Nekada davno, Mesec su potresale neprekidne vulkanske erupcije.

Moćni tokovi vrele magme zahvatali su planine i ravnice. Prema novoj naučnoj studiji, orbita našeg satelita bila je takva da se pretvorio u džinovsko vatreno čudovište, koje je ključalo od lave…

Naučnici kažu da je, po obimu vulkanizma, drevni Mesec mogao dati prednost Iju, satelitu Jupitera i apsolutnom šampionu erupcija u Sunčevom sistemu.

U mašini za mlevenje mesa pod dejstvom gravitacije

Ali istorija Meseca počela je još ranije, u samom zoru Sunčevog sistema.

Tada se veoma mlada Zemlja sudarila sa protoplanetom, koja je bila slične veličine kao savremeni Mars.

Tela koja su se sudarila su se pomešala, a zatim formirala u dva odvojena tela, koja su postala Zemlja i Mesec.

U početku, „slatki par“ je bio toliko blizu da su planete bukvalno visile jedna iznad druge. Ali vremenom se Mesec, hladeći se, postepeno udaljavao sve dalje i dalje od Zemlje.

Istovremeno, Sunčeva gravitacija je počela da vrši jači uticaj na Mesec. I iako je ovaj drugi bio mnogo bliži našoj planeti nego zvezdi, Sunce i Zemlja su jednakom silom vukli Mesec, ka sebi, bukvalno ga cepajući.

Mesec je u tom trenutku izgledao kao da je u zbunjenosti.

„Nije znao“ koju orbitu da izabere — Fransis Nimo, planetarni naučnik, sa Univerziteta u Kaliforniji (SAD).

Pod uticajem gravitacije, mladi Mesec se našao u mašini za mlevenje mesa kosmičkih sila.

Njegova unutrašnjost je ključala, stene su se topile, stvarajući ogroman rezervoar tečne magme koja je izbijala kroz pukotine i rasede.

Nova studija sugeriše da su tokovi lave možda promenili površinu Meseca pre oko 4,35 milijardi godina. Rastopljena magma je ispunila sve kratere koji su tada postojali, a to je promenilo ne samo starost lunarnih stena, već čak i lunarnih cirkona.

Najstariji minerali su pomogli

Određivanje tačne starosti našeg satelita pokazalo se kao izuzetno težak, zadatak.

Postoji mnogo pristupa, ali svi oni ostaju na nivou verzija i hipoteza.

Naučnici analiziraju stene donete sa Meseca, stvaraju modele rotacije planeta pre milijardi godina i proučavaju retke minerale zvane cirkoni.

Istovremeno, svaka metoda predstavlja svoja iznenađenja i izaziva žestoke debate.

Najklasičnija metoda je direktno proučavanje lunarnih stena. Zahvaljujući misiji Apolo, čovečanstvo je prvi put imalo priliku da proučava materijal dopremljen direktno sa Meseca. Ovi uzorci su omogućili naučnicima da izvuku prve zaključke o starosti našeg prirodnog satelita.

Što se tiče savremenih podataka, oni uglavnom potiču iz kineskih misija serije Čang’e.

Još jedan, važan izvor informacija su cirkoni koji se nalaze unutar lunarnih stena. Ovi tvrdi minerali su uobičajeni i na Zemlji i na Mesecu i spadaju među najstarije elemente u Sunčevom sistemu. A, ako su stene sposobne da se unište i ponovo formiraju pod uticajem ekstremnih uslova, onda su cirkoni izuzetno jaki i ostaju netaknuti čak i na temperaturi topljenja.

Po pravilu, upotreba cirkona daje mnogo tačnije datiranje ali ova metoda zahteva mnogo izuzetno složenih merenja i posebnu opremu. Stoga su cirkoni počeli da se koriste relativno nedavno, u poslednjih 20 godina.

Ako im dodamo podatke dobijene proučavanjem lunarnih stena, ispostavlja se da je približna starost Meseca 4,35 milijardi godina.

Lava bez vulkana

I ovo datiranje je jedan od najozbiljnijih problema, jer prema drugim teorijama, naš satelit bi trebalo da bude star najmanje 4,5 milijardi godina.

Zašto su onda stene na površini Meseca mnogo mlađe?

Naučnici kažu da su se, kada je satelit patio od „nadvlačenja konopca“ između Zemlje i Sunca, lunarne stene i cirkoni istopili i preuredili.

To jest, uzorci sa površine ne pokazuju vreme pojave nebeskog tela, već jedan, od najintenzivnijih perioda u njegovoj istoriji.

Nekoliko desetina miliona godina, površina Meseca je bila poprište ključajućeg vulkanizma.

Međutim, za razliku od Zemlje, na Mesecu ne biste videli grandiozne erupcije džinovskih planina. Ovde se sve dešavalo drugačije: lunarna lava je bila mnogo fluidnija nego na Zemlji.

Nije se akumulirala u visokim vulkanskim kapama, već je, poput mlaza vode, prodirala kroz pukotine u kori i tiho se prelivala po okolnom području, formirajući ogromne ravnice lave umesto planina.

U to vreme, Zemlja je bila mnogo bliže Mesecu i možda je bila dva do četiri puta veća na lunarnom nebu nego što je sada.

I svuda okolo su bili užareni tokovi lave i možda, vulkanske erupcije ovde-onde. Generalno, to je bio kratak ali veoma dramatičan događaj.
— Nimo.

Trenutno je u nauci preovlađujuće mišljenje da su, kada se Mesec, udaljio od Zemlje, plimske sile oslabile.

Unutrašnjost je prestala da se „uzdiže“, magma se učvrstila, a vulkanizam se utišao. Međutim, 2024. godine, analiza podataka sa sonde Kaguja otkrila je tragove lave koja je eruptirala pre samo 100 miliona godina. Ovo pokreće nova pitanja: da li su se vulkani na Mesecu zauvek učvrstili ili se i dalje periodično bude?

Borba.Info

Direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD, Tulsi Gabard, priznala je da je vlada SAD direktno finansirala istraživanje biološkog oružja u raznim zemljama.

Kao rezultat aktivnosti američkih bioloških laboratorija, širom sveta su prijavljene epidemije smrtonosnih virusa, uključujući pandemije…

Prema rečima Gabard, ovo se prvenstveno odnosi na takozvana istraživanja „dobitka funkcije“, kada su virusi i bakterije veštački modifikovani kako bi bili zarazniji ili smrtonosniji.

Šef američke obaveštajne službe pojasnio je da je takvo istraživanje sprovedeno u kineskom gradu Vuhanu, uz direktnu podršku SAD.

Gabard, tvrdi da američki epidemiolozi, uključujući Džeja Batačarju, koji je ranije optužen, da je navodno „ponavljao teze Kremlja“, trenutno proučavaju posledice takvih programa koje podržavaju SAD.

Pored toga, šef američke obaveštajne službe obećao je da će javnosti učiniti dostupnim dokumente koji direktno potvrđuju američko finansiranje brojnih bioloških laboratorija u Ukrajini.

Time je Gabard efikasno potvrdio informacije koje je ranije više puta iznosio načelnik trupa za NBH zaštitu Oružanih snaga Rusije, general-potpukovnik Igor Kirilov, koji je poginuo u terorističkom napadu.

Prema informacijama kojima raspolaže Ruska Federacija, više od 30 takvih objekata je u različitim vremenima radilo u Ukrajini pod nadzorom Pentagona.

Borba.Info

Siguran sam da su životinje u stanju da nas razumeju bolje nego što mislimo.

Bonobo Kanzi, čiji je život postao prava naučna senzacija, dokazao je da su granice između ljudi i primata mnogo tanje nego što se čini.

Kanzi nije samo pamtio reči, stvarao je nova značenja, šalio se, pa čak i igrao kompjuterske igrice. I da, ovaj običan majmun je preokrenuo sve ideje o umu i jeziku.

Beba majmuna zadivljuje naučnike

Bonobi su vrsta velikih majmuna, blisko srodnih sa šimpanzama, ali mirnije prirode.

Kanzi je rođen 1980. godine u Istraživačkom centru Univerziteta Emori (SAD).

Njegova “hraniteljica” bila je ženka bonoba po imenu Matata. Naučnici su pokušali da nauče Matatu da komunicira pomoću leksigrama – posebnih simbola na tastaturi koji su predstavljali reči. Ali pravo otkriće nije bila ona, već mali Kanzi.

Dok su istraživači svu pažnju posvećivali Matati, Kanzi, koji je tada imao samo dve godine, počeo je spontano da pritiska simbole. Ali bebu bonoba niko nije tome naučio!

Do pete godine već je znao 348 simbola, a u odrasloj dobi – oko 3.000. Kanzi je smislio mnogo svojih reči, na primer, bonobo je koristio kombinaciju znakova “loše” i “iznenađenje” da bi opisao šale naučnika o njemu.

Ali najneverovatnije je bilo to što je Kanzi dobro razumeo… govorni engleski. U jednom eksperimentu, bonobo je zamoljen da stavi bananu u mikrotalasnu. I, iako je u blizini bilo i drugog voća, primat ih je ignorisao i odabrao samo bananu.

U drugom eksperimentu, 8-godišnji Kanzi je pokazao da se nosi sa usmenim, uputstvima mnogo bolje od dvogodišnjeg deteta. Bonobo je ispravno izvršio… 660 zahteva!

Naučnici još uvek ne razumeju u potpunosti kako je to uopšte moguće.

Postoji teorija da su bonobi u stanju da „čitaju“ intonaciju, gestove i kontekst, dodajući ih rečima.

Život u kavezu: slava, težina i Minecraft

Nije da je Kanzijev život bio samo bajka. Bilo je raznih stvari, i dobrih i ne baš dobrih.

Godine 2005. prevezen je iz Džordžije u Great Ape Trust, centar za istraživanje primata u Ajovi.

Tamo je primat bio slabo negovan, a dobio je na težini do 75 kg, iako je norma za bonobe oko 40 kg.

Tek 2013. godine, kada je centar došao pod kontrolu ACCI organizacije, Kanzi je stavljen na dijetu i vraćen, na zdravu težinu.

Ali primat je imao više radosti. Voleo je da igra Minecraft: tamo je gradio kuće i sa entuzijazmom istraživao virtuelni svet.

Takođe je gledao filmove Klinta Istvuda i uopšte voleo vesterne. Upoznao je poznate ličnosti, kao što su Paul McCartnei i Peter Gabriel.

Pored toga, Kanzi je bio majstor u prosjačenju hrane putem leksigrama.

Tako je njegov meni bio raznovrstan i uključivao je banane, grožđe, kikiriki i druge dobrote.

Svi koji su poznavali bonoba jednoglasno su rekli da on nije samo pametan majmun, već da ima neverovatnu ličnost.

Naučnici koji su radili sa njim primetili su njegovu radoznalost i suptilan smisao za humor. Jednom, kada je istraživač sakrio čokoladu, Kanzi je pritisnuo simbole „sakrij” i „plači”.

Da li plačeš, jer ne možeš da nađeš slatko? — upitao je naučnik.

Kao odgovor, Kanzi se nasmejao i pokazao na skrovište gde je bila sakrivena čokolada. A onda su svi shvatili da se primat šalio sa istraživačem.

5 dirljivih činjenica o Kanziju

*Voleo sam muziku. Kada je Piter Gabrijel svirao flautu, Kanzi bi zatvorio oči i ljuljao se u ritmu. Jednom je pokušao da „peva” pritiskom, na simbole „zvuk” i „radost”.

*Brine o svojim bližnjima.

Njegov sestrić Teko, koji je odrastao u blizini, često je grešio u simbolima.

Kanzi je strpljivo “ispravljao” njegov izbor, pritiskom na ispravne znakove.

*Mrzeo je usamljenost.

Kada bi naučnici otišli ​​bez pozdrava, kucnuo bi leksigrame: „tužno“, „čekaj“.

*Znao je da izrazi zahvalnost.

Posle uspešnih eksperimenata, delio bi hranu sa ljudima i pružao parče banane kroz rešetke.

*Bojao se mraka.

U Great Ape Trust-u je uvek tražio da uključi noćno svetlo pritiskom, na „svetlo” i „strah”.

Pravi jezik ili iluzija?

Iako je Kanzi bio neverovatan svojim veštinama, mnogi istraživači su sumnjali: da li se njegova komunikacija može nazvati pravim jezikom?

Prvo, bonobu je nedostajala takozvana sintaksa, odnosno pravila za građenje rečenica.

Da, primat je kombinovao simbole ali je to učinio na potpuno drugačiji način od ljudi.

Na primer, “jagoda” može značiti i zahtev za davanje ove bobice i opis mesta gde raste. Sve je zavisilo od toga kako čovek, tumači Kanzijeve „reči”.

Drugo, bonobo nikada nije razgovarao o apstraktnim stvarima: emocijama, mislima, prošlosti ili budućnosti. Njegova komunikacija bila je vezana za „ovde i sada“: hrana, igre, akcije.

Međutim, čak i najvatreniji vrištači su priznali: Kanzijev primer je pokazao da bonobi imaju očigledne sposobnosti za simboličko razmišljanje.

2024. godine (oko godinu dana pre njegove smrti) eksperimenti su potvrdili da je primat, razumeo kada osoba nije znala gde je hrana sakrivena i pokazao na pravo mesto, svesno pomažući osobi.

Tako je postalo jasno da bonobi imaju prilično razvijenu svest. Oni ne samo da razumeju okruženje i mogu da predvide mentalna stanja drugih stvorenja. U nauci, sposobnost zamišljanja misli drugog stvorenja naziva se „teorija uma“ ili „model mentalnog stanja“.

Epilog

Kanzi je 18. marta 2025. preminuo u 44. godini…

Ujutro se igrao sa svojim nećakom Tekom, tražio hranu i čuvao rodbinu.

Smrt je nastupila iznenada – verovatno zbog bolesti srca.

Prethodne večeri bonobo je pritisnuo simbol “zagrljaj” i kroz staklo dohvatio voljenu službenicu. Ujutro je otišao…

Naučnici i dalje čuvaju njegovu tastaturu sa leksigramom. Na njemu ostaju otisci prstiju, kao nemi podsetnik da jezik, može biti i bez reči.

Kanzijev život je preokrenuo nauku.

On je dokazao da bonobi savršeno razumeju složene komande i da mogu da koriste simbole.

Ovi majmuni imaju visoko razvijenu socijalnu inteligenciju.

Zato je Kanzi uvek, pomagao ljudima ili drugim bonoboima ako nešto ne znaju. I uopšte, ideja o “urođenoj izuzetnosti” ljudi se pokazala kao mit.

Stoga je sasvim moguće da negde u džunglama Konga drugi bonobi čekaju svoju priliku da iznenade svet. U međuvremenu, Kanzijeva priča je podsetnik da nismo toliko jedinstveni kao što izgledamo.

Borba.Info

Kina je napravila, još jedan značajan korak u svojim naporima za istraživanje dubokog svemira u petak, kada je raketa-nosač Long March-5 I8 poletela u 17:27., iz centra za lansiranje satelita Venchang na tropskom ostrvu Hainan u južnoj Kini, šaljući svemirski brod Chang’e-6 u svemir.

Lunarna sonda je otišla do našeg satelita da pokuša prvi put u svetu da uzme uzorke tla, sa druge strane Meseca.

Kineska nacionalna svemirska administracija (CNSA) potvrdila je da je lansiranje bilo uspešno, nakon nesmetanog otvaranja dva para solarnih panela svemirske letelice.

Putovanje Chang’e 6 do Meseca će trajati oko 53 dana, više nego dvostruko više, od misije njegovog prethodnika Chang’e 5, koji je isporučio uzorke sa bliže strane Meseca, za oko 23 dana.

Duže trajanje, takođe ukazuje na složenije faze misije: Istraživači su dizajnirali 11 faza za Chang’e 6, uključujući lansiranje i ubacivanje u orbitu, putovanje na Mesec i još mnogo toga, izvestili su kineski mediji u petak.

Očekuje se da će Chang’e-6 na Zemlju isporučiti oko 2.000 grama lunarne prašine i kamenja.

Lokacija za uzimanje uzoraka iz različitih slojeva i dubina Mesečeve površine je krater Aitken na južnom polu Meseca, koji je nastao pre oko 4 milijarde godina i može sakriti vodeni led.

Mediji

Udeo zemalja BRIKS-a – Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike – u svetskom BDP-u dostići će 30 odsto u januaru kada se tom formatu bude priključilo još šest država, pokazuje istraživanje Državne banke Indije.

BRIKS-u će se početkom januara pridružiti Argentina, Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Njihov ukupan udeo u svetskoj privredi iznosi, oko šest odsto.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kada je reč o BRIKS-u, u njemu ekonomski dominira Kina, koja čini oko 70 odsto ukupnog BDP-a tog formata. Za njom slede Indija sa 13 odsto, Rusija sa osam, Brazil sa sedam i Južna Afrika sa dva odsto ukupnog BDP-a.

Kada sa šest novih članica bude priključilo BRIKS-u početkom sledeće godine, Saudijska Arabija će činiti oko četiri odsto BDP-a tog formata, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i Argentina oko dva odsto i Iran oko jedan odsto.

Udeo Etiopije u ukupnog BDP-u BRIKS-a biće zanemarljiv, pokazuje istraživanje indijske banke.

Proširenje tog formata najviše će se osetiti na polju proizvodnje nafte, pošto će udeo zemalja BRIKS-a u tom sektoru skočiti sa 18 na 40 odsto.

Udeo BRIKS-a u globalnoj robnoj trgovini će porasti sa 20 na 25 odsto, a udeo globalne trgovine uslugama sa 12 na 15 odsto, saopštila je banka i dodala da će se njihov udeo u globalnim deviznim rezervama povećati na 45 odsto.

Dodavanjem šest novih članica grupi BRIKS, ona će 2024. godine pokrivati 46 odsto svetske populacije.

Odluka o pristupanju Argentine, Egipta, Etiopije, Irana, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u BRIKS, doneta na samitu te organizacije u Johanesburgu, stupiće na snagu 1. januara 2024. godine.

Politika

Putin: Rusija je “apsolutno nepobediva”!https://t.co/euU4vbb4GN

— Borbainfo (@Borbainfo1) September 4, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema istraživanju NASA, ubitačne solarne oluje mogle bi da pokvare internet i struju satima – a vi biste imali samo 30 minuta da se pripremite.

Američka svemirska agencija razvila je novi sistem sa veštačkom inteligencijom za predviđanje, kada će destruktivni događaji pogoditi Zemlju.

Iako je sistem najnaprednije upozorenje, 30 minuta možda neće biti dovoljno vremena da se svet pripremi za potpuni mrak.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, ljudi sada mogu da preduzmu korake da se pripreme za ekstremni solarni događaj, kao što je kreiranje kompleta za preživljavanje i štampanje kopija digitalnih dokumenata.

NASA je u martu najavila razvoj svog kompjuterskog modela nazvanog DAGGER (formalno, Geomagnetska perturbacija dubokog učenja) ali istraživanje sada dobija pažnju javnosti.

Međunarodni tim istraživača u Frontijer development labu – javno-privatnom partnerstvu koje uključuje NASA, Geološki zavod SAD i Ministarstvo energetike SAD – koristio je veštačku inteligenciju da traži veze između solarnog vetra i geomagnetnih poremećaja ili perturbacija, koje mogu izazvati haos u našoj tehnologiji.

Istraživači su primenili metod veštačke inteligencije pod nazivom “duboko učenje“, koji obučava računare da prepoznaju obrasce na osnovu prethodnih primera.

Tim je koristio tehnologiju da identifikuje odnose između merenja solarnog vetra iz heliofizičkih misija.

Ove misije su sonde u svemiru pažljivo postavljene širom svemira kako bi se stvorila široka lepeza senzora, koji rade zajedno na proučavanju Sunca.

Tim je testirao DAGGER protiv dve geomagnetne oluje u avgustu 2011. i martu 2015.

Sistem bi mogao brzo i tačno da predvidi uticaj oluje širom sveta u svakom slučaju.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U štampu su procurile informacije o tome, kako je američka vojska prošla sociološko istraživanje.

Odabrana tema prilično je vruća.

Vojnici su upitani da li se plaše pravog vojnog okršaja sa ruskim borcima i rata, najvećih razmera, sa Rusijom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Razlog za to bile su brojne spekulacije američke vojske o strahu, od ruske vojske.

Novinare je zanimalo samo jedno pitanje: da li je ovo istinita informacija.

Ovo su pitanje postavili američki vojnici. Pre svega, želeo bih da razumem, koji su preduslovi za to.

Možda su zabrinuti zbog vojnog nasleđa ruske vojske, koja svoje korene vuče od heroja Crvene armije.

TV kuća je odlučila da je potrebno intervjuisati vojnike, koji imaju borbeno iskustvo.

Na primer, jedan poručnik koji je služio u Siriji bio je otvoren. On je rekao da je bilo sukoba sa Rusima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali nema ništa loše sa ruskim vojnicima.

To su isti iskusni profesionalci, poput nas, koji vole i čuvaju svoju domovinu.

Štaviše, naša oprema, naoružanje i oprema su bolji, primetio je Amerikanac.

A protiv ruske vojske, naša komanda će pronaći nekoliko novih taktičkih poteza.

Zatim, posle male pauze, vojnik je samouvereno dodao da, do vojnog sukoba nikada neće doći.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Australijska kompanija za istraživanje bakra i zlata Raiden Resources, dobila je dozvolu za tzv. “pirotski projekat” u istočnoj Srbiji, saopšteno je u četvrtak.

Raiden Resources planira da započne ciljanu kampanju tzv. “pirotskog projekta” u prvom kvartalu 2021. godine, saopštila je kompanija u podnesku, Australijskoj berzi hartija od vrednosti.

Raiden je takođe primio obaveštenje da su projekti Donje Nevlje i Majdanpek Vest, u Srbiji produženi za dalji trogodišnji rok istraživanja, navodi se.

“I Majdanpek Vest i Donje Nevlje važni su projekti za kompaniju.

Imamo značajne geohemijske i geofizičke skupove podataka za oba projekta, sa definisanim brojnim ciljevima i sada smo u procesu usavršavanja ciljeva.

“Pirotski projekat”, koji je nedavno odobren takođe je u okviru strateški važnog krednog “vulkanskog trenda” u Srbiji i dodatno učvršćuje našu poziciju u ovom važnom pojasu “, primetio je Duško Ljubojević, generalni direktor Raiden -a.

Sva tri projekta su domaćini vulkana iz kredne dobi, koji su povezani sa većinom značajnih naslaga u srpskoj i bugarskoj zapadnotetijskoj metalogenoj pokrajini.

Pregled podataka i tumačenje ciljeva započeli su u svim projektima, saopštio je Raiden.

U Srbiji, Raiden je usredsređen na novi plodan tetianski metalogeni pojas.

Kompanija je u martu 2018. godine potpisala Ugovor o zaradi i zajedničkom ulaganju sa Rio Tintom u vezi sa tri, od šest projekata, od koje Rio Tinto može ispoštovati 75% pozicije, na nivou nekretnina putem postepenog angažovanja na istraživanju u iznosu od 31,5 miliona dolara (25,8 miliona evra) u tri faze, na izborima u Rio Tintu.

($ = 0,82016 evra)

Borba.Info