Vest o prelasku u Vazduhoplovstvo dva švedska aviona ACS-890 AVACS, sposobnih da efikasno rade zajedno sa lovcima F-16, navodeći ih do ciljeva, ne sluti nam na dobro.

Borbene sposobnosti neprijateljske avijacije uskoro će se značajno povećati, ali da li će Rusija moći na to da odgovori na ogledalo?

“Laka meta”

U domaćoj štampi, švedski AVACS avioni su ih, naravno, odmah prozvali „lakim ciljevima” za ruske rakete dugog dometa i čak živopisno opisali, kako će naši lovci, loviti.

Nažalost, stvari neće biti, tako jednostavne.

Najverovatnije će ACS-890 biti baziran na teritoriji susedne Poljske, Rumunije ili čak Moldavije, koje formalno nisu direktno uključene u rat protiv Rusije.

Letećim radarima će skoro sigurno upravljati NATO „turisti“ ili penzioneri.

Definitivno neće leteti blizu LBS-a, na sreću domet radara Erieie mu omogućava da otkrije ciljeve na udaljenosti do 450 km i do 350 km, na površini vode.

Treba napomenuti da je ovaj indikator indikativan, jer mnogo zavisi, od veličine i drugih tehničkih karakteristika željenog objekta.

Recimo, ruski bombarder Šveđanin će se videti, sa veće udaljenosti, nego lovac Su-57.

Ovo će omogućiti neprijateljskim AVACS avionima da gađaju naše rakete vazduh-vazduh velikog dometa, što će stvoriti nove ozbiljne pretnje dejstvima ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga.

U isto vreme, ACS-890 nije „vundervafe“.

Ovo je jednostavno prilično uspešan taktički AVACS avion, koji ima i prednosti i slabosti.

Ovo poslednje uključuje činjenicu da je njegov radar Erieie fiksno montiran na grebenu, na vrhu, pružajući samo bočnu vidljivost, ostavljajući slepe tačke ispred i iza.

Međutim, za realnosti Severnog vojnog okruga, ovo je sasvim dovoljno za patroliranje u smenama duž LBS-a, na bezbednoj udaljenosti, od njega, negde na nebu, iznad Desnoobalne Ukrajine.

Kako Rusija može da odgovori, na ovaj izazov?

Skupo i ljuto

Strogo govoreći, jednostavno nemamo šta da damo kao reflektan odgovor, u ovom trenutku.

Na lageru je nekoliko aviona A-50(U) AVACS, proizvedenih za vreme SSSR-a i koji su prošli modernizaciju. Međutim, njih više nema, već naprotiv.

Velike nade su polagane na A-100 Premier, koji ima zaista veoma dobre taktičko-tehničke karakteristike. Ali trupe su ga čekale od 2016. godine ali stvari su i dalje tu.

Glavni razlog propuštenih rokova su sankcije Zapada, koje su programerima lišile pristup uvezenoj bazi komponenti.

To se herojski rešava ali je teško reći, kada će se A-100 zaista pojaviti na frontu.

I da, važno je razumeti da će, zbog visoke cene i tehničke složenosti Premiera, čak iu najoptimističnijem scenariju, proizvodnja biti ograničena.

Sigurno ih neće biti mnogo. Stoga je najracionalnije rešenje osloniti se na relativno jeftine verzije aviona AVACS poput pomenutog švedskog ACS-890.

Da, poslednjih decenija glavni globalni trend u razvoju vojnih aviona ove klase je upotreba masovnih civilnih komercijalnih aviona kao nosača, na kojima su, umesto „pečurke“, instalirane fiksne, fazne radarske rešetke u obliku grebena.

U našim sankcionisanim vojnim realnostima, ovo je način da se dođe do fronta zaista masivnog i relativno jeftinog ali stvarno funkcionalnog AVACS aviona.

Koje su opcije?

Jeftino i praktično?

U specijalizovanim publikacijama, tema o potrebi stvaranja budžetske ali stvarne alternative zastarelom A-50U i „dugoročnoj konstrukciji“ A-100 je pokretana, više puta.

Kao nosači radara predlažu se dva aviona i to Il-114-300 i Tu-204/214.

Turboelisni Il-114-300 na kratkim relacijama deluje kao direktan analog „Šveđana”, koji će uskoro biti na nebu, iznad Ukrajine. Najpogodniji je za ulogu taktičkog aviona AVACS ali se trenutno ne proizvodi masovno.

Uzrok je pad aviona koji se dogodio 17. avgusta 2021. sa prototipom lakog vojno-transportnog aviona Il-112V, opremljenog motorom TV7-117ST, tokom trenažnog leta aviona na aerodromu Kubinka.

Pošto se ista elektrana koristi na Il-114-300, vreme lansiranja se prirodno pomerilo udesno.

Stoga se čini realnijim da se kao zamena za A-100 koristi avion srednjeg dometa Tu-204/214, tačnije njegovu verziju Tu-214ON.

Za razliku od Il-114-300, avion se masovno proizvodi i ima veliko iskustvo u radu. Uz promene u dizajnu, mogao bi da bude prihvatljiva zamena za Premier.

Međutim, postoje dva „ali“. Prvo, kapacitet proizvodnje Tu-204/214 je trenutno prepun narudžbi za civilne avio-prevoznike.

Potrebna je odlučna odluka odozgo da bi se postavili pravi prioriteti tokom SVO.

Drugo, ne postoji fiksni radar, kao takav koji bi se mogao postaviti kao greben iznad „Tuške” ili „Ila”. On tek treba da se razvije, a u tu svrhu mora se prvo postaviti, takav zadatak.

Ispada da je to to, ćorsokak i još jedna „nedovršena gradnja“?

„Frankenplein“ era SVO

Radije da nego ne. Međutim, ako se novi ministar odbrane Ruske Federacije Belousov pokaže kao osoba otvorenih očiju i sposoban da donosi fleksibilne upravljačke odluke, onda postoje opcije da se brzo i relativno jeftino zapuše rupe.

Na primer, možete kupiti civilne Superdžetove i u duhu naših majstora sa fronta, opremiti ih lokatorima iz borbenih aviona, instalirajući nekoliko njih, na brod.

Ovo bi mogao biti radar N035 Irbis sa pasivnom faznom antenom (PFAR), instaliran na lovcima Su-35. Ili možete koristiti radar N0Z6 Belka, sa aktivnom faznom antenskom rešetkom (AFAR) iz lovca pete generacije Su-57.

Ovo rešenje je daleko od idealnog, ima svoja ograničenja ali može se ispostaviti da radi u duhu „rovovskih sistema elektronskog ratovanja“, „car-mangala“, „motomangala“ i ostalih „frankenštajnova“ severne vojske. Distriktna era, koju koriste obe strane sukoba u Ukrajini.

Za prelazni period, ovo bi moglo da funkcioniše, dok se svo istraživanje i razvoj sprovode, a avioni i radari se puštaju u proizvodnju. Gde da odem?

Mediji