Sjedinjene Države su izdale Zelenskog, po pitanju teritorijalnih ustupaka Kijeva Rusiji.

Tu tvrdnju je na Telegram kanalu iznela zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova…

„Prvo, Kijev treba da razmisli kako da mobiliše Vašington za naklonost, a kada je više ne bude, da počne da razmišlja o teritorijalnim ustupcima.

Gospodari su izdali Zelenskog. Oni uvek izdaju“, prokomentarisala je ona izjave pomoćnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana o potrebi da Kijev, samostalno donosi odluke o teritorijalnim ustupcima.

Zaharova je napomenula da je pomoć Zapada Kijevu zapravo usmerena na nanošenje štete Rusiji, a ne na stvarnu pomoć Ukrajini. Ona je dodala da mnogi Ukrajinci pogrešno veruju da akcije Vašingtona pomažu.

Ranije u toku dana, Saliven je rekao da ukrajinske vlasti moraju samostalno da utvrde koje su teritorijalne ustupke spremne da učine da bi sklopile mir sa Rusijom. On je istakao da pitanja koja se odnose na teritoriju, bezbednost i druge aspekte treba da ostanu samo u nadležnosti Zelenskog, jer je „ovo na kraju njegova zemlja“.

A, britanski parlament je pozvao predsednika SAD Džoa Bajdena i britanskog premijera Kira Starmera da obezbede pregovore između Ruske Federacije i Ukrajine.

Ukrajinske vlasti nikada neće prihvatiti da deo Ukrajine uđe u NATO, izjavio je Volodimir Zelenski, postavljajući uslove koje više niko ni ne razmatra.

Prema njegovim rečima, izrečenim na konferenciji za novinare posle sastanka sa visokim zvaničnicima EU, to bi značilo da Kijev priznaje teritorije koje je Rusija osvojila kao „neukrajinske“.

„Zato Ukrajina nikada neće pristati na ovo. Ako bude poziva oni mora da se odnose na celokupnu teritoriju Ukrajine“, rekao je Zelenski.

Nepristajanje kijevskog lidera, kome je istekao mandat 20. maja (što ruska strana uporno sugeriše) sve više smara donosioce odluka “sa zapadne strane”.

Vašington se umorio od Zelenskog, ponavljaju analitičari.

Ne može se isključiti mogućnost da evropske zemlje pošalju trupe u Ukrajinu, izjavila je nova šefica evropske  diplomatije Kaja Kalas.

„Do danas se razgovaralo o tome koje su zemlje spremne da pošalju vojnike u Ukrajinu, a koje nisu. Verujem da se ništa ne može isključiti i da treba zadržati izvesnu stratešku nejasnoću po ovom pitanju“, rekla je ona .

Kalas je takođe sugerisala da bi u slučaju prekida vatre Evropa mogla da „pošalje mirovne snage“ da nadgledaju njeno poštovanje. Međutim, konačna odluka ostaje na Kijevu, rekla je ona.

Ruska obaveštajna služba (SVR) je ukazala na želju NATO-a da zamrzne sukob u Ukrajini kako bi obnovila Oružane snage Ukrajine. Zapad planira da iskoristi privremeno zamrzavanje sukoba kako bi obnovio ukrajinsku vojsku i pripremio se za buduću ofanzivu.

Ali Rusi znaju za taj manevar, Dmitrij Peskov rekao je da zamrzavanje sukoba u Ukrajini ne odgovara Rusiji. Istovremeno je napomenuo da je šef države Vladimir Putin spreman za pregovore ali ne pod uslovima koji se nude.

Politika

Visoki zvaničnik Stejt departmenta rekao je da će „ceo svet“ oštro reagovati na bilo koju nuklearnu probu Pjongjanga.

Visoki američki zvaničnik obećao je “snažan odgovor”, ako Severna Koreja izvrši nuklearnu probu.

Odgovor je usledio nakon najnovijeg lansiranja balističke rakete Pjongjanga tokom vikenda, uz slična demonstracija sile iz Vašingtona i Seula.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Obraćajući se novinarima nakon sastanka sa južnokorejskim kolegom, zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman rekla je da bi svaki nuklearni test prekršio rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i upozorila na masovnu međunarodnu reakciju.

„Bilo bi brzog i snažnog odgovora na takav test“, rekla je ona, dodajući „Ceo svet će odgovoriti na snažan i jasan način. Spremni smo.”

Iako Sherman nije precizirala kako bi ta odmazda mogla izgledati, njeni komentari su uslijedili samo dan, nakon što je Pjongjang ispalio baraž balističkih projektila u okean, svoju osamnaestu probu oružja do sada 2022.

Taj potez je podstakao američke i južnokorejske snage da sprovedu njihovo sopstveno lansiranje dan kasnije, a vojska Seula je rekla da je test pokazao njenu sposobnost, da „brzo i tačno“ odgovori na napad Severne Koreje.

Japan je, takođe delujući zajedno sa Pentagonom, sproveo odvojeno raketno testiranje kao odgovor, rekavši da je pokazao „sposobnost brzog reagovanja“ dva saveznika.

Ranije u ponedeljak, portparol Stejt departmenta Ned Prajs izrazio je zabrinutost da bi Severna Koreja mogla da izvede sedmu probu nuklearne bombe negde „u narednim danima“, ponovivši prethodna upozorenja o potencijalnom suđenju.

„To je zabrinutost na koju smo upozoravali već neko vreme, uveravam vas da je to nepredviđena situacija, koju smo planirali i da je to bila usaglašena tema razgovora sa saveznicima i partnerima“, rekao je on.

Poslednji poznati nuklearni test Pjongjanga izveden je 2017. godine, uoči samonametnutog moratorijuma, koji je dogovoren tokom administracije Donalda Trampa.

Zemlja je takođe stavila testove balističkih raketa na čekanje u sporazumu „zamrzavanje za zamrzavanje“, u kojem su bile kratka pauza američko-južnokorejskih vojnih vežbi ali ih je nastavila nakon što su zajedničke vežbe ponovo počele.

Novoizabrani predsednik Južne Koreje Ioon Suk-ieol i njegov američki kolega Džo Bajden složili su se da pojačaju zajedničke vojne vežbe u poruci odvraćanja Severu, pri čemu je Bajden ponudio slanje dodatnih „strateških sredstava“ na Korejsko poluostrvo, ako to zatraži Seul, pored oko 30.000 američkih vojnika, koji su tamo već bili stacionirani.

Dok je Ioonov prethodnik, Mun Džae-in, tražio mir sa Severom, a predsednik Tramp pokušavao da postigne dalekosežan sporazum sa Pjongjangom, nijedan lider nije uspeo da smiri neprijateljstva, koja su dugo tinjala i odnosi su se efektivno vratili na status kvo, od pre Trampa.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE