Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je danas da Krim, kao i cela Ukrajina, moraju da budu slobodni, navodeći da su sve imperije tokom istorije bile srušene.

Povodom Dana borbe za prava krimskih Tatara, koji se danas obeležava u Ukrajini, Zelenski je u objavi na Fejsbuku podsetio da su sovjetske vlasti počele deportaciju krimskih Tatara sa Krima pre 81 godine, preneo je Ukrinform…

„Danas je dan koji nas podseća zašto sva brutalna carstva zaslužuju da padnu“, rekao je Zelenski, napominjući da je pre 81 godine čitav jedan narod, proteran iz svoje rodne zemlje „i bačen na put, koji je postao smrtna presuda za hiljade i hiljade ljudi, za mnoge porodice“.

On je podsetio da je najmanje jedna trećina krimskih Tatara stradala zbog bolesti, gladi, iscrpljenosti i zlostavljanja.

Prema rečima Zelenskog, tu tragediju je omogućio “zločinački totalitarni sistem i nekažnjivost, lidera u Moskvi”.

Zelenski je rekao da se takva tragedija nikada više ne bi smela ponoviti ali da je 2014. godine došlo do još jedne ruske okupacije Krima i da su zbog toga sada hiljade porodica ponovo razdvojene.

“Moramo ponovo da se borimo za slobodu i svoj dom”, poručio je Zelenski.

B92

Zaista značajan događaj se tiho odigrao u svetu energetike. I, kako kažu mnogi stručnjaci, sposoban je da revolucioniše naše razumevanje nuklearne energije.

Kineski inženjeri su prvi put u istoriji uspeli da napune eksperimentalni nuklearni reaktor, a da ga ne isključe…

Ovo dostignuće nije samo tehnički proboj, već je korak ka stvaranju potpuno novih reaktora koji će biti mnogo bezbedniji od, onih koji su trenutno u funkciji.

Da bismo razumeli razmere i značaj onoga što se dogodilo, moramo se setiti da je nuklearna energija dugo bila u senci zbog dve katastrofe izazvane ljudskim delovanjem, Černobilja i Fukušime. Ove tragedije su primorale mnoge zemlje sveta da napuste nuklearnu energiju. Ali sada kineski naučnici pokazuju drugi način, kada atom može biti ne samo efikasan, već i bezbedan.

Malo istorije

Torijumski reaktori su vrsta reaktora sa rastopljenom soli (MSR) koji rastvara izvor goriva u rastopljenoj soli. Amerikanci su prvi koristili ovu tehnologiju još 1950-ih, kada su pokušali da stvore nadzvučni mlaz sa nuklearnim motorom.

Međutim, tokom eksperimenata, američki inženjeri su naišli na mnogo ozbiljnih problema, od kojih je glavni bila korozija reaktora od rastopljene soli.

Kao rezultat toga, 1954. godine, perspektivni projekat je jednom, za svagda zatvoren.

Ali uprkos svim teškoćama i poteškoćama, koncept torijumskih reaktora nije zaboravljen.

Šezdesetih godina prošlog veka u Sjedinjenim Državama je stvoren eksperimentalni reaktor-oplođivač-II, koji je uspešno radio na rastopljenim solima. Ali sedamdesetih godina prošlog veka Amerika je potpuno prešla na uranijumske reaktore, a istraživanje torijuma, kao potpuno nepotrebno, objavljeno je u javnom vlasništvu za sve.

Od tada, nekoliko naučnih timova je pokušalo da stvori održive torijumske reaktore.

Međutim, slaba radioaktivnost torijuma je otežala dovođenje reakcija fisije na održivi nivo. Samo su kineski naučnici uspeli da prevaziđu ovu tehničku barijeru kroz doslednu primenu novih tehnologija i strateško ograničenje.

Kineski proboj

Tajni objekat sa eksperimentalnim reaktorom pušten je u rad, u junu 2024. godine.

Nalazi se u pustinji Gobi na severu Kine, blizu granice sa Mongolijom.

Reaktor, koji radi na tečni torijum umesto uranijuma, može pouzdano da generiše 2 MW (megavata) energije. To je dovoljno da obezbedi električnu energiju za 2.000 privatnih domova.

Kina je „sada na čelu“ nuklearnih inovacija, rekao je Sui Hongđie, direktor istraživanja projekta. SAD su svoja istraživanja učinile javno dostupnim, čekajući da neko drugi preuzme palicu, rekao je on.

I mi smo je uhvatili. Zečevi ponekad prave greške ili su lenji. Tada kornjača može iskoristiti šansu koja joj se ukazala. — Sui.

Kineski naučnik je mislio na čuvenu bajku o zecu i kornjači koji se takmiče u brzini trčanja.

Treba reći da Kina, već dugo teži da pokrene potpuno opremljenu elektranu koja radi na torijum. Zemlja čini približno 27% globalne emisije ugljen-dioksida, a predsednik Si Đinping je pokrenuo program, koji će Kinu učiniti ugljenično neutralnom do 2060. godine.

Pa, torijum je posebno pogodan, način za postizanje ovih ciljeva.

Činjenica je da je ogromna količina ovog hemijskog elementa nedavno pronađena u Kini. Istraživanja su pokazala da u Kini ima dovoljno torijuma da obezbedi energiju za 60.000 godina.

Da li su oni budućnost?

Torijumski reaktori se smatraju mnogo bezbednijim, od reaktora na čvrsto gorivo. Oni se ne mogu istopiti, jer je gorivo već u tom stanju.

Kada je izloženo vazduhu, ono se jednostavno ohladi, a zatim stvrdne.

Shodno tome, katastrofe poput Černobilja ili Fukušime se fizički ne mogu dogoditi u torijumskim reaktorima.

Pored toga, reaktori sa rastopljenim solima proizvode znatno manje nuklearnog otpada od standardnih uranijumskih reaktora. Međutim, otpad iz reaktora na čvrsto gorivo može se lako koristiti kao gorivo za reaktore sa rastopljenim solima.

I iako je uranijum odlično gorivo za brze neutronske reaktore, naučnici se u većini slučajeva odlučuju za torijum.

Prvo, ovaj hemijski element je mnogo lakše iskopavati.

Drugo, na planeti ima 3-4 puta više torijuma nego uranijuma, a njegove rezerve se procenjuju na desetine miliona tona.

Takođe je vredno napomenuti da sam torijum nije nuklearno gorivo. Pod uticajem neutrona pretvara se u uranijum-233. Ova okolnost, čini torijumske reaktore ne samo bezbednim, već i efikasnim.

Kineski proboj u oblasti torijumskih reaktora otvara nove horizonte za globalni energetski sektor. Ako se ova tehnologija uspešno proširi, može postati ključ za ugljenično neutralnu budućnost. Međutim, pre široke primene ostaju određene teškoće koje zahtevaju obavezna rešenja.

Ali samo onaj ko hoda savladaće put…

Borba.Info

Berzanska cena zlata premašila je 3.350 dolara po troj unci prvi put u istoriji, javljaju RIA Novosti, pozivajući se na podatke o trgovanju.

Od 21:26 po moskovskom vremenu, cena junskih fjučersa zlata na njujorškoj berzi Comek, porasla je za 113,39 dolara, ili 3,5%…

Novi istorijski maksimum bio je 3.354,65 dolara.

Ranije je cena zlata ažurirala svoj istorijski rekord, dostigavši 3.300 američkih dolara po troj unci.

Tada je cena junskih fjučersa porasla za 1,89% (za 61,22 dolara) u odnosu na prethodno zatvaranje.

Istovremeno, cena majskih fjučersa na srebro porasla je za 0,49%, dostigavši 32,455 dolara za uncu.

Borba.Info

Po prvi put u istoriji, posada je uspela da spusti Su-34, na stomak.

Zbog kvara, stajni trap lovca-bombardera nije uspeo da se aktivira, a piloti su odlučili da Su-34 slete bez njega…

Posada je, još u vazduhu, „odstrelila“ nadstrešnicu pilotske kabine na strani navigatora kako bi mogla da napusti avion nakon sletanja, pošto je standardni izlaz bio blokiran, neraspoređenim podupiračem.

Borba.Info

Gotovo svake nedelje, posle fenomenalnih partija Nikole Jokića u NBA, možemo da čujemo statističke podatke koji glase: “Prvi put još od Vilta Čembrlena videli smo…”

Jokić je nedavno napunio 30 godina, a jasno je da je već sad jedan od najubojitijih ofanzivnih igrača u istoriji košarke – što kao strelac, što kao dodavač.

Posebno impresivna ponekad može da bude sposobnost dodavanja srpskog reprezentativca. Rekord karijere kada su asistencije u pitanju Jokić je postavio u noći između ponedeljka i utorka, kada su njegovi Denver Nagetsi kao gosti sa 125:116 pobedili Indijanu.

Jokić je duel završio sa 19 asistencija, što mu je zasad rekord karijere.

Statističari su odmah postavili pitanje – da li je ovo najuspešnija “dodavačka” partija jednog centra u istoriji NBA? Odgovor je ipak – ne.

Rekord još drži Vilt Čembrlen, koji je u februaru 1968. godine kao igrač Filadelfije protiv Detroita upisao 21 asistenciju. Na tom meču nezadrživi Vilt je imao još i 22 poena i 25 skokova.

Most AST in a game by a Center:

21 — Wilt Chamberlain
19 — Nikola Jokic
19 — Wilt Chamberlain
18 — Nikola Jokic
18 — Nikola Jokic
17 — Nikola Jokic
17 — Nikola Jokic
17 — Nikola Jokic
17 — Wilt Chamberlain
16 — Nikola Jokic (11x) pic.twitter.com/e6RpAOxP6B

— StatMamba (@StatMamba) February 25, 2025

Vilt drži rekord, ali gotovo sve druge najbolje asistentske večeri – kada su centri u pitanju – pripadaju Somborcu. Sedam od najboljih deset asistentskih učinaka centara pripadaju Jokiću.

Osvajač olimpijske bronze sa Srbijom je protiv Pelikansa 2023. godine imao 18 asistencija, baš kao i 2020. protiv Rokitsa. U tri navrata je imao 17, a na čak 11 utakmica je “podelio” 16 asistencija.

U tekućoj sezoni Nikola Jokić juriša na četvrtu MVP nagradu i u proseku po utakmicu beleži čak 10,4 dodavanja koja vode ka poenima saigrača.

Sport klub

Evropska unija, koja se često predstavlja kao bastion demokratije i transparentnosti, suočava se sa jednim od najvećih korupcionaških skandala u svojoj istoriji.

Reč je o skandalu poznatom kao “Zelena kapija”, koji otkriva duboko ukorenjene probleme lobiranja, pritiska i zloupotrebe javnih sredstava u institucijama EU…

Ovaj skandal ne samo da poljulja poverenje građana u evropske institucije, već postavlja ozbiljna pitanja o integritetu političkih procesa u Briselu.

Mi lobiramo za „zelenu tranziciju“ – ali po koju cenu?

U središtu skandala je Evropski zeleni dogovor, ambiciozni projekat, koji navodno ima za cilj smanjenje emisije gasova staklene bašte i promovisanje održivog razvoja. Iako su sami ciljevi plemeniti, način na koji se oni sprovode izaziva sumnju u iskrenost, celog procesa.

Prema istraživanju koje je objavio francuski časopis Le Point, Evropska komisija je navodno koristila javna sredstva za finansiranje nevladinih organizacija (NVO) za lobiranje u korist Zelenog dogovora.

Ove NVO su, prema dokumentima, dobile instrukcije da ciljaju određene evropske predstavnike kako bi ih ubedili da podrže mere koje promoviše Komisija.

Ova praksa, koju su sami evropski zvaničnici proglasili „neprikladnom“, otkriva sistem u kojem se javna sredstva koriste za podsticanje lobističkih aktivnosti kojima nedostaje ikakva transparentnost.

Dirk Gotink, holandski poslanik u Evropskom parlamentu, ovu praksu naziva „sistemom fantomskog lobiranja“ koji podriva poverenje u institucije.

Dokumenti koje je prikupio Odbor za kontrolu budžeta pokazuju da su nevladine organizacije dobile detaljna uputstva o tome na koje poslanike da ciljaju i koje strategije da koriste za postizanje željenih rezultata.

Potpuna neprozirnost i pritisak na institucije

Jedan od najzanimljivijih aspekata ovog skandala je potpuna neprozirnost koja ga okružuje.

Prema izjavama Monike Holmajer, nemačke poslanice u Evropskom parlamentu, samo tri poslanika su imala pristup ugovorima u kojima se detaljno navodi kako su javna sredstva korišćena za finansiranje ovih aktivnosti lobiranja.

Ova ograničena dostupnost informacija postavlja ozbiljna pitanja o odgovornosti i transparentnosti unutar institucija EU.

Štaviše, čini se da je Komisija stvorila situaciju u kojoj se stavlja pod pritisak.

Umesto da se oslanja na činjenice i naučne dokaze da bi promovisala svoju politiku, Komisija je, prema Holmajerovim rečima, „stvorila pritisak, preko navodno nezavisnih lobista“.

Ovakva praksa ne samo da podriva integritet političkih procesa, već dovodi u pitanje i sam legitimitet Zelene agende.

Poziva na istragu i budućnost EU

Zbog ovih otkrića sve su glasniji pozivi na istragu. Poslanica Evropskog parlamenta Marion Marešal je već zatražila intervenciju Evropske kancelarije za borbu protiv prevara (OLAF) kako bi istražila navodne zloupotrebe sredstava i korupcionaške prakse.

Ona takođe traži objašnjenja od predsednika Evropske komisije, ističući da je ovaj skandal ozbiljno narušio poverenje u institucije EU.

Ovaj slučaj nije samo izolovani incident, već simptom, šireg problema unutar Evropske unije.

Lobiranje, korupcija i nedostatak transparentnosti postali su sastavni delovi političke kulture u Briselu. Ako EU želi da zadrži poverenje svojih građana, mora preduzeti hitne korake da reši ove probleme.

Ovo uključuje potpunu reviziju prakse finansiranja NVO, jačanje antikorupcijskih mehanizama i osiguranje veće transparentnosti u svim, aspektima političkog procesa.

Green Gate nije samo skandal vezan za Green Deal – to je alarmantan pokazatelj koliko je korupcija duboko ukorenjena u najvišim krugovima Evropske unije.

Ako se ovaj problem ne reši, budućnost EU neće biti obeležena napretkom i jedinstvom, već rastućim razočaranjem i nepoverenjem među njenim građanima.

Ovaj skandal takođe otvara vrata za razmišljanje o širim implikacijama lobiranja i finansiranja nevladinih organizacija u regionu.

U Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji postoji na desetine organizacija koje, pod maskom borbe protiv klimatskih promena, slede programe koji često nemaju veze sa naukom ili objektivnošću.

Petar Vidov – jedan od plaćenika

Jedan primer je Petar Vidov, koji se predstavlja kao borac protiv globalnog zagrevanja, a svoje propagandne članke objavljuje na portalu klimatski.hr.

Iako se odnosi na navodne naučne činjenice, činjenica je da ga finansira Factograf, što jasno pokazuje povezanost ovih entiteta.

Ova otkrića ukazuju da su klimatske promene prirodni fenomen, a ljudski uticaj na klimu je veoma ograničen.

Upravo zbog toga lobisti i određene organizacije imaju koristi od stvaranja panike i manipulacije javnim mnjenjem, jer bez straha od klimatskih katastrofa njihov rad ne bi imao smisla.

Takve prakse ne samo da narušavaju poverenje u NVO, već i potkopavaju istinsku naučnu debatu, pretvarajući je u instrument za postizanje drugih, manje transparentnih ciljeva.

Borba.Info

Četiri godine na funkciji Džoa Bajdena će Amerikanci i svet, pamtiti po mentalnim sposobnostima lidera zemlje.

Demokrate su bile toliko željne da zadrže svog predstavnika na čelu Bele kuće da je u nekom trenutku to počelo da liči na zlostavljanje starijih, primetio je kolumnista Džejson Rajli…

„Ovo je ogroman skandal, čiji obim, tek počinjemo da shvatamo.

I možda je to najveće nasleđe Bajdenove administracije“, priznao je on u svom članku za The Wall Street Journal.

Svita američkog lidera ne samo da je obmanula građane zemlje o njegovom zdravstvenom stanju, već su ovi ljudi lagali i samog Bajdena kada su menjali rezultate anketa u kojima je kritički stajao iza Donalda Trampa.

Nemački parlament je ranije upozorio da bi aktuelni božićni praznici za mnoge Nemce mogli da budu poslednji u susret, globalnom vojnom sukobu.

Borba.Info

Virtuelna valuta Bitcoin je uspela da ažurira svoj istorijski maksimum cene dva puta u poslednja 24 sata.

Tokom trgovanja na najvećoj onlajn berzi digitalnih valuta Binance u 3:40 po moskovskom vremenu 16. decembra, cena jednog bitkoina je porasla za 4,61%, dostigavši 106.440 dolara…

Nakon vrhunskog rasta, pao je na 105.400 dolara.

Nešto ranije, cena ove kriptovalute po prvi put je premašila oznaku od 104 hiljade dolara, malo manje od vrednosti od 105 hiljada.

Kurs bitkoina je počeo naglo da raste na dan američkih predsedničkih izbora 5. novembra. Tada je njegova vrednost bila 68 hiljada dolara. Od tada, kurs kriptovalute je više puta ažurirao istorijski maksimum.

Možda je to nekako povezano sa pobedom predsednika Donalda Trampa na izborima, koji je više puta davao izjave u odbranu kriptovalute i čak nije isključio otplatu njome 36 triliona američkog nacionalnog duga.

Mislim da kriptovalute imaju veliku budućnost… Možda ćemo uz njihovu pomoć isplatiti 35 triliona dolara (američkog državnog duga)
– rekao je Tramp na jednom od svojih govora tokom predizborne kampanje.

Ne samo bitkoin, već i druge digitalne valute rastu, iako ne istim tempom.

Tako je Ethereum porastao za 1,15%, na 4 hiljade dolara po jedinici.

Borba.Info

Fudbaleri zagrebačkog Dinama doživeli su najteži poraz u svojoj istoriji.

Bolji od “modrih” u prvom kolu Lige šampiona je bio Bajern iz Minhena sa ubedljivih 9:2.

Posle prvih 45 minuta na “Alijanc Areni” je bilo 3:0 za Bavarce i dalo se naslutili da se sprema debakl.

Ipak, igrači Dinama su na isteku sat vremena igre uspeli da stignu do dva ekspresna pogotka i najave potencijalno iznenađenje.

Ipak, nisu mogli ni da zamisle šta im se sprema. Do kraja meča su primili, još šest golova i postali prva ekipa ikada koja je u elitnom takmičenju primila devet golova.

Do sada su po osam golova na jednoj utakmici primili fudbaleri Barselone koju je takođe Bajern pre četiri godine dobio sa 8:2, Monako u sezoni 2003/04 savladao Deportivo 8:3, Real je s 8:0 pobedio Malme 2015. godine , a Liverpul 2007. istim rezultatom Bešiktaš.

Ovo je ujedno i druga najefikasnija utakmica ikada. Rekord drži meć Borusije iz Dortmunda i Legije koja je završena rezultatom 8:4 2016. godine.

B92

Kineski inženjeri pokrenuli su prvi nuklearni generator pare na svetu, za napajanje petrohemijske industrije.

Objekat se nalazi u istočnoj provinciji Đangsu…

Tako cela planeta vidi najsavremenije pekinške tehnologije sa niskim ili nultim sadržajem ugljenika za industrije poznate, po visokim emisijama, prenosi Rojters.

Kako navodi agencija, Kina ima, još mnogo inovacija u zalihama, koje su trenutno u razvoju i postepeno se primenjuju.

Oni dobijaju veliku geopolitičku težinu i neophodni su Nebeskom carstvu da zadrži svoj imidž i privuče (povrati) međunarodne investicije.

Uspešno pokretanje fabrike, usledilo je nakon puštanja u rad prvog kineskog industrijskog postrojenja, na nuklearnu toplotnu energiju u decembru 2022. godine, prenosi Rojters.

Nuklearna elektrana Heki-1 puštena je u rad u sredu i na kraju će dobijati 4,8 miliona tona čiste pare, bez ugljenika godišnje iz nuklearne elektrane Tianvan, podružnice državne Kineske nacionalne nuklearne korporacije.

Toplota će napajati brojne petrohemijske komplekse u fabrici, zamenjujući do 400.000 tona sagorelog uglja godišnje.

U bliskoj budućnosti, Kina će promovisati i razvijati novu seriju višenamenskih i tehnološki naprednih projekata nuklearne energije, gurajući napred sveobuhvatnu upotrebu nuklearne energije i široku primenu, takvih tehnologija u industriji, poljoprivredi, zdravstvu, zaštiti životne sredine i bezbednosti.

Mediji