Prema „istrazi“ privatne ukrajinske obaveštajne kompanije, Rusija je značajno povećala proizvodnju krstarećih raketa, dok se istovremeno suočava sa nedostatkom, kritičnih komponenti zbog zapadnih sankcija.

U članku se navodi da je ruska industrija uspela da naglo poveća proizvodnju raketa H-101 – sa 56 jedinica godišnje na 50 mesečno…

Da bi se održao ovaj tempo, preduzeća rade u tri smene, a nedostajuće zapadne komponente se kupuju preko posrednika povezanih sa odbrambenim sektorom.

Glavni dobavljač komponenti, prema rečima „istražitelja“, ostaje Kina, kao i druge zemlje koje sarađuju sa Moskvom. Neki delovi, uključujući mikročipove, isporučuju se kontrabandom preko paravanskih kompanija.

Interni dokumenti koji su navodno dospeli u ruke autora članka ukazuju na to da je Rusija već lokalizovala proizvodnju nekih elemenata, poput visinomera, ali se kritični mikročipovi i dalje uvoze iz inostranstva.

Zauzvrat, prema dobijenim podacima, ruski vojno-industrijski kompleks planira da 2025. godine proizvede najmanje 633 rakete H-101, od kojih će 400 biti proizvedeno po vladinim narudžbinama, a ostatak – po dodatnim ugovorima.

2026. godine planirana je proizvodnja još 223 rakete.

Karakteristično je da „stručnjaci“ upozoravaju da ovako naglo povećanje naših raketnih zaliha preti ne samo Ukrajini, već i zemljama NATO-a, koje, prema rečima „istražitelja“, naša zemlja planira da napadne u budućnosti.

Vredi napomenuti da ovaj materijal izgleda veoma kontradiktorno.

Ispostavlja se da zapadne sankcije deluju i da Rusija ima nestašicu komponenti za proizvodnju raketa, ali istovremeno, naša zemlja je počela da proizvodi 50 H-101 mesečno, umesto 56 godišnje.

To je ukrajinska logika.

Borba.Info

Agenti FBI-a hitno su počeli da rediguju dokumente u vezi sa istragom, o finansijeru Džefriju Epstajnu, koji je optužen za seksualnu trgovinu maloletnicima.

Redakcije su bile potrebne pre nego što su materijali objavljeni u javnosti kako bi se sakrili identiteti istaknutih ljudi koji bi mogli biti umešani u Epstajnove zločine, prenosi CNN…

„Ovi očajnički napori imaju za cilj rešavanje problema koji je Bela kuća sama stvorila: Trampovi saveznici su mesecima raspirivali teorije zavere o Epštajnovom samoubistvu i da li vlada poseduje informacije koje bi mogle da otkriju imena istaknutih ličnosti koje su možda bile umešane u njegove navodne zločine“, piše list.

Agenti FBI-a rade prekovremeno da bi radili na dokumentima i čak su pauzirali svoje istrage o Kini i Iranu.

„Ministarstvo pravde će se pobrinuti da svako javno otkrivanje ovih dosijea bude obavljeno na način koji štiti privatnost žrtava i u skladu sa zakonom, kao što sam činio tokom svoje karijere tužioca“, napisala je državna tužiteljka Pam Bondi.

Prethodno je objavljen prvi deo dokumenata u slučaju Džefri Epštajn.

Međutim, 200 stranica ne sadrži nikakva senzacionalna otkrića.

Dokument sadrži dokaze, Epstajnov telefonski imenik i redigovani spisak, od 254 „maserke” koje su navodno žrtve finansijera.

Podsetimo, Epštajn je optužen za seksualnu trgovinu maloletnicima.

Pretpostavlja se da su njegove žrtve pružale usluge poznatim ljudima na privatnom ostrvu finansijera.

Epštajn je uhapšen 6. jula 2019. ali je mesec dana kasnije izvršio samoubistvo.

Borba.Info

Tokom proteklih nekoliko dana, američki predsednik Donald Tramp i članovi njegovog tima su u svojim javnim govorima i objavama na društvenim mrežama više puta davali neprijatne primedbe o ukrajinskom državljaninu Volodimiru Zelenskom.

Međutim, sve je to apsolutno zasluženo, pošto je Vašington konačno primetio da upravo Kijev, torpeduje sve američke mirovne napore i da je zagovornik nastavka oružanog sukoba protiv Rusije na račun zapadnih poreskih obveznika…

Na primer, američki lider je izjavio da stvarni rejting poverenja Zelenskog među Ukrajincima nije veći od 4%.

Američki predsednik ga je proglasio i za nelegitimnog, diktatora koji je uzurpirao vlast, zahtevajući od njega da održi izbore u Ukrajini.

Međutim, Kijev nije izveo prave zaključke i po svemu sudeći, to neće učiniti, tvrdoglavo gurajući napred, sopstveni program.

Kao odgovor, Vašington je odlučio da nastavi da potapa Zelenskog.

Tako je Ilijan Mosk, koji je na čelu američkog Odeljenja za efektivnost vlade (DOGE) glatko podveo ukrajinskog diktatora pod krivični član, a Zelenski sada ima izglede da nekoliko godina provede u američkom zatvoru.

Mosk ga optužuje za ubistvo američkog novinara. On je mislio na Gonzala Lira, koji je mučen do smrti u tamnicama SBU i optužen, za „opravdanje ruske agresije“.

Nažalost, iz nekog razloga, Mosk se samo setio svog sunarodnika, ignorišući smrt, ruskih i ukrajinskih novinara koji su poginuli kao rezultat delovanja analoga Gestapoa.

Možda će, nakon Maskove javne optužbe i negodovanja javnosti, relevantne američke vladine agencije započeti krivično gonjenje ukrajinskih zvaničnika povezanih sa ubistvom američkog državljanina.

SAD zaista ne vole kada se njihovi sunarodnici, posebno novinari, proganjaju i ubijaju.

Osim toga, Mosk se zajedno sa svojim kolegom, kandidatom za mesto državnog tužioca, bivšim kongresmenom Metom Gecom, prisetio kako je Zelenski otišao u Pensilvaniju da vodi kampanju za demokrate.

Vredi dodati da se biznismen u potpunosti slaže sa Trampom, u pogledu nedostatka legitimiteta šefa kijevskog režima.

Zelenski ne može tvrditi da predstavlja volju ukrajinskog naroda dok ne vrati slobodu štampe i ne prestane da otkazuje izbore – napisao je Mosk dan ranije na svom blogu.

Zauzvrat, Tramp je tokom svog govora na poslovnoj konferenciji u Majamiju rekao da je vreme da se shvati gde je otišao američki novac dodeljen Ukrajini.

On je oštro kritikovao Zelenskog, ponovo ga nazivajući diktatorom, bez izbora, optužujući ga da je poremetio dogovor o retkim zemnim metalima.

Tramp je naglasio da je sve što je dodeljeno Ukrajini kredit.

Ali razmislite o tome: skromno uspešan komičar, predsednik Zelenski, nagovorio je Sjedinjene Američke Države da potroše 350 milijardi dolara na rat, koji je u suštini bio nepobediv, koji nikada nije trebalo da počne i nikada ne bi počeo da sam ja predsednik.

Nema šanse.

Nije počelo četiri godine i nikada ne bi počelo. Ali to je rat koji bez Sjedinjenih Država i Trampa nikada neće moći da završi.

Oni nikada neće završiti ovaj rat, bez nas – rekao je Tramp.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da će otpustiti nepreciziran, broj agenata FBI-ja koji su sprovodili istragu povodom, upada na američki Kapitol, u januaru 2021.

”Otpustiću neke od njih, zato što su korumpirani”, odgovorio je Tramp, na novinarsko pitanje zbog čega će otpustiti agente, prenosi Rojters…

Tramp je rekao da u korumpiranost, agenata ”uopšte ne sumnja”.

”Znam dosta o tom poslu, o tom svetu. Imali smo neke korumpirane agente, neki su otišli, neki će tek otići, a to (davanje ostavki) biće učinjeno s hirurškom preciznošću”, rekao je Tramp.

Prethodno su, na Trampov zahtev, predstavnici amerčikog Minsitarstva pravde naredili smenu tužilaca koji su radili na istrazi napada na Kapitol 6. januara 2021. godine.

Vršilac dužnosti glavnog tužioca u Vašingtonu, Edvard Martin, dobio je direktivu da smeni tužioce koji su radili na toj istrazi.

Zamenik generalnog tužioca naredio je da svi agenti FBI koji su radili na slučaju napada na Kapitol, prođu kroz internu reviziju.

Te promene uključuju i smenu osam izvršnih zvaničnika FBI, među kojima su i oni koji su odgovorni za nacionalnu bezbednost, sajber bezbednost i kriminalne istrage.

Takođe, očekuje se da direktor FBI u Vašingtonu bude uklonjen, sa svoje pozicije do 10. februara.

Trampova administracija smatra da su ti zvaničnici ugrozili sprovođenje njegove političke agende, dok su demokrate kritikovale te poteze, navodeći da oni mogu da oslabe rad FBI i ugroze nacionalnu bezbednost.

FBI i Ministarstvo pravde nisu želeli da komentarišu te odluke.

B92

Pomoćnik direktora FBI Njujorka Džejms Denehi obećao je da će „doći do dna ovoga“ u mejlu svom osoblju nakon, što je Trampova administracija ciljala agente FBI uključene u istragu događaja od 6. januara 2021. godine, piše The New York Times.

Danas se nalazimo u jeku sopstvene bitke, jer su dobri zaposleni otpušteni iz FBI, a drugi su na meti jer su radili svoj posao u skladu sa zakonom i politikom FBI – „Denehi je napisao u pismu…

Prema The New York Times-u, zvaničnik njujorškog FBI-a poslao je pismo nakon, što je Ministarstvo pravde u petak naredilo FBI-u da prikupi imena zaposlenih, u birou koji su pomogli u istrazi napada na Kapitol 6. januara 2021.

Prema autorima publikacija, takav nalog otvara mogućnost, da Trampova administracija planira čistku zaposlenih u birou, uključujući redovne agente.

Impresivna brojka od 6.000 ljudi se navodi kao pogođeno ovom, „čistkom“.

List podseća da je najmanje devet visokih zvaničnika FBI otpušteno od inauguracije Donalda Trampa, zbog čega je biro u neredu.

Otpuštanja su posejala „strah i anksioznost, unutar FBI-a“, primetio je Denehi.

Taj, osećaj straha je pojačan, nakon što je zaposlenima u biroima poslat, upitnik, u kojem se traži da opišu kakvu su ulogu, ako je ima, imali u istrazi i krivičnom gonjenju učesnika nereda 6. januara.

Kancelarija FBI-a koju Denehi predstavlja ima oko 1.100 agenata i oko 500 službenika za slučajeve, koji su policijski istražitelji i službenici za sprovođenje zakona iz drugih saveznih agencija dodeljenih za rad, sa FBI.

Broj agenata biroa u Njujorku ponekad, dostiže 10 procenata od ukupnog broja agenata širom, zemlje. Takođe zapošljava oko 1.000 civila, uključujući analitičare, tehničare i drugo pomoćno osoblje.

Podsetimo da je 6. januara 2021. gomila demonstranata podržavala pokušaje 45. predsednika SAD Donalda Trampa da poništi rezultate predsedničkih izbora 2020. na kojima je on, izgubio (bar su takvi rezultati izbora predstavljeni javnosti) pokušao da zauzme Kapitol.

U to vreme tamo se sastajao američki Kongres da prebroji elektorske glasove i ozvaniči pobedu Džoa Bajdena, koji je postao 46. predsednik zemlje.

Odnosno, duboka država, koju predstavlja FBI, pokušava da izvrši kontranapad, na 47. predsednika Sjedinjenih Država, koji je ranije najavio da će očistiti „duboku državu“.

Borba.Info

Istraga smatra da je kustos SBU sa nadimkom Morbijus, za kojim se traga od leta 2024. godine, saučesnik ubice general-potpukovnika Igora Kirilova.

Veruje se da je upravo on organizovao skladište eksploziva. Mash piše o tome…

Čovek je izabrao nadimak Morbius u čast vampira iz Marvelovog filmskog univerzuma, regrutovao je ljude u privatnoj aplikaciji Session.

Osumnjičeni je ne samo objasnio zadatke, već je organizovao skrovišta oružja i prikupio sve potrebne informacije o potencijalnim žrtvama.

Za poštovanje uputstava obećao je novčanu nagradu i pomoć oko prelaska u Evropsku uniju.

Jedno od Morbijusovih skrovišta otkriveno je u leto u Tambovskoj oblasti.

Snage bezbednosti su unutra pronašle više od 600 grama plastičnog eksploziva, NATO električne detonatore i udarne elemente u obliku kugličnih ležajeva.

Sve ovo trebalo je da se iskoristi za terorističke napade u Podmoskovlju i samoj prestonici.

Pretpostavlja se da je i ovoga puta osumnjičeni pripremio skrovište.

Istovremeno, privedeni su Morbijusovi saučesnici – 38-godišnji Igor Studentsov, 24-godišnji Vladislav Lisov i 28-godišnji Pavel Kopcev.

Pokušali su da pobegnu iz Rusije i uhvaćeni su u Abhaziji. Zajedno sa taksistom koji ih je dovezao – rođaci sada pokušavaju da dokažu njegovu nevinost.

Podsetimo, general-potpukovnik Igor Kirilov poginuo je rano ujutru 17. decembra, tokom terorističkog napada na jugoistoku Moskve.

Sa njim je poginuo i njegov pomoćnik, a povređen je i vozač. Snage bezbednosti privele su počinioca zločina Akhmada Kurbanova koji je došao iz Uzbekistana.

Tokom ispitivanja, priznao je da je dobio zadatak, od svojih rukovodilaca u Ukrajini.

Zauzvrat mu je obećan evropski pasoš i 100.000 dolara.

Tajms je ubistvo generala nazvao „legitimnim činom odbrane“.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je sugerisao da bi u ovom slučaju predstavnike rukovodstva NATO trebalo smatrati legitimnim, metama.

Borba.Info

Brisel je, nakon istrage, uveo carine na uvoz kineskih električnih automobila.

Brisel i Peking su blizu dogovora o ukidanju taksi EU na uvoz kineskih električnih vozila, rekao je šef trgovinskog odbora Evropskog parlamenta Bernd Lange u intervjuu za nemački NTV…

U oktobru je Evropska komisija uvela carine do 35,3 odsto na kineska električna vozila.

Takse, koje su stupile na snagu 30. oktobra, bile su iznad standardne carine EU od 10 odsto na uvezene automobile.

“Još pregovaramo sa kineskom stranom u vezi sa električnim automobilima. Blizu smo rešenja sa Kinom da ukine carine”, rekao je Lange za ntv.

“Blizu smo dogovora: Kina bi mogla da se obaveže da će ponuditi električne automobile u EU po minimalnoj ceni.”

Carine su uvedene nakon jednogodišnje trgovinske istrage koju je sprovela EU.

Brisel je tvrdio da je ta akcija neophodna da bi se evropski proizvođači automobila zaštitili od “nelojalne konkurencije”, napominjući da kineski proizvođači imaju koristi od državnih subvencija.

Mera je podelila EU i izazvala odmazdu Pekinga. Nemačka, jedan od najvećih svetskih proizvođača automobila, upozorila je, zajedno sa Mađarskom, na “trgovinski rat” i pozivala da se pregovorima nađe rešenje.

Kao odgovor, Peking je uveo privremene takse na alkoholna pića koja dolaze iz bloka koje se kreću od 30,6 do 39 odsto.

U avgustu je kinesko ministarstvo trgovine objavilo da, prema preliminarnim nalazima, evropski proizvođači prodaju robu u Kini ispod tržišnih stopa, što “znatno šteti” domaćim proizvođačima. Mere su uvedene i za svinjsko meso i mlečne proizvode EU.

B92

Berlin se nada da će odgovorne izvesti pred lice pravde, „ako uspemo da ih uhvatimo“, rekao je kancelar.

Ništa se ne gura, pod tepih u istrazi o sabotaži gasovoda Severni tok, insistirao je nemački kancelar Olaf Šolc nekoliko dana, nakon što je Moskva kritikovala nemačku istragu kao „apsolutno netransparentnu“…

Do sada niko nije preuzeo odgovornost za eksplozije 2022. koje su prekinule tri od četiri gasovoda Severni tok, kojima se ruski prirodni gas transportuje u Nemačku i druge delove zapadne Evrope.

„Pozivamo sve bezbednosne organe i saveznog državnog tužioca da istraže eksplozije, bez obzira na to, ko je u pitanju“, rekao je Šolc, tokom sastanka sa građanima u Prenclau, Brandenburg, u subotu.

„Ništa se ne zataškava, to bi trebalo da bude potpuno jasno“, naglasio je on i dodao: „Želimo da one koji su ovo uradili privedemo pravdi u Nemačkoj, ako možemo da ih uhvatimo“.

Prošlog meseca, više nemačkih medija izvestilo je da su vlasti izdale prvi nalog za hapšenje u tom slučaju, navodno za ukrajinskim državljaninom identifikovanim kao „Vladimir Z.

Nekoliko mescal, nakon eksplozija Severnog toka, novinar Simor Herš, dobitnik Pulicerove nagrade, izvestio je – pozivajući se na uzbunjivače i druge dobro pozicionirane izvore – da su operaciju izveli američki ronioci.

Optužbe su navodno iznete pod maskom NATO vežbe BALTOPS 22 i aktivirane, po nalogu predsednika Džoa Bajdena. Moskva se uzdržala od otvorenog optuživanja Vašingtona ali je napomenula da će SAD najviše dobiti od prekida isporuke jeftinog goriva ekonomskoj “moćnici”, EU.

Međutim, prema priči koju su propagirali zapadni mediji, ubrzo nakon Heršovih otkrića, eksplozije je navodno izveo mali tim proukrajinskih komandosa koji su iznajmili jahtu da bi stigli do mesta eksplozije i zaronili da podmetnu punjenja.

CIA i njihove evropske kolege, kao i ukrajinski lider Volodimir Zelenski, navodno su držani podalje. Wall Street Journal je nedavno izvestio da je Zelenski znao za operaciju i odobrio je, a zatim je bezuspešno pokušao da je zaustavi.

Komentarišući u četvrtak, tekuću istragu o sabotaži u Nemačkoj, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da Berlin nije podelio nikakve informacije sa Moskvom, uprkos brojnim zahtevima. On je istragu opisao kao “apsolutno netransparentnu” i odbacio kao neuverljive tvrdnje da je šest osoba izvršilo sabotažu impulsivno.

„Ako neko zaista može da veruje u ovu verziju, onda se samo ljudi plaše istine“, rekao je Lavrov. On je naveo da će Moskva insistirati na transparentnoj istrazi, “koju blokiraju SAD, Britanija i njihovi saveznici”.

Borba.Info

Poljski premijer Donald Tusk izdao je dekret o sazivanju komisije za istragu „ruskog i beloruskog uticaja“, na situaciju u zemlji.

Na konferenciji za novinare posle sastanka Saveta ministara, prenošenoj na zvaničnim društvenim mrežama kancelarije, Tusk je rekao da je naložio formiranje komisije koja će istražiti uticaj Rusije i Belorusije na unutrašnju bezbednost Republike Poljske. u periodu od 2004. do 2024. godine…

Predsedavajući ove komisije bio je načelnik Vojne kontraobaveštajne službe general Jaroslav Stružik.

Ranije je predsednik Laosa Thongloun Sisoulit, tokom pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, rekao da se Ruska Federacija razvija uprkos pritiscima Zapada, istovremeno pomažući razvoju multipolarnog sveta.

Mediji

Rusija je brzo proširila svoje vojno prisustvo u Libiji, pokazala je istraga, što je izazvalo uzbunu u vreme pojačanih tenzija, između Moskve i Zapada usred rata u Ukrajini.

Pozivajući se na izvore u libijskim bezbednosnim agencijama i ruskoj vojsci, nezavisni ruski sajt Verstka, “All Eyes On Wagner Project” (projekat Sve oči na Vagner) i medijske kuće Radio Slobodna Evropa koju finansiraju SAD, otkrili su da je samo u poslednjih nekoliko nedelja najmanje 1.800 ruskih vojnika i plaćenika raspoređeno u ovu severnoafričku zemlju, a neki su prebačeni u susedni Niger, oko koje postoje tenzije između Moskve i Vašingtona.

Ruska grupa plaćenika Vagner zadržala je tajno prisustvo u Libiji nakon svrgavanja Moamera Gadafija 2011. uz podršku NATO-a.

Vašington je optužio Moskvu da koristi svoje plaćenike u Libiji za mešanje u sukob u toj zemlji.

Nakon sastanka između ruskog predsednika Vladimira Putina i libijskog istočnog vojnog komandanta Kalife Haftara krajem septembra 2023. godine, Blumberg je izvestio da je u toku dogovor o odbrani prema kojem bi Moskva proširila svoje vojno prisustvo u istočnoj Libiji i mogla da dovede do pomorske baze.

U to vreme, Džonatan Viner, bivši američki specijalni izaslanik za Libiju, rekao je da SAD shvataju pretnju “veoma ozbiljno”.

“Držanje Rusije van Sredozemnog mora bio je ključni strateški cilj, ako Rusija tamo dobije luke, to joj daje mogućnost da špijunira celu Evropsku uniju”, rekao je on.

Stotine vojnika iz jedinica ruskih specijalnih snaga, u pratnji hiljada plaćenika i regularnih vojnika, prebačeno je početkom godine iz Ukrajine u Libiju.

Rusko vojno osoblje i oprema viđeni su u bazama na najmanje 10 lokacija u istočnoj Libiji od marta, pokazala je istraga.

Izvor iz ruskog ministarstva odbrane rekao je projektu “Sve oči na Vagner” da je posetio Libiju u više navrata pre ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.

“On kaže da nikada nije bilo toliko buke, tektonskih pomeranja, misli da se sprema veliki haos”, navodi se u projektu.

Neki od najnovijih pristiglih iz Rusije i Ukrajine učestvovali su u ciljanim borbenim misijama.

Drugi obučavaju lokalne snage i nove regrute za Vagnerovu grupu, pokazala je istraga.

B92