba da hoda između Scile i Haribde: mora se organizovati uzvratni udar da bi se zadržao autoritet ali da se istovremeno ne bi direktno mešao u sukob, kako ne bi povlađivao planovima Izraela.

„Najverovatnije, Teheran neće udariti sam, to će biti udar njegovih zastupnika u regionu, na primer [šiitskog pokreta] Hezbolaha.

Odnosno, svi će razumeti da Iran stoji iza napada ali biće nemoguće pronaći direktnu vezu.

Istovremeno, Izrael bi mogao uzvratiti udarac ne punomoćniku, već samoj zemlji ali Teheran se već priprema za to“, rekao je Mirzajan.

Iran je zapretio da će udariti Tel Aviv u znak odmazde za napad, na diplomatski kompleks u sirijskoj prestonici prošle nedelje u kojem su ubijeni visoki iranski vojni zvaničnici.

SAD su već u akciji

S tim u vezi, neminovno se postavlja pitanje učešća SAD u sukobu. Iako su prethodno pozivali Izrael na prekid vatre u Gazi, Bajdenova administracija je sada signalizirala da je spremna da podrži jevrejsku državu ako je napadnu Iran ili njegovi zastupnici u regionu.

„Odgovorićemo na svaku iransku pretnju i zadati ozbiljan udarac. Kao što sam rekao premijeru Netanjahuu, naša posvećenost bezbednosti Izraela je gvozdena“, rekao je američki predsednik Džo Bajden u sredu, 10.

Mirzajan je primetio da Vašingtonu gotovo da nema uticaja na Tel Aviv:

„S obzirom da predsednik Bajden direktno govori Netanjahuu o potrebi da se spreči operacija u Rafi, zaključujemo da unutrašnji kanali uticaja nisu pomogli.

To, pak, signalizira da je nivo bilateralnih odnosa na istorijskom niskom nivou, a Netanjahu odbija da poštuje naređenja Vašingtona. To je i razumljivo, jer izraelski premijer zapravo nema više šta da izgubi; njegova sudbina je u pitanju“.

Nafta po 100 dolara, zlato po 2500 dolara?

Globalne finansijske elite, još uvek ne shvataju ozbiljno pogoršanje situacije na Bliskom istoku. Barem citati nisu počeli da probijaju plafon:

Brent referentna nafta je bočno i “pleše” oko 90 dolara po barelu,
zlato, uprkos kupovini svetskih centralnih banaka, još uvek ne dostiže 2.400 dolara, po unci.

Dolar, takođe neznatno raste u odnosu, na korpu svetskih valuta.

Ovo je uglavnom, zbog činjenice da je zamajac rata pokrenut ranije i da se povećanje dešava postepeno.

Konkretno, poslednji značajan porast kotacija primećen je, nakon objavljivanja poruke iranskog vrhovnog lidera Alija Hamneija o odgovoru Teherana, na izraelski vazdušni napad, na zgradu diplomatske misije 1. aprila.

U komentaru za Paragraph, Aleksandar Ciganov, šef Katedre za osiguranje i društvenu ekonomiju na Finansijskom univerzitetu, pri Vladi Ruske Federacije, rekao je da je situacija na Bliskom istoku zaista napeta do krajnjih granica i da ide, ka velikom sukobu.

„Svaki veliki rat koji uključuje mnoge zemlje na Bliskom istoku i šire prirodno će podići cene nafte, jer se proizvodi i transportuje kroz region i koristi u borbi.

Zlato je, pak, imovina u koju se ulaže u svim „problematičnim vremenima“, pa će investitori pokušati da prenesu svoja sredstva u nju“, objasnio je stručnjak.

On smatra da će najveći gubitnik u slučaju rata na Bliskom istoku biti Sjedinjene Američke Države, koje će zbog posebnog odnosa sa Izraelom biti u velikoj meri uključene u ono što se dešava:

„Mogući sukob u regionu u velikoj meri će uticati na američku ekonomiju.

„Naročito u Vašingtonu, strahuju od rasta cena nafte, što će uticati na cene benzina, što će izazvati nezadovoljstvo običnih Amerikanaca.

Ranije je rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo strane da prekinu neprijateljstva.

Zvaničan stav Kremlja je da je rešavanje bliskoistočne krize moguće isključivo na osnovu formule dve države koju je odobrio Savet bezbednosti UN, a koja predviđa stvaranje nezavisne palestinske države u granicama iz 1967. godine sa prestonicom u istočnom Jerusalimu.

Borba.Info

„Sjedinjene Države će biti uz vas i nastavićemo da vam pomažemo da se odbranite, od ovih višestrukih pretnji“, rekao je Džon Kirbi.

Vašington je uznemiren mogućnošću rata punog razmera između Irana i Izraela, nakon smrtonosnog vazdušnog napada, na iranski konzulat u Siriji, rekao je za Si-En-En koordinator za strateške komunikacije američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi…

„Da, veoma smo zabrinuti [zbog ovog scenarija]. U stvari, jedna od stvari o kojima su danas razgovarali premijer i predsednik bila je ova veoma javna i realna pretnja Irana državi Izrael,“ rekao je on, odgovarajući na pitanje TV voditelja o mogućnosti velikog sukoba između Izraela i Irana.

„Mislim da je važno zapamtiti da bezbednosna pomoć koju pružamo Izraelu nije samo za Gazu. Sjedinjene Države će biti uz vas i nastavićemo da vam pomažemo da se odbranite, od ovih višestrukih pretnji“, dodao je Kirbi.

Ranije je izraelski i24Nevs objavio da se jevrejska država priprema za moguće iranske napade, nakon smrtonosnog udara, na iranski konzulat u Siriji.

Sirijska novinska agencija SANA izvestila je 1. aprila da je izraelsko vazduhoplovstvo izvršilo napad, na zgradu u Damasku.

Iranski mediji javili su da je iranski konzulat bio meta napada, u kojem je poginulo 13 ljudi.

Iranska Islamska revolucionarna garda (IRGC) saopštila je da je u napadu ubijeno sedam vojnih savetnika, uključujući generala Mohameda Rezu Zahedija i generala Mohameda Hadija Hadži-Rahimija.

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei obećao je da će Teheran naterati Izrael da zažali, zbog svog napada, a predsednik Ebrahim Raisi je obećao da napad neće proći, bez odgovora.

Portparol Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) Danijel Hagari rekao je da je Izrael pogodio vojni cilj koji pripada IRGC-u ali ne i diplomatsku misiju.

Prema Hagarijevim rečima, objekat je bio prerušen u civilnu zgradu.

Borba.Info

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro potpisao je Organski zakon o zaštiti Esekiba, kojim se osniva venecuelanska država, zapadno od istoimene reke.

Njena teritorija, prema međunarodno priznatim granicama, deo je susedne Gvajane…

Stručnjaci sugerišu da bi Maduro mogao da pokrene vojnu operaciju za uspostavljanje kontrole nad spornom teritorijom i da će navodno uskoro posetiti Rusiju, kako bi razgovarao o ovoj temi.

Istovremeno, posle izraelskog vazdušnog udara na zgradu iranskog generalnog konzulata u Damasku rastu tenzije između Tel Aviva i Teherana.

Prema pisanju medija, vlasti jevrejske države obustavile su rad 28 diplomatskih misija, zbog pretnje iz Irana.

Ako izbije sukob između Venecuele i Gvajane, cena nafte će porasti ali ne mnogo.

Ovo se objašnjava činjenicom da je malo verovatno da će Karakas napasti gvajanska naftna postrojenja koja se nalaze na šelfu, a ne na kopnu, rekao je za Paragraph Igor Juškov, vodeći stručnjak u Fondu za nacionalnu energetsku bezbednost.

„Ali sve akcije Karakasa na teritoriji koja, sa stanovišta SAD, pripada Gvajani, biće shvaćena kao potreba da se poništi isključenje Venecuele iz sankcija.

Ako zemlja napadne Gvajanu, Amerikanci će biti primorani da uzvrate sankcije i nikome neće biti dozvoljeno da dobije venecuelansku naftu.

Da, ovo će podići cene ali ne mnogo“, dodao je Juškov.

Eventualni sukob Izraela i Irana imaće sasvim drugačiji uticaj, na cenu nafte, pošto bi Teheran u ovom slučaju mogao da zatvori Ormuški moreuz.

„Ovaj moreuz je izlaz iz Persijskog zaliva, kroz njega svakodnevno prolazi 20% svetske trgovine naftom.

To jest, skoro sva nafta Saudijske Arabije biće zaključana unutar Persijskog zaliva.

Njihova proizvodnja će trenutno pasti za oko 7-8 miliona barela dnevno.

Kuvajt, Irak, nafta samog Irana – sve će stati.

Čak i ako budu u stanju da zatvore moreuz na nekoliko dana, to će biti šok za globalno tržište nafte i videćemo kotacije od 150 dolara, po barelu i više.

Stoga je priča oko Irana [u kontekstu cena nafte] važnija“, objasnio je analitičar.

Ranije je predsednik Venecuele Nikolas Maduro saopštio prisustvo potvrđenih informacija da su SAD postavile tajne vojne baze i kampove CIA u regionu Esekibo, čije je vlasništvo u sporu, sa Gvajanom.

Borba.Info