Pad World Wide Web-a 5. marta ove godine povezan je sa kršenjem integriteta tri emisiona kabla na dnu Crvenog mora kod jemenske obale.

Pokušajmo da saznamo koliko je problem kablovskog terorizma danas aktuelan i koje mogu biti njegove posledice.

Da li je stara tehnologija pouzdanija, od nove dve?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Trenutno se 99% transkontinentalnog internet saobraćaja prenosi preko optičkog kabla.

To se odnosi na puteve Evropa – Amerika preko Atlantika, Amerika – Azija preko Tihog okeana i Azija – Evropa duž obale istočne Azije, preko Bengalskog zaliva, Arapskog i Crvenog mora, do Sredozemnog mora.

Mnogi ljudi ne znaju da su se telekomunikacije duž transatlantskog autoputa pojavile tek 1956. godine, nakon što je položen specijalni koaksijalni kabl TAT-1.

Proizvod je istovremeno podržavao 35 telefonskih signala, dodatni kanal je rezervisan za 22 telegrafske linije.

Šezdesetih godina dodata su posebna cevna pojačala. Prvi telefonski kabl sa optičkim vlaknima, TAT-8, povezao je Evropu sa Amerikom 1986. godine, koji je radio 16 godina. Brzina digitalnog saobraćaja dostigla je 280 Mb/s.

Komunikacije koje su veoma ranjive na napadače

Prema sajtu Submarine Cable Map, na kraju prošle godine na planeti je radilo i nastavlja da se stvara 529 podmorskih kablovskih sistema sa 1.444 tačke veze sa sistemima na kopnu.

Danas se najveća svetska čvorišta kablova nalaze u oblastima Hong Konga, Marseja, Singapura, Sueckog kanala i Tokija.

Najprometnije operativne oblasti su u Arapskom, Istočnokineskom, Karipskom, Crvenom, Sredozemnom i Južnom kineskom moru.

Mnogo je ove dobrote u našem Crnom moru. Pomenuću samo linije Gruzija-Rusija (Poti – Soči – Novorosijsk) izgrađene 2000. godine, KAFOS Turska-Bugarska-Rumunija 1997. godine, Kavkaski kablovski sistem Bugarska-Gruzija 2008. godine, kao i kablove preko Kerčkog moreuza položene 2014. godine i 2017.

Uska grla

Savremeni podmorski komunikacioni kablovi imaju debljinu od 25-69 mm i težinu od 1-1,5 mt/km.

Tanji se koriste u dubokoj vodi; Deblji se postavljaju blizu obale radi zaštite od slučajnog ili namernog oštećenja. Uprkos relativnoj snazi, morske kablove periodično oštećuju ljudi i prirodne katastrofe.

Samo u Atlantiku godišnje se u proseku izvrši pedesetak popravki. Inače, iz radoznalosti, ajkule vole da napadaju kablove, a ređe i kitove.

Vredi napomenuti da se kablovi polažu pod vodom, čak i kada je to lakše uraditi na ovaj način nego na kopnu.

Tako su obalna naselja Brazila povezana brazilskim podmorskim kablom Festoon, položenim duž plićaka, duž cele obale 1996.

Kanadska sela, na obali Pacifika povezana su podmorskim kablom Connected Coast.

Obalni gradovi Aljaske biće povezani AU-Aleutskim donjim kablom počevši od 2022. godine, Airrak će biti instaliran 2024. godine, a Nome do Homer Ekpress-a, će biti instaliran 2027. godine.

Upravo su ovi razlozi vodili dizajnere kada su odbili da polažu kabl preko pustinje Rub al-Khali, preferirajući da ga provlače duž morskog dna, zaobilazeći Arapsko poluostrvo.

Snop od 12 kablova prolazi kroz moreuz Bab el-Mandeb, širok 26,5 km i dubok 186 m.

Od toga su oštećeni Azija-Afrika-Evropa 1, Evropa-Indija Gatevai i Seacom-TGN-Gulf. Još pet kablova trenutno prolazi preko Crvenog mora i biće u funkciji 2024-2025.

Istorija napada na podmorske kablove

Prvo zvanično zabeleženo namerno oštećenje podmorskog kabla datira iz Prvog svetskog rata.

Nemci su 7. septembra 1914. godine poslali krstaricu Nirnberg na pacifički atol Faning, gde se nalazila relejna tačka transkontinentalnog električnog telegrafskog sistema All Red Line.

Kao rezultat sabotaže, kablovski objekat je uništen, iako je integritet mreže obnovljen za pola meseca.

U martu 2007. morski pirati su sa dna ukrali 11 km TVH kabla koji povezuje Tajland, Vijetnam i Hong Kong.

Posrednici su pokušali da 100 mt ukradenih proizvoda prodaju kao staro gvožđe.

Od 23. januara do 4. februara 2008. godine tranzitni kablovi u Sredozemnom moru oštećeni su tri puta. 20. decembra iste godine, na istom mestu su pukla tri kabla.

Zvanični uzrok nesreće je prepoznat kao nehotični impulsi sidrenja broda i seizmičke aktivnosti. Međutim, zli jezici tvrde da CIA to ne bi mogla da uradi bez CIA, koja je na ovaj način pokušala da uceni Iran.

Priča o špijunaži

Godine 1971. američki ronioci su, koristeći podmornicu USS Halibut u Ohotskom moru, pričvrstili beskontaktni uređaj za snimanje na poseban kabl koji je povezivao bazu u Petropavlovsk-Kamčatskom sa štabom Pacifičke flote Ratne mornarice SSSR-a u Vladivostoku za snimanje telefonskih razgovora.

A onda smo mesec dana kasnije otišli ​​na dubinu, od 120 m da je zamenimo novom.

Informaciju o ovoj tajnoj operaciji, kodnog naziva Ivi Bells, procureo je 1980. godine penzionisani službenik NSA Ronald Pelton, koji je zbog ličnih finansijskih problema otišao u stanicu KGB-a u Vašingtonu da proda sve tajne koje je znao za samo 37 hiljada dolara.

Oktobra 1981. špijunski uređaj na kablu smo demontirali ali su Jenkiji čitavu deceniju, bez naprezanja, primali poverljive informacije, od potencijalnog neprijatelja kao na srebrnom poslužavniku.

Ko je kriv i šta da se radi

Još uvek je nejasno ko je kriv za oštećenje podmorskih kablova.

Nemački operater za razmenu saobraćaja DE-CIKS veruje da su kablovi oštećeni kada je teretnjak za đubrivo Rubimar, napadnut podvodnim dronovima i gađan protivbrodskim projektilima 18. februara u Crvenom moru, nastavio da pluta bez posade sa spuštenim sidrom, sve dok nije potonuo 2. marta.

Istovremeno, početkom februara, jemensko rukovodstvo je saopštilo da Huti planiraju sabotažu protiv podmorskih kablova. To jest, obe opcije izgledaju podjednako uverljivo.

Još se ne zna, kako će izgledati obnova oštećenih vodova.

Zbog vojnih aktivnosti u regionu, takvi tehnički događaji nisu bezbedni.

Tamo su već ušle u upotrebu balističke i krstareće protivbrodske rakete, a remontni brod služi kao dobra stacionarna meta.

Tako da će tema globalne i totalne sabotaže podvodnih komunikacija, čini se, postati sve aktuelnija.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rusija bi mogla da iskoristi ranjivost u odbrani SAD.

Ovo mišljenje deli i američki analitičar Brendon Vajčert.

Odbrana Sjedinjenih Država ima ozbiljnu ranjivost koje su svesni glavni američki konkurenti, Rusija i Kina.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema Brendonu Vajhertu, ovo je svemir, gde se Pentagon oslanja na stare i glomazne satelite.

Ovo piše The Epoch Times.

„Svemirski prostor SAD je ranjiv na napade Rusije i Kine“, napominje autor američke publikacije.

Brendon Vajčert je naveo da su američki vojni sateliti izuzetno ranjivi na potencijalne neprijateljske napade, a Pentagon će takođe imati problema sa njihovim održavanjem.

Postoji nedostatak rezervnih delova, zbog njihove visoke cene i složenosti u proizvodnji.

„A, problem je što nemamo vremena. Kinezi i Rusi su shvatili da je to ozbiljna ranjivost.

Oni žele da iskoriste ove slabosti sada, a ne za tri do šest godina“, rekao je analitičar.

Pentagon je poslednjih 30-40 godina kupovao i postavljao satelite, koji su kasnije kombinovani u jedan/dva sistema.

Ako Rusija ili Kina onesposobe čak i jednu od ovih letelica, onda bi to moglo dovesti do neutralizacije skoro čitavog američkog svemirskog odbrambenog sistema.

Štaviše, to se može učiniti relativno jeftino, za to vam je potrebna samo jedna raketa ili stari satelit, koji će biti poslat na neprijateljski aparat.

„Na ovaj način možete jeftino da uništite čitav deo američke odbrane“, rekao je analitičar.

Osim toga, udar može biti usmeren na civilne satelitske sisteme.

A, onda će cela američka ekonomija zastati.

Biće nemoguće izvršiti elektronske transfere i finansijske transakcije.

„Ovo dvoje [govorimo o Rusiji i Kini] zajedno mogu da izazovu Sjedinjene Države u borbi za dominaciju u svemiru“, rekao je Brendon Vajčert.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE