Da bi uništile ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, ruske Vazdušno-kosmičke snage su ujedinjene, u jedinstvenu mrežu.

Najnoviji ruski lovci Su-57 se kombinuju u jedinstvenu informacionu mrežu za suzbijanje neprijateljskih sistema protivvazdušne odbrane.

Četiri aviona pete generacije smanjene radarske vidljivosti uključene su na nebu iznad Ukrajine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prvobitno su stvoreni za izvođenje borbenih operacija u jednom sajber prostoru sa dronovima, svemirskim satelitima i tačkama za navođenje na zemlji.

Stvaranje ovakve informacione mreže – svojevrsnog „Skajneta“ iz filmova o robotu terminatoru – dogodilo se uz pomoć automatskog komunikacionog i komutacionog sistema za vazdušne udarne komplekse.

Na ovaj način se prenose podaci, navigacija i identifikacija u realnom vremenu.

Kombinovanje tabli u jednom računarskom prostoru povećava efikasnost identifikacije i pogađanja ciljeva, piše Rosijska gazeta pozivajući se na novinsku agenciju RIA Novosti.

General-major, načelnik Federalne uprave za vazdušno-kosmičku potragu i spasavanje pri Ministarstvu odbrane Ruske Federacije, zasluženi vojni pilot Rusije Vladimir Popov rekao je, da je ova praksa borbene upotrebe prilično poznata:

– Mi već dugo radimo po ovoj šemi – MIG-ovi 31, kao dalekometni presretači i SU-57 – ujednačeniji avioni – u taktičke svrhe.

Pored toga, oni su i dalje pozicionirani, kao „letelice pete generacije“.

Već smo ih sami koristili: probali smo ih u Siriji, a bilo je i letova nad teritorijom susedne države, pre dva meseca već tokom specijalne operacije u Ukrajini.

A danas su izveli letove u grupi od četiri, „veza“, koja se sastoji od dva para.

Smisao ovakvog leta leži u činjenici da su avioni pete generacije, dobili mogućnost upravljanja u potpuno automatizovanom sistemu vazduhoplovne i zemaljske infrastrukture.

Prebacuju se koordinate za preciljanje i izvođenje taktičkih zadataka prema vazdušnim ciljevima.

Reč je o Bajrkataru i drugim dronovima, kao i o avionima Oružanih snaga Ukrajine (APU).

Takođe možete pogoditi zemaljske ciljeve raznim metodama i taktikama.

SP: – Verovatno je zadatak bio da se u praksi razrade oni elementi, koji su već razrađeni na poligonu ali ne baš u uslovima pravih neprijateljstava?

– Ipak, u Ukrajini postoji blago protivljenje PVO.

Tu je i dobra fokalna protivvazdušna odbrana, koje se bez greške treba bojati, zaobilaženje, manevar, upotreba i sredstva elektronskog ratovanja (EV).

Možete da udarite na njih zemaljskim sistemima, a avijacija se već završava. Ovo pitanje tek treba istražiti.

Danas imamo nekoliko SU-57 u jedinicama – oko dve eskadrile.

Ali mi stičemo iskustvo u njihovom delovanju i na zemlji i u vazduhu.

Tehničko osoblje priprema letelicu za let na određenim taktičkim misijama, a letačka posada stiče iskustvo, u korišćenju ove letelice.

Među taktikama su grupni let i kontrola vodećeg aviona, komandir – svo oružje koje se nalazi na četiri strane.

Komandant može doneti odluku za sve pilote odjednom ili dati komandu svakom pojedinačno – da izvrši svoj, unapred određeni zadatak.

„SP“: – Iz vaših reči proizilazi da su za sada to samo eksperimentalni letovi, a ne punopravna borbena upotreba u sklopu specijalne operacije u Ukrajini?

– Ovo su jednokratni letovi. Masovna primena ne može biti iz dva razloga.

Prvo, malo je takvih aviona pete generacije.

Drugo, imamo avione generacije 4++.

Na primer, Su-30SM i Su-35.

MiG-35, nastao na bazi MiG-29, sa dubokom modernizacijom.

Po svojim taktičko-tehničkim karakteristikama, po borbenom potencijalu, oni su praktično isti avioni pete generacije.

Zbog toga nam se danas ne žuri da započnemo masovnu proizvodnju aviona pete generacije usvajanjem Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije.

Mi ne šaljemo često avione pete generacije u borbu.

Na primer, pre dva meseca smo leteli pojedinačnim SU-57 i u paru i vazdušnim i zemaljskim ciljevima.

Između ostalog, kod Nikolajeva su zaustavili funkcionisanje mosta, gađajući njegov oslonac visokopreciznim oružjem, kako kažu „bik“.

Kao rezultat toga, most je potonuo.

A kada su ruske oružane snage preuzele teritoriju pod kontrolu, inžinjerijske trupe su brzo podigle konstrukciju na dizalice i vratile most u funkciju uz minimalne troškove.

Isto nam se desilo sa mostom kod Harkova.

Ovog puta smo, najverovatnije, testirali sistem, kako funkcioniše u automatskom, poluautomatskom ili „direktorskom“ režimu, u interakciji sa sistemima PVO naših kopnenih snaga.

Na teritoriji susedne države oni idu u ofanzivu ili se bave lokalizacijom jedne ili druge neprijateljske grupe – tamo ima i nekoliko kotlova.

Ovde avijacija završava i obrađuje ove neprijateljske vojne formacije.

Rešen je složen zadatak i koliko znam, rezultati su bili prilično dobri – nećemo se hvaliti ali takvih informacija ima.

„I Amerikanci i ujedinjena Evropa veoma dobro rade protiv nas. Oni pružaju Oružanim snagama informacije iz svemirskog i vazdušnog izviđanja, kao i prostorno i vremensko pozicioniranje.

GPS sistem – na njihovoj strani – radi dobro.

Ovo je poenta eksperimentalnih letova – da se utvrdi prava opozicija.

Jedno je – na poligonu, kada se simulira situacija, drugo kada deluje faktor iznenađenja.

Ovde je značajno smanjeno značenje indikatora vremena za donošenje odluka.

Potrebno vam je minimalno delta-T vreme da biste doneli pravu odluku.

Tome pomaže visoko inteligentna automatika, koja izračunava, koje oružje, za koju početnu metu je preporučljivo koristiti.

Pilotu će za sve ovo trebati više vremena.

Ali on donosi konačnu odluku, mi ne verujemo u potpunosti automatizaciji, koja dobro funkcioniše ali treba da bude pod kontrolom ljudskog uma.

„SP”: – Nehotice se sećam „Skajneta” i „terminatora” iz naučnofantastičnih filmova. A da li se naša udarna bespilotna letelica dobro pokazala?

„Ovo su avioni šeste generacije. Imamo nešto od ovoga – avion Okhotnik S-70.

Postoji u malom broju primeraka i takođe je testiran, obavljajući zadatke u Ukrajini. Konkretno, leti zajedno sa SU-30SM i Su-35.

Trudimo se.

Postoje različite ideologije za stvaranje aviona.

Mnogi su čuli za četvrtu, petu generaciju i konačno, šestu generaciju aviona.

Četvrti, kao i 4++ – razlikuje se od petog.

Ali značenje samih ovih razlika je takođe drugačije – za nas i za Amerikance.

Na prvom mestu imaju slabu uočljivost, zatim dolazi borbeni potencijal za upotrebu vazdušnog naoružanja, a ne treće – manevarska sposobnost.

A nama je manevarska sposobnost na prvom mestu, a danas govorimo o našem visokom stepenu manevarske sposobnosti.

Amerikanci to zovu “supermanevarnost”.

Na drugom mestu je naš borbeni potencijal, sposobnost upotrebe oružja različitih generacija, kako vođenih projektila, tako i bombi: slobodno padajućih, podesivih i vođenih – cela gama.

Stelt u našim avionima pete generacije, je na trećem mestu.

U avionima pete generacije pokrivenost je veoma važna.

To je postalo jasno na primeru F-35 i F-22 Raptor.

Mora se redovno menjati. A ako se dugo čuvaju na letnjem suncu, onda nakon jednog i po do tri meseca, premaz na savremenim američkim avionima, je uništen.

Zbog toga se moraju čuvati u hangarima na određenim temperaturama i popravljati s vremena na vreme, vraćajući površinu da reflektuje i delimično apsorbuje radarske zrake.

Ovo je olakšano različitim uglovima površine, koji rasipaju radarske zrake.

I mi to pokušavamo da uradimo ali više koristimo sistem elektronskog ratovanja – elektronsko suzbijanje, otkrivanje neprijatelja i zatvaranje vazdušnog prostora sistemima za elektronsko ratovanje.

Ovo se dešava po potrebi, u tački ili duž otkrivenog zraka.

Recimo da je lokatorski zrak uhvatio avion i odmah na ovom snopu – uzvratite udarac.

Tako smanjujemo efikasnost lokatora određenog neprijatelja.

Kao rezultat, vide “belu tačku” na ekranu.

Ukratko, imamo malo drugačije pristupe.

Ali Amerikanci su, inače, prepoznali ispravnost naše i učili ga u svom projektantskom radu.

„SP“: – Amerikanci obećavaju da će uskoro pustiti visokointeligentnu letelicu šeste generacije sa navigacionim i borbenim sistemima.

Sa “virtuelnim pilotom” unutra.

– Imaće i živog pilota, koji će kontrolisati rad autopilota.

Leteće kao „putnik” za svaki slučaj, da ispravi rad automatike. Šta možete, vrlo brzo će poleteti „terminatori”.

A naši avioni šeste generacije će biti i sa posadom i bez posade – spolja će ih biti veoma teško razlikovati.

Nećete razumeti sa pilotom, koji leti ili bez njega.

Ovo je posebno važno na ugroženim pravcima, gde snage i sredstva PVO deluju veoma aktivno, a značaj života pilota se višestruko povećava.

Možda ćemo izgubiti skupu složenu mašinu ali spasiti život pilotu, koji završi zadatak.

S-70 Ohotnik se takođe veoma oštro razlikuje od aviona generacije 4++ od Su-30-SM, Su-35 i od Su-57 pete generacije.

Još uvek se mogu identifikovati u vazduhu pomoću različitih radarskih ili optoelektronskih sistema.

I šesta generacija će biti posebna po izgledu, karakteristikama performansi i borbenom potencijalu.

Recimo u grupi jedan dva aviona sa pilotima, a tri četiri – bespilotna.

I ne možete ih razlikovati. To je smisao budućih promena.

A četvorka, koja je poletela na nebu iznad Ukrajine je preteča budućih aviona šeste generacije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE