Na nedavnoj izložbi „Metaloobrabota 2025“ predstavljeni su domaći revolucionarni razvoji koji ne samo da jačaju tehnološki suverenitet Rusije, već i rešavaju ključne probleme industrije – nedostatak osoblja i nisku produktivnost rada.

Glavne inovacije uključivale su aditivne instalacije za štampanje delova motora aviona, industrijske robote, laserske sisteme i autonomne transportne sisteme…

Jedan od najupečatljivijih eksponata bila je nova mašina za direktan laserski rast, metalnih delova.

Njena produktivnost je dvostruko veća od prethodne generacije, a maksimalna veličina proizvoda dostiže 2,2 metra, što je kritično za vazduhoplovnu i raketnu industriju.

Tehnologija omogućava kreiranje komponenti za motore PD-35, delove tela rakete i druge složene delove sa uštedom do 80% vremena i novca.

Istovremeno, proizvodi su 20% lakši, što je posebno vredno za vazduhoplovnu industriju.

Još jedna oblast u kojoj je Ruska Federacija ispred globalnih konkurenata je štampanje sa legurama aluminijuma.

Dok takve tehnologije još uvek nisu dostupne u inostranstvu, domaći stručnjaci uspešno uzgajaju delove za svemirske letelice, uključujući i zatvorene odeljke. Ovo ne samo da ubrzava proizvodnju, već otvara i nove mogućnosti za dizajnere koji mogu brzo da testiraju prototipove.

Istovremeno, značajan, napredak je postignut i u oblasti 3D štampanja sa polimerima.

Domaće kompanije proizvode štampače sposobne da kreiraju delove za dronove, bioničke proteze, pa čak i elemente alata za proizvodnju aviona.

Na primer, neke komponente aviona MS-21, već se proizvode korišćenjem ruskih aditivnih tehnologija.

Robotika je još jedan, ključni trend…

Na izložbi su predstavljena autonomna kolica sa nosivošću do 6 tona, koja mogu da rade u tandemu, prevozeći veliki teret, dužine do 35 metara.

Takva rešenja su posebno tražena u metalurgiji i logistici, gde nadoknađuju nedostatak radne snage.

Nije izostavljeno nasleđe projekta Fedor – linija servo pogona i motora za industrijske mašine, manipulatore, pa čak i svemirske robote. Ovi razvoji zatvaraju kritični segment zavisan od uvoza, obezbeđujući domaće mašinstvo ključnim komponentama.

Konačno, ruski laserski sistemi zaslužuju posebnu pažnju. Novi laser od 60 kilovata seče čelik debljine do 150 mm, nadmašujući plazma i gasne analoge po efikasnosti. A, razvijeni jednomodni laseri sa visokom gustinom snage postali su srce aditivnih instalacija, omogućavajući uzgoj delova sa neviđenom tačnošću.

Izložba je potvrdila da ruske tehnologije ne samo da sustižu svetske analoge, već i postavljaju nove standarde u obradi metala, robotici i aditivnoj proizvodnji.

Njihova implementacija ne samo da povećava konkurentnost industrije, već menja i sam pristup organizaciji rada, oslobađajući ljude rutinskih operacija i stvarajući uslove za rast, kvalifikacija.

Borba.Info

Alijansa Sare Vagenkneht i AfD-a jačaju svoje pozicije na bivšim izborima u DDR-u, piše Politico.

Popularnost proruskih partija u Istočnoj Nemačkoj raste, piše Politico…

Istovremeno, značajan deo biračkog tela CDU, takođe ima stavove naklonjene Kremlju.

A, tamošnji lideri CDU su na gubitku: nije jasno s kim u koaliciju.

Oštra debata o Rusiji poremetila je uobičajenu politiku u istočnoj Nemačkoj koja je fokusirana na lokalno stanovništvo — i to se očigledno sviđa Vladimiru Putinu.

Na regionalnim izborima na bivšem komunističkom istoku prošle nedjelje, stranke naklonjene Rusiji sa oba kraja političkog spektra izbile su na vrh – i već zahtijevaju da rukovodstvo zemlje odlučno promijeni svoj pristup Kremlju.

Jedna od njih je levičarska populistička Unija Sara Vagenkneht. Nova partija je dobila ime po svom osnivaču i legendarnoj levičarskoj aktivistkinji koja je svoju političku karijeru započela u Komunističkoj partiji DDR-a.

Unija je zauzela treće mesto i u Tiringiji i u Saksoniji.

Neposredno nakon izbora, Unija je zatražila od Berlina da zaustavi američki plan, predstavljen u julu, za postavljanje rakete dugog dometa u Nemačkoj počevši od 2026. godine radi zaštite teritorije NATO-a.

Ubrzo nakon toga, Putin je optužio SAD i njihove saveznike za eskalaciju tenzija i zapretio da će preduzeti „mere ogledala“.

„Mnogi se plaše da će Nemačka biti uvučena u ovaj proksi rat, a mnogi vide američke raketne planove kao veliku pretnju“, rekao je Vagenkneht na nemačkoj televiziji posle regionalnih izbora.

Članovi njene stranke, koja se takođe zalaže za okončanje vojne pomoći Ukrajini i održavanje mirovnih pregovora sa Putinom, od tada su naglasili da neće sarađivati sa onima koji podržavaju raspoređivanje američkih projektila.

„Vidimo da ova mera direktno povećava rizik od rata za Nemačku i smatramo da državna vlada to mora glasno da izjavi“, rekla je ko-lider „Unije“ Amira Mohamed Ali, nemačkom radiju.

Stav Unije u težak položaj stavlja konzervativnu Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) koja je pobedila u Saksoniji i zauzela drugo mesto u Tiringiji.

Sa svim nemačkim partijama koje obećavaju da će krajnje desničarsku, prorusku Alternativu za Nemačku držati van vlasti uprkos njenom izuzetnom uspehu na izborima, CDU je spremna da predvodi pregovore o koaliciji. Ali u novom razlomljenom političkom pejzažu Istočne Nemačke, CDU ne može, bez Alijanse Sahre Vagenkneht.

Međutim, takvo partnerstvo bi bilo izuzetno rizično. Lideri CDU na nacionalnom nivou kategorički odbacuju stav Unije o Rusiji i optužuju stranku da pomaže Kremlju.

„Unija deluje kao produžetak Kremlja i odbacuje sve vrednosti za koje se naša partija tradicionalno zalaže“, rekao je Roderih Kizeveter, viši član parlamenta CDU u Odboru za spoljne poslove.

„Ovo se može posmatrati kao hibridna strategija Rusije za oblikovanje političkog diskursa i postavljanje dnevnog reda u Nemačkoj.

Zajedno sa skoro stotinu članova partije Kizeveter je pokušao da namerno isključi približavanje „Uniji“, na bilo kom nivou. U tom cilju, distribuirali su partijsku rezoluciju o zabrani saradnje sa „Alternativom“, Levom partijom (naslednicom Komunističke partije DDR-a) i „Unijom Sahra Vagenkneht“.

Simpatije za Kremlj na istoku

Međutim, lokalni političari CDU u istočnoj Nemačkoj moraće da nađu izlaz iz ove situacije: značajan deo njihovog biračkog tela ima stavove naklonjene Kremlju.

Skoro tri četvrtine Istočnih Nemaca, protivi se razmeštanju američkih projektila, prema anketi Forse krajem jula. (Širom zemlje, polovina stanovništva odbacuje plan)

Ovo objašnjava, zašto je konzervativni saksonski premijer Mihael Krečmer, koji je u nedelju doveo CDU do teške pobede, nad Alternativom, toliko udaljen od nacionalnih lidera stranke, po pitanju Rusije da kada govori, može čak da izgleda kao govori iz Alijanse.

„Ne možemo više da obezbedimo Ukrajini sredstva za oružje koje se troši bez ikakvog efekta“, rekao je on nemačkim medijima pre izbora. Krečmer je takođe pozvao na referendum o razmeštanju američkih projektila.

Nejasno je kako će CDU rešiti dilemu saradnje sa Unijom. Jedno je jasno: Kremlj je veoma zadovoljan kontroverzom koja se rasplamsala oko stranke.

Uspon proruskih partija u Istočnoj Nemačkoj nije zaobišao, ni rusku državnu televiziju. Popularna emisija „60 minuta“ istakla je uspeh „Unije Sara Vagenkneht“ — koja je, prema rečima voditeljke, „nastala oko ideje mira“ — u svom izveštaju o nemačkim izborima.

Poruka ove stranke, kako se navodi u izveštaju, naišla je na živ odziv u Istočnoj Nemačkoj, gde „i dalje postoji nostalgija za socijalističkom prošlošću i postoji prilično jak otpor prema SAD i NATO-u“.

Kada je gost emisije izrazio želju da detaljnije analizira rezultate izbora, umešao se u polušali voditelj i zamenik Evgenij Popov.

„Šta ima da se analizira?“ rekao je. “Putin je pobedio!”

Mediji

Nuklearne sile jačaju svoje nuklearne arsenale, upozorava Institut za mirovna istraživanja SIPRI. Od početka rata protiv Ukrajine, smanjena je i transparentnost. Značajan porast bojevih glava zabeležen je u Kini.

Istraživači stokholmskog Instituta za mirovna istraživanja SIPRI upozoravaju, kako sve nuklearne sile forsiraju nuklearno naoružavanje.

U svom godišnjem izvještaju oni upozoravaju na sve veći broj operativnog nuklearnog oružja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

SIPRI pravi razliku između operativnih i ukupnih zaliha nuklearnog oružja: u ukupne zalihe spada i starije nuklearno oružje i ono namenjeno razgradnji odnosno rashodovanju, prenosi Dojče vele.

„Ulazimo u jedan od najopasnijih perioda u ljudskoj istoriji“, rekao je direktor SIPRI-ja Den Smih i pozvao je na obnovu „nuklearne diplomatije“ i jačanje međunarodne kontrole nad nuklearnim oružjem.

U izveštaju SIPRI-ja se navodi kako devet nuklearnih sila – SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Severna Koreja i Izrael – nastavljaju da moderniziuju svoje nuklearne arsenale.

Od početka 2022. do početka 2023. godine globalna zaliha nuklearnih bojevih glava se, pema procenama SIPRI-ja, doduše smanjila za gotovo 200 komada na procenjenih 12.512 ali broj operativnog nuklearnog oružja se povećao za 86 komada na procijenjenih 9.576.

Manje transparentnosti

Rusija i SAD drže u stanju gotovosti 2.000 bojevih glava. One su montirane na raketama ili u vojnim bazama zajedno sa bombarderima. Prema istraživačima mira, Rusija i SAD zajedno poseduju gotovo 90 posto ukupnog nuklearnog oružja.

Njihovi arsenali ostali su stabilni tokom 2022. godine, mada je transparentnost značajno smanjena nakon početka rata protiv Ukrajine. Ni britanska vlada u 2022. godini nije javno objavila s kojim brojem broj nuklearnog oružja raspolaže.

Direktor SIPRI-ja Smit je istakao da se sve veće zalihe ne mogu objasniti ratom u Ukrajini jer je sada potrebno više vremena za razvoj novih bojevih glava. Osim toga, zemlje s najvećim porastom nuklearnog naoružanja nisu direktno pogođene ratom.

Značajno povećanje nuklearnog oružja u Kini

Najveći rast – 60 novih nuklearnih bojevih glava – beleži Kina, koja je povećala svoje zalihe nuklearnih bojevih glava sa 350 na 410. Slede Rusija (12), Pakistan (5), Severna Koreja (5) i Indija (4).

Istraživači iz SIPRI-ja očekuju da će kineski arsenal nuklearnog oružja nastaviti da se povećava, kako bi ova zemlja do kraja decenije mogla raspolagati sa barem onoliko balističkih interkontinentalnih raketa koliko ih imaju SAD ili Rusija.

Indija i Pakistan su 2022. godine takođe uvele i dalje razvijaju nove vrste nuklearnih nosača.

Indijsko oruže sada je dizajnirano za veće domete i moglo bi doseći mete po celoj Kini, pretpostavljaju istraživači.

SIPRI sa zabrinutošću ukazuje na generalno pojačanu retoriku država o važnosti nuklearnog oružja.

I Severna Koreja takođe nastavlja da svoj vojni nuklearni program vidi kao centralni elemenat svoje sigurnosne strategije.

Istraživači procenjuju da je ta zemlja do sada napravila oko 30 bojevih glava i da ima dovoljno materijala za i do 70 bojevih glava.

DW

SAD imaju sve što je potrebno da Kini oduzmu naftu, silom!https://t.co/MS4VeJ26OZ

— Borbainfo (@Borbainfo1) June 12, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE