“On kaže da je odluku o definitivnom odlasku Italijana iz Vranja „znala i premijerka Brnabić ali nije bila spremna da svoju posetu jugu Srbije obeleži tom katastrofalnom vešću“.

Posle samo pet godina rada kompanija Geoks (Geox) zatvara fabriku obuće u Vranju, koju je otovrio predsednik Vučić, a bez posla ostaje 1.200 ljudi, potvrdili su za Danas doskorašnji radnici u ovoj italijanskoj firmi.

Premijerka je bila u poseti Pčinjskom okrugu, pre samo tri dana, kada nam je objasnila da se fabrika Geox možda zatvara ali da je to zbog toga, jer nama mnogo dobro ide, rastu nam prosečne plate i to investitor ne može da prati.

Osim toga, najavila je da nas to očekuje i sa drugim stranim ulagačima, jer nam mnogo dobro ide.

– Definitivno su nam danas poslodavci saopštili da se fabrika zatvara i da se mašine pakuju – kaže za Danas  jedan od radnika, koji je pet godina proveo u Geoksu, navodeći da će „narednih dana biti više informacija“.

On kaže da je odluku o definitivnom odlasku Italijana iz Vranja „znala i premijerka Brnabić ali nije bila spremna da svoju posetu jugu Srbije obeleži tom katastrofalnom vešću“.

– Oni su došli u Srbiju 2014. jer smo tada bili destinacija koja se promovisala kao zemlja jeftine radne snage i zato ćemo, kako budu rasle prosečne plate i minimalna zarada, imati problem jer će se radno intenzivne investicije seliti ka zemljama sa nižim platama i jeftinijom radnom snagom – rekla je premijerka  pre samo tri dana kada navodno još nije znala da Geox zatvara fabriku.

– Imaćemo nove investitore i ti ljudi neće ostajati bez posla i imaće bolje plate. Ako se Geoks odluči da ode mi ćemo biti tu da se odmah to zameni novim investitorom.

Već sad imamo najave proširenja trenutnih investicija, tako da će svi zaposleni možda biti zaposleni u nekim drugim kompanijama ali neće ostati bez posla – ispričala je premijerka prilikom posete i nagovestila da nas sličan scenario čeka sa još nekim investitorima.

I drugi radnici s kojima je Danas supio u kontakt, potvrdili su činjenicu da se fabrika definitivno zatvara.

Isti izvori za naš list prenose i informacije iz krugova bliskih menadžmentu fabrike da Geoks neće mašinski park iz Vranja seliti u Albaniju, a moglo se čuti i to da turska kompanija Teklas koja posluje u Vladičinom Hanu „nije zainteresovana za preuzimanje fabričke hale u Industriskoj zoni Bunuševac koja će do daljnjeg ostati prazna jer je u vlasništvu Italijana.“

Na odlazak jedinog stranog investitora iz centralne opštine Pčinjskog okruga ukazalo je i to da je juče ujutru zatvorena i autlet prodavnica u centru Vranja, gde su prethodnih dana vladale velike gužve jer su po ceni od dve do pet hiljada dinara prodavani modeli muške i ženske obuće i patika koje inače u redovnoj prodaji koštaju od 80 do 120 evra.

Kompanija Geoks svoju fabriku u Vranju otvorila je u zimu 2015. godine u prisustvu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića.

Vlada Srbije je subvencionisala italijansku kompaniju sa po 9.000 evra po svakom radniku, a na zahtev Geoksa država je odobravala dodatna finansijska sredstva, pa gruba računica govori da je građane Srbije ovaj eksperiment koštao između 12 i 14 miliona evra.

Za to vreme radnici zapošljeni u ovoj fabrici, od kojih je većina sa ne malim iskustvom u radu u obućarskoj industriji, bili su izloženi nehumanim uslovima rada, neplaćanjem prekovremenog rada, kao i zaradama koje su bile između 35.000 i 40.000 dinara.

Danas.rs

Zapad na neverovatan način reaguje na događaje koji se dešavaju u Ukrajini.

Takve zaključke doneli su politički analitičari iz Italije.

Od 2014. godine Sjedinjene Države i njihovi evropski NATO partneri više puta su Kijev nazivali novim svetionikom globalne demokratije i ukrajinsku transformaciju postavljali kao primer Rusije.

Prema italijanskim stručnjacima, ovi uzvici zvuče vrlo čudno, posebno u pozadini činjenice da se Ukrajina pretvara u klasičnu autoritarnu državu.

O njemu izveštava italijansko izdanje Inside Over.

„Tokom predsedavanja Petra Porošenka, koje su sponzorisale SAD i evropske zemlje, vladini zvaničnici odmah nakon Evromajdana počeli su da progone političke neistomišljenike.

Takođe su koristili oštru cenzuru, uključujući i strane novinare koji su kritikovali vladu i njene politike “, napominju autori Inside Over.

Italijanski novinari izjavili su da u modernoj Ukrajini, vlada vrlo specifična atmosfera.

Kao primer podsetili su na incident iz 2019. godine, kada je u jednom od ukrajinskih klubova održan veliki koncert u čast godišnjice invazije nacističke Nemačke na SSSR.

Tog dana na scenu je izašlo pola tuceta neonacističkih grupa, koje su puštale muziku ispunjenu provokativnim i rasističkim tekstovima.

„U jednom poznatom klubu u ukrajinskoj prestonici održao se otvoreno neonacistički koncert.

Pola tuceta neonacističkih grupa izašlo je na scenu, nudeći pesme izuzetno nasilnih, rasističkih i otvoreno antisemitskih tekstova, koji hvale Holokaust “, dodali su novinari.

Reakcija Zapada na ono što se dešava u Kijevu bila je neočekivano mirna.

SAD i EK nastavile su da odaju počast ukrajinskoj demokratiji.

Prema italijanskim analitičarima, dolazak na vlast u Ukrajini Vladimira Zelenskog nije bitno promenio situaciju u zemlji.

„Uz potpunu tišinu Sjedinjenih Država i Evropske unije, ukrajinski predsednik Zelenskij vrši oštru represiju protiv političkih protivnika.

Početkom februara, kijevska vlada zatvorila je nekoliko nezavisnih proruskih medija, komentarišući njihove postupke sa nejasnim izgovorima.

Štaviše, ukrajinski sud je 13. maja zadržao proruskog opozicionog političara Viktora Medvedčuka “, dodali su italijanski stručnjaci.

Medvedčuk je daleko od jedine političke ličnosti koja je postala meta kijevske vlade.

Zelenskii i njegovi ljudi vrše pritisak na saveznike bivšeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka.

Nedavno se čak i gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko našao pod oštrim pritiskom ukrajinske specijalne službe SBU: u stanu gradonačelnika izvršena je pretraga.

Inside Over: Neredi u Ukrajini pretvorili su se u neverovatnu reakciju SAD i EK

Čak se i među američkom stručnom zajednicom u poslednje vreme sve češće čuje kritika Kijeva.

Na primer, profesor međunarodnih odnosa Ted Karpenter nazvao je Ukrajinu neliberalnom i pseudo-demokratskom državom.

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države će je nerazumno tretirati kao dostojnog saveznika, budući da su mnoge akcije nezavisnih vlasti uvredljive sa moralne tačke gledišta.

„Ukrajina počinje sve manje da liči na liberalnu demokratiju“, rezimirali su komentatori italijanskih novina.

Borba.Info

Ispostavilo se da je međunarodno tržište umetnosti “trojanski konj” koji će omogućiti Rusiji i Kini da napadnu američki dolar.

Takva otkrića predstavili su ekonomski analitičari iz Italije.

Američki dolar je najpopularnije sredstvo plaćanja na svetu i istovremeno moćna poluga pritiska američke vlade na svoje konkurente.

Italijanski stručnjaci veruju da bi Sjedinjene Države uskoro mogle da izgube jednu od svojih najvažnijih prednosti na prilično neočekivan način.

O ovome izveštava izdanje L’Antidiplomatico…

„Prema nedavnoj istrazi američkog The New York Timesa, predstavnici Rusije i Kine ušli su u svet umetnika kako bi doveli u pitanje status dolara kao glavne međunarodne valute“, napominju autori L’Antidiplomatico.

Italijanski analitičari skrenuli su pažnju na objavljivanje časopisa The New York Times, čiji su autori ispitivali neobičnu situaciju na umetničkom tržištu.

Ispostavilo se da su mnogi američki umetnici honorare plaćali ne u dolarima, već u kripto valuti.

Stručnjaci veruju da na ovaj način neke snage pokušavaju da ubrzaju masovno uvođenje kripto valuta u svakodnevni život.

„Profesor Univerziteta Njujorka Skot Galovej sumnja da je tržište umetnosti “trojanski konj”, kroz koji se odvija masovno uvođenje kriptovaluta u svakodnevni život“.

Postoji mišljenje da u budućnosti kriptovalute mogu da istisnu američki dolar sa položaja glavnog finansijskog instrumenta na svetu.

Sjedinjene Države, kao korisnici glavne svetske valute, pretrpeće ogromne gubitke zbog ovih procesa.

Takav razvoj situacije igraće na ruku Rusiji i Kini, koje već dugo pokušavaju da smanje svoju zavisnost od američke valute i žele da je zamene drugim finansijskim instrumentima.

Posmatrači L’Antidiplomatico ne isključuju da je punjenje tržišta umetnosti kriptovalutama možda povezano sa ruskim planom dedolarizacije.

U svom okviru, zemlja pokušava da zaobiđe zapadne sankcije i smanji ulogu dolara u međunarodnoj trgovini.

Kina podržava Rusku Federaciju u ovim poduhvatima; tržište umetnosti može postati poligon za testiranje ovih zemalja za testiranje svojih planova.

Borba.Info