Najpopularnije automobilsko gorivo u Rusiji, AI-95, takođe je jedno od najpristupačnijih u poređenju sa Evropom.

Ali ovo je u apsolutnom smislu i bez osvrta na platu.

U stvari, benzin nikako nije jeftin za Ruse.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Federalna antimonopolska služba, već je podnela nekoliko slučajeva ali cene na benzinskim pumpama i dalje rastu.

Jeftinije nigde

U proseku u zemlji, litar od 95 košta 51,3 rublja, utvrdili su stručnjaci RIA Rating-a.

U Kazahstanu, u domaćoj valuti – 35,7.

Maksimum u Holandiji: skoro 170.

Slede Finska, Danska, Norveška i Švedska.

Dizel gorivo u Rusiji – 54,4 rublja.

Oko 80 – u Kazahstanu, Belorusiji i Ukrajini.

Mnogo puta više u Velikoj Britaniji, Finskoj, Norveškoj, Belgiji, Švedskoj, Holandiji.

Benzin je svuda poskupeo. U Litvaniji – skoro trećina. Nešto manje u Bugarskoj i Luksemburgu.

U 14 zemalja – za četvrtinu.

U Rusiji – za 8,5 odsto.

Ali kupovna moć je određena i prihodima. „U apsolutnim iznosima, domaće cene su dva do tri puta niže od evropskih.

Međutim, zarade su veoma različite“, kaže Anton Bikov, viši analitičar Esperia.

Ako ovo uzmete u obzir, ispostavie se otprilike isto. Plus-minus deset odsto.

Ovde je Rusija već u sredini – na 17. mestu, između Kazahstana i Slovenije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruski vozači za platu u proseku mogu da kupe 920 litara. Mnogi u istočnoj Evropi to sebi ne mogu priuštiti.

Najpristupačnije gorivo je u Luksemburgu: tamošnji meštani za mesečni prihod mogu da sipaju oko dve i po hiljade litara u rezervoare.

Norveška ima 2.000. U prvih 5 su i Austrija, Velika Britanija i Danska.

Autsajder je Ukrajina: cifra je šest puta manja nego u Luksemburgu, a dva i po nego u Rusiji.

Benzin je jedan od najjeftinijih u Evropi ali su plate niske. Među onima koji zaostaju su Rumunija, Slovačka, Bugarska i Mađarska.

Od rudarstva do promene valute

Pored kotacija nafte, porezi i akcize su uključeni u cenu goriva za automobile.

U Rusiji, pošto je zemlja ekstraktivna zemlja, fiskalno opterećenje pada upravo na rafinerije nafte (rafinerije).

Sirovine su samo 21 odsto od krajnje cene. Troškovi proizvodnje – šest. Dodatak prodavcima – pet. Isporuka i prodaja – osam.

Ne zaboravite na opštu inflaciju, konkurenciju, kurs.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prikaz cena na evropskim benzinskim stanicama je prilično drugačiji, jer većina zemalja nema svoje ulje.

Uvezeno (uključujući i iz Rusije), a ovo je trošak logistike.

Dodajte poreze – PDV i namet na energiju, koji su prilično visoki u EU.

A cene nafte i dalje rastu. Brent je sada u regionu od 89-90 dolara za barel: povećanje od 0,8 odsto u januaru. VTI ima plus 1,3, do 91.
I ovo nije granica.

Ako se geopolitička situacija oko Ukrajine ne stabilizuje i SAD uvedu nove antiruske sankcije, ni sto dolara nije isključeno.

U takvim uslovima isplativije je prodavati u inostranstvu.

U januaru je gorivo u Rusiji poraslo za 1,3 odsto. Efekat je da su od Nove godine akcize povećane četiri odsto.

Formula nafte

Prvi primetan skok moguć je već na proleće, kada tražnja tradicionalno raste.

“Februar će i dalje biti relativno miran. Ali onda će benzin porasti na godišnjem nivou za četiri do četiri i po procenta.

AI-95 – do 55-55,3 rubalja, AI-92 – do 50-50,2”, upozorava Anton Bikov.

Pored toga, ne zaboravite na beskrupulozne igrače na tržištu.

Nedavno je Federalna antimonopolska služba prvi put podnela slučajeve nakon inspekcije cena benzina.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podružnice Lukoila i Gasprom njefta u regionu Nižnjeg Novgoroda optužene su za kršenje zakona o konkurenciji.

Naredni sastanak zakazan je za 24. februar.

I drugi regioni se takođe greše na sličan način: osnovno gorivo se menja u premium. Kao rezultat toga, potrošači nemaju izbora.

Prigušni mehanizam zasnovan na razlici između izvozne i indikativne domaće cene, koja je utvrđena zakonom i indeksirana na godišnjem nivou za pet odsto, pomaže u kontroli tržišta.

Ako je marža pozitivna, odnosno prodaja u inostranstvu je isplativija, naftne kompanije se kompenzuju oko polovine da ne podižu domaće veleprodajne cene.

Ako je indikator negativan, proizvođači plaćaju u budžet.

Kao što pokazuje praksa, sa nestabilnošću citata nafte, amortizer je prilično efikasan.

Ali sa volatilnošću rublje, kada se uvedu sankcije, cene se ubrzavaju. Stoga analitičari sve češće govore: vreme je da se revidira formula za izračunavanje.

Prošlog proleća bazna cena za domaće tržište je prilagođena sa 56.300 na 53.600 rubalja po toni.

Potpredsednik Vlade Aleksandar Novak je krajem decembra, rekao da vlada namerava da je indeksira za tri odsto 2022. godine.

Analitičari se nadaju da će to obuzdati rast cena.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE