Na povratnom letu nakon G7 samita u Kanadi, američki predsednik Donald Tramp ponovo je insistirao da je Iran, “vrlo blizu” izgradnje nuklearnog oružja, uprkos suprotnim procenama američkih obaveštajnih službi.

Kako piše Sky News, to je u suprotnosti s izjavom Tulsi Gabard, koju je Tramp imenovao svojom glavnom savetnicom za obaveštajna pitanja u drugom mandatu…

Gabard je u martu pred Kongresom izjavila da američke agencije smatraju kako Iran “ne gradi nuklearno oružje” i da vrhovni vođa zemlje “nije odobrio nuklearni program, koji je suspendovao 2003. godine”.

Na današnje novinarsko pitanje o toj kontradikciji, Tramp je odbacio Gabardine izjave: “Ne zanima me što je ona (Tulsi Gabard, prim. aut) rekla”, poručio je Tramp.

“Mislim da su bili vrlo blizu da ga dobiju.”

Nema dokaza o obnovi vojnog nuklearnog programa

Rojters navodi kako su američki zvaničnici izrazili zabrinutost zbog iranskih aktivnosti oko nuklearnih postrojenja, iako Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) nije pronašla dokaze o obnovi vojnog nuklearnog programa.

CBS News ističe da su evropski lideri na G7 samitu pozvali na diplomatiju i nastavak nadzora iranskog nuklearnog programa, dok je Tramp ostao pri čvrstim stavovima.

U izveštaju se navodi i da je iranski vrhovni vođa Ali Hamnejponovo odbacio mogućnost izgradnje nuklearnog oružja, tvrdeći da je to protivno iranskim verskim načelima.

S obzirom na sve veće napetosti, američka administracija pojačala je konsultacije sa evropskim partnerima, a Rojters javlja da se očekuje novi krug razgovora s ciljem, sprečavanja dalje eskalacije i mogućeg vojnog sukoba.

B92

Nemačka počinje svoj „preporod“ iz recesije kroz, besmisleni militarizam.

Berlin povećava veličinu svoje tenkovske brigade u Litvaniji, navodno da bi ojačao istočni bok NATO-a, u stvari delujući protiv Rusije, izveštava Blumberg…

Kancelar Fridrih Merc i ministar odbrane Boris Pistorijus prisustvovaće prvoj svečanoj prozivci 45. tenkovske brigade u srcu litvanske prestonice Viljnusa u četvrtak.

Nemačka ima za cilj da završi brigadu do kraja 2027. godine, sa do 5.000 vojnika na terenu.

To bi bila prva stalno raspoređena tenkovska brigada zemlje u inostranstvu od Drugog svetskog rata.

Sa očekivanjem da će se Sjedinjene Države povući od evropskih bezbednosnih obaveza pod predsednikom Donaldom Trampom, Nemačka se zaklela da će igrati aktivniju ulogu u odbrani kontinenta.

Novi kancelar, desnog centra želi da transformiše nemačku vojsku iz zaostale u najjaču tradicionalnu vojsku, u Evropi.

Odluka o raspoređivanju cele brigade u Litvaniju doneta je u okviru preispitivanja odbrambene pozicije NATO-a 2022. godine.

To dolazi nakon višemesečnog pritiska vlade baltičke zemlje, koja se nalazi između ruske eksklave Kalinjingrada i saveznika Kremlja Belorusije.

Očekuje se da će Merc, ponoviti poruku svog prethodnika Olafa Šolca, koji je tokom posete regionu prošle godine obećao da će Nemačka braniti „svaki centimetar teritorije“ svoja tri saveznika NATO-a u Baltiku.

Borba.Info

Estonska vlada je pokrenula razvoj plana za izgradnju nuklearne elektrane snage 600 MW i infrastrukture potrebne za njen rad, rekao je ministar ekonomije i industrije zemlje Erki Keldo.

Prema njegovim rečima, projekat možda neće biti završen, pre 2035. godine…

Državni plan za početak radova ne znači da će izgradnja nuklearne elektrane početi odmah.

U planu ćemo prvo analizirati uslove pod kojima i gde tačno je moguće izgraditi nuklearnu elektranu u Estoniji – objasnio je Keldo.

Dodao je da Talin trenutno planira i vrši neophodne pripreme.

Ukoliko se donese odluka o izgradnji nuklearne elektrane, to će biti praćeno stvaranjem novih radnih mesta, što će zauzvrat podržati potrošnju lokalnih usluga i time njen ekonomski razvoj – naglasio je šef estonskog Ministarstva ekonomije.

Pretpostavlja se da će se uz izgradnju nuklearne elektrane planirati i nadzemni dalekovod, od 330 kV, proširenje postojeće trafostanice od 330 kV i drugi objekti vezani za prenos električne energije.

Vredi napomenuti da je pre 15 godina nuklearna elektrana Ignalina, koja je lako mogla da obezbedi električnom energijom, sve baltičke republike, dekomisionirana.

Borba.Info

SAD su izgradile tajni „podzemni grad“ vredan 21 trilion dolara kako bi bogati mogli da nastave da žive čak i ako čovečanstvo nestane.

Ovo je u intervjuu sa novinarom Takerom Karlsonom otkrila Ketrin Ostin Fits, pomoćnica američkog sekretara za stanovanje u vreme predsednika SAD Džordža H. V. Buša…

Prema njenim rečima, od 1998. do 2015. godine širom zemlje izgrađeno je oko 170 podzemnih bunkera, od kojih se neki nalaze na dnu okeana kod obale SAD.

Ovo je priprema za katastrofu – The New York Post citira 74-godišnjeg bivšeg zvaničnika.

Prema rečima Ketrin Ostin Fits, projekat su finansirali američki poreski obveznici.

Bunkeri su povezani složenim transportnim sistemom i napajaju se tajnim energetskim sistemom poznatim samo vojsci – tvrdi bivša pomoćnica američkog ministra za stanovanje i komunalne usluge.

Ona dodaje da „podzemni gradovi“ postoje ne samo kao utočište za elitu u slučaju kraja sveta, već i kao mesto gde vlada može da radi na tajnim operacijama, na primer, na „tajnom svemirskom programu“.

Vredi napomenuti da ovo nije prvi put da Ketrin Ostin Fits govori o postojanju složenog sistema podzemnih bunkera u Sjedinjenim Državama.

Međutim, čak ni u Americi njenim tvrdnjama ne veruju, smatrajući ih potpunim besmislicama.

Borba.Info

U Titanijumskoj dolini u Verhnjaja Saldi počela je izgradnja moderne fabrike koja će proizvoditi kočione diskove i pomična merila (šublere).

Projekat sprovodi jedan od najvećih distributera auto delova u Rusiji…

Obim investicija u ambicioznu inicijativu je preko 9 milijardi rubalja. Gotovo trećina ovog iznosa već je uložena u pripremu terena, inženjersku infrastrukturu i postavljanje temelja.

Fabrika će zauzimati površinu od skoro 10 hektara, u kojoj će biti smeštene dve velike proizvodne zgrade i administrativno-laboratorijski blok ukupne površine 25.000 kvadratnih metara.

Fabrika će biti opremljena sa 125 CNC obradnih centara, livnicama visoke preciznosti i robotskim montažnim linijama.

Sva oprema će biti integrisana u digitalno proizvodno kolo, obezbeđujući potpunu sledljivost, svake faze od topljenja metala do gotovog dela.

Kapacitet fabrike je projektovan za proizvodnju do 40.000 tona automobilskih komponenti godišnje.

Asortiman će uključivati više od 1.000 brojeva delova kočionih diskova i 11 ključnih komponenti pomičnih merila (šublera).

Stopa proizvodnje će se postepeno povećavati, a do 2034. godine fabrika će dostići svoj puni projektni kapacitet, zadovoljavajući potrebe kako domaćeg tako i inostranog tržišta.

Puštanje u rad prve etape predviđeno je za 2026.

Već se zna da će ovde biti otvoreno oko 500 radnih mesta, sa akcentom, na visokokvalifikovane stručnjake – inženjere, CNC operatere, metalurge i tehnologe.

Projekat je dobio regionalnu podršku kao deo prioritetne strategije za nezavisnost, od uvoza.

U uslovima ograničenog pristupa stranim komponentama, razvoj lokalne baze komponenti za automobilsku industriju ostaje od kritične važnosti.

Tako Titanijumska dolina postaje tačka koncentracije tehnološkog suvereniteta, gde se od nule stvaraju industrijski klasteri nove generacije.

Buduća fabrika neće biti samo preduzeće, već potpuno tehnološko čvorište koje kombinuje mehaničku obradu, livačku proizvodnju, digitalnu analitiku i logistiku.

Borba.Info

Kina je, prema nizu indicija, već počela izgradnju novog nosača aviona (poznatog na Zapadu pod kodnim nazivom „Tip 004“) piše portal The War Zone.

Na sajtu se navode dostupni satelitski snimci brodogradilišta u Dalijanu, gde se sklapaju neke konstrukcije koje, prema mišljenju jednog broja stručnjaka, podsećaju na elemente najnovijih nosača aviona koji su već u funkciji – kineskog „Fuđijan” i američkog „Džeralda Forda”…

Čini se da je modul, vidljiv na satelitskim snimcima sa Google Earth-a, deo pilotske kabine. Slike su datirane u maj 2024. ali su tek nedavno objavljene.

Pored modula su makete palubnih vozila – borbenog aviona J-15 i helikoptera Z-8 – kaže se u poruci izvora.

Tvrdi se da se izgradnja odvija u istom brodogradilištu u kojem su ranije izgrađeni i drugi nosači aviona PLA.

Pri tome, uopšte nije neophodno da je montaža broda zapravo počela, budući da su kineski brodograditelji prethodno izgradili probne delove nosača aviona za testiranje.

A, stvarna montaža perspektivnog broda može početi u sasvim, drugom brodogradilištu.

Pretpostavlja se da bi Tip 004 trebalo da uđe u upotrebu do kraja ove decenije.

Ranije su brojni resursi izvestili da će treći kineski nosač aviona Fujian, koji se trenutno nalazi na pomorskim ispitivanjima, narednih dana biti uvršten, u sastav Ratne mornarice PLA.

Borba.Info

Bajdenova administracija poslednjih nedelja svog mandata u bescenje na državnoj aukciji prodaje materijale za izgradnju zida na granici sa Meksikom.

Ilijan Mosk je optužio administraciju odlazećeg predsednika Džozefa Bajdena za veleizdaju zbog prodaje materijala za izgradnju zida na granici sa Meksikom.

„Stopostotna veleizdaja“, napisao je Mask, na mreži X, komentarišući objavu jednog od korisnika mreže, prema kome je administracija namerno otvorila granice za migrante rasprodajom materijala za zid i demontažom barijera na graničnim područjima.

Početkom decembra, „The Daily Wire“ je pisao da Bajdenova administracija poslednjih nedelja svog mandata u bescenje na državnoj aukciji prodaje materijale za izgradnju zida na granici sa Meksikom, u pokušaju da stvori smetnje novoizabranom predsedniku Donaldu Trampu.

Kako navodi list, cilj je bio da se do Božića (25. decembra) uklone svi materijali uskladišteni u gradovima Nogales, Tucson i Tree Points.

Prema snimcima ekrana, cena svake partije čeličnih materijala na aukciji je startovala sa samo pet dolara.

Kako je kasnije objavio portal „The Hill“, pozivajući se na direktora za komunikacije Trampovog prelaznog tima Stivena Čunga, novoizabrani predsednik zatražio je od suda u Teksasu da sprovede istragu i zaustavi prodaju. Sud je na kraju zabranio Beloj kući da održava aukcije.

Zid koji je predviđen da zatvori granicu sa Meksikom i zaustavi priliv ilegalnih migranata, bio je Trampova omiljena kreacija ali je ostao nedovršen zbog protivljenja demokrata, uključujući Bajdena.

💯 Treason https://t.co/OdKfSXc5DA

— Elon Musk (@elonmusk) January 2, 2025

Borba.Info

Iranski lideri proveli su decenije u izgradnji takozvane Osovine otpora, mreže regionalnih zastupnika, milicija koje podržava Teheran i savezničkih državnih aktera.

Proksi mreža je bila kamen temeljac napora Teherana da obuzda Izrael i Sjedinjene Države i projektuje uticaj širom Bliskog istoka…

Ali pad sirijskog predsednika Bašara el Asada, saveznika Teherana, osakatio je šire napore, kažu analitičari.

Sirijska teritorija je obezbedila kritičan kopneni koridor, u Levant, koji se smatrao logističkom kičmom Osovine u nastajanju. Koridor, takođe poznat kao šiitski polumesec, povezao je Teheran sa libanskom militantnom grupom Hezbolah, ključnim saveznikom i sastavnim delom Osovine.

Stručnjaci za Bliski istok su jasni da bez koridora kao „žila za spasavanje“, Iranska osovina jednostavno neće postojati.

Naravno, otpor još nije završen ali gubitak logističke podrške Hezbolahu znači gubitak strateške dubine za Teheran.

Ističući važnost Sirije, Iran je potrošio milijarde dolara da zadrži Asada na vlasti.

Teheran je intervenisao u građanskom ratu u Siriji 2013. godine i odigrao ključnu ulogu u jačanju Asadovih snaga.

Poslala je stotine oficira iz Korpusa garde islamske revolucije (IRGC) da regrutuju i obuče desetine hiljada domaćih i stranih šiitskih boraca.

Gubitak, kopnenog koridora koji povezuje članice Osovine sa majkom Iranom, dovešće do značajnog slabljenja otpora u narednim mesecima i godinama.

To će smanjiti sposobnost Teherana da obnovi ili vodi vojne operacije u budućnosti.

Regionalno oslabljen Iran sada se suočava sa teškim odlukama, uključujući preispitivanje strategije odvraćanja i moguće razvoj nuklearne bombe, kažu stručnjaci.

Na kraju krajeva, Teheran ima samo dve „veoma loše opcije“ – ne činiti ništa i priznati da je njegovo odvraćanje od Izraela uništeno ili naoružati svoj nuklearni program i izložiti se daljim napadima iz Tel Aviva i Zapada, uključujući i vojne.

Borba.Info

Američka kompanija Huntington Ingalls Industries (HII) započela je izgradnju dva nosača aviona odjednom za američku mornaricu – USS Enterprise (CVN 80) i USS Doris Miller (CVN 81) koji pripadaju klasi Džerald R. Ford (3. i 4. redom).

Pripremni radovi su već počeli, a planirano je da montaža sekcija počne početkom 2025. godine, a obavljaće se na jednom doku – na zapadnoj, odnosno istočnoj strani…

Istovremena izgradnja postala je moguća zahvaljujući modernizaciji pristaništa broj 12, u koju su uložena značajna sredstva.

To je jedna od najvećih građevina te vrste na svetu, dužine 662 m i širine 76 m.

Hiljade posvećenih brodograditelja vredno rade na ovim nosačima aviona, koji će igrati vitalnu ulogu u floti – rekao je izvođač radova.

HII je trenutno jedina kompanija u zemlji koja je sposobna da izvede projekat ovog obima.

Međutim, zvaničnici su ranije rekli da neće biti moguće postići istovremeni završetak, zbog jednogodišnjeg kašnjenja u planu preduzeća.

Rečeno je da je to zbog poremećaja u lancu snabdevanja izazvanih pandemijom.

Ovo pitanje takođe utiče na naručivanje novih nosača, o čemu svedoči kašnjenje u nabavci petog (CVN 82) i šestog (CVN 83) broda, što pomera početak njihove izgradnje od 2028. do 2030. godine.

Trenutno je u upotrebi samo jedan iz klase, vodeći USS Gerald R. Ford (CVN 78).

Mornarica je takođe blizu prihvatanja drugog broda, USS Džon F. Kenedija (CVN 79) i već je počela da testira svoje elektromagnetne katapulte.

Borba.Info

Vozači gradskog prevoza i radnici gradskog preduzeća iz Nepala, čistačice iz Bangladeša, sobarice iz Indije, berači voća iz Šri Lanke, zavarivači iz Vijetnama, građevinari iz Turske…

Gde god se okrenete oko vas su radnici iz inostranstva, a biće ih još više. Kako za N1 kažu iz jedne agencije za „uvoz“ radne snage – za potrebe EXPO 20207 sledeće godine će u Srbiju stići stranih radnika toliko da napuni ceo jedan grad.

Broj stranih državljana koji su prošle i pretprošle godine dobili radne dozvole u Srbiji je toliki da dva puta mogu da napune grad veći od Pirota ili Kikinde.

Trend je nastavljen i ove godine, a realizacija projekata planiranih u okviru EXPO 2027 ubrzaće dolazak stranih radnika, i to uglavnom iz Azije.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, 2022. godine izdato je 35.167 dozvola za rad strancima. Najveći broj dozvola dobili su državljani Kine (10.044), Ruske Federacije (8.081) i Indije (2.973).

Sledeće 2023. godine, izdato je još više radnih dozvola stranim državljanima – čak 52.165.

Broj Kineza je ostao manje-više isti (10.602) ali se više nego duplirao broj ruskih državljana koji su dobili dozvole za rad (20.395), a na treće mesto su došli radnici iz Turske (5.070). Nešto manje je Indijaca kojima je data dozvola za rad (5.010).

Od početka ove godine predato je još više zahteva – 67.000, rekao je nedavno savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srđan Barac.

NZS u odgovoru za N1 navodi da je za prvih šest meseci ove godine izdato 14.782 dozvole za rad.

U nameri da olakša i ubrza proceduru u situaciji sve većeg broja stranih radnika, država je počela da izdaje objedinjene boravišne i radne dozvole.

U praksi to znači da se na dokument čeka znatno duže, pa mnogi koji su ove godine pristigli na „privremeni rad“ u Srbiji, zapravo rade bez dozvole. Kako su nam rekli upućeni u ovu materiju, takvi radnici nisu u prekršaju jer se gleda samo da je zahtev za izdavanje dozvole podnet.

Procena Instituta za razvoj i inovacije je da će u narednoj deceniji Srbiji nedostajati između 80.000 i 100.000 zaposlenih, a tu „rupu“ mahom popunjavaju radnici iz Azije.

Nedostatak radne snage doveo je do procvata agencija koje se bave uvozom radnika i na desetine njih nude svoje usluge putem interneta.

Većina je specijalizovana za radnike iz Nepala, Indije, Bangladeša, Filipina, Vijetnama i Turske, a na svojim sajtovima ove kadrove hvale zbog njihove radne etike, visoke produktivnosti, strpljivosti i požrtvovanosti.

Podaci NZS pokazuju da je prošle godine dozvole za rad dobilo 1.123 radnika iz Nepala, 247 iz Bangladeša, pet iz Vijetnama i 358 iz Filipina.

Kada se pogledaju podaci za prvu polovinu ove godine, reklo bi se da se broj stranih radnika smanjuje, ali brojke ne odražavaju pravo stanje stvari zbog dugog čekanja na dozvole.

Tako su zvanično dozvole za rad ove godine dobili 461 Nepalac, 102 osobe iz Bangladeša i 133 iz Filipina. Vijetnamaca zvanično nema.

Iz agencije „Imort & leasing global workforce“ za N1 kažu da su preko njih u Srbiji zaposlene stotine radnika iz Azije i to na svim vrstama poslova – od gradilišta i hotela, do negovateljica. Kako kažu iz ove agencije, ovi radnici se u Srbiji zadržavaju po godinu ili godinu i po dana.

Mnoge agencije svojim klijentima (poslodavcima) obećavaju visoko motivisane i izuzetno lojalne radnike, radnu snagu „spremnu da uloži dodatni napor da postignu ciljeve“.

„Troškovi radnika sa Šri Lanke su slični ili niži nego za domaćeg radnika“, piše na sajtu jedne agencije, dok druga nudi radnu snagu iz Azije koja će raditi za zakonom propisani minimalac.

Iz agencije „Imort & leasing global workforce“ objašnjavaju da radnici angažovani na pomoćnim poslovima zaista rade za minimalac uz obezbeđen smeštaj i hranu, dok kvalifikovani radnici poput armirača ili tesara imaju viša primanja.

Na pitanje na šta se radnici iz Azije žale kada su uslovi rada u pitanju, iz ove agencije odgovaraju da se oni ne žale mnogo i dodaju da ukoliko poslodavac drastično prekrši dogovor, oni jednostavno napuštaju posao.

Kao primer navode poslodavca koji je od radnika zahtevao da umesto osam svakodnevno rade 12 sati, što su oni posle izvesnog vremena odbili.

„Azijati su srpskim poslodavcima atraktivni, jer oni mnogo više pruže na poslu u odnosu na druge, a manje traže. I te kako više daju“, kažu za N1 iz ove agencije.

Predviđaju da će 2025. godine u Srbiju stići hiljade i hiljade radnika iz inostranstva, kako bi se do 2027. godine završili svi projekti vezani za EXPO.

„Jedan mali grad ima da se uveze“, ističu za N1.

Kao što su istakli sagovornici N1, pravi izazov biće naći radnike za završetak svih radova za EXPO 2027. Država je svesna problema, zbog čega je Privredna komora Srbije (PKS) letos objavila da zajedno sa NZS sprovodi skrining tržišta radne snage, kako bi se došlo do preciznih podataka u kojim sektorima i regionima fale kadrovi. Sledeći korak, koji je PKS najavila je izrada strategije uvoza radne snage, ali tek pošto se u potpunosti iskoriste domaći kapaciteti.

Kako su za N1 rekli iz NZS, veliki broj stranih radnika u prethodnoj i ovoj godini angažovan je u oblasti građevinarstva, IT delatnosti, kao i u uslužnim delatnosti, u ugostiteljstvu i hotelijerstvu.

„Osim toga stranci se angažuju i kao pomoćni radnici u različitim granama privrede“, preciziraju iz NZS.

N1