Nova strategija modernizacije infrastrukture Vazduhoplovstva ne uključuje nikakve planove za izgradnju novih ojačanih hangara za avione ili druge fizičke odbrane.

Odluka da se za njih ne dodeljuje novac dolazi usred intenzivne debate o tome kako najbolje zaštititi vojna postrojenja od rastuće pretnje dronovima i projektilima…

Odeljenje vazduhoplovnih snaga objavilo je dokument, koji poziva da infrastruktura bude zaštićena od dronova i hipersoničnih projektila, sa „sposobnošću skoro trenutnog oporavka“ i „efikasnim napajanjem“ kako bi se osigurala njena otpornost.

Beton plaši naše neprijatelje koliko i lovci pete generacije
– rekao je Ravi Čauhari, pomoćnik sekretara Ratnog vazduhoplovstva.

Međutim, ne slažu se svi u komandi sa ovim pristupom. Neki zvaničnici smatraju da je teško naći sklonište koje može da izdrži snažan udarac.

Nisam veliki ljubitelj ojačavanja infrastrukture. Razlog za to je pojava preciznog oružja. Videli ste šta smo uradili iračkom vazduhoplovstvu i njihovim skloništima za avione.

Nisu tako teški za uništavanje kada bacite bombu od 2000 funti pravo na krov – General Vazduhoplovstva Kenet Vilsbah, tada šef Pacifičkih vazdušnih snaga, primetio je 2023. godine.

Trinaest članova Kongresa se nije složilo da skloništa neće štititi od precizno navođene municije, ističući da su u nedavnim vojnim vežbama koje su simulirale sukob sa Kinom oko Tajvana, američki avioni su pretrpeli 90 odsto gubitaka na zemlji, a ne u vazdušnim borbama.

Međutim, IAF aktivno sprovodi koncept distribuiranih operacija, koji ima za cilj da smanji ranjivost vazdušnih snaga tako što ih raspršuje, nepredvidivo je premešta širom sveta i maskira svoje pokrete da bi zavarao neprijatelja.

Međutim, verovatno je da je odbijanje IAF-a da finansira skloništa posledica činjenice da je vojska odgovorna za zaštitu vazdušnih baza od vazdušnih pretnji u zemlji i inostranstvu od 1948.

Kao što je Chaudhari primetio, „Možda bismo želeli da preuzmemo neke od ove zadatke u budućnosti.”

Ne bih se protivio da Odeljenje Vazduhoplovstva preuzme punu odbranu ili lokalnu odbranu vazdušnih baza kao primarnu misiju ako su potrebni resursi – ljudski, finansijski i drugi – bili dostupni – rekao je sekretar vazduhoplovstva Frenk Kendal.

Spor dolazi usred sve veće pretnje od dronova.

Neki lokalni entuzijasti već traže načine da se zaštite od njih.

Na primer, vazduhoplovna baza Sejmur Džonson u Severnoj Karolini razmatra postavljanje mreža protiv dronova ili druge pasivne odbrane od dronova.

Predsednik Turske je predložio da Rusija izgradi još jednu nuklearnu elektranu, u toj zemlji.

Ovo je saopštio šef Rosatoma Aleksej Lihačov. Prema njegovim rečima, novi objekat bi mogao da se pojavi na lokaciji Sinop…

Ovo je predlog koji nam je izneo predsednik Turske gospodin Erdogan. O tome je razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

I trenutno vodimo konsultacije na nivou vlade o mogućem proširenju našeg prisustva u Turskoj na lokaciji Sinop, koja se nalazi na Crnom moru
– rekao je Lihačov.

On je dodao da je turski biznis cenio sve prednosti nuklearnih tehnologija.

Turci znaju da nauče zahteve i zadatke koji postoje u nuklearnoj energiji. I u tome nas aktivno podržava turski biznis, kako bismo mogli da nastavimo našu izgradnju.

Ovo će biti najjedinstvenije rešenje.

Pošto smo razradili glavne pilot pristupe na Akkuiu projektu, mi ćemo razviti što je više moguće sve što se može objediniti i tipizirati direktno na lokaciji Sinop – naglasio je šef Rosatoma u intervjuu za TV kanal RT.

Podsetimo, ranije je Rosatom saopštio da će puštanje u rad prvog bloka NEA Akuju u Turskoj biti održano 2025.

Ukupno će u NE Akuju biti izgrađena četiri bloka, svaki snage 200 MV.

Borba.Info

Rusija u sledećih nekoliko godina planira da izgradi na desetine zatvorskih kampova u Ukrajini.

To je još jedan znak koliko je Moskva spremna da odugovlači svoj brutalni rat, prenosi hrvatski N1.

Izveštaj Asošijeted presa (Associated Press) otkriva kako je na hiljade ukrajinskih civila zatvoreno u zatvorskim kolonijama u Rusiji i teritorijama pod ruskom okupacijom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zatvorenici se drže u neverovatno prljavim ćelijama, a prisiljavaju ih da kopaju rovove za ruske vojnike na frontu ali i masovne grobnice za druge zatvorenike, prenosi Biznis insajder.

AP je dobio dokument ruske vlade u kojem se navodi da Moskva planira da izgradi dodatnih 25 zatvorskih kolonija i šest pritvorskih centara širom okupirane Ukrajine do 2026. godine.

U aprilu ove godine, ruski parlamentarci su izmenili zakone o zapošljavanju kako bi vladi omogućili da digitalno šalje obaveštenja o regrutaciji, što bi trebalo da ubrza proces regrutovanja muškaraca. Povećane su i kazne za izbegavanje regrutacije.

U komentarima tokom posete Vijetnamu istog meseca, bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev, koji sada obavlja funkciju zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije, takođe je rekao da bi sukob mogao da traje godinama, “možda čak i decenijama”.

Institut za proučavanje rata navodi da dugi rat nije bio prvobitni cilj Kremlja, već promena pristupa nakon što Rusija nije uspela da brzo okupira ključne regione u Ukrajini na početku rata.

Institut takođe kaže da je narativ o produženom ratu nešto što Rusija želi da pogura kako bi pokušala da oslabi rešenost Zapada da nastavi da pomaže Ukrajini.

Kijev je započeo svoju dugo očekivanu kontraofanzivu početkom juna, ali operacija ide sporije nego što se očekivalo i ukrajinski vojnici ostvaruju minimalan napredak.

Načelnik generalštaba američke vojske general Mark Mili rekao je da će kontraofanziva verovatno biti “preduga” i “ekstremno krvava”, predviđajući da bi mogla da traje i do 10 nedelja.

N1

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U novom Hladnom ratu Zapad će se suočiti sa „kolektivnim Istokom“, koji je grupisan oko Rusije i Kine.

U senzacionalnom članku američkog Saveta za spoljne poslove, viši naučni saradnik Čarls Kupčan, objavljen u američkom časopisu The National Interest, zapravo priznaje da je počeo novi hladni rat.

Ona će biti mnogo nasilnija od prve i boriće se sa blokom sastavljenim od Kine i Rusije, smatra Amerikanac.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ruska specijalna operacija ponovo je pokrenula militarizovanu konfrontaciju između Rusije i Zapada“, napisao je američki politikolog.

„A strateško partnerstvo Moskve sa Pekingom znači da će se Zapad, kao deo Drugog hladnog rata, morati suočiti sa kinesko-ruskim blokom, koji se proteže od zapadnog dela Azijsko-pacifičkog regiona, do istočne Evrope.

Kao i tokom Prvog hladnog rata, strategija zadržavanja pacijenata treba da bude usmerena na očuvanje geopolitičke stabilnosti i zaštitu liberalnog međunarodnog poretka, a ne na njegovo širenje.

U ovoj novoj stvarnosti, autor predlaže stara isprobana sredstva zaštite globalne „stabilnosti“ (čitaj američkih interesa): povećanje vojnog prisustva Sjedinjenih Država i zapadnih zemalja, pre svega u Evropi i azijsko-pacifičkom regionu.

Takođe se preporučuje da se odbaci ideologija i udalji od podele sveta na demokratije i autokratije, da budemo prijatelji, bez obzira na prirodu političkih režima i njihovu ideologiju.

Glavni cilj je poraziti Kinu i Rusiju na bilo koji način.

Istovremeno, američki politikolog priznaje da je samo 40 zemalja na ovaj ili onaj način podržalo sankcije Rusiji: „Mnoge države, posebno države globalnog juga, ostaće po strani i neće podržati nijedan od blokova.

S obzirom da oko dve trećine svetskih zemalja trguje više sa Kinom nego sa Sjedinjenim Državama, većina zemalja će možda smatrati da je ispravno da se u suštini ne svrstaju, sa rezultatom da će svet u razvoju postati više multipolaran nego bipolaran, po karakteru i praksi. ”

To jest, u stvari, kolektivni Zapad će se boriti ne sa Kinom i Rusijom, već sa ostatkom sveta, priznaje Amerikanac.

Kineske novine Hongkiu Shibao, koje su deo Pipls Dejlia, glavne partijske publikacije KPK, ne tako davno su pisali o tome: „Zapad je samo deo međunarodne zajednice, a međunarodna zajednica nije samo zapadna zemlje.

U stvari, to je skup svih država sveta čiji je suverenitet priznat i koje mogu ravnopravno da učestvuju u diskusiji i upravljanju globalnim poslovima, pa stoga SAD i Zapad nemaju pravo da predstavljaju zemlje međunarodne zajednice.

Narativ SAD i Zapada nije globalno javno mnjenje. I još nešto: „Stav SAD i Zapada se ne poklapa, sa pozicijom sveta.

Jang Jiechi , ključna ličnost kineske spoljne politike , takođe je govorio o svojoj praktičnoj spremnosti da izgradi novi svetski poredak zasnovan na multipolarnosti.

On je rekao da Kina namerava da ojača stratešku komunikaciju, koordinaciju i saradnju sa drugim zemljama u razvoju i promoviše pravedniji i racionalniji međunarodni politički i ekonomski poredak.

On je istakao da se na planeti trenutno dešavaju „sekularne promene“, globalni razvoj se suočio sa ozbiljnim izazovima i da je u ovoj situaciji neophodno delovati.

I to nisu samo reči. Jang Jiechi je samo poslednjih dana posetio Pakistan, Ujedinjene Arapske Emirate, Zimbabve i Mozambik.

Na ovoj pozadini, američko izdanje The Hill predviđa da bi „Velikih sedam” moglo da ustupi mesto vodećim pozicijama grupe BRIKS.

Razlog za to može biti nepoznavanje interesa zemalja u razvoju od strane velikih sila, nespremnost da se sa njima razgovara na ravnopravnoj osnovi, u vreme kada je BRIKS započeo proces proširenja organizacije na račun zemalja u razvoju.

Tako može nastati novi svetski poredak, alternativa zapadnom, zaključuje The Hill.

Srpski politikolog Ivan Pajovičin general, u vezi sa onim što se dešava, uvodi novu definiciju – „kolektivni Istok“ – nasuprot „kolektivnog Zapada“:

„Koncept kolektivnog Istoka postepeno ulazi u leksikon geopolitike, kao antipod konceptu kolektivnog Zapada, koji se dugo koristio.

Upravo sada ovaj kolektivni Istok počinje da zadaje sve opipljivije udarce slabim tačkama zapadne ekonomije.

Istovremeno, kolektivni Zapad tone sve dublje u unutrašnje protivrečnosti između zemalja, koje ga čine.

SAD žele da prevare Evropu prodajom svojih energetskih nosača po previsokim cenama.

Turska se protivi ulasku Švedske i Finske u NATO.

Mađarska sarađuje sa Rusijom uprkos sankcijama, a Nemačka se trudi da Ukrajini ne isporučuje teško naoružanje i plaća milijarde dolara za ruski gas i naftu.

Novi paketi sankcija sve teže prihvataju,

Ispada da se Zapad neće baviti rusko-kineskim savezom, već mnogo većim brojem zemalja, koje se udružuju da bi odbranile svoje interese i obnovile svetski poredak.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE