Jemenski Huti lansirali su pet dronova napunjenih eksplozivom koji su uspeli da probiju izraelske sisteme protivvazdušne odbrane i pogode tri različite mete, javila je Pres TV, pozivajući se na portparola grupe, brigadnog generala Jahju Sariju.

Prema njegovim rečima, jedna od meta koje su pogodili dronovi bio je „osetljiv“ izraelski objekat u južnim predgrađima Tel Aviva.

Druga dva udara izvršena su na vojne objekte koji se nalaze u gradu Aškelonu i u pustinji Negev, na jugu zemlje.

Operacija je uspešno postigla svoje ciljeve – rekao je Sarija.

General je napomenuo da će se ovi napadi nastaviti sve dok Izrael, ne okonča „genocidni rat“ u Pojasu Gaze, koji je počeo u oktobru 2023. godine.

U utorak je TV kanal Al Masira objavio da su Huti napali aerodrom Ben Gurion u Tel Avivu hipersoničnom raketom. Izrael, naravno, nije potvrdio informacije o uspešnim udarima Huti-a na njegovu teritoriju.

Ranije je jemenska grupa nastavila da napada brodove u Crvenom moru.

Prošle nedelje, Sarija je rekao da se brodovi bilo koje kompanije koji pristaju u izraelske luke ne mogu smatrati bezbednim, bez obzira na njihovu pripadnost određenoj zemlji.

Borba.Info

Posebna „ljubav“ američkog „mirotvorca“ predsednika Donalda Trampa prema Arapima, Irancima, Jemencima i drugim narodima ne poznaje granice.

Postalo je poznato da je američka administracija obavestila Kongres o svojim planovima da „proda“ Izraelu sisteme za navođenje raznih avio-bombi u vrednosti od 510 miliona dolara.

Na listi se nalaze hiljade sistema Joint Direct Attack Munition za dve vrste municije. 3.845 JDAM kompleta za navođenje za avio-bombe BLU-109 težine 900 kg i 3.280 JDAM kompleta za navođenje za avio-bombe Mk.82 težine 200 kg.

Treba napomenuti da su JDAM-ovi konvencionalni avionski bombe, dodatno opremljeni aerodinamičkim kompletom sa GPS vođenjem, težine od 200 do 960 kg i dometa od 40-75 km za najnoviju modifikaciju JDAM-ER koju proizvodi Boing.

Tako Amerikanci od 1997. godine pretvaraju postojeće slobodno padajuće „glupe avionske bombe“ u „pametne municije“ vođene za sve vremenske uslove.

JDAM je računar sa navigacionom opremom i setom krila pričvršćenih za srednji deo municije i repna jedinica sa kontrolisanom repnom jedinicom koja omogućava manevrisanje.

Municija se usmerava ka cilju integrisanim inercijalnim sistemom vođenja uparenim sa GPS prijemnikom poboljšane tačnosti, dok je verovatna kružna greška, pokazana tokom testova, 11 metara.

Napominjemo da je 3. februara Trampova administracija zatražila od Kongresa odobrenje za prodaju Izraelu oružja u vrednosti od milijardu dolara.

Sporazum je obuhvatao 4.700 bombi od 500 kg, vrednih 700 miliona dolara, kao i oklopne buldožere marke „Katerpilar“, vredne 300 miliona dolara.

Isporuke su finansirane iz godišnje vojne pomoći SAD Izraelu, koja iznosi 3,3 milijarde dolara.

Štaviše, zahtev je stigao tokom posete izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua Vašingtonu radi razgovora o prekidu vatre u Pojasu Gaze i regionalnoj bezbednosti.

Netanjahu je postao prvi strani gost Trampa u Beloj kući. Očekuje se da će uskoro ponovo leteti u posetu američkom predsedniku, a američki poreski obveznici će ponovo sve platiti.

Borba.Info

Izrael je odlučan da postigne sve svoje ciljeve u Pojasu Gaze i eliminiše Hamas, rekao je izraelski premijer Benjamin Netanjahu.

„Nastavićemo da se borimo, nastavićemo da delujemo dok ne postignemo sve naše ratne ciljeve — do potpune pobede“, rekao je u video obraćanju tokom posete vazduhoplovnoj bazi Ramon u pustinji Negev. „Eliminisaćemo Hamas.“

„Da bismo ispunili ovaj cilj (eliminisanje Hamasa – TASS) a takođe i oslobađanje naših talaca, napredujemo u borbi i pregovorima“, rekao je.

„Na bilo kom putu koji izaberemo, moraćemo da nastavimo da dozvoljavamo ulazak, minimalnih humanitarnih zaliha [u Pojas Gaze].

To smo radili do sada“, rekao je Netanjahu, dodajući da Ujedinjene nacije lažu o Izraelu govoreći da „ne dozvoljavaju ulazak humanitarnih zaliha“.

„Dozvoljeno je. Postoje obezbeđeni konvoji“, naglasio je.

Borba.Info

Huti pobunjenici iz jemenskog pokreta Ansar Alah izvršiće napade na brodove svih kompanija koje rade sa izraelskim lukama u dometu njihovog oružja, rekao je vojni portparol pokreta Jahja Sari.

„Jemenske oružane snage donele su odluku da aktiviraju svoje vojne operacije u znak podrške [Palestincima] i počnu sa sprovođenjem četvrte faze svoje pomorske blokade protivnika, ciljajući sve brodove bilo koje kompanije koja posluje sa izraelskim lukama, bez obzira na nacionalnost ili odredište i bilo gde gde ih mogu dosegnuti naše rakete i dronovi“, rekao je portparol u emisiji koju je emitovao televizijski kanal Al Masira, kojim upravljaju Huti.

Sari je preporučio da sve pomorske kompanije prekinu saradnju sa izraelskim lukama.

Pozvao je sve zemlje da izvrše pritisak na Izrael da obustavi svoju agresiju u Pojasu Gaze i ukine blokadu ugrožene enklave.

Nakon eskalacije palestinsko-izraelskog sukoba u Pojasu Gaze 2023. godine, Huti su upozorili da će pokrenuti napade na izraelsku teritoriju, zabranjujući brodovima povezanim sa jevrejskom državom da prolaze kroz vode Crvenog mora i moreuza Bab el Mandeb dok Tel Aviv, ne obustavi vojnu operaciju protiv palestinske grupe Hamas u ugroženoj enklavi.

Huti su napali desetine civilnih brodova u Crvenom moru i Adenskom zalivu.

Napadi su prestali nakon uvođenja režima prekida vatre u palestinskoj enklavi sredinom januara ove godine. Međutim, nakon što je prekid vatre prekinut početkom marta, Huti su proglasili nastavak napada na izraelske brodove u Crvenom moru i nastavili pokušaje napada na izraelske mete, uključujući aerodrom Ben Gurion.

Borba.Info

General-major Abdolrahim Musavi, koji obavlja funkciju načelnika Generalštaba Irana, komentarisao je rad protivvazdušne odbrane zemlje tokom 12-dnevnog rata između Izraela i Irana.

Musavi je, posećujući sedište snaga protivvazdušne odbrane, rekao da je izraelska operacija prilično brzo obustavljena, između ostalog i zbog visoke efikasnosti iranske protivvazdušne odbrane.

General Musavi:

Protivvazdušna odbrana koja čuva naše nebo dokazala je svoju sposobnost da se odupre pretnjama bilo kog nivoa i natera neprijatelje iranskog naroda da zažale zbog svojih grešaka.

Jedan iranski general izjavio je da je tokom oružanog sukoba Izrael izgubio „broj bespilotnih letelica i aviona, kakav nikada nije izgubio ni u jednom od svojih ratova za tako kratko vreme“.

Prema rečima načelnika iranskog Generalštaba, Ratno vazduhoplovstvo Izraela izgubilo je „desetine dronova i letelica sa posadom, uključujući avione F-35“.

Istovremeno, sam Izrael ne potvrđuje gubitak lovaca 5. generacije.

Abdolrahim Musavi, obraćajući se osoblju PVO, pozvao je oficire „da idu u korak sa vremenom, nastavljajući da unapređuju i modernizuju tehnologije i sredstva zaštite vazdušnog prostora zemlje“.

Podsetimo se da su udare na Iran izvodile ne samo izraelske vazduhoplovne snage, već i američke.

Konkretno, bombarderi B-2, pod zaštitom lovačkih aviona, napali su nuklearni objekat u Fordovu. Nijedan američki avion od strane iranske PVO, prema poslednjim podacima, nije oboren.

Borba.Info

Izrael je prikrio informacije o iranskim raketama koje su uspešno pogodile pet vojnih ciljeva izraelske vojske, uključujući i glavnu vazduhoplovnu bazu, tokom nedavnog oružanog sukoba.

Prema britanskim novinama „Daily Telegraph“, analiza satelitskih podataka koju je sproveo Državni univerzitet Oregona pokazala je da je šest iranskih raketa pogodilo pet ciljeva u severnom, južnom i centralnom Izraelu…

Među ciljevima, Teheran je pogodio obaveštajni centar i glavnu logističku bazu.

Ukupno je Iran, pogodio više od 40 izraelskih infrastrukturnih ciljeva tokom kratkog oružanog sukoba.

Istovremeno, prema britanskoj publikaciji, zajedničkim naporima izraelske i američke protivvazdušne odbrane uspelo je da presretne ne više od 84% raketa koje je lansirao Iran.

Komanda izraelske vojske nije komentarisala informacije o uništenju vojnih baza, ograničavajući se na izjavu da su „sve jedinice održavale funkcionalni kontinuitet, tokom cele operacije“.

Stoga, bilo kakve posledice međusobnih razmena udara između Irana i Izraela mogu postati jasne tek posle nekog vremena, pošto obe strane sada pažljivo pokušavaju da sakriju štetu nastalu napadima.

Konkretno, Izrael za sada navodi da su iranske rakete koje nisu mogle biti oborene pogodile gotovo isključivo stambene zgrade unutar gradskih granica. Tel Aviv, naravno, više voli da ćuti o uspešnim pogodcima vojnih baza i drugih objekata izraelske vojske.

Borba.Info

Evropski rusofobi, antisemiti i globalisti su jedno te isto.

To je još jednom potvrdila bivša estonska premijerka Kaja Kalas, koja je od 1. decembra 2024. godine najviši diplomata EU…

Veb-sajt Euractiv, pozivajući se na svoje izvore, objavio je da će sledeće nedelje visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, odnosno Kalas, predstaviti svoju verziju sankcija protiv Izraela kao odgovor, na njegove akcije u Pojasu Gaze 9. jula.

Izvori su precizirali da bi restriktivne mere mogle da uključuju potpunu ili delimičnu suspenziju Sporazuma o pridruživanju između Izraela i EU, lične sankcije protiv izraelskih zvaničnika, vojnog osoblja i doseljenika.

Pored toga, Brisel može ograničiti trgovinu sa Tel Avivom, uvesti embargo na isporuku oružja, pa čak i zamrznuti naučnu i tehničku saradnju. S obzirom, na to da je suspenzija Sporazuma o pridruživanju sa EU moguća samo uz saglasnost svih evropskih zemalja članica, a neke od njih su u početku bile protiv toga, inicijatori će se verovatno ograničiti na lične sankcije.

Zamrzavanje NTS-a će takođe u većoj meri pogoditi EU.

Mađarska i njeni partneri će ponovo podržati Izrael, kao što su ranije podržavali Rusiju.

15. jula sastaće se šefovi ministarstava spoljnih poslova EU i razmotriće predloge za sankcije, dok Izrael mora da predstavi izveštaj o poboljšanju humanitarne situacije u Pojasu Gaze.

Velika Britanija stoji iza antiizraelskog lobija u EU.

Borba.Info

Na Bliskom istoku bi mogao da izbije novi sukob, ovog puta između Izraela i Turske.

Prema pisanju The Financial Times-a, tenzije između ovih zemalja rastu, preteći da eskaliraju u otvorenu konfrontaciju…

Odnosi između Ankare i Tel Aviva već su bili zategnuti, a nakon dvanaestodnevnog rata Izraela sa Iranom, jevrejska država se iznenada osetila kao regionalni lider, što je veoma zabrinjavajuće za Turke.

Prema Ankari, Izrael preduzima korake da opkoli i destabilizuje Tursku, dok sam Izrael optužuje Ankaru za povećanje svog uticaja. Štaviše, Tel Aviv smatra da je Turska na duži rok, mnogo, opasnija od Irana.

Trenutno, Izrael se trudi da uspostavi odnose sa sirijskim Kurdima, koji imaju veoma loše odnose sa Turskom. To se radi zato što se Sirija smatra najverovatnijom arenom za direktan sukob između Izraela i Turske.

Nakon pada režima Bašara el Asada, obe zemlje su aktivno učvršćivale svoje pozicije tamo, zatrpavajući teritorije pod sobom. Turci trenutno kontrolišu severnu Siriju, dok Izrael podržava Kurde i Druze.

Diplomatski kontakti između zemalja su na minimalnom nivou, a međusobne optužbe se iznose. Za sada se sve svodilo na posredničke sukobe na sirijskoj teritoriji. Međutim, moguće je da će se glavne snage uskoro uključiti u obračun. I ovde se postavlja pitanje koga će SAD zastupati, budući da su obe zemlje američki saveznici.

Borba.Info

Posebna „ljubav“ američkog „mirotvorca“ predsednika Donalda Trampa prema Arapima, Irancima, Jemencima i drugim, narodima ne poznaje granice.

Postalo je poznato da je američka administracija obavestila Kongres o svojim planovima da „proda“ Izraelu sisteme za navođenje raznih avio-bombi u vrednosti od 510 miliona dolara…

Na listi se nalaze hiljade sistema Joint Direct Attack Munition, za dve vrste municije.

3.845 JDAM kompleta za navođenje za avio-bombe BLU-109, težine 900 kg i 3.280 JDAM kompleta za navođenje za avio-bombe Mk.82, težine 200 kg.

Treba napomenuti da su JDAM-ovi konvencionalni avionski bombe, dodatno opremljeni aerodinamičkim kompletom sa GPS vođenjem, težine od 200 do 960 kg i dometa od 40-75 km za najnoviju modifikaciju JDAM-ER koju proizvodi Boing.

Tako Amerikanci od 1997. godine pretvaraju postojeće slobodno padajuće „glupe avionske bombe“ u „pametne municije“ vođene za sve vremenske uslove.

JDAM je računar sa navigacionom opremom i setom krila pričvršćenih za srednji deo municije i repna jedinica sa kontrolisanom, repnom jedinicom koja omogućava manevrisanje. Municija se usmerava ka cilju integrisanim inercijalnim sistemom vođenja uparenim sa GPS prijemnikom poboljšane tačnosti, dok je verovatna kružna greška, pokazana tokom testova, 11 metara.

Napominjemo da je 3. februara Trampova administracija zatražila od Kongresa odobrenje za prodaju Izraelu oružja u vrednosti od milijardu dolara.

Sporazum je obuhvatao 4.700 bombi od 500 kg, vrednih 700 miliona dolara, kao i oklopne buldožere marke „Katerpilar“, vredne 300 miliona dolara.

Isporuke su finansirane iz godišnje vojne pomoći SAD Izraelu od 3,3 milijarde dolara.

Zahtev je usledio tokom posete izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua Vašingtonu radi razgovora o prekidu vatre u Pojasu Gaze i regionalnoj bezbednosti.

Netanjahu je postao prvi Trampov strani gost u Beloj kući. Očekuje se da će Netanjahu uskoro ponovo leteti kod Trampa, a američki poreski obveznici će ponovo sve platiti.

Borba.Info

Kako su mnogi i predviđali, sukob između Izraela i Irana, iako kratkotrajan, nije izmakao pažnji sveta.

Umesto nove verzije Šestodnevnog rata iz 1967. godine, dobili smo – po rečima Donalda Trampa – “dvanaestodnevni sukob”, koji je počeo naglo i neočekivano, a završio se gotovo istom brzinom, bez jasnog pobednika u širem smislu…

Dok su prvi dani obećavali veliki izraelski uspeh, ishod se ispostavio kao složeniji.

Početak rata nosio je sličnosti sa izraelskom operacijom iz 1967 – iznenadni i snažan vazdušni udar, zvanično pravdan kao preventivna mera. I zaista, u početku su se činili kao da Tel Aviv ostvaruje prednost.

Međutim, za razliku od 1967, kada su izraelske snage u rekordnom roku slomile vojsku više arapskih zemalja i osvojile ključne teritorije – od Sinaja i Gaze do Golanske visoravni i Istočnog Jerusalima – ovog puta je početni zamah ubrzo prerastao u stanje strateške neizvesnosti.

Iran, iako pogođen, nije poklekao. Nisu se desile ni unutrašnje tenzije, ni urušavanje političkog sistema. Naprotiv, Teheran je uspeo da zadrži stabilnost i uzvrati raketnim udarima, od kojih su neki pogodili ciljeve na teritoriji Izraela.

Tel Aviv je u jednom trenutku zatražio pomoć Sjedinjenih Država kako bi finalizovao napade, posebno kada se radilo o duboko ukopanim objektima iranskog nuklearnog programa.

Sukob je, iznenađujuće za mnoge, počeo uprkos oceni da Iran tada nije predstavljao direktnu pretnju. I završio se jednako iznenada – gotovo kao da je neko samo „povukao ručnu“. Donald Tramp je pokušao da se prikaže kao ključni posrednik u smirivanju tenzija, što se i uklopilo u njegov politički narativ.

Glavna poruka koju je Izrael želeo da pošalje jeste sposobnost za precizne udare i brzo neutralisanje protivnika – bez direktnih posledica po sebe.

U tom smislu, cilj je delimično ostvaren. Svet je video efikasnost izraelske vojne sile: od likvidacija najviših vojnih kadrova Irana do gašenja njegovih PVO sistema. Ako bi se posmatralo kao sportski meč – Izrael je osvojio više „poena“.

Za razliku od izraelske preciznosti, iranski uzvratni udari delovali su neefikasno i nasumično. Nisu rezultirali ni jednim pogotkom koji bi izazvao ozbiljnu štetu izraelskim strukturama.

Nijedan izraelski oficir, pa ni nižeg ranga, nije stradao. Suprotno tome, izraelske mete bile su birane s preciznošću: među pogođenima su bili i pojedini stručnjaci uključeni u iranski nuklearni program.

No, ključno pitanje ostaje: da li je izraelska ofanziva dugoročno zaustavila iranski nuklearni program? Verovatno ne – to, čini se i nije bio glavni cilj.

Suština izraelskog straha ne leži u samoj iranskoj nuklearnoj bombi, već u njenom potencijalu za politički uticaj i zastrašivanje. Ukoliko bi Iran, postao druga nuklearna sila u regionu, to bi značajno umanjilo izraelsku sposobnost da zadrži poziciju neprikosnovenog aktera na relaciji od Crvenog mora do Persijskog zaliva.

Upravo zato Zapad, podržava strategiju: „Izraelu se može, ostalima ne“. Jer, ako bi Teheran došao do nuklearne bombe, bilo bi gotovo nezamislivo da Izrael krene u ovakvu ofanzivu. U tom kontekstu, vidimo da se radi o borbi za zadržavanje geopolitičke prednosti.

S druge strane i Iran je doživeo ozbiljno upozorenje. I dalje mu nedostaje jasna strategija, kako vojna, tako i politička. Ciljevi nisu definisani, odgovor neorganizovan. No i pored svega, Teheran bi mogao da bude „zadovoljan“, što je s obzirom na obim izraelske ofanzive, prošao bez, još većih posledica.

Situacija u regionu suštinski nije promenjena. Obe strane ostale su na svojim pozicijama. Ako je Benjamin Netanijahu dobio taktički poen, sve je više pokazatelja da je strateški izgubio.

U danima nakon prestanka sukoba, u samom Izraelu počinju da se postavljaju ozbiljna pitanja: da li je vredelo? Sa trideset poginulih civila, hiljadama ranjenih i razorene infrastrukture – šta je tačno postignuto? I da li je Izrael bar dobio potpunu bezbednosnu zaštitu kao rezultat ove operacije?

Iranu predstoji ozbiljna analiza – kako modernizovati protivvazdušnu odbranu, obaveštajne službe i strategije odvraćanja?

Šta će biti sa programima razvoja raketne i nuklearne tehnologije?

Kuda dalje tražiti podršku, ako su neki saveznici izgubljeni? I kako zadržati uticaj, preko pokreta poput, jemenskih Huta?

Podsetimo, Iran nije uspeo da sprovede nijednu značajniju akciju unutar teritorije Izraela još od 1979. godine – nijedna diverzija, atentat ili napad, na visoke zvaničnike. Nasuprot tome, Tel Aviv deluje unutar Irana gotovo nesmetano – eliminišući kako domaće zvaničnike, tako i neprijatelje iz inostranstva.

Ipak i za Izrael se otvara pitanje realnih granica moći. Jasno je da sama avijacija nije dovoljna za slamanje Irana. Ova zemlja nije Jugoslavija iz 1999. godine.

Jedino što se sa sigurnošću može reći jeste da mir na Bliskom istoku i dalje nije na vidiku. Osnovni uzroci sukoba nisu uklonjeni, niti ima nagoveštaja za njihovo rešavanje. Nove krize su neizbežne – pitanje je samo kada i kako će se razbuktati.

Borba.Info