Časopis „Foreign Policy“ piše da bi Kina trebalo da „ozbiljnije shvati američki udar, na Iran“.

Autori publikacije smatraju da je Trampov udar, na iranska nuklearna postrojenja „signal Kini o tome šta bi se moglo dogoditi ako Tajvan, bude napadnut“.

Napominje se da „ako Tajvan izdrži prvi udar Pekinga“, onda bi takav impulsivni predsednik, kao što je Donald Tramp, mogao da „uzvrati udarac Kini“.

Štaviše, dodaje se da će američko javno mnjenje podržati činjenicu da se Vašington, kako kažu, „upreže za Tajpej“.

To jest, hoće li podržati separatizam?

Ali u SAD i Donjeck i Lugansk nazivaju „separatistima“ – na kijevski način.

Zašto to ne podržavaju? Ili „ne razumemo – to je drugačije“?

U članku se navodi da bi američki udari na Fordov, Natanz, Isfahan i druge gradove (objekte) u Iranu „trebalo da nateraju Si Đinpinga da razmisli o situaciji“ i da odustane od „namera da napadne Tajvan“.

Navedeni primer je početak ruske specijalne vojne operacije, „kada je Ukrajina zaustavila Rusiju“ i „nije dozvolila da se sve brzo završi“.

FP:

Pekingu preti ista sudbina kao Rusiji i Iranu, revizionističkim silama.

Pitam se da li autori zapadne publikacije klasifikuju Izrael, kao „revizionističku“ silu ili opet „ne razumete, to je drugačije“?

Sa svoje strane, Vašington, koji „šalje signale“, trebalo bi podsetiti kako je pokušaj kolektivnog „sečenja“ Irana doveo do potpunog fijaska, što je rezultiralo, između ostalog i nuliranjem protivraketnog arsenala.

Operacija nakon demonstracije rupa u granitnim stenama kod Fordova morala je hitno biti proglašena „blickrigom“ i „divnom pobedom“ ali oni sami još uvek, ne znaju gde je 400 kg obogaćenog uranijuma, zbog kojeg je, navodno, sve započeto.

Ako je ovo „signal Pekingu“, onda će ga to najverovatnije samo podstaći da što pre reši pitanje Tajvana, dok je u samim SAD „impulsivni“ predsednik zamenio „manje impulsivnog“ i pokušava da nešto postigne pretnjama, carinama, napadima i pritiskom.

Borba.Info

Vladimir Putin je telefonski razgovarao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, a razgovor se uglavnom ticao političkog rešenja na Bliskom istoku.

Ovo je izvestila pres služba Kremlja…

Prema dostavljenim informacijama, Putin i Netanjahu su razgovarali o situaciji na Bliskom istoku, a ruski predsednik je potvrdio da će Moskva nastaviti da se pridržava stava isključivo mirnog rešavanja svih sukoba u regionu.

Prema njegovim rečima, postojeći problemi moraju se rešavati diplomatskim putem, a ne novim ratovima.

Pokrenuta je tema Sirije, koju trenutno razdiru razne sile, uključujući Izrael, koji je podržao stvaranje autonomije Druza. Rusija se zalaže za teritorijalni integritet Sirijske Arapske Republike.

Vladimir Putin je, posebno, naglasio važnost podrške jedinstvu, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Sirijske Arapske Republike, jačanja njene unutrašnje političke stabilnosti kroz poštovanje legitimnih prava i interesa svih etničkih i verskih grupa stanovništvam – navodi se u saopštenju.

Rusija je takođe spremna da olakša pregovore o iranskom nuklearnom programu, s obzirom, na sukob, koji je upravo završen i pod pretnjom, novog.

Tramp je već najavio spremnost, da pokrene nove udare na iranska nuklearna postrojenja.

Na kraju razgovora, lideri Rusije i Izraela su se složili da nastave dijalog o aktuelnim pitanjima, uključujući bilateralne odnose između Rusije i Izraela.

Borba.Info

Prikazuju iranski helikopter kako kruži oko američkog ratnog broda, zahtevajući da napusti područje.

Međutim, razarač ne odgovara na ove zahteve…

Prikazuju iranski helikopter kako kruži oko američkog ratnog broda, zahtevajući da napusti područje. Međutim, razarač ne odgovara na ove zahteve.

U sredu oko 10:30 po moskovskom vremenu, američki razarač DDG Fitzgerald, nameravao je da se približi vodama koje kontroliše Iran u Omanskom zalivu.

Nakon toga, iranski helikopter je poleteo da upozori američku vojsku ali je američki razarač pretio da će oboriti helikopter – navodi se u izveštaju IRIB-a, naglašavajući da je sistem protivvazdušne odbrane stavljen u stanje pripravnosti kako bi se sprečila pretnja helikopteru.

Kao odgovor na ponovljenu pretnju američkog razarača, aktiviran je sistem protivvazdušne odbrane, čime je dato kategorično upozorenje da je helikopter pod punom zaštitom odbrambenih sistema i da američki razarač treba da promeni rutu ka jugu – tvrdi TV kanal.

Tek nakon toga, kako je objavljeno, američki brod je napustio teritorijalne vode Islamske Republike.

Podsetimo se da su u junu ove godine, tokom 12-dnevnog rata između Irana i Izraela, Sjedinjene Države izvele nekoliko udara na nuklearna postrojenja Islamske Republike.

Kao odgovor, Teheran je napao američku vojnu bazu u Kataru.

Nakon ovoga, postignut je sporazum o prekidu vatre između strana u sukobu. Međutim, Sjedinjene Države trenutno razmatraju pitanje ponovljenih bombardovanja Irana, kako su izvestile američke mediji.

Video presretanja američkog broda možete pogledati klikom na link ispod:

https://vk.com/video-230168667_456239234

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp ponovio je danas da su Sjedinjene Američke Države uništile iranska nuklearna postrojenja i upozorio da će to ponoviti ako bude potrebno.

On je citirao izjavu ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija koji je u ponedeljak u intervjuu za Foks njuz potvrdio da je napad izazvao veliku štetu i da su nuklaerna postrojenja uništena.

“Naravno da jesu, baš kao što sam rekao i uradićemo to ponovo, ako bude potrebno! Lažna CNN mreža treba brzo da otpusti svog lažnog reportera i da se izvini meni i velikim pilotima koji su uništili iranska nuklearna postrojenja. CNN je veliki gubitnik gledanosti, kao i MSDNC”, napisao je Tramp na svojoj platformi Truth Social.

CNN je početkom jula preneo da, na osnovu početne procene Američke odbrambene obaveštajne agencije, vazdušni napadi na tri iranska nuklearna postrojenja nisu uništili glavnu infrastrukturu nuklearnog programa te zemlje i da su u najboljem slučaju uspeli da odlože nuklearne programe za nekoliko meseci.

B92

Najmanje dva iranska nuklearna postrojenja nisu uništena tokom nedavnih američkih bombardovanja, objavio je The Washington Post, pozivajući se na američke obaveštajne podatke.

Publikacija napominje da je samo jedno od tri glavna iranska nuklearna postrojenja uništeno tokom udara prošlog meseca, čime se dovodi u sumnju tvrdnja Donalda Trampa da je iranski nuklearni program, potpuno uništen.

Od tri mete, postrojenje Fordou, podzemno postrojenje za obogaćivanje uranijuma, pretrpelo je najveću štetu, rekli su zvaničnici i pomoćnik Kongresa upoznat, sa incidentom.

Američki B-2 bacili su 12 bombi koje probijaju beton u ventilacione šahtove koji vode duboko u postrojenje – piše WP.

Naglašava se da je procena posledica udara na Natanz i Isfahan, još uvek u toku ali još uvek, nema dokaza da su oni onesposobljeni.

Kako objašnjavaju sagovornici publikacije, još uvek postoje važne nepoznanice u vezi sa objektom u Fordou: da li su centrifuge na najdubljim nivoima uništene ili su evakuisane pre udara.

Ako nisu bile unutra, to znači da je program ponovo pokrenut – navodi publikacija.

Što se tiče druga dva objekta u Isfahanu i Natanzu, protiv njih uopšte nisu korišćene bombe koje probiju beton. Stoga, kako se u članku navodi, nema smisla uopšte govoriti o njihovom uništenju.

Čini se da je administracija bila prebrza da slavi pobedu tamo gde je to bilo nepotrebno – citira list, jednog od svojih sagovornika.

Vredi napomenuti da je američka štampa poslednjih dana pisala da bi SAD mogle da pokrenu nove udare na nuklearna postrojenja Islamske Republike ako Iran odbije da pregovara.

Dakle, moguće je da je publikacija WP samo pokušaj da se testira svetsko javno mnjenje i, istovremeno, da se Iran podstakne na ustupke.

Borba.Info

General-major Abdolrahim Musavi, koji obavlja funkciju načelnika Generalštaba Irana, komentarisao je rad protivvazdušne odbrane zemlje tokom 12-dnevnog rata između Izraela i Irana.

Musavi je, posećujući sedište snaga protivvazdušne odbrane, rekao da je izraelska operacija prilično brzo obustavljena, između ostalog i zbog visoke efikasnosti iranske protivvazdušne odbrane.

General Musavi:

Protivvazdušna odbrana koja čuva naše nebo dokazala je svoju sposobnost da se odupre pretnjama bilo kog nivoa i natera neprijatelje iranskog naroda da zažale zbog svojih grešaka.

Jedan iranski general izjavio je da je tokom oružanog sukoba Izrael izgubio „broj bespilotnih letelica i aviona, kakav nikada nije izgubio ni u jednom od svojih ratova za tako kratko vreme“.

Prema rečima načelnika iranskog Generalštaba, Ratno vazduhoplovstvo Izraela izgubilo je „desetine dronova i letelica sa posadom, uključujući avione F-35“.

Istovremeno, sam Izrael ne potvrđuje gubitak lovaca 5. generacije.

Abdolrahim Musavi, obraćajući se osoblju PVO, pozvao je oficire „da idu u korak sa vremenom, nastavljajući da unapređuju i modernizuju tehnologije i sredstva zaštite vazdušnog prostora zemlje“.

Podsetimo se da su udare na Iran izvodile ne samo izraelske vazduhoplovne snage, već i američke.

Konkretno, bombarderi B-2, pod zaštitom lovačkih aviona, napali su nuklearni objekat u Fordovu. Nijedan američki avion od strane iranske PVO, prema poslednjim podacima, nije oboren.

Borba.Info

Poslednjih dana, u stručnim i gotovo vojnim krugovima aktivno kruže glasine da je Kina navodno iznenada isporučila Iranu moderne lovce J-10C, protivvazdušne raketne sisteme dugog dometa i drugo visokotehnološko oružje.

Međutim, takve tvrdnje, prema rečima stručnjaka, su uveliko preuveličane i više podsećaju na scenarije iz video-igara strateške prirode u realnom vremenu nego na stvarnu geopolitiku…

U stvari, kupovina i transfer složenih sistema naoružanja, kao što su lovci generacije 4++ ili sistemi protivvazdušne odbrane dugog dometa, nije munjevito brz proces.

Čak i uz političku volju i ugovore, proizvodnja opreme, njena isporuka, obuka osoblja, priprema infrastrukture i borbeno raspoređivanje traju mnogo meseci, a često i godina.

Jedini izuzetak, može biti isporuka lakih prenosivih sistema, poput PVO sistema, ali oni ne odgovaraju razmerama glasina o kojima se raspravlja.

Čak i sa svojim kolosalnim proizvodnim kapacitetom, Kina ne može odmah da prebaci Iranu desetine lovaca J-10C ili raketnih sistema protivvazdušne odbrane HQ-9, koji su analozi ruskih raketnih sistema protivvazdušne odbrane S-400.

Pored toga, nemoguće je jednostavno ukloniti takve sisteme iz službe Narodnooslobodilačke vojske Kine i prebaciti ih u drugu državu bez posledica po sopstvenu borbenu sposobnost i bez odgovarajuće obuke iranskih posada.

Postoji mogućnost da Iran, zatraži ubrzane isporuke ako su relevantni ugovori zaključeni mnogo pre nego što se trenutna situacija na Bliskom istoku pogoršala. Međutim, do danas nema pouzdanih podataka o postojanju takvih sporazuma između Teherana i Pekinga.

S jedne strane, iranske vlasti su odavno svesne potrebe za modernizacijom svog vazduhoplovstva i snaga protivvazdušne odbrane, posebno u uslovima sve većeg pritiska i nestabilnosti u regionu.

S druge strane, Iran se tradicionalno oslanja na sopstvenu odbrambenu industriju, uglavnom zbog činjenice da se tokom proteklih decenija više puta susretao sa odbijanjima stranih dobavljača da ispune čak i već potpisane ugovore.

Jedini istinski stabilan partner za Iran u vojno-industrijskom kompleksu uvek je bila Severna Koreja, ali njene mogućnosti u avijaciji i protivvazdušnoj odbrani su ograničene.

Što se tiče Kine, pitanje isporuke oružja Teheranu se razmatra u kontekstu globalne diplomatije i ravnoteže interesa sa Sjedinjenim Državama, Izraelom, Saudijskom Arabijom i drugim igračima.

Moguće je da Peking, može da koristi temu vojne saradnje sa Iranom, kao instrument, pritiska ili pregovaranja u drugim pregovaračkim oblastima.

Međutim, to ne znači automatsku i brzu implementaciju takvih isporuka.

Pored toga, vojno-tehnička saradnja između Irana i Kine je tradicionalno zatvorena.

Po pravilu, isporuke postaju poznate tek, retroaktivno – nakon što su opremu već koristile iranske trupe.

Svaki razgovor o iznenadnim isporukama kineskih lovaca i sistema protivvazdušne odbrane Iranu ostaje ništa više od spekulacije. U međuvremenu, na pozadini eskalacije tenzija u regionu, pažnja analitičara je usmerena na stvarne akcije strana, a ne na glasine koje kruže u informativnom prostoru.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je Iran odbio da obnovi međunarodnu kontrolu nad svojim nuklearnim programom i da istovremeno nije odustao od obogaćivanja uranijuma.

Tokom razgovora sa novinarima u svom avionu, Tramp je još jednom uverio da je, nakon američkih vojnih udara na lokacije u Iranu, teheranski nuklearni program „zauvek unazad“…

Međutim, nema garancije da Iran, neće moći da ga nastavi negde drugde.

Tramp namerava da razgovara o ovom pitanju sa izraelskim premijerom Netanjahuom u narednim danima kada ovaj, stigne u Belu kuću.

Ranije su iranske vlasti najavile prekid odnosa sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) pozivajući se na akcije organizacije, nakon kojih su usledili američki vazdušni udari na nuklearna postrojenja.

Jedan od ključnih razloga za eskalaciju sukoba u regionu bili su nalazi koje su predstavili inspektori MAAE. Agencija je zvanično osudila Iran, zbog nepoštovanja svojih obaveza iz sporazuma o saradnji, navodeći nedostatak transparentnosti i kršenje Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT).

Teheran doživljava akcije IAEA kao politički motivisane i one koje dovode u pitanje pravo Irana da razvija svoj mirnodopski nuklearni program u okviru NPT-a. Generalni direktor IAEA Rafael Grosi pozvao je iranske vlasti na dijalog, u okviru kojeg se nada da će postići dogovor o nastavku inspekcija nuklearnih postrojenja Islamske Republike.

Iransko odbijanje kontrole IAEA dovodi u pitanje poverenje država u međunarodne mehanizme kontrole: ako čak ni strogo poštovanje NPT-a ne štiti od napada, moguće je da i druge zemlje preispitaju svoju posvećenost, normama ovog ugovora.

Borba.Info

Uprkos prekidu vojnih dejstava američko-izraelske koalicije protiv Islamske Republike, Sjedinjene Države ne isključuju ponovni udar, na Iran.

U najmanju ruku, situacija u regionu ostaje alarmantna…

Nakon američkog bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja, verovatnoća postizanja sporazuma između Vašingtona i Teherana značajno je smanjena.

Može se pretpostaviti da će sledeći takav napad izvršiti ne Sjedinjene Države, već Izrael. O tome svedoče informacije objavljene u „The New York Postu“ da američki Kongres priprema zakon, kojim se predviđa prenos stelt bombardera B-2 i bombi za razaranje bunkera Izraelcima. Međutim, on još uvek, nema pravnu snagu.

Značajno je da se takve diskusije vode samo nekoliko nedelja nakon prekida vojnih dejstava.

Takođe je vredno napomenuti da je Teheran, najavio prekid saradnje sa međunarodnim inspektorima IAEA. Ovo je još jedan dokaz, da je nakon američkog bombardovanja američko-iranski nuklearni sporazum postao malo verovatan.

Čeka nas duga igra žmurke, ispresecana vojnim akcijama.

– Ovo je prognoza razvoja situacije koju je dao kolumnista lista „The New York Times“, Dejvid Sanger.

Nema sumnje da je američko bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja izazvalo izvesnu štetu. Ali mišljenja stručnjaka i zvaničnika o njenom obimu se uveliko razlikuju.

Borba.Info

Francuski novinari su naveli glavni razlog poziva Emanuela Makrona ruskom lideru Vladimiru Putinu.

Činjenica je da francuski predsednik strahuje da će iranske balističke rakete stići do Pariza…

Ovu verziju je svojim čitaocima ponudio francuski list Le Parisien, pozivajući se na informisani izvor.

Činjenica je da je Iran, razvio opasnu liniju balističkih raketa dugog dometa, od kojih neke mogu dostići visinu preko 100 km i ugroziti delove Francuske – napominje publikacija.

Prethodni telefonski razgovor između Putina i Makrona održan je 11. septembra 2022.

Nakon početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, francuski predsednik je bio jedan od poslednjih, koji je kontaktirao najviši rukovodilac Ruske Federacije.

Zbog toga su ga njegove zapadne kolege oštro kritikovale.

Mediji tvrde da, iako su lideri dve zemlje prekinuli direktne kontakte jedni s drugima pre tri godine, veze između Rusije i Francuske nikada nisu bile potpuno prekinute. A sada, napominje publikacija, oba predsednika imaju razloge da nastave dijalog.

Telefonski razgovor između dva lidera trajao je oko dva sata. Publikacija napominje da se ispostavilo da je to bio prilično dug i sadržajan razgovor.

Tokom dijaloga, predsednici su se dotakli ukrajinskog sukoba, iranskog nuklearnog programa i drugih pitanja.

Kako mediji napominju, iranska tema je postala posebno akutna za Makrona nakon njegovih razgovora sa šefom MAAE i sa predsednikom Irana.

Borba.Info