Istraživači sa Univerziteta u Geteborgu, u Švedskoj, otkrili su da je ono što se ranije smatralo baltičkom vrstom morskih algi zapravo njihov džinovski klon, obična upletena “bešika”, verovatno najveća na svetu.

U blago slanim vodama Baltičkog mora, “bešika” je dominantna vrsta morske vegetacije, jer je jedan od retkih predstavnika flore koji tolerišu nisku salinitet.

Ova biljka je biseksualna, a uspešna oplodnja je moguća zbog činjenice da se gamete (polne ćelije) oslobađaju samo tokom spore struje.

“Bešika” uspešno „šilja“ u vodama Baltika od same površine do dubine od 10 m. Među “bešikama” svoj dom nalaze riblje mlađi, puževi i rakovi, pa čak i krupnije ribe. Sve ovo čini algu zanimljivom za proučavanje.

Koristeći genetsku analizu, istraživači su otkrili da je žbunasta morska trava iz Baltičkog mora, koja se ranije smatrala zasebnom vrstom Fucus radicans, klon “bešike”.

Klon je zapravo pokrenuo nove populacije sebe: fragmenti prvobitne ženske biljke su se širili strujama i izrasli u nove jedinke. Novo samo u fizičkom ali ne i genetskom smislu.

Kopije baltičkog fukusa rasle su se na više od 500 km duž obala Botničkog zaliva, pa se otkriće švedskih naučnika može smatrati najvećim klonom svih postojećih organizama na kopnu i u vodi.

Klon se sastoji od miliona pojedinaca, a u nekim oblastima jednostavno vlada, dominira. A, na drugim mestima raste zajedno sa jedinkama svoje vrste, razmnožavajući se polno, objasnio je Rikardo Pereira, koji je učestvovao u genetskoj analizi.

Pronašli smo još nekoliko velikih klonova u Baltičkom moru ali ženski klon, u Botničkom zalivu u blizini Švedske je najveći, prava superženka.
— Pereira.

Klonovi morskih algi suočavaju se sa neizvesnom budućnošću, jer Baltičko more pati od klimatskih promena. Bez stalne seksualne reprodukcije, malo je promena ili prilagođavanja u genetskom, materijalu populacija.

Profesorka morske ekologije Kerstin Johaneson rekla je da Baltik, ulazi u period zagrevanja sa još nižim salinitetom.

U novim uslovima, sve vrste koje tamo žive moraju da se prilagode da bi preživele, uključujući i morske alge.

Međutim, klon nema skoro nikakvu genetsku varijaciju koja bi garantovala opstanak.

Žurimo da dodamo: malo je verovatno da će vrsta kao takva nestati.

“Bešika” je uobičajena na obalama Britanskih ostrva, a raste i na atlantskoj obali Evrope, u severnoj Rusiji, Baltičkom moru, Grenlandu, Azorskim i Kanarskim ostrvima, Maroku i Maderi.

Takođe se nalazi na atlantskoj obali Severne Amerike od ostrva Elsmer i zaliva Hadson, do Severne Karoline.

Inače, “bešika” se može jesti, iako nije toliko popularna kao alga (morska alga).

Ne vole svi njen specifičan, ukus sa blagom gorčinom. Ali u prošlosti su ljudi morali da je jedu i to ne samo zbog gladi.

Godine 1811. “bešika” je otkrivena kao izvor joda u prirodi, pa je naširoko korišćena za lečenje strume, bolesti izazvane nedostatkom joda.

Borba.Info

Za mnoge, čak ni sat u avionu nije najbolji način da provedu vreme. A onda su istraživači sa Univerziteta Kembridž pozvali avio-kompanije širom sveta da uspore svoje letelice za 15%.

To znači da će transatlantski let biti duži za oko 50 minuta. Ali nema šta da se uradi ako to zahteva ekološka situacija.

Idemo na nultu emisiju!

Najpopularnija ideja u ekologiji na Zapadu trenutno je neto nula opcija ili neutralnost ugljenika.

To znači da ukupna količina gasova staklene bašte koje organizacija ili država emituje u atmosferu treba da bude jednaka količini ugljen-dioksida uklonjenog iz atmosfere.

Stoga su sve mere usmerene na smanjenje emisije CO2. Stručnjaci su izračunali da ako avioni putuju sporije od tačke A do tačke B, takvo usporavanje će smanjiti potrošnju goriva za 5-7%. Shodno tome, smanjiće se i emisije ugljen-dioksida u atmosferu.

Ukoliko ne preduzmemo brze i odlučne mere, malo je verovatno da ćemo postići cilj neto nulte emisije do 2050. Naša neodlučnost, takođe koči neophodne tehnološke transformacije i sprečava poslovanje da se kreće u pravom smeru.
— citat iz izveštaja naučnika.

Sam izveštaj je, inače, dobio veoma glasan naslov: „Pet godina za crtanje nove budućnosti vazduhoplovstva“. Kako pišu istraživači sa Kembridža, pronašli su tri izuzetno smele i efikasne mere za radikalno smanjenje potrošnje goriva u avionima.

Ovo će biti prava revolucija.

Istovremeno, u onome što naučnici predlažu, kako sami veruju, nema ničeg natprirodnog. Čista nauka, tehnologija i ekonomija.

Generalno, u avijaciji je prilično lako smanjiti potrošnju goriva. Potrebno je samo periodično uvoditi inovativne tehnologije i poboljšavati operativnu efikasnost. Samo to će, prema brojnim proračunima i studijama, dovesti do značajnog smanjenja goriva do sredine veka.

Bez šale, ušteda od čak 22%!

Međutim, čak ni tako solidna cifra ne zadovoljava naučnike sa Kembridža.

Oni su smislili niz mera, čijom primenom će se smanjiti potrošnja goriva … za 50%!

Prvo, potrebno je revidirati „dob za odlazak u penziju“ za avione. Letenje na avionima ne bi trebalo da bude 30 godina, kao sada, već samo 15.

Odlično rešenje! Proizvođači aviona kao što je Boeing aplaudiraju stojeći.

Ali u ovom predlogu definitivno ima neke logike. Stari avioni troše više goriva. Ako letite novim avionima, potrošnja goriva će pasti za 11-14%.

Drugo, kao što je već pomenuto, naučnici iz Kembridža predlažu usporavanje aviona za 15%. Ovo će smanjiti potrošnju goriva za još 5-7%.

Međutim, naučnici odmah upozoravaju da će let trajati duže. Na primer, let od Londona do Njujorka će trajati skoro sat vremena duže.

Međutim, ovaj problem je prilično rešiv. Kao što znate, putnici provode suludo mnogo vremena na čekiranju na aerodromu. Ima prostora za napredak u ovoj oblasti.

Treće, avioni treba da lete na udaljenosti blizu maksimuma. Ovo će takođe smanjiti potrošnju goriva za 4-7%.

Naučnici shvataju da će njihove smele mere zahtevati velike promene u mnogim oblastima privrede i proizvodnje, a ne samo u sektoru vazduhoplovstva. Ovde su potrebni napori mnogih zemalja na nivou vlasti.

Ali rezultat će biti odličan. Potrošnja goriva će biti smanjena za neverovatnih 50%, a emisije iz avijacije će se vratiti na nivo iz 2019. godine.

Zašto neće raditi

Predlog naučnika iz Kembridža izgleda odlično. Ali kao što znamo, svaka stvar ima bar, još jednu stranu.

Prema psihijatrima, strah od letenja jedna je od najčešćih fobija na planeti.

Postoje različite procene koje govore da do 6-10% svetske populacije doživljava značajan strah ili anksioznost povezanu sa putovanjem avionom.

I to nije sve. Blaži oblik straha od letenja može uticati na do 25% ljudi koji povremeno doživljavaju nelagodnost, anksioznost ili nervozu pri pomisli na letenje.

Naravno, oni nastavljaju da lete avionima ali dodatni sat u vazduhu za njih znači veliki stres.

Međutim, aerofobija je najmanji razlog zašto paket mera koji su predložili istraživači Kembridža, nikada neće biti u potpunosti sproveden.

Od naftne krize 1973. godine, kada je došlo do naglog skoka cena goriva i maziva, avio-kompanije su počele da lete optimalnim brzinama i visinama radi uštede goriva.

Neverovatno delikatan balans između uštede goriva, efikasnosti prevoza putnika i troškova rada posade, već je doveden do savršenstva.

Zbog toga će biti izuzetno teško postići bilo kakvu dodatnu uštedu.

Ali postoji, još važniji faktor. Avioni su projektovani za određeni Mahov broj, a smanjenje brzine čak i za nekoliko čvorova, da ne govorimo o 15%, je jednostavno nemoguće. Biće potrebne decenije redizajniranja i proizvodnje da bi se stvorila potpuno nova flota aviona.

Borba.Info

Istraživači su otkrili rutu jedne od najprometnijih zimskih ruta u Evropi – godišnje migracije miliona insekata, kroz visoki planinski prevoj u Pirinejima.

Svake jeseni oko 17 miliona muva, osa, leptira i vretenaca proleti kroz 30 metara širok prolaz, između dva vrha na granici Francuske i Španije, prenosi Skaj njuz…

„Videti, toliko insekata, kako se ciljano kreću u istom pravcu, u isto vreme je zaista, jedno od velikih čuda prirode“, rekao je dr Karl Vuton iz Ekseterskog centra za ekologiju i zaštitu.

Milijarde insekata zuju i mašu krilima iznad Pirineja svake godine, krećući se iz svojih severnih letnjih staništa, u toplije regione južne Evrope i severne Afrike, pokazalo je istraživanje.

Prevoj Bujaruelo, sa nadmorskom visinom od 2.278 metara, identifikovan je kao glavni pravac.

Pre više od 70 godina, britanski ornitolozi su prvi put snimili jata gumenih muva lebdećica koja su letela, kroz ovaj prolaz.

Nedavne studije su potvrdile da ove muve u jesen, mogu migrirati 3.000 km.

Kretanje insekata iz vazduha, iako nevidljivo, važan je deo ekologije.

Skoro 90% zabeleženih insekata su oprašivači, koji pri migraciji proširuju genetski fond biljaka, na velike udaljenosti.

Mediji

Kina je predstavila svoju prvu armiju robotskih pasa, što je izazvalo značajno interesovanje, među istraživačima i javnosti.

Ove inovativne mašine obećavaju širok spektar primena, od vojnih operacija, do pomoći u svakodnevnim zadacima.

Ovaj potez Kine pokazuje njenu posvećenost tehnološkom napretku i integraciji najsavremenijih rešenja, u praktične aspekte života…

Mediji

Jednostavan test krvi mogao bi otkriti biološke markere bolesti 15 godina, pre nego što se simptomi razviju, kažu istraživači.

Naučnici su pozdravili potencijalno „revolucionarni“ proboj u ranoj dijagnozi Alchajmerove bolesti, nakon što je tim švedskih istraživača otkrio da komercijalno dostupan test krvi može otkriti biološke markere bolesti oko deset do 15 godina, pre nego što se simptomi razviju…

U studiji od 768 ljudi u pedesetim, šezdesetim i sedamdesetim godinama u periodu od osam godina, koju je sproveo Univerzitet u Geteborgu, otkriveno je da je test – koji otkriva prisustvo tau proteina u krvi – bio 97% tačan u proceni, ako je subjekt bio podložan razvoju bolesti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rezultati studije, objavljeni u časopisu JAMA Neurologi u ponedeljak, pozdravljeni su kao napredak u ranim skrining testovima za bolest, mnogo pre pojave simptoma.

Alchajmerova bolest, koja uzrokuje da se mozak smanji i njegove ćelije na kraju umru, najčešći je oblik demencije, a karakteriše je opadanje kognitivnih funkcija, kao i ponašanja i društvenih veština.

Istraživanje „dodaje, sve veći broj dokaza da ovaj određeni test ima ogroman potencijal da revolucioniše dijagnozu za ljude sa sumnjom, na Alchajmerovu bolest“, rekla je Šeona Skejls, direktorka istraživanja u Alchajmerovom istraživanju u Velikoj Britaniji, prema Tajmsu u ponedeljak.

Ona je dodala da je testiranje „superiorno u odnosu, na niz drugih testova koji su trenutno u razvoju“ i da je bolje od invazivnijih metoda koje trenutno koriste lekari, kao što su lumbalne punkcije.

Dejvid Kertis sa Instituta za genetiku UCL rekao je da bi nalazi švedskog tima naučnika „potencijalno mogli da imaju ogromne implikacije“.

„Svako stariji od 50 godina moglo bi se rutinski pregledati svakih nekoliko godina, na isti način kao što se sada testira na visok holesterol“, dodao je on.

“Moguće je da bi trenutno dostupni tretmani za Alchajmerovu bolest bolje funkcionisali, kod onih koji su ranije dijagnostikovani na ovaj način.”

Proizvođač testova krvi, kalifornijska kompanija ALZpath, rekla je da se nada da će test učiniti dostupnim za kliničku upotrebu u prvom kvartalu ove godine.

Otprilike 1 od 9 osoba (10,7%) starijih od 65 godina ima tu bolest, prema podacima Udruženja za Alchajmerovu bolest.

Očekuje se da će se ovo značajno povećati u narednih 25 godina, navodi grupa, na svojoj veb stranici, „osim razvoja medicinskih otkrića za sprečavanje ili izlečenje Alchajmerove bolesti“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE