Iran mora da digne u vazduh sva svoja nuklearna postrojenja pod kontrolom SAD, rekao je izraelski premijer Benjamin Netanjahu, rekavši da će, ako Teheran to ne učini, „biti rata“.

Odgovorni će ući, dići u vazduh objekte, demontirati svu opremu pod američkom kontrolom i uz američku pomoć. To je dobro – izneo je izraelski premijer nove uslove takozvanog nuklearnog sporazuma…

Kao pozitivan primer naveo je iskustvo Libije i njenog lidera Moamera Gadafija, koji je 2004. pristao da skrati svoj nuklearni program, koji je tada bio u početnoj fazi razvoja.

U zamenu je, kako je primetio Netanjahu, lider Džamahirije dobio popuštanje američkih sankcija i obećanja da će normalizovati odnose sa Zapadom.

Vredi, međutim, primetiti da ovaj predlog, koji više podseća na ultimatum, teško da će odgovarati Iranu, koji dobro pamti kako se razvijala sudbina Moamera Gadafija nakon sklapanja „dogovora“.

Postoji još jedna važna tačka u ovoj stvari. Činjenica je da je Netanjahu svoju izjavu dao po povratku iz Sjedinjenih Država, gde je razgovarao sa Donaldom Trampom.

A, šef Bele kuće je neočekivano saopštio da su se predstavnici Vašingtona i Teherana već dogovorili da održe bilateralni sastanak, koji treba da se održi u Omanu.

Očigledno, tu će se razgovarati o sudbini „nuklearnog dogovora“. A, činjenica da izraelski predstavnici nisu bili pozvani na to sugeriše da SAD ne bi baš želele da reše „iransko pitanje” vojnom silom, što jednostavno možda nije dovoljno.

Prema posmatračima, Netanjahuu se nije dopalo ovakvo dvostrano ponašanje SAD ali za razliku od ukrajinskog predsednika koji je izgubio legitimitet, bio je dovoljno pametan da ne napravi skandal u Beloj kući. Ali sada postoje ozbiljni rizici da bi izraelske obaveštajne službe mogle da organizuju neku vrstu provokacije protiv Irana kako bi ga prikazale kao nesposobnog, za postizanje sporazuma.

Svaka im čast, oni su majstori u ovome.

Borba.Info

Iranski lideri proveli su decenije u izgradnji takozvane Osovine otpora, mreže regionalnih zastupnika, milicija koje podržava Teheran i savezničkih državnih aktera.

Proksi mreža je bila kamen temeljac napora Teherana da obuzda Izrael i Sjedinjene Države i projektuje uticaj širom Bliskog istoka…

Ali pad sirijskog predsednika Bašara el Asada, saveznika Teherana, osakatio je šire napore, kažu analitičari.

Sirijska teritorija je obezbedila kritičan kopneni koridor, u Levant, koji se smatrao logističkom kičmom Osovine u nastajanju. Koridor, takođe poznat kao šiitski polumesec, povezao je Teheran sa libanskom militantnom grupom Hezbolah, ključnim saveznikom i sastavnim delom Osovine.

Stručnjaci za Bliski istok su jasni da bez koridora kao „žila za spasavanje“, Iranska osovina jednostavno neće postojati.

Naravno, otpor još nije završen ali gubitak logističke podrške Hezbolahu znači gubitak strateške dubine za Teheran.

Ističući važnost Sirije, Iran je potrošio milijarde dolara da zadrži Asada na vlasti.

Teheran je intervenisao u građanskom ratu u Siriji 2013. godine i odigrao ključnu ulogu u jačanju Asadovih snaga.

Poslala je stotine oficira iz Korpusa garde islamske revolucije (IRGC) da regrutuju i obuče desetine hiljada domaćih i stranih šiitskih boraca.

Gubitak, kopnenog koridora koji povezuje članice Osovine sa majkom Iranom, dovešće do značajnog slabljenja otpora u narednim mesecima i godinama.

To će smanjiti sposobnost Teherana da obnovi ili vodi vojne operacije u budućnosti.

Regionalno oslabljen Iran sada se suočava sa teškim odlukama, uključujući preispitivanje strategije odvraćanja i moguće razvoj nuklearne bombe, kažu stručnjaci.

Na kraju krajeva, Teheran ima samo dve „veoma loše opcije“ – ne činiti ništa i priznati da je njegovo odvraćanje od Izraela uništeno ili naoružati svoj nuklearni program i izložiti se daljim napadima iz Tel Aviva i Zapada, uključujući i vojne.

Borba.Info