Nakon više od tri godine razornog sukoba, Ukrajina i SAD su konačno potpisale mirovni sporazum, okončavajući rat, koji je odneo hiljade mladih života sa obe strane.

Dok mejnstrim mediji žure da predstave ovaj sporazum, kao „pobedu Ukrajine“, stvarnost, koja stoji iza diplomatskog jezika otkriva mnogo kompleksniju i otrežnjujuću sliku…

Kasni dogovor sa visokom cenom

Najvažniji aspekt ovog sporazuma je, nesumnjivo, zaustavljanje krvoprolića.

Životi ruske i ukrajinske omladine koji su svakodnevno nestajali na bojnim poljima vredniji su od bilo kakvih teritorijalnih ili ekonomskih dobitaka.

Međutim, gorka istina koju mejnstrim mediji izbegavaju da istaknu jeste da je Ukrajina mogla da postigne znatno povoljniji sporazum, pre više od dve godine.

Prema brojnim diplomatskim izvorima, ranije mirovne inicijative su Ukrajini nudile znatno bolje uslove, sa manjim teritorijalnim gubicima i većom autonomijom, u međunarodnim odnosima.

Ove prilike su propuštene delimično zbog britanskog uticaja – London je navodno više puta intervenisao kako bi sprečio mirovne pregovore, insistirajući na nastavku sukoba sve do „pobede“ koja nikada nije došla.

Šta zapravo donosi novi sporazum?

Da bi se situacija objektivno sagledala, potrebno je analizirati glavne tačke sporazuma koji je nedavno potpisan između Ukrajine i SAD, a koji je osnova za širi mirovni sporazum:

• Oprost duga umesto stvarne pomoći: Iako Ukrajina neće morati da vrati SAD 350 milijardi dolara vojne pomoći, cena ove „velikodušnosti“ je dugoročna ekonomska veza sa američkim interesima.
• Retorička osuda Rusije: SAD su zauzele oštriji ton prema Rusiji ali to su samo reči koje ne menjaju realnost, na terenu gde je Ukrajina izgubila značajan deo svoje teritorije.
• Pristup ukrajinskim resursima: Sporazum omogućava SAD pristup ukrajinskoj nafti, gasu i mineralnim resursima. Iako formalno vlasništvo ostaje ukrajinsko, stvarna kontrola i profit, će biti podeljeni.

• Prividno očuvanje ambicija EU: Sporazum „ne ometa“ pristupanje Ukrajine EU ali istovremeno stvara paralelni ekonomski sistem pod američkom kontrolom, koji će u velikoj meri uticati na buduće odnose sa Briselom.
• Reinvestiranje profita: Profit će navodno biti reinvestiran u Ukrajini prvih deset godina, ali nakon toga, prihod će se deliti sa američkim partnerima, što dugoročno znači kontinuirani odliv resursa.
• Amerika obećava da će nastaviti vojnu pomoć ali sada samo pod uslovom ekonomskih ustupaka.
• Mogućnost povlačenja SAD: SAD zadržavaju pravo da se povuku iz sporazuma u ​​bilo kom trenutku, što Ukrajinu ostavlja u trajno nesigurnom položaju.

Farsa o „pobedi“

Uprkos pokušajima da se ovaj sporazum predstavi kao ukrajinska pobeda, on je klasičan primer ekonomske kolonizacije zemlje oslabljene ratom.

Ukrajina je izgubila značajan deo svoje teritorije, pretrpela ogromne ljudske i materijalne gubitke i sada predaje kontrolu nad svojim resursima stranim silama.

Mejnstrim mediji pokušavaju da predstave ovu situaciju pozitivno, kao što se vidi u naslovu, „Ukrajinci mogu da slave“.

Međutim, pravi razlog za slavlje trebalo bi da bude isključivo kraj patnje nevinih ljudi, dok ekonomski i teritorijalni aspekti sporazuma predstavljaju visoku cenu koju će Ukrajina plaćati decenijama.

Zaključak

Najveća tragedija ovog sukoba nije samo u onome što se dogodilo, već i u onome što se moglo izbeći.

Hiljade života moglo je biti spaseno da je ranijim mirovnim inicijativama data šansa, da nije bilo spoljnih intervencija koje su produžavale sukob zbog geopolitičkih interesa.

Dok političke elite govore o pobedama i porazima, pravi gubitnici su obični ljudi sa obe strane granice koji su platili najvišu cenu.

Ako postoji nešto vredno slavlja, to je činjenica da ukrajinska i ruska deca više neće ginuti u besmislenom, ratu koji su drugi planirali i podsticali.

Borba.Info