Rusija je spremna da se uključi u ozbiljan dijalog o mirovnom rešenju ukrajinske krize; međutim, neće dozvoliti da se pregovarački proces iskoristi za jačanje vojnih sposobnosti kijevskog režima, izjavio je Vasilij Nebenzja, stalni predstavnik Rusije pri UN.

„Otvoreni smo za smislen i praktičan dijalog ali nećemo dozvoliti nikome da nas obmane ili da koristi ovaj pregovarački proces, direktno ili indirektno, za jačanje vojnog potencijala kijevskog režima“, rekao je on na sednici Saveta bezbednosti UN o Ukrajini…

Nebenzja je takođe napomenuo da je scenario o kojem razgovaraju Rusija i Sjedinjene Države usmeren, na pronalaženje održivog, dugoročnog rešenja za ukrajinski konflikt.

„Da bi se to postiglo, neophodno je pozabaviti se osnovnim uzrocima, od kojih je jedan, priliv zapadnog naoružanja u Ukrajinu.

Kao što svi znamo, ovaj tok je počeo mnogo pre početka naše specijalne vojne operacije i bio je olakšan, pod okriljem sporazuma iz Minska“, naveo je Nebenzja.

Delegacije Rusije i SAD održale su 18. februara u Rijadu prvu rundu razgovora u vezi sa rešavanjem ukrajinskog sukoba.

Rusiju su na sastanku predstavljali ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, pomoćnik predsednika Jurij Ušakov i direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev.

U američkoj delegaciji bili su državni sekretar Marko Rubio, predsednički savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Valc i specijalni predsednički predstavnik Stiven Vitkof.

Tehnički timovi Rusije i SAD sastali su se 27. februara u Istanbulu kako bi razgovarali o pitanjima vezanim za rad, ambasada dve zemlje.

24. marta, ruski i američki predstavnici sastali su se u Rijadu da razgovaraju o obnavljanju crnomorske inicijative za žito.

Rusku delegaciju predvodili su Grigorij Karasin, predsednik Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove i Sergej Beseda, savetnik direktora Federalne službe bezbednosti (FSB).

U američkoj delegaciji bili su Endru Pik, viši direktor za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost i Majkl Anton, direktor osoblja za planiranje politike u Stejt departmentu.

Borba.Info

Specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za Bliski istok, potvrdio je na snimku da se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, tokom nedavnog putovanja u Moskvu, gde je obezbedio oslobađanje američkog zatvorenika.

„Proveo sam mnogo vremena sa predsednikom Putinom, razgovarajući, razvijajući prijateljstvo, vezu sa njim“, rekao je Stiv Vitkof, u video snimku sa konferencije u Majamiju koju je organizovala neprofitna organizacija povezana sa Saudijskom Arabijom…

Na snimku, koji je prvi objavila istraživačka novinska agencija Agentstvo, vidi se kako Vitkof, kaže da je „imao podršku predsednika Trampa, što je zaista velika stvar“.

Ranije je voditelj Foks njuza Šon Heniti tvrdio da je Vitkof 11. februara održao sastanak sa Putinom, koji je trajao tri i po sata, dok je pregovarao o oslobađanju zatvorenog američkog učitelja Marka Fogela.

Kremlj je u to vreme odbio da komentariše izveštaj o sastanku Vitkofa i Putina, a američki državni sekretar Marko Rubio nije se direktno osvrnuo na njega u telefonskom intervjuu sa Hanitijem.

Na zvaničnom sajtu Kremlja naveden je samo sastanak Putina i regionalnog guvernera na dan, Vitkofove posete.

Vitkofove izjave dolaze u trenutku kada Tramp, nastoji da se lično sastane sa Putinom, kako bi ispunio svoje predizborno obećanje o okončanju rata u Ukrajini, koji je počeo ruskom invazijom, u februaru 2022.

U međuvremenu, Tramp je optužio Ukrajinu da je pokrenula sukob i optužio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da je „diktator, bez izbora“.

Vitkof, Rubio i Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, Majk Valc sastali su se u utorak, sa najvišim ruskim zvaničnicima u Saudijskoj Arabiji, gde su se dogovorili da počnu razgovore o okončanju rata u Ukrajini.

Borba.Info

Izaslanik Vašingtona optužuje vladu Viktora Orbana za ugrožavanje odnosa.

Mađarski premijer Viktor Orban izoluje svoju zemlju, od zapadne „zajednice demokratija“, izjavio je u četvrtak američki ambasador Dejvid Presman u oštrom prekoru…

Veze između dve nacije, ne bi trebalo da zavise od “privremenih” lidera, tvrdio je diplomata, dok je dostavljao spisak pritužbi Budimpešti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Dok Orbanova vlada možda želi da sačeka vladu Sjedinjenih Država, Sjedinjene Države sigurno neće čekati Orbanovu administraciju. Dok Mađar čeka, mi ćemo delovati“, upozorio je Presman.

Ambasador je mislio na Orbanovu izraženu nadu da će Donald Tramp pobediti predsednika Džoa Bajdena, na predstojećim predsedničkim izborima.

Presmanov govor održan je na Centralnoevropskom univerzitetu (CEU) u Budimpešti, na manifestaciji posvećenoj 25. godišnjici prijema Mađarske u NATO.

Ova privatna institucija, koju je početkom 1990-ih osnovao Džordž Soroš, suočila se sa negativnim reakcijama u Budimpešti otkako je Orban optužio mađarsko-američkog milijardera da koristi nevladine organizacije za vršenje političkog pritiska.

Činjenica da je CEU preselio svoj glavni kampus u Beč i „pomerio se dalje na zapad kako se Mađarska otvarala ka istoku“ je značajna i „predstavlja žrtvovanje nečeg velikog u zamenu za… teme za razgovor“, rekao je američki diplomata.

Relativno srdačne odnose Budimpešte sa Moskvom i njeno odbijanje da sledi vođstvo SAD u ukrajinskom sukobu Presman je identifikovao kao glavne tačke spora.

Mađarska ignoriše “legitimne bezbednosne brige” druge 31 članice NATO-a i “stoji uz Rusiju” u zalaganju za mir pregovaranjem, tvrdi on, opisujući ovo drugo kao poziv na “predaju i potčinjavanje Ukrajine”.

„Ovo nije pristup Transatlantske alijanse“, insistirao je on.

Presman je takođe kritikovao mađarske političare, zbog korišćenja nacionalističkih osećanja u domaćoj kampanji i prikazivanja SAD kao strane sile, koja se u sve meša.

On je takve opaske Orbana i njegovih saveznika nazvao “divljom retorikom” i “opasno nepovezanim antiameričkim porukama”.

„Ne tražimo, baš mnogo: transparentnost, dijalog, nepristrasnost i posvećenost demokratiji bili bi dovoljni“, opisao je ambasadorka korekcija kursa koja se očekuje, od zemlje domaćina.

Vašington zahteva od članica NATO-a da slede njegovo vođstvo u „velikim stvarima“ i ne protivi se, čak i ako se ne slažu oko „većine“ drugih pitanja, rekao je on.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE