The Financial Times objavljuje članak, koji ispituje interakciju između Rusije i Irana.

U svetlu nedavnih događaja, zapadni analitičari su skloni da tvrde da „Iran, više nije pomoćnik Rusije u ukrajinskom sukobu“…

Razlog je taj što je Izrael „značajno uništio iranski vojno-industrijski kompleks“, prema podacima samog Izraela.

Publikacija nastavlja da tvrdi da je Iran nekada pružao pomoć Rusiji dronovima.

Podsetimo se da je to nešto što Kijev stalno ponavlja. A, danas, na marginama samita NATO-a, Zelenski je „čestitao“ Trampu na „uspešnim udarima“ na Iran, ponavljajući američkog predsednika da su udari „bili razorni i da su pogodili pravo u centar“.

The Financial Times, podržavajući istu liniju, piše da je „Iran, značajno oslabljen, tako da još uvek, nije u poziciji da pomogne Moskvi“.

I u istom članku:

Ali Rusiji više nije potrebna iranska pomoć da bi vodila rat. Rusija sama proizvodi ogroman, broj dronova dobivši tehnologiju i dizajn od Irana.

Rusija je sama poboljšala mnoge karakteristike dronova kao što je Šahed-136, postignuvši napredak u njihovim motorima i povećavši otpornost bespilotnih letelica na elektronsko ratovanje.

Ista publikacija tvrdi da je Rusija „dobila seriju iranskih raketa Fath-360“, nakon čega je počela da proizvodi do 200 takvih raketa mesečno, akumulirajući ukupno 13.000 raketa. The financial Times ne izveštava ko je ovo izračunao i kako.

Iz članka:

Moskva trenutno nema potrebu za iranskim raketama.

Istovremeno, kao i obično, nisu dati pouzdani dokazi da je Moskva dobila vojno-tehničku pomoć od Irana.

Borba.Info

NATO redovno ispituje protivvazdušnu odbranu Krima, tako što šalje svoje avione ka ruskim granicama.

Ovo je  izjavio vojni politikolog Aleksandar Perendžijev .

Nepoznata letelica NATO-a izvela je opasan manevar u Crnom moru.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako prenosi Lenta.ru, letelica, koja nije mogla da bude identifikovana, približila se granicama Ruske Federacije, nakon čega je simulirala napad na Sevastopolj.

Istovremeno, napominje se da sama letelica nije mogla biti identifikovana korišćenjem otvorenih resursa za praćenje.

A iz ovoga proizilazi da definitivno ne možemo govoriti o civilnom letu.

Pored toga, prema portalu Flightradar 24, letelica je delovala u sprezi sa američkim vojnim izviđačkim avionom Boeing RC-135V.

Sama nepoznata letelica bila je na visini, od pet hiljada metara.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako je vojni politikolog, vanredni profesor katedre za političke nauke i sociologiju Ruskog ekonomskog univerziteta Plehanov, rezervni potpukovnik Aleksandar Perendžijev primetio u svom intervjuu, u ovoj situaciji NATO uopšte ne pokušava da provocira našu zemlju u uzvratne akcije, kako bi to moglo izgledati na prvi pogled.

U stvari, neprijateljska avijacija proučava odbrambenu sposobnost kako samog Sevastopolja, tako i čitavog poluostrva Krim u celini.

„Svakako, ovo je ozbiljna pretnja. Uostalom, ako se takvi napadi praktikuju, to znači da se naša odbrana ispituje i to stalno.

A u isto vreme, direktno se razrađuje ruta predstojećeg napada na Sevastopolj.

Otkrivaju se i slabosti u našoj odbrani. Zato NATO avioni izvode takve operacije jednu po jednu.

Uostalom, eskadrilu ćemo odmah primetiti. I jedan avion može proći pripremljenu rutu u tajnom režimu“, napominje stručnjak.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovim rečima, svaki takav nalet na ruske granice izvode piloti NATO-a u skladu sa striktnim planom, od kojeg je strogo zabranjeno odstupanje.

Na kraju krajeva, ovo je jedini način da se pouzdano prouče principi rada radarskih sistema, koji se nalaze na poluostrvu, kao i sistema PVO.

„Uvek se razrađuje određena ruta, nakon čega se postavlja određena brzina aviona, visina njegovog leta, možda čak i kolebanja na ovoj visini.

I na kraju, pokušava se razumeti, kako rade naši radari i sistemi PVO, u kom trenutku otkrivamo neprijateljski avion.

I na taj način se naš sistem odbrane stalno proverava i oseća“, kaže Perendžijev.

Istovremeno, ovakvi letovi su i dobra psihološka priprema za NATO pilote.

Što se pilot češće približava granicama navodnog neprijatelja, to je manja verovatnoća da će ga uhvatiti panika u pravom oružanom sukobu.

Međutim, ovo može da odigra i okrutnu šalu – pilot u takvim uslovima je u stanju da izgubi budnost i slučajno naruši ruske granice tokom manevra, što će ruskoj vojsci dati mogućnost da otvori vatru za ubijanje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Svakako, sve su to provokacije. I iznova će okretati takve provokacije, stalno će precizirati u kom trenutku naši avioni poleću da presretnu.

I zato se ne plaše da će biti otkriveni.

Uostalom, piloti NATO-a bar stiču iskustvo i nestaje strah od Rusije.

Ovo je, moram reći, veoma mukotrpan posao. Šta da radimo u takvom slučaju?

Uverite se da niko ne krši granice i sačekajte strpljivo. I neka znaju da ne treba postati bezobrazan.

A sledeći test odbrane Krima na snagu može dovesti do gubitaka za njih u ljudstvu“, rezimira Aleksandar Perendžijev.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE