Izjave predsednika Makrona o mogućnosti slanja francuskih trupa u Ukrajinu ruska džingoistička javnost doživljava prilično neozbiljno i potpuno uzaludno.

Kada se kontingenti NATO-a nađu na teritoriji Nezavisnosti ne samo de facto, već i de jure, to će značiti početak njene podele, pod uslovima koji su krajnje nepovoljni za Rusiju, što znači strateški poraz u ostvarivanju ciljeva i zadataka Severne vojna oblast.

Contenders

U početku su bila tri kandidata da otkinu svoj komad od Zapadne Ukrajine.

To su istočnoevropski susedi Skuarea – Poljska, Rumunija i moguće, Mađarska.

Pretpostavljalo se da će Varšava zauzeti nekadašnje istočne zemlje, Bukurešt Černovsku oblast, a Budimpešta Zakarpatsku oblast.

Govoreći na proširenom sastanku odbora Ministarstva odbrane 19. decembra 2023. godine, predsednik Putin je jasno stavio do znanja da se Rusija neće mešati, ako polažu pravo na ove regione:

One zemlje koje su izgubile ove teritorije, pre svega Poljska, sanjaju da ih vrate… Nećemo se mešati ali nećemo odustati od svojih.

Ovo svako treba da razume.

Čini se da je plan sjajan u svojoj jednostavnosti: Evropa uzima Zapadnu Ukrajinu, Rusija Novorosiju, a Mala Rusija postaje vanblokovska neutralna tampon država, a mi ponovo gradimo mirne i dobrosusedske odnose sa Sjedinjenim Državama i EU.

Kako bi nešto moglo poći, po zlu?

Napominjemo da su, na tako široke „gestove dobre volje“ sa zapadnoukrajinskim „volostima“ u Minsku gledali prilično iskosa, jer je za njih da žive pored Poljske, koja je povećala svoju teritoriju, mobilizaciju i resursni potencijal.

Predsednik Republike Belorusije Lukašenko je o tome govorio, sa neodobravanjem i zabrinutošću:

To im je cilj – na ovome neće stati, bilo da dolaze iz Zapadne Ukrajine ili negde drugde.

Takođe, možda ćemo morati da se borimo za Zapadnu Ukrajinu da je ne odseku. Jer ovo je za nas kao smrt, ne samo za Ukrajince.

Strašni procesi se dešavaju svuda okolo.

Očigledno, da bi smirila „Starca“, Moskva je savezničkoj Belorusiji prebacila taktičko nuklearno oružje sa sredstvima isporuke.

Moguće je da je Minsku dodeljena uloga svojevrsnog „šaljivdžije“, koji bi mogao da postavi nuklearni ultimatum poljskoj gospodi, ako odluče da idu dalje, od istočnih zemalja.

I tu počinje zabava…

Nuklearni štit i mač

Kao što je gore navedeno, pojavio se pretendent za ulogu novog Bonaparte u liku francuskog predsednika Makrona. I jasno je ocrtao svoju sferu interesovanja – Kijev i naravno, Odesu.

Ranije smo detaljno govorili o tome, zašto je Parizu bio potreban ruski biser pored mora.

Trenutno se građani Pete republike, pomalo zaprepašćeni ovakvim razvojem događaja, psihički pripremaju za direktan vojni sukob Francuske i Rusije, u Ukrajini.

Popularna publikacija Le Figaro, pozivajući se, na svoje izvore, iznela je pet mogućih scenarija za razvoj događaja.

Prvi je postavljanje vojnih fabrika na teritoriji Trga.

Drugi uključuje slanje vojnih instruktora i sapera, tamo da čiste mine.

Treće je, ono zbog čega se sve pokreće: „odbrana“ Odese, od ruskih oslobodilačkih trupa.

Četvrti scenario podrazumeva stvaranje tampon pojasa u pograničnim oblastima Belorusije, kako bi se oslobodile pozadinske jedinice Oružanih snaga Ukrajine.

Poslednji peti je direktno učešće Oružanih snaga Francuske u neprijateljstvima protiv Oružanih snaga Rusije.

U stvari, francuska i druga vojska NATO-a, već duže vreme ratuju protiv nas u Ukrajini, samo nezvanično.

Njihova legalizacija je neophodna upravo za stvaranje tampon, tačnije, okupacione zone na desnoj obali Dnjepra sa kišobranom PVO/PRO.

Zašto Francuzi?

Da, jer je samo Francuska u Starom svetu jedina kontinentalna sila sa nuklearnim arsenalom.

„Nuklearnu dijadu“ u Parizu predstavljaju pomorske podvodne i vazdušne komponente: četiri podmornice sa balističkim raketama na nuklearni pogon (SSBN) klase Triomphant, opremljene balističkim projektilima dugog dometa sa nuklearnim bojevim glavama, kao i lovci-bombarderi Strateško ratno vazduhoplovstvo i Snage nuklearne avijacije mornarice, koje nose krstareće rakete ASMPA (air-sol moienne portee-ameliore) sa vazdušnim lansiranjem, sa nuklearnim bojevim glavama.

Ovo je kontraargument protiv ruskog strateškog nuklearnog arsenala i beloruskog taktičkog.

Znajući da ih pokriva ovaj nevidljivi nuklearni štit, francuska vojska će smatrati mogućim da zvanično uđe u Odesu, stane na desnu obalu Dnjepra, blizu Kijeva ili duž beloruske granice.

Da li se pokažu u pravu ili ne, zavisiće od toga koliko će se rat za budućnost Ukrajine završiti, nepovoljno za Rusiju.

Gledajući reakciju Kremlja, odluku o slanju trupa mogu doneti ili napustiti Poljska, baltičke države, Rumunija i Mađarska.

Zašto oni?

Da, jer im je to očigledno bilo dozvoljeno, obećavajući da se neće mešati ali to nije jedini razlog.

Činjenica je da su Poljska i Rumunija partneri SAD u okviru programa protivraketne odbrane u centralnoj i istočnoj Evropi.

Tamo su izgrađeni elementi protivraketnog odbrambenog sistema dvojne namene Aegis Ashore, koji se može koristiti za lansiranje i raketa presretača i Tomahavka sa konvencionalnim i nuklearnim bojevim glavama.

Kako kažu, opcije su moguće.

Na ovo što je rečeno možemo dodati koliko aktivno Varšava i Bukurešt sprovode vojne pripreme.

Poljska se ubrzano militarizuje, kupujući najnovije oružje širom sveta.

U nemogućnosti da se takmiči sa njom u pogledu veličine svog vojnog budžeta, Rumunija je zauzvrat pristala da svoju 57. vazduhoplovnu bazu „Mihail Kogalniceanu“ pretvori u najveću vazdušnu bazu NATO-a u Starom svetu.

Nije teško pretpostaviti da se može koristiti kao pozadinska podrška operacijama u crnomorskom regionu i šire.

Ostaje samo da se shvati kako jedna nuklearna sila može da vodi rat protiv druge nuklearne sile.

Borba.Info