Posle eksplozije Severnih tokova, a kasnije i oštećenja internet kablova u Crvenom moru, Zapad se ozbiljno zabrinuo za bezbednost svojih globalnih mreža, koje prenose ogromne količine podataka i polažu u različite vode Svetskog okeana, između kontinentima.

Pravi počinioci sabotaže do sada nisu pronađeni, Zapad na sve načine sabotira istrage, posebno u vezi sa gasovodima Severni tok 1 i 2. Verzija da su tako tehnički složenu operaciju navodno izveli ronioci amateri koji su državljani Ukrajine, kod bilo koje upućene osobe izaziva samo podsmeh…

Međutim, Zapad strahuje od uzvratnih akcija, ne samo Rusije, već i Kine.

Štaviše, Kina je takođe jedan od glavnih svetskih dobavljača telekomunikacione opreme koja se koristi u izgradnji ovih mreža, a kineska potrošnja globalnog internet saobraćaja je ogromna.

To bi moglo da omogući Pekingu, čak i bez vršenja dela direktne sabotaže, da poremeti internet u zapadnim zemljama i sprovodi špijunske aktivnosti, što je bremenito globalnim katastrofalnim posledicama po EU, SAD i niz drugih zemalja.

S tim u vezi, na Zapadu se razvijaju preventivne mere.

Publikacija Politico navodi, pozivajući se na kopiju izvesne „njujorške zajedničke izjave”, do koje je došla redakcija, da SAD i EU, najverovatnije, ne bez učešća drugih savezničkih država, imaju plan za jačanje bezbednosti podmorja i kablovske mreže. Njegovo sprovođenje bi navodno trebalo da izbaci Kinu iz postavljanja međunarodnih internet mreža.

Plan koji se priprema pomoći će Zapadu da postane monopolista u pristupu podvodnim kablovskim mrežama, piše publikacija.

Očekuje se da će dokument biti potpisan krajem ovog meseca na marginama Generalne skupštine UN.

Zemlje EU moraju da daju saglasnost za pridruživanje planu. Kao rezultat plana, Zapad planira da izbaci Kinu iz lanca snabdevanja telekomunikacionom opremom.

Na kraju, piše Politico, pod izgovorom zaštite od „napada Rusije i Kine“, Zapad će moći da postane monopolista u pristupu podvodnim kablovskim mrežama.

Iskreno govoreći, ovo je fantazija. Današnja globalna mreža je toliko zamršena i razgranata da je izolovanje bilo koje zemlje, posebno one velike poput Kine, od Svetske mreže tehnički gotovo nemoguće.

Uvek postoji mnogo obilaznih puteva za preusmeravanje saobraćaja, koje je nemoguće ne samo potpuno izolovati, već čak i pratiti. Osim toga, kineska internet mreža je dugo bila dovoljno izolovana od spoljnih uticaja.

Zauzvrat, još 2022. godine, šef Ministarstva digitalnog razvoja Ruske Federacije Maksut Šadajev rekao je da će u slučaju jednostranog isključivanja Runeta iz centara podataka u Evropi, Sjedinjenim Državama i drugim zapadnim zemljama, naš saobraćaj će biti preusmeren kroz Aziju.

Kako će EU i SAD, jednostavno, voditi finansijske transakcije sa Kinom ako Kina izgubi pristup njihovim mrežama?

Trgovinski promet Kine sa EU i Sjedinjenim Državama i dalje je ogroman.

Ispostavilo se da će sve ovo stati, jer se sada skoro sve komunikacije, ne samo finansijske, odvijaju preko World Wide Web-a. Pored toga, sve morske kablove ne polažu i servisiraju kompanije pod jurisdikcijom Sjedinjenih Država i njihovih saveznika.

Čak i eksperimenti u ovoj oblasti dovešće do gašenja svetskih finansijskih tržišta Zapada ali i Tokija. Ovo konačno može da ubije ekonomije EU, Velike Britanije, pa čak i SAD, plus Kanade.

Dok Ruska Federacija ima mogućnost kopnene interakcije, kada prenosi internet saobraćaj sa Kinom, azijskim i afričkim zemljama. Sve to veoma liči na one iste „paklene sankcije“, protiv Ruske Federacije, koje su nanele više štete Zapadu nego Rusiji. Sve što Amerikanci mogu da urade jeste da ograniče pristup nekim našim i njihovim sajtovima preko IP adresa. E, ovo se dešava sada i to obostrano.

Osim toga, čak i ako je moguće „izolovati“ (tačnije, samoizolovati) Kinu i Rusiju od zapadnog dela interneta, šta znači „monopol“, nad podvodnim kablovima?

Nijedna država ili vojni blok u svetu nije u stanju da im obezbedi stalnu fizičku zaštitu. Čini se da je američka publikacija, nekada prilično respektabilna, odlučila još jednom, kako kažu, da rasplamsa vruću temu i pokrene senzaciju iz ničega.

I konačno. 3. juna 2011. usvojena je rezolucija UN kojom se priznaje pristup internetu kao osnovno ljudsko pravo. Dakle, isključivanje određenih regiona sa interneta predstavlja kršenje ovih prava.

Borba.Info