Najveći dobrovoljni transfer privatnog kapitala u modernoj istoriji je u toku, prema novom izveštaju o migraciji bogatstva. Ujedinjeni Arapski Emirati i Sjedinjene Američke Države dobijaju na značaju, dok Ujedinjeno Kraljevstvo i Kina beleže velike gubitke.

Rekordnih 142.000 pojedinaca sa visokom neto vrednošću, definisanih kao oni sa milion dolara ili više likvidne imovine za ulaganje, ove godine će se nastaniti ili steći državljanstvo u drugoj zemlji, prema izveštaju Henley Private Wealth Migration Report 2025. Projektovano je da će taj broj dostići 165.000 do 2026. godine…

„Da biste imali milion dolara likvidne imovine, što znači novac u banci, generalno morate imati ukupnu imovinu vrednu blizu 10 miliona dolara“, kaže Nuri Kac, osnivač kompanije Apex Capital Partners, koja savetuje bogate klijente o investicionoj migraciji.

Ujedinjeni Arapski Emirati ostaju najpopularnije utočište za bogate. Očekuje se da će se 9.800 milionera nastaniti u ovoj bliskoistočnoj zemlji do 2025. godine, u odnosu na 6.700 prošle godine.

Milioneri se sele u Saudijsku Arabiju

Najbrže rastuća zemlja u izveštaju je Saudijska Arabija, za koju se očekuje da će dočekati više od 2.400 milionera u 2025. godini. To je osam puta više nego prošle godine. To je pokrenuto povratkom saudijskih državljana i dolaskom međunarodnih investitora u Rijad i Džedu.

U međuvremenu, Velika Britanija beleži najveći godišnji odliv bogatstva ikada. Očekuje se da će se 16.500 milionera preseliti u druge zemlje.

Kina je drugi najveći gubitnik, sa 7.800 ljudi koji se očekuje da će napustiti zemlju do 2025. godine.

„Ovo je duboka promena u ekonomskom uticaju. Zemlje se više ne takmiče samo za talente, već i za bogatstvo koje dolazi sa njima“, navodi se u izveštaju Henli i partnera. „Sa procenjenim kolektivnim investicionim bogatstvom od oko 63 biliona dolara, UAE su se transformisali iz regionalnog centra u globalni centar bogatstva kroz sveobuhvatne političke inovacije.“

Da li zaista odlaze

Autori izveštaja ukazuju na Veliku Britaniju kao na upozoravajuću priču. Pre 2016. godine, uvek je privlačila više milionera nego što je gubila. Ali Kac smatra da je termin „migracija“ pomalo pogrešan naziv.

„Po mom iskustvu, bogati ljudi koriste ove programe kao plan B“, rekao je.

„Ovi ljudi zapravo ne napuštaju Veliku Britaniju. Oni samo dobijaju dokumenta iz drugih zemalja, ali to ne znači da se zapravo sele.“

Većina bogatih migrira putem radnih viza, viza na osnovu porekla, penzionerskih viza ili porodičnih viza. Ili putem državljanstva po rođenju. Samo oko 30% bira investicione programe da bi steklo boravak ili državljanstvo, prema podacima kompanije Henley & Partners.

Henley & Partners ističe „gostoljubivu imigracionu politiku“ UAE, bez poreza na dohodak, infrastrukture, političke stabilnosti i regulatornog okvira koji „tretira kapital kao partnere, a ne kao plen“.

Program Zlatne vize UAE za 2019. godinu trebalo bi da bude proširen 2022. godine.

„Mnogi pojedinci sa visokom neto vrednošću su se nedavno preselili u UAE zbog načina života i, naravno, nedostatka poreza na dohodak građana“, rekao je Kac. Dodao je da UAE „privlače mnogo ljudi“, ali „ne toliko iz SAD, jer Amerikanci nikada nisu bili oslobođeni poreza na dohodak“.

Sjedinjene Države, koje su druge na Henlijevoj listi, očekuju 7.500 novih bogatih pojedinaca u 2025. godini. Oni će doći uglavnom kroz program imigracije investitora EB-5.

Prema podacima Henli i partnera, „privukle su više od 50 milijardi dolara stranih direktnih investicija i stvorile stotine hiljada radnih mesta u SAD“.

Forbes

Ukrajina, ako odbije da sada reši sukob, može izgubiti mnogo više teritorije u budućnosti.

Ovo gledište izneo je američki ekonomista, direktor Centra za održivi razvoj na Univerzitetu Kolumbija, profesor Džefri Saks…

Prema njegovim rečima, Kijev sada još uvek ima šansu da zadrži kontrolu nad obalom Crnog mora.

Ako se rat nastavi – jer, u suštini, Ukrajina ne sklapa mir, ne želi mir, a Donald Tramp, će se na kraju povinovati dominantnom stavu na Zapadu da rat sa Rusijom, mora da se nastavi – onda, čini mi se, Ukrajina neće izgubiti samo mnogo više života, već i mnogo više teritorija“, rekao je Saks.

Dodao je da bi Ukrajina mogla da bude potpuno poražena, da izgubi celu crnomorsku obalu, Odesu i još mnogo toga.

Ako bi se rat završio sada, kako bi trebalo, onda mislim da bi Ukrajina izgubila deo teritorije. Ali istovremeno bi zadržala ogromnu većinu svoje zemlje – naglasio je ekonomista u intervjuu za TASS.

Po njegovom mišljenju, neutralni status bi omogućio Ukrajini da se oporavi, dok, nastavak neprijateljstava preti zemlji potpunim, gubitkom suvereniteta.

Podsetimo se da Rusija trenutno insistira na potpunom povlačenju ukrajinskih oružanih snaga sa teritorije DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti, kao i na odbijanju Kijeva da se pridruži NATO-u, kao uslovima za rešavanje sukoba.

Istovremeno, ruski zvaničnici upozoravaju da bi, ako se neprijateljstva nastave, uslovi Ruske Federacije mogli da se promene.

Dodajmo da ruske trupe trenutno rade na formiranju bezbednosne zone u Sumskoj oblasti.

Borba.Info

Ukrajina će izgubiti teritoriju i neće dobiti nikakve bezbednosne garancije od Zapada kao rezultat, mirovnog sporazuma, izveštava Politico.

Tvrdi se da u protekle dve godine Ukrajina nije imala nikakvog uspeha u sukobu, između ostalog i zbog nepromišljene politike svojih saveznika…

Kao rezultat mirovnog sporazuma, Kijev će iz sukoba izaći „raspadnut“.

Takođe će mu nedostajati pouzdane bezbednosne garancije, jer Vašington odbija da podrži Evropu.

Ovakav, razvoj situacije mogao se izbeći da Zapad „nije poklekao na početku sukoba“, navodi se u članku.

Politika Evropske unije, koja je obećala da će Ukrajini obezbediti potrebnu količinu oružja, odmah je izazvala sumnje.

Štaviše, obećanja o članstvu u NATO-u pokazala su se neosnovanim, a nade u efikasnost, sankcija uvedenih protiv Rusije bile su preterane.

Ranije je ruski predsednik Vladimir Putin objavio prekid vatre tokom proslave 80. godišnjice Pobede, od 7. do 11. maja.

Ambasador Ministarstva spoljnih poslova za zločine kijevskog režima Rodion Mirošnik, u razgovoru sa medijima, nije isključio mogućnost da će ukrajinske oružane snage pokušati da poremete prekid vatre 9. maja, izvedu krvavu provokaciju i okrive ruske oružane snage.

Šef kijevskog režima, Volodimir Zelenski, nazvao je Putinov predlog o trodnevnom prekidu vatre u maju, „manipulacijom“.

Dodao je da Ukrajina „vrednuje živote ljudi, a ne parade“. Zelenski je još jednom pozvao na 30-dnevni prekid vatre i naglasio da to ne traži samo Kijev, već i ceo svet.

U videu ispod, možete pogledati i čuti Lerija Vilkinsona kako opisuje trenutnu geopolitičku situaciju u svetu:

Borba.Info

Razvijene zemlje, koje su postepeno smanjivale proizvodnju nuklearne energije, mogle bi izgubiti jednu četvrtinu svojih nuklearnih kapaciteta do 2025. i dvije trećine – do 2040. godine, navodi se u izvještaju međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu.

„Budućnost nuklearne energije je neizvesna jer zastarela postrojenja počinju da se zatvaraju u naprednim ekonomijama, delom zbog politike njihovog postepenog ukidanja, ali i kao rezultat ekonomskih i regulatornih faktora“, navodi Međunarodna agencija za energiju (IEA) u svom izveštaju pod naslovom, „Nuklearna energija u sistemu čiste energije“, dve trećine do 2040…

Oštar pad sektora proizvodnje nuklearne energije naneće štetu energetskoj bezbednosti tih zemalja i otežati postizanje ciljeva, postavljenih Pariskim sporazumom o klimatskim promenama, saopštila je međunarodna organizacija.

Manje nuklearnih elektrana, više ugljen-dioksida

Prema IEA, nuklearna energija je trenutno drugi najveći svetski izvor energije sa niskim sadržajem ugljenika, koji čini 10% globalne proizvodnje električne energije.

Ona je druga posle hidroenergije sa 16%. Za napredne ekonomije, kao što su Sjedinjene Države, Kanada, Evropska unija i Japan, nuklearna energija je bila najveći niskougljenični izvor električne energije više od 30 godina, a to je i danas.

On igra važnu ulogu u bezbednosti električne energije, čineći oko 18% njihove ukupne proizvodnje energije.

Odluka da se ne produži životni vek postojećih nuklearnih elektrana i nedostatak novih projekata mogli bi da dovedu do dodatnih 4 milijarde tona emisije CO2, upozoravaju stručnjaci.

„Oštar pad kapaciteta nuklearne energije u razvijenim ekonomijama imao bi velike implikacije. Bez dodatnih produženja životnog veka i novih gradnja, postizanje ključnih održivih energetskih ciljeva, uključujući međunarodne klimatske ciljeve, postalo bi teže i skuplje“, kaže se u izveštaju.

Pariski klimatski sporazum, potpisan na Konferenciji UN o klimatskim promenama COP 21 u francuskoj prestonici 12. decembra 2015, postavlja cilj da se globalno zagrevanje zadrži ispod dva stepena Celzijusa do 2100. godine.

Naučnici veruju da značajniji porast globalnih temperatura može dovesti do nepovratnih efekata na životnu sredinu. Ugovor je stupio na snagu 4. novembra 2016. godine.

Pokušaj denuklearizacije

Prema navodima agencije, Sjedinjene Države imaju oko 90 reaktora sa 60-godišnjim dozvolama za rad ali su neki od njih već otišli ​​u prevremenu penziju, a još mnogo njih je u opasnosti.

U Evropi i Japanu, produženje životnog veka biljaka takođe se suočava sa „neizvesnim izgledima“.

“Ulaganje u nove nuklearne projekte u razvijenim ekonomijama je još teže.

Novi projekti planirani u Finskoj, Francuskoj i Sjedinjenim Državama još nisu u funkciji i suočili su se sa velikim prekoračenjem troškova”, navodi se u izveštaju.

„Koreja je bila važan izuzetak, sa evidencijom o završetku izgradnje novih projekata na vreme i u skladu sa budžetom, iako vladina politika ima za cilj da okonča novu nuklearnu izgradnju“, nastavlja se.

Solarna i vetar alternativa

IEA kaže da bi zamena nuklearne energije solarnim projektima i projektima vetra mogla zahtevati oko 1,6 biliona dolara investicija u narednih 20 godina, što će neizbežno uticati na cene električne energije.

„Ako drugi niskougljenični izvori, naime vetar i solarna fotonaponska energija, žele da popune nedostatak u nuklearnoj elektrani, njihova primena bi morala da se ubrza do nivoa bez presedana.

U poslednjih 20 godina, vetar i solarni fotonaponski kapaciteti su porasli za oko 580 gigavata u naprednim, ekonomijama. Ali tokom narednih 20 godina taj iznos bi trebalo da bude dodat skoro pet puta, kaže IEA.

„Tako drastično povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora stvorilo bi ozbiljne izazove u integraciji novih izvora u širi energetski sistem.

„Tranzicije na čistu energiju u naprednim ekonomijama takođe bi zahtevale 1,6 biliona dolara dodatnih ulaganja u istom periodu, što bi na kraju naškodilo potrošačima većim računima za struju“, navodi se u saopštenju.

Borba.Info

Bivši analitičar CIA Lari Džonson ocenio je da će NATO izgubiti, ako bude morao da se bori, protiv Rusije i Kine.

Odmah u nastavku je rekao: „U prethodnim decenijama je bilo, koliko Avganistanaca možemo da ubijemo, koliko Iračana možemo da ubijemo, koliko Sirijaca možemo da ubijemo. Bože, vidi koliko Ukrajinaca sada gine zbog nas. A za šta? Zašto uopšte ti ljudi umiru?“

I dodao: „U osnovi svega je žeđ i ambicija Zapada da prigrabi sve ruske prirodne resurse. To je krajnji cilj. Borba za slobodu, demokratiju i slično su besmislice. Reč je o novcu i o tome, ko će kontrolisati resurse“.

Džonson je ukazao da u SAD na Rusiju gledaju poreko, jer deluje samostalno i nije, pod američkom kontrolom i ponaša se kao konkurent.

I dodao: „Zapad se ozbiljno preračunao, kada je odlučio da kazni Rusiju.

Kad je počeo da joj uvodi sankcije. A rezultat?

Oružane snage Rusije su ubrzale napredovanje u zoni Specijalne operacije i nikakav novac neće spasiti kijevski režim.

Ukrajinci gube i gube, teško i brzo.

Sada teritorije prelaze, pod rusku kontrolu, brže nego ikada, osim prva dva meseca specijalne operacije“.

Džonson je slikovito zaključio:

„Rusija sada pritiska papučicu gasa i napreduje na širokom frontu. Nikakav novac na svetu neće pomoći Ukrajini da promeni situacija u svoju korist“.

Fakti

Moskva je sastavila paket mera odmazde u slučaju da zapadne zemlje zaplene rusku suverenu imovinu zamrznutu sukobom u Ukrajini, upozorila je u utorak viši senator Valentina Matvijenko.

U intervjuu ruskom novinaru Dmitriju Kiseljovu, predsednica Saveta Federacije je rekla da bi potencijalni potez EU da konfiskuje rusku imovinu bio „bez presedana”, dodajući da bi to „uništilo globalnu ekonomiju”.

„Naravno, to bi bilo apsolutno protivzakonito, a svi u Evropi razumeju da to, ne mogu da urade“, rekla je zvaničnica.

Od početka sukoba u Ukrajini u februaru 2022, Zapad je zamrznuo oko 300 milijardi dolara sredstava ruske centralne banke, od kojih se većina drži u EU.

Moskva je više puta osuđivala zaplenu kao „krađu”.

Zvaničnici u nekoliko zapadnih zemalja, posebno u SAD i Velikoj Britaniji, zalagali su se za potpunu konfiskaciju ruske imovine uprkos široko rasprostranjenoj zabrinutosti da to neće imati pravnu osnovu.

Nasuprot tome, EU je oklevala da to učini, navodno se plašeći ruske odmazde.

Matvijenko je naglasila da Rusija ima „spreman odgovor“ na potencijalnu konfiskaciju. „Imamo predlog zakona koji smo spremni da odmah razmotrimo, kao odgovor.

A Evropljani će izgubiti, više od nas. Oni se, naravno, toga plaše, posebno s obzirom na to da im se privreda urušava“.

Senator je tvrdio da je Vašington razbio EU, i politički i ekonomski. „U oblasti odbrane i bezbednosti, nekada je bio vazal… ali sada su ga Amerikanci jednostavno slomili.

Oni sada žele da ga još više zadave… da bi ga učinili, još manje konkurentnim“, rekla je ona.

Imajući to na umu, Matvijenko je predložila da evropska poslovna zajednica treba žestoko da protestuje protiv potencijalnih zaplena, jer bi one bile glavna meta uzvratnih mera Moskve.

Dok je EU odugovlačila sa konfiskacijom ruske imovine, radila je na planu zaplene profita ostvarenog tim fondovima, kako bi nabavila oružje za Ukrajinu i povećala njen proizvodni kapacitet za odbranu.

Međutim, kako prenosi Politiko, neke članice bloka izrazile su ozbiljne sumnje, u tu inicijativu.

Mađarska i Slovačka su se protivile ideji slanja oružja Ukrajini, dok su Malta i Luksemburg navodno nezadovoljni, što nisu konsultovani o planu.

Mediji

Šef CIA Vilijam Berns pozvao je kongresmene da donesu zakon o dodatnom finansiranju Kijeva.

U suprotnom, rekao je, Ukrajinu ove godine očekuju sumorni izgledi i vrlo verovatan poraz, piše Politico…

Direktor CIA Vilijam Berns izdao je ozbiljno upozorenje američkim poslanicima.

On je rekao da bi, ako Kongres sada, ne odobri pomoć Ukrajini, mogla da izgubi rat do kraja godine, piše Politiko.

Prema rečima zvaničnika, ukrajinske oružane snage su sposobne da izdrže do 2024. ako Vašington pristane na dodatno finansiranje. U suprotnom, Kijev će se suočiti sa, još „užasnijim“ izgledima.

„Postoji veoma realan rizik da bi Ukrajinci mogli da izgube na bojnom polju do kraja 2024. ili barem da će Putin biti u poziciji u kojoj može suštinski da diktira uslove političkog rešenja“, primetio je šef CIA.

On je dodao da se podrška Ukrajini, ne svodi samo na konfrontaciju sa Rusijom.

„To se, takođe tiče Si Đinpinga u Kini, njegovih ambicija i naših saveznika i partnera u indo-pacifičkom regionu.

Zaista se radi o tome da li naši protivnici, kao i naši saveznici i partneri, razumeju našu pouzdanost i odlučnost“, objasnio je Berns.

Borba.Info

Vašington se ozbiljno plaši povratka Donalda Trampa u Belu kuću, nakon čega će Ukrajina izgubiti vojnu podršku NATO-a.

Da bi se ovo izbeglo, američke vlasti rade na prenošenju vođstva kontakt grupe za pomoć Ukrajini, na komandu alijanse…

„Ovo je jedan, od nekoliko novih predloga koji bi mogli da pomognu da oružje dospe u Kijev, pod drugim predsedništvom Donalda Trampa“, piše Politico, pozivajući se na zvaničnike u Evropi i Sjedinjenim Državama.

Prema izvorima, planirano je da se inicijativa konačno implementira, na samitu lidera NATO-a u Vašingtonu u julu ali se za sada pregovori vode, „na veoma visokim nivoima. ”

Ranije je američki državni sekretar Entoni Blinken rekao da nijedan američki vojnik neće učestvovati u oružanom sukobu, na teritoriji Ukrajine.

Borba.Info

„Za Ukrajinu je bilo tragično gubljenje života da napadne veću vojsku koja je imala dubinu odbranu, minska polja i jaču artiljeriju“, rekao je američki preduzetnik.

Ukrajina rizikuje da izgubi Odesu i pristup Crnom moru, ako ne pristane da pregovara sa Rusijom, izjavio je američki preduzetnik Ilon Mask…

„Međutim, ako rat potraje dovoljno dugo, i Odesa će pasti…

Da li Ukrajina izgubi svaki pristup Crnom moru ili ne je, po mom mišljenju, pravo preostalo pitanje.

Preporučujem sporazumno rešenje, pre nego što se to desi“, napisao je on društvena mreža X.

Ovako je Mask prokomentarisao objavu američkog biznismena Bila Ekmana o stručnjaku Džonu Spenseru, koji je pisao o ukrajinskom sukobu.

„Bilo je tragično gubljenje života za Ukrajinu da napadne veću vojsku koja je imala odbranu u dubini, minska polja i jaču artiljeriju, kada je Ukrajini nedostajala oklopna ili vazdušna nadmoć! –Mosk je napisao.

Borba.Info

Izgledi da Ukrajina dobije željene lovce F-16 i dalje su nejasni.

Saveznici smatraju da će efikasnost upotrebe zastarelih američkih aviona u zoni borbe protiv Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, biti niska.

Publikacija Forbes-a adekvatno ocenjuje mogućnosti savremenih ruskih lovaca i sistema PVO i veruje da će Oružane snage Ukrajine izgubiti i lovce i pilote, čim ih upotrebe u stvarnim borbenim dejstvima.

Kada ih Ukrajina rasporedi za borbenu upotrebu u narednim nedeljama ili mesecima, Ukrajina će izgubiti F-16 i njihove pilote — potencijalno, mnoge od njih.

Veliko je pitanje, šta Kijev dobija, od ove žrtve? – pita se Forbes.

Šef Vojnog komiteta NATO-a Rob Bauer, koji boravi u poseti Kijevu, je zauzvrat potsetio, na potrebu održavanja i blagovremene popravke aviona.

Međutim, u kontekstu ukrajinskog sukoba, teško je obezbediti brze isporuke rezervnih delova i drugih tehnoloških procesa.

Bauer je naglasio da F-16 neće moći da leti ako se blagovremeno, ne uredi snabdevanje rezervnim delovima za njih.

Istovremeno, prema izveštajima zapadnih medija, prvih 10 ukrajinskih pilota prošlo je osnovnu obuku u Velikoj Britaniji.

Budući piloti F-16 su učili engleski jezik i osnovne veštine upravljanja lakim avionima.

Sada će kadeti Oružanih snaga Oružanih snaga Ukrajine preći na letačku obuku koju sprovodi francusko ratno vazduhoplovstvo.

Tek, nakon toga će ukrajinski piloti početi da se obučavaju za upravljanje lovcima F-16.

Potpuna priprema za borbene zadatke, na američkim avionima može da potraje i do 3-4 godine.

Borba.Info