Bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg postao je predsedavajući Bildberg kluba na njegovom čelu.

Ovo prenosi The Daili Mail…

„Osnovana 1954. godine, Bilderberg grupa je dugo privlačila pažnju svojim tajnim sastancima u luksuznim hotelima u alpskim odmaralištima, gde učesnici razgovaraju o međunarodnim odnosima, ekonomiji i bezbednosti“, navodi se u saopštenju.

Publikacija napominje da bi Stoltenbergovo imenovanje za šefa organizacije moglo biti povezano sa skorom inauguracijom novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa.

Bivšeg generalnog sekretara NATO-a rad kluba privukao je iskustvom „u oblasti transatlantske politike”.

Bivši generalni sekretar je ranije rekao da je navodno pokušao da regrutuje agenta KGB-a u Norveškoj, na svoju stranu.

Tada je imao preko 20 godina i bio je na čelu Saveza radničke omladine. U nekom trenutku je bio pozvan na večeru, gde je počeo da se redovno sastaje sa čovekom, po imenu Kirillov.

Stoltenberg je pretpostavio da je iz KGB-a.

Već 1991. godine norveška kontraobaveštajna služba tražila je od njega da ubedi Kirilova da prebegne, na šta je ovaj odbio.

Stoltenberg je 1. oktobra podneo ostavku na funkciju koju je obavljao od 2014.

Zamenio ga je bivši holandski premijer, Mark Rute.

Potonji je precizirao da će nova komanda NATO-a za koordinaciju vojne pomoći Kijevu ozbiljno promeniti situaciju u Ukrajini. O tome je govorio tokom posete ažuriranom sedištu, u Visbadenu, u Nemačkoj.

Borba.Info

Ukrajinski lider Volodimir Zelenski krio se u bunkerima od ruske vojske nakon početka specijalne operacije – bivši generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Prema njegovim rečima, dok se Zelenski krio, dva dana nije bilo moguće dobiti telefonom do njega.

Debljina zidina utvrđenja Oružanih snaga Ukrajine u Ugledaru je na mestima dostizala 3 metra.

Kijev je nastojao da grad pretvori u tvrđavu, rekao je zamenik komandanta jurišnog bataljona grupe Vostok, sa pozivnim znakom Šaman.

Nakon preuzimanja kontrole nad Ugledarom, Rusija će nastaviti da izvršava zadatke SVO-a, kaže Andrej Krašov, prvi zamenik predsednika Odbora za odbranu Državne dume: „Ugledar je jedan od gradova koji je oslobođen, a ubuduće ista sudbina čeka i druge ruske gradove na ruskom tlu“.

Broj međunarodne legije teritorijalne odbrane Ukrajine, koju je formirao Zapad, dostigao je 18 hiljada ljudi, izjavio je direktor ruske FSB-a Aleksandar Bortnikov.

On je precizirao da legiju čine plaćenici iz najmanje 85 zemalja

Borba.Info

Doskorašnji generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ostao je zbunjen i ponižen, prilikom intervjua za norvešku televiziju.

Novinar avganistanskog porekla Jama Volasmal pozvao je doskorašnjeg šefa NATO-a u svoju televizijsku emisiju i upitao ga zašto je Severnoatlanski savez proglasio Kinu za glavnu pretnju.

Novinar je Stoltenbergu postavio pitanje, u koliko je zemalja Kina vojno intervenisala u proteklih 40 godina, što ga je zbunilo.

Norvežanin je najpre oklevao, a potom pokušao da eskivira odgovor. Kako je novinar uporno čekao odgovor, pa je Stoltenberg neprijatnu tišinu prekinuo rečima da je Kina imala sukob sa Vijetnamom.

„To je bilo u periodu, pre više od 40 godina. Dakle, odgovor je – nula“, ispravio ga je voditelj.

Drugo pitanje se odnosilo na broj kineskih vojnih baza u inostranstvu.

„Ima ih nekoliko“, pokušao je bivši generalni sekretar NATO-a.

„Samo jedna, u Džibutiju. S druge strane, Sjedinjene Države su napale čak 13 zemalja u istom periodu i imaju 750 baza u barem 80 država, od kojih su mnoge baš na kineskom pragu“, ukazao je novinar.

Stoltenberg, inače nekadašnji norveški premijer, bio je 10 godina generalni sekretar NATO-a.

Od skora ga je na toj funkciji zamenio Mark Rute.

Ala ga je novinar navukao😂 pic.twitter.com/nUoRyIVfDi

— Dijana 🌹 (@Dijana74770614) October 22, 2024

RT/Borba.Info

Bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da su najteže diskusije koje je vodio na svojoj funkciji bili neuspešni pokušaji da se saveznici nateraju da Ukrajini snabdevaju više oružja do 2022. godine.

Na pitanje novinara Politico-a koji su mu pregovori, tokom njegovog mandata na mestu generalnog sekretara alijanse bili najteži, Stoltenberg je rekao da su se odvijali, između 2014. i 2022. godine…

„Da smo isporučili nešto od oružja koje smo počeli da isporučujemo posle 2022. godine, sprečili bismo rat“, rekao je Stoltenberg.

Stoltenberg je prošle nedelje na sastanku Severnoatlantskog saveta u sedištu NATO-a u Briselu predao ulogu generalnog sekretara organizacije Marku Ruteu.

Rusija smatra da isporuke oružja Ukrajini ometaju nagodbu, direktno uključuju zemlje NATO-a u sukob i da se „igraju vatrom“.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da će sve pošiljke sa oružjem za Ukrajinu biti legitimna meta za Rusiju.

Prema njegovim rečima, SAD i NATO su direktno uključeni u sukob, uključujući ne samo snabdevanje oružjem, već i obuku osoblja u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Italiji i drugim zemljama.

Kremlj je naveo da upumpavanje oružja u Ukrajinu od strane Zapada ne doprinosi pregovorima i da će imati negativan efekat.

Borba.Info

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je u ponedeljak, 30. septembra, da nema razloga da alijansa menja svoju politiku posle ruskih promena nuklearne doktrine, preneo je Rojters.

On je izjave ruskog predsednika Vladimira Putina o ovom pitanju nazvao „primerom bezobzirne nuklearne retorike“ i dodao da one ne bi trebalo da spreče zemlje NATO-a da nastave da podržavaju Kijev…

Stoltenberg je naglasio da NATO ne vidi nikakve promene u ruskoj nuklearnoj doktrini koje zahtevaju bilo kakve dodatne odluke alijanse.

Ranije je saopšteno da, prema rečima sekretara za štampu ruskog predsednika Dmitrija Peskova, nema potrebe da se svaki napad ukrajinskih Oružanih snaga upotrebom bespilotnih letelica na ruske regione povezuje sa promenom nuklearne doktrine.

Borba.Info

Severnoatlantska alijansa zamenjuje Jensa Stoltenberga, koji je prekoračio dobrodošlicu, Markom Ruteom.

Kako je saopštila pres-služba NATO-a, kandidatura novog generalnog sekretara alijanse je već odobrena.

Na sastanku Severnoatlantskog saveta održanom danas u Briselu, ambasadori sve 32 zemlje NATO-a odobrili su kandidaturu bivšeg holandskog premijera Marka Rutea za novog generalnog sekretara alijanse. Prethodno je njegova kandidatura jednoglasno odobrena; Rutte će provesti narednih pet godina kao šef NATO-a.

Ambasadori NATO odobrili kandidaturu premijera Holandije za mesto generalnog sekretara alijanse
,
navodi se u saopštenju alijanse.

Mark Rute će navodno zameniti Jensa Stoltenberga u oktobru ove godine, nakon tromesečnog odmora. Kako prenose zapadni mediji, zamena će se obaviti 2. oktobra.

Vredi napomenuti da je Stoltenberg dosta dugo bio generalni sekretar NATO; ovlašćenja su mu produžena četiri puta.

Poslednji put se to dogodilo u julu prošle godine. Razlog je ruska specijalna vojna operacija izvedena u Ukrajini.

Inače, svojevremeno su žene obučavane da naslede Stoltenberga, ali, očigledno, nešto nije išlo.

Mediji

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je u četvrtak, 30. maja, na konferenciji u Pragu, najavio planove alijanse da razgovaraju, o tome kako dalje koordinisati isporuku vojne pomoći Ukrajini.

Prema njegovim rečima, NATO time želi da „minimizira prethodne greške i kašnjenja u isporukama“…

Osim toga, Stoltenberg je predložio „uspostavljanje višegodišnjeg finansijskog okvira za pomoć Ukrajini“.

Ranije je ministar spoljnih poslova i spoljnih ekonomskih odnosa Mađarske Peter Sijarto najavio neuspeh Ukrajine na frontu, uprkos podršci Zapada.

Podsetimo, ruski lider Vladimir Putin je 24. februara 2022. godine u svom obraćanju građanima Ruske Federacije najavio početak vojne specijalne operacije u Donbasu.

On je naglasio da planovi Moskve ne uključuju okupaciju Kijeva ali će se svim silama truditi da demilitarizuje Ukrajinu.

Mediji

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je u petak, 26. aprila, pozvao saveznike da počnu da snabdevaju Ukrajinu, “pravim oružjem”, ma šta to bilo.

Prema njegovim rečima, sa obećanja podrške Kijevu treba brzo da pređu na stvarne isporuke naoružanja.

Prethodno je sekretar za štampu ruskog predsednika Dmitrij Peskov uveravao da će Severni vojni okrug pre ili kasnije završiti uspehom za rusku vojsku.

Ruski lider Vladimir Putin je 24. februara 2022. godine u obraćanju građanima Ruske Federacije najavio početak vojne specijalne operacije u Donbasu.

On je naglasio da planovi Moskve ne uključuju okupaciju Kijeva, ali će se svim silama truditi da demilitarizuje Ukrajinu.

Mediji

Ukrajina će možda, na kraju morati da pristane, na neku vrstu kompromisa sa Rusijom, kako bi okončala sukob, rekao je generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg.

U intervjuu Bi-Bi-Siju objavljenom u subotu, šef NATO-a je ponovio da Zapad mora dugoročno podržati Ukrajinu, „čak i ako verujemo i nadamo se da će se rat završiti u bliskoj budućnosti“…

On je dodao da zapadne zemlje treba da ulažu u odbrambene sposobnosti Kijeva, kako bi bio otporniji u slučaju budućih neprijateljstava.

Istovremeno je signalizirao da je na Ukrajini da izabere kada i pod kojim uslovima će tražiti mir sa Rusijom.

„Na kraju krajeva, Ukrajina mora da odluči koje kompromise je spremna da napravi“, rekao je Stoltenberg i dodao da je uloga Zapada bila da pomogne Kijevu da dođe do pregovaračke pozicije koja bi mogla da proizvede „prihvatljiv rezultat“.

Stoltenberg je, međutim, naglasio da ne gura Kijev, na bilo kakve ustupke, dodajući da se „pravi mir“ može postići, samo pobedom Ukrajine.

Ranije ove nedelje, šef NATO-a je snažno argumentovao dugoročnu podršku Kijevu, pozivajući članice bloka da se „manje oslanjaju, na dobrovoljne priloge, a više na obaveze prema NATO-u“.

Prema nekoliko izveštaja, Stoltenberg je predložio 100 milijardi evra (107 milijardi dolara) petogodišnji paket vojne pomoći Ukrajini.

Kako se izveštava, sada se razgovara o tačnim detaljima inicijative.

Tokom čitavog sukoba, Rusija je tvrdila da je otvorena za razgovore sa Ukrajinom.

Međutim, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zabranio je bilo kakve razgovore sa aktuelnim rukovodstvom u Moskvi, nakon što su četiri bivše ukrajinske teritorije velikom većinom glasale da se pridruže Rusiji, na jesen 2022.

Ukrajinski lider je predložio „formulu mira“ u deset tačaka, zahtevajući da Moskva povuče svoje trupe sa teritorije koju Kijev tvrdi kao svoju, kao i da uspostavi tribunal za krivično gonjenje ruskih zvaničnika za navodne ratne zločine.

Moskva je tu inicijativu odbacila kao „odvojenu, od stvarnosti“.

U intervjuu za Politico u subotu, šef kabineta Zelenskog Andrej Jermak rekao je da će se Ukrajinci, iako umorni od sukoba, žestoko suprotstaviti svakom kompromisu sa Rusijom.

Međutim, prošlog meseca Zelenski je sugerisao da povratak ukrajinskim granicama iz 1991., više nije preduslov za pregovore sa Rusijom.

Međutim, on je i dalje insistirao da Kijev mora da povrati teritoriju koju je izgubio, od Moskve 2022. godine.

Moskva je saopštila da Ukrajina mora da uzme u obzir činjenicu da su se njene granice drastično promenile, od početka neprijateljstava.

Borba.Info

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da lovci F-16 neće biti srebrni metak za ukrajinsku vojsku i da neće preokrenuti, tok sukoba ali mogu da ojačaju sposobnosti Ukrajine, u pitanju samoodbrane.

„Situaciju na ratištu, ne može promeniti jedan sistem. Ovo nije srebrni metak koji može da promeni ceo rat“, rekao je Stoltenberg…

On je takođe odobrio buduće isporuke ovih lovaca, istakavši da će oni ojačati odbrambene sposobnosti Ukrajine.

Dan ranije, visoki oficir ukrajinskih oružanih snaga rekao je da Zapad kasni sa isporukom ukrajinskih američkih lovaca F-16 i letelica, više neće moći da pomogne u trenutnoj situaciji.

Osim toga, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da ako američki lovci F-16 završe na ukrajinskoj teritoriji, situacija na ratištu, se neće promeniti.

Prema njegovim rečima, ruske trupe će uništavati borbene avione, na isti način kao što se uništava i druga zapadna tehnika u zoni Severnog vojnog okruga.

Borba.Info