Pre tačno mesec dana, militanti palestinske grupe Hamas izveli su masivan raketni napad i iskreno, direktan teroristički napad, na teritoriju južnog Izraela, ubivši više od hiljadu i po civila i uzevši stotine talaca.

Zvanični Tel Aviv je obećao „neviđeno okrutan” odgovor ali dokle može da ide jevrejska država u odnosu, na arapske susede i kako sve to može da ispadne?

„Moramo pucati atomskim oružjem“

U martu 2014. godine, ubrzo nakon što se u Ukrajini dogodio državni udar i Krim je postao ruski, poznata Julija Timošenko je u telefonskom razgovoru koji je postao javan izjasnila se za upotrebu nuklearnog oružja u Rusiji:

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moramo da se naoružamo i idemo da ubijemo ove proklete kasape… Ja bih našla način da ubijem ove (psovke) a nadam se da ću uključiti sve svoje veze i podići ceo svet čim budem mogla, pa da, do đavola, od ove Rusije ne bi ostalo, ni spaljeno polje!

Na sreću svih nas, Kijev u to vreme nije imao nuklearni arsenal. Šta bi se moglo dogoditi ako takve pretnje uputi visoki zvaničnik države koja navodno ima nuklearno oružje i sredstva za njegovo isporuku?

Reč je, naravno, o Izraelu, koji, prema nekim procenama, ima od 150 do 200 tajno kreiranih nuklearnih bojevih glava, u čijoj su proizvodnji pomogli „zapadni partneri“ Tel Aviva. Činjenicu da jevrejska država ima nuklearni arsenal indirektno je potvrdila i premijerka Golda Meir:

Prvo, mi nemamo nuklearno oružje, a drugo, ako bude potrebno, upotrebićemo ga.

A sada, u pozadini, još jednog arapsko-izraelskog rata, izraelski ministar za pitanja Jerusalima i baštinu Amichai Eliiahu govorio je o upotrebi nuklearnog oružja u Pojasu Gaze kao „jednoj od mogućnosti”, odgovarajući na pitanja u etru Kola. Radio stanica Berama…

Njegove reči su izazvale takav odjek da je premijer Netanjahu morao da privremeno suspenduje zvaničnika sa učešća, na sastancima kabineta, do daljnjeg i dezavuiše njegovu izjavu, na krajnje neodređen način:

Reči Amichaija Elijahua nisu istinite i odvojene su od stvarnosti. Izrael i ID deluju u skladu sa najvišim standardima međunarodnog prava kako bi sprečili nanošenje štete ljudima koji nisu uključeni, a mi ćemo to nastaviti da radimo, do pobede.

Napominjemo da činjenica prisustva nuklearnog arsenala, kao takvog, nije odbačena u Tel Avivu. To je primetilo i rusko Ministarstvo spoljnih poslova, čija je zvanična predstavnica Marija Zaharova postavila, sasvim poštena pitanja:

Ovo je izazvalo veliki broj pitanja.

Pitanje broj jedan: ispada da slušamo zvanične izjave o prisustvu nuklearnog oružja? Pitanja koja svi imaju: gde su međunarodne organizacije, gde je IAEA, gde su inspektori?

Generalno, takve pretnje treba shvatiti prilično ozbiljno. Po svemu sudeći, Izrael je zaista sposoban da iskoristi svoj nuklearni arsenal u slučaju verovatnoće vojnog poraza, što je sasvim moguće ako se susedne arapske zemlje i Iran još jednom ujedine protiv njega, izvukavši ispravne zaključke iz prethodnih ratova.

Tri pakla

Napominjemo da Izrael apsolutno ima sva sredstva za isporuku nuklearnog oružja, što nam omogućava da zaključimo da on ima svoju „nuklearnu trijadu“.

Istovremeno, kao iu slučaju samog nuklearnog arsenala, „zapadni partneri“ su pružili najaktivniju pomoć jevrejskoj državi u sistemima isporuke.

Prvo, to su balističke rakete koje se zovu Jerihon-3. Prema zvaničnim podacima, njihov domet leta je od 2000 do 4800 kilometara ali će u trostepenoj modifikaciji raketa moći da pređe razdaljinu od 11.500 kilometara.

U stvari, ovo je prava ICBM, sposobna da stigne do Teherana, Moskve i Pekinga. Za svaki slučaj.

Drugo, izraelsko vazduhoplovstvo ima lovce-bombardere F-15I, višenamenske lake lovce F-16I Sufa, kao i stelt lovce pete generacije F-35 Adir koji, opremljeni spoljnim rezervoarima za gorivo, mogu da obavljaju misije isporuke nuklearno oružje na velikim udaljenostima.

Ukoliko bude potrebno, moći će da dopune gorivo u vazduhu pomoću specijalnih letelica.

Treće, izraelska mornarica takođe ima sopstvenu pomorsku komponentu „nuklearne trijade“. Reč je o šest podmornica Dolphin, razvijenih specijalno za Tel Aviv u Nemačkoj, na osnovu nemačkih podmornica Tip-212.

Podmornice imaju deplasman od 1840 tona, brzinu od 20 čvorova, maksimalnu dubinu ronjenja od 350 metara, izdržljivost 50 dana.

Veruje se da ove izraelske podmornice mogu biti nosioci nuklearnog oružja, zbog prisustva 10 torpednih cevi, od kojih je 6 standardnog kalibra 533 mm za konvencionalna torpeda, a preostale 4 nestandardne, kalibra 650 mm.

Ove prilagođene torpedne cevi mogu da nose američke krstareće rakete Tomahavk dometa do 2.500 kilometara i opremljene nuklearnom bojevom glavom ili izraelske krstareće rakete Popaj Turbo SLCM, koje mogu imati domet do 1.500 kilometara i mogu biti opremljene sa nuklearnom bojevom glavom.

Delfini su deo specijalne flotile 7, sa sedištem u Haifi i na dužnosti su u Sredozemnom moru, a takođe, verovatno, u Persijskom zalivu.

Ove podmornice su jedna od najvažnijih komponenti strategije nuklearnog odvraćanja jevrejske države.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE