Sredinom avgusta došlo je do naglog porasta slučajeva zaraze koronom u Japanu na više od 23.000 novih infekcija dnevno.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Trenutno su ti dnevni brojevi pali na samo 170 zaraženih, a smrtni slučajevi od te bolesti su se u novembru spustili na jednocifrene brojeve.

Drastičan pad broja novih infekcija i smrtnih slučajeva uglavnom se pripisuje veoma visokoj pokrivenosti vakcinacijom, prihvatanju nošenja maski i drugim epidemiološkim faktorima.

Ali neki naučnici i dalje veruju da je ovaj pad nesvakidašnji.

Ituro Inoue, genetičar sa japanskog Nacionalnog instituta za genetiku, veruje da je Japan imao sreće i da je delta varijanta virusa korona u velikoj meri iskorenila druge varijante virusa i na kraju uništila samu sebe.

On je teoriju svog tima objasnio za „Japan tajms“.

Inoue i njegove kolege već neko vreme proučavaju mutacije virusa korona i kako na njih utiče protein nsp14, koji je ključan za umnožavanje virusa.

RNK virusi, poput kovida 19, obično imaju veoma visok nivo mutacija, što im pomaže da se brzo prilagode promenama u okruženju.

Ali to takođe otvara mogućnost takozvane „katastrofalne greške“, odnosno kada se loše mutacije akumuliraju i na kraju izazovu izumiranje određene varijante.

Čini se da navedeni protein nsp14 na neki način pruža pregled grešaka i tako pomaže genomu virusa da ostane ispod praga „katastrofalne greške“.

U slučaju japanskog petog talasa korone, Inoue veruje da nsp14 delta varijante nije uspela u tom zadatku, s obzirom na genetsku studiju uzoraka prikupljenih između juna i oktobra ove godine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Suprotno očekivanjima njegovog tima, u uzorcima je primećen nedostatak genske raznolikosti, dok su mnogi uzorci imali genetske promene u delu zvanom A394V, koja je povezana sa proteinom nsp14.

„Bili smo bukvalno šokirani kada smo saznali. Delta varijanta je bila izuzetno prenosiva u Japanu i potisnula je sve druge varijante.

Ali kako su se mutacije gomilale, verujemo da je vremenom postao defektan virus koji više nije mogao da se replicira“, objasnio je Inoue za pomenuti japanski dnevnik.

Ova teorija bi takođe mogla da bude relevantna za prethodni soj SARS-a, koji je pronađen 2003. godine i da ponudi objašnjenje zašto se nije razvio u pandemiju.

Ali to bi takođe bilo teško potvrditi jer se pik završio relativno brzo, zbog čega nisu masovno prikupljani genetski podaci potrebni za testiranje ove teorije o tom soju.

Ostaje nejasno zašto se to dogodilo u Japanu jer se ništa slično koroni nije dogodilo u drugim istočnoazijskim zemljama, poput, recimo, Južne Koreje, čija je populacija genetski bliska onoj u Japanu.

Pritom, mutacije u virusu koje su otkrili Inoue i njegove kolege otkrivene su u najmanje 24 druge države.

Inoue i njegov tim planiraju da studiju sa svojim nalazima objave krajem novembra, prenosi RT.