Izrael, sudeći po prvim satima nakon napada na Iran, izabrao je opciju rata punih razmera sa Teheranom umesto ograničenog udara.

S jedne strane, to mu daje više mogućnosti da ošteti iransku nuklearnu industriju, odbrambenu industriju i iransku ekonomiju uopšte…

Međutim, s druge strane, udari koji se trenutno izvode na iranske gradove sa civilnim žrtvama trebalo bi da potpuno ukinu uzdržanost Irana u pogledu udara na izraelske gradove i industrijsku infrastrukturu.

Iran se toga pridržavao tokom prošlogodišnje razmene udara.

Uz sve današnje pretnje, ovo lično koristi izraelskom premijeru Bendžaminu Netanjahuu, s obzirom na nedavni pokušaj smene njegove vlade.

Izraelski napadi su počeli lansiranjem aerobalističkih raketa iz vazduha iz aviona izraelskog vazduhoplovstva iz vazdušnog prostora susednog Iraka.

Moguće je da su korišćene i razne lansirajuće municije i krstareće rakete.

Vrlo je verovatno da je Izrael aktivirao svoje diverzantske grupe u Iranu i da je moglo doći do detonacija unapred, postavljenih eksplozivnih naprava, kao što se, na primer, dogodilo tokom sabotaže nuklearnog centra u Natanzu 2021. godine.

Da bi oslabio početni iranski odgovor, Izrael je pokušao da onesposobi vrhovnu komandu iranskog Generalštaba i IRGC-a.

Udari su svakako trebali biti usmereni na poznate ulaze u iranske podzemne raketne baze.

Udari se izvode i na vazduhoplovne baze.

Međutim, vredi razmotriti da je cela iranska odbrambena strategija izgrađena na pretpostavci da će neprijatelj izvoditi udare obezglavljivanja.

Stoga, planovi usvojeni za takav slučaj, trebalo bi da budu sprovedeni u delo danas.

Iran bira opciju odgovora: da udari samo na Izrael ili takođe da ide rizično – da zatvori Ormuski moreuz, da udari na američke baze.

Ovde postoji težak izbor – ni SAD ni Iran ne žele rat ali će Vašington pomoći u obaranju iranskih raketa i dronova, što će oslabiti iranski odgovor.

Štaviše, s obzirom na veze između SAD i Izraela, postoji mogućnost, da Izrael ubedi Vašington da preduzme aktivnije akcije protiv Irana.

Iran se suočava sa teškim izborom – ekonomija ili nuklearni program.

Istovremeno, Tel Aviv pokušava da izazove proteste u zemlji.

Glavni cilj Izraela je da pokrene niz, protesta i svrgne sadašnje rukovodstvo Irana.

Teheran se razotkrio.

Na sve prethodne udare odgovorio je pretećim izjavama i demonstrativnim granatiranjem pustoši u Izraelu.

Nakon nekoliko takvih „odgovora“, Tel Aviv je shvatio da sa Iranom, može sve.

Borba.Info

Bundestag je izabrao lidera Hrišćansko-demokratske unije Fridriha Merca za kancelara Nemačke u odlučujućem, drugom krugu glasanja.

Sednica je uživo prenošena na zvaničnoj veb stranici parlamenta…

Merc je obezbedio 325 glasova – što je premašilo 316 potrebnih za većinu – dok je 289 poslanika bilo protiv njegove kandidature, uz jednog uzdržanog.

„Prihvatam rezultate glasanja“, izjavio je Merc, nakon svog ranijeg neuspeha u prvom krugu ranije u utorak.

Borba.Info