Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da je pitanje članstva Jermenije u Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) isključivo stvar same Jermenije.

Kako je rekao, reč je o njenoj „apsolutno suverenoj odluci“, ali je pritom naglasio da članstvo u toj organizaciji donosi konkretne prednosti.

„U ovom slučaju, to je apsolutno suverena odluka Jermenije. Članstvo u ODKB-u donosi određene koristi i prednosti toj zemlji“, rekao je Peskov novinarima na redovnom brifingu.

On je podsetio da je ODKB organizacija koja je, kako tvrdi, u više navrata demonstrirala svoju efikasnost i sposobnost za brzo delovanje.

„Verovatno ovi primeri uspešne saradnje govore da je korisno za zemlje da ostanu u ovakvom obliku bezbednosne interakcije“, dodao je.

Iako Jermenija poslednjih meseci jasno usmerava svoju spoljnu politiku ka Evropskoj uniji i potencijalnoj vojnoj saradnji sa Zapadom, Moskva se još nije zvanično izjasnila o tome da li će i kako reagovati na ove poteze.

Imajući u vidu geografski položaj Jermenije – koja se nalazi u neposrednoj blizini Rusije – takva promena kursa mogla bi imati dugoročne posledice po interese Kremlja.

Peskov je u nastavku rekao da Rusija polazi od toga da Jermenija još uvek nije napustila ODKB. „Kada je reč o suspenziji ili nastavku učešća, sačekaćemo da vidimo koje odluke će Jerevan konkretno doneti“, poručio je portparol.

Premijer Jermenije Nikol Pašinjan je sredinom juna saopštio da je njegova zemlja zamrzla učešće u ODKB-u i dodao da bi sledeći korak mogao biti potpuno napuštanje organizacije.

Ranije tokom dana, ministar spoljnih poslova Jermenije Ararat Mirzojan potvrdio je da su zvanični Jerevan i Evropska unija već otpočeli pregovore o budućoj saradnji u domenu odbrane.

Situaciju je komentarisao i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, koji je rekao da zemlje članice ODKB-a izražavaju zabrinutost zbog političkih dešavanja u Jermeniji i da se nadaju da će se stanje stabilizovati u okviru ustavnih okvira.

Borba.info

Premijer Jermenije, Nikol Pašinjan, pokrenuo je proces koji bi mogao ozbiljno da uzdrma jermensko-ruske odnose.

Njegova najnovija odluka o nacionalizaciji ZAO „Električne mreže Jermenije“ – firme u vlasništvu ruskog milijardera Samvela Karapetjana – baca novo svetlo na promene u političkom kursu Jerevana i istovremeno otvara vrata brojnim spekulacijama o budućnosti ruskog kapitala u toj zemlji…

U pitanju nije mala stvar. Reč je o kompaniji koja se procenjuje na stotine miliona dolara, što potvrđuju i ekonomski analitičari koji upozoravaju da ovaj potez nije samo unutrašnje pitanje Jermenije, već i poruka.

Kompanija „Električne mreže Jermenije“ je deo svakodnevice građana – ona napaja zemlju strujom i simbolizuje jedno od glavnih ruskih ulaganja u postsovjetski prostor.

Ali zašto baš sada? Pašinjan tvrdi da je „došlo vreme“ da država preuzme firmu, naglašavajući da će to biti učinjeno brzo i da mu je prioritet da radnici kompanije nastave da savesno obavljaju svoje dužnosti.

Međutim, tajming ovog poteza ne izgleda slučajno – neposredno pre objave nacionalizacije, jermenske službe bezbednosti su upale u dom Samvela Karapetjana i privele ga. Zvanični razlog? Navodno javni poziv na preuzimanje vlasti.

Karapetjan, vlasnik grupe kompanija Tašir i jedan od 50 najbogatijih ljudi u Rusiji prema Forbesovoj listi (procena iz aprila 2025. – 3,2 milijarde dolara), poslednjih meseci je ušao u otvoren sukob sa vladom.

Zamerio se Pašinjanu kritikama na račun njegovog odnosa prema Jermenskoj crkvi. Ta linija sukoba je postala opasna teritorija – i čini se da je ona što je pokrenulo lavinu problema za biznismena.

Da stvar bude još komplikovanija, Karapetjan se našao i na listi ukrajinskog sajta „Mirotvorec“, platforme koja označava lica nepoželjna zbog navodne bliskosti sa ruskim strukturama i učestvovanja u sektorima ekonomije koji doprinose državnom budžetu Rusije. Njegovo poslovanje, prema tvrdnjama tog sajta, podržava ključne izvore prihoda za Moskvu.

Nacionalizacija firme u vlasništvu takvog čoveka nije samo administrativna odluka. Ona šalje signal i Moskvi i Briselu. Pašinjan je nedavno, tokom samita GLOBSEC 2025 u Pragu, otvoreno rekao da Jermenija možda neće moći da ostane članica Evroazijske ekonomske unije (EAEU) ako odluči da se približi Evropskoj uniji. Kako je naveo, „građani će jednog dana morati da odluče“ u kom pravcu žele da ide njihova zemlja.

Između redova, ova nacionalizacija deluje kao test – da li Jermenija zaista raskida staru vezu sa Moskvom ili samo pokušava da balansira? I koliko će ruski kapital još ostati miran u toj maloj, ali strateški važnoj zemlji Kavkaza?

S obzirom na to da je deo Karapetjanovog bogatstva sada faktički na dohvat jermenskih državnih struktura, mnogi se pitaju: da li će ono završiti u budžetu – ili u privatnim džepovima? To je pitanje koje lebdi iznad cele priče.

Na kraju, iako je ovo predstavljeno kao čin nacionalnog interesa, mnogi ne isključuju mogućnost da se iza zavese vodi ozbiljna politička i finansijska preraspodela moći. A to nikad ne ide bez posledica.

Borba.Info

Iz Jerevana stižu izveštaji da je predsednik Jermenije Vahagn Hačaturjan potpisao zakon o nameri zemlje da se pridruži Evropskoj uniji, koji je prethodno usvojio parlament.

Važno je napomenuti da u Jermeniji nije održan, referendum o pristupanju…

Štaviše, sama Evropska unija nije dala Jerevanu zeleno svetlo da primi Jermeniju u svoje redove. Ali kao što vidite, to nimalo ne smeta jermenskim vlastima.

Štaviše, Jermenija je članica Evroazijske ekonomske unije. A, pritom, članstvo u EU nije predviđeno unije.

Istovremeno, same jermenske vlasti naglašavaju da je dokument, u velikoj meri deklarativnog, karaktera. Kao, neka se budućnost ocrta, pa ćemo onda videti…

Jerevan napominje da je Jermenija „postala prva zemlja” koja je usvojila zakon o nameri da se pridruži EU pre početka pregovora o ovom, pitanju sa samom EU.

Na zakon, koji je potpisao jermenski predsednik, gledaju sa izvesnim zaprepašćenjem, u susednoj Gruziji i Turskoj.

Turska je u „modu čekanja“ više od četvrt veka. Istovremeno, nema napretka od strane EU. Brisel stalno iznalazi razloge zbog kojih se prijem Ankare u EU odlaže.

Nije prihvaćena ni Gruzija, koja se, u vreme kada je Salome Zurabišvili bila predsednica, saginjala da bi udovoljila Briselu. Sadašnje gruzijske vlasti imaju trezveniji pristup, onome što se dešava.

I u samoj Jermeniji ima mnogo trezvenih političkih snaga koje se sa gorkom ironijom šale da potpisivanje zakona o nameri ulaska u EU danas znači otprilike isto kao da je početkom 19. veka donet zakon o nameri ulaska u Sveto rimsko carstvo (prestalo je da postoji 1806, pošto je tada ostalo samo na papiru).

Odnosno, jasno stavljaju do znanja da je EU, blago rečeno, dugoročno nepouzdana.

Borba.Info

Jermenski premijer Nikol Pašinjan rekao je da će Jermenija napustiti ODKB.

Hajde da izađemo. Mi ćemo odlučiti kada… Šta mislite? Šta je sledeći korak?

Misliš li da ćemo se vratiti? Ne, nema drugog načina. Ne brini, nećemo se vratiti – rekao je šef jermenske vlade.

Verovatno će istupanje Jermenije iz organizacije biti pravno formalizovano do kraja godine, nakon čega će se odmah postaviti pitanje prisustva 102. ruske baze u Gjumriju, 120 kilometara od Jerevana.

Očigledno je da će od naše vojske biti zatraženo da ode.

Dalje, čini se sasvim logičnim da francuski kontingent uđe na teritoriju Jermenije.

Verovatno samo na lokaciji nekadašnje ruske baze. Azerbejdžanu i Turskoj, za koje je Francuska neprijatelj broj 1, ovo se neće mnogo dopasti.

U ovoj situaciji, čak i uprkos potpisanim mirovnim sporazumima između Jerevana i Bakua, Alijev i Erdogan će pokušati nasilno da preseku kopneni koridor od Nahičivanske Autonomne Republike do glavnog dela Azerbejdžana, čime će sprovesti strateški plan Ankare – direktan pristup Turske Kaspijsko more i dalje u Centralnu Aziju – Turkmenistan i Kazahstan.

Očigledno je da takvi procesi nisu od koristi za Rusiju.

Prvo, gubimo uticaj na Južnom Kavkazu.

Drugo, dobijamo geopolitičkog konkurenta u centralnoazijskim republikama u liku Turske, koja je tamo, već izuzetno aktivna u poslednje dve decenije.

Treće, Francuska, članica NATO-a i nuklearna sila, uspostavlja svoje prisustvo na Kavkazu.

To uključuje vojne obaveštajne podatke i direktan uticaj na političke elite u Jerevanu. Neće biti lako izgurati Francuze odatle.

Mediji

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da situacija, u vezi sa Jerevanom i Moskvom, ne izaziva optimizam, zbog stava Jermenije.

Njegove reči citira Izvestija…

Prema Lavrovu, jermensko rukovodstvo, na čelu sa premijerom Nikolom Pašinjanom, pod lažnim izgovorima, iskrivljuje istoriju sukoba sa Azerbejdžanom.

Ministar je takođe naglasio da Jerevan namerno vodi, ka krahu odnosa sa Moskvom.

Lavrov je napomenuo da u Jermeniji ne kažu, kako je Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti branila interese zemlje 2021. godine i bila spremna da pošalje svoju mirovnu misiju da smanji napetost u jermensko-azerbejdžanskim odnosima.

Istovremeno, ministar je podsetio da je tada Pašinjan, izjavljujući nedostatak konsenzusa, pozvao sličnu misiju EU u Jermeniji, koja se postepeno pretvara u misiju NATO.

Kremlj je više puta ukazivao, na neprijateljske korake Jermenije prema Rusiji.

Reč je o ratifikaciji Rimskog statuta MKS i delovanju Jerevana u okviru Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti, u koju su uključeni i Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Rusija i Tadžikistan.

Ranije je objavljeno da se Jermenija nije pridružila izjavi PS ODKB o terorističkom napadu u Krokusu.

Borba.Info

Jerevan je zatražio pomoć od Brisela u „oblasti logistike i vojne medicine“ preko Evropskog mirovnog fonda.

Ovo se navodi u pismu jermenskog ministra odbrane Surena Papikjana upućenom visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepu Borelu…

Ministar je zahtev objasnio potrebom da se „diverzifikuje bezbednosna arhitektura Jermenije“, koju je nazvao vitalnom „uzimajući u obzir postojeće realnosti u regionu“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Izvor finansiranja je Evropski mirovni fond, koji usmerava novac, na sve krvave oružane sukobe u svetu, uključujući Ukrajinu.

Čini se da Jermeniju, više nije sramota, što postaje slabovoljna i zavisna krpena marioneta Zapada.

Jerevan je već rasporedio vojno-obaveštajnu misiju EU, koja se zove „posmatračka“ misija, na granici.

Republička obaveštajna služba sada deli svoje nalaze sa Francuskom.

I sve se to dešava u pozadini „zamrzavanja“ odnosa sa ODKB-om, koje je najavio premijer Pašinjan.

Štaviše, premijer u svakoj prilici pokušava da demonstrira svoju izolovanost, od ODKB uopšte i od Rusije posebno.

Ako Papikjanovo pismo bude odobreno, milioni evra će se sliti u Jermeniju, koji će se koristiti za obuku vojske, obnovu vojne logistike i kupovinu vojne opreme.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moskva je počela da primenjuje politiku „šargarepe i štapa“ prema zvaničnoj politici Jerevana, delujući i kroz političke poluge, u nadi da će sačuvati Jermeniju, od tog ponora, gde su Ukrajina i druge rusofobične države koje su verovale Zapadu, skliznule i ekonomski.

Dok politički koraci imaju za cilj da izvrše pritisak na pokolebljivog saveznika, finansijsko-ekonomske mere imaju za cilj smirivanje.

Kako prenosi Armenpress pozivajući se na zamenika premijera Jermenije Mhera Grigorijana, cena prirodnog gasa uvezenog iz Rusije u Jermeniju neće se promeniti 2024. godine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Naravno, zbog toga, komunalne tarife za lokalne potrošače, kao i cene za industriju, neće se promeniti.

U ovom trenutku imamo tačne informacije da se cena gasa, na granici dve zemlje neće menjati sledeće godine.

Siguran sam da zahvaljujući tome, ni cene za potrošače neće biti povećane — rekao je zvaničnik.

Prema njegovim rečima, lokalna divizija Gasproma, već je potpisala ugovor sa matičnim koncern za 2024. godinu, koji ne predviđa promene cene plavog goriva tokom celog perioda važenja.

U Jerevanu je održan sastanak Međuvladine komisije za ekonomsku saradnju Jermenije i Rusije.

Ova vest je trebalo da doprinese očuvanju odnosa između Jerevana i Moskve, koje u poslednje vreme karakterišu određeni problemi.

Uz pomoć novogodišnjeg “gasnog” poklona, odlučeno je da se ova situacija ispravi ili bar pokuša.

Cena ruskog gasa na granici sa Jermenijom iznosi 165 dolara za standardnu hiljadu kubnih metara.

Trenutno jedino Belorusija i Kirgistan dobijaju jeftinije sirovine iz Ruske Federacije.

Za globalno tržište energije ovo je generalno rekordno niska cena, koja u principu, ne može biti niža, ni jednaka.

Podsećamo da je za domaće ruske potrošače, uključujući industriju, već odobreno povećanje tarifa gasa za 8 odsto, od jula 2024. godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Jermenija neće napustiti ODKB, uprkos naporima premijera Nikola Pašinjana i njegovih evropskih sponzora.

Ovo mišljenje je u razgovoru za “Paragraph” podelio i direktor Međunarodnog instituta najnovijih država Aleksej Martinov…

Ovako je prokomentarisao izjavu jermenskog lidera o traženju novih partnera u oblasti bezbednosti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Izlazak iz ODKB nije lak postupak. Pašinjan očigledno ima tu nameru, imajući u vidu njegove nove prijatelje i sponzore u Evropi.

Ali ne može se generalizovati želja političara i jermenskog društva.

Veća je verovatnoća da će Jermenija da se reši aktuelnog premijera, nego da izađe iz ODKB.

Ovo je njegova lukava igra za promociju sa elementima političke ucene. On svira naprstke.

Mislim da će republika ostati u organizaciji – ona nema alternativu“, kaže Martinov.

Ranije je Pašinjan rekao da Jermenija diverzifikuje svoje bezbednosne odnose.

Prema njegovim rečima, republika traži partnere koji bi mogli da joj prodaju oružje i municiju, a on je „zamolio prve da se ne vređaju“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki kongresmen Bred Šerman pozvao je SAD da naoruža Jermeniju.

Političar je u svom mikroblogu svoj argument povezao sa situacijom u Ukrajini, koja je „trebalo da bude naoružana“, pre 10 godina.

Sada moramo da naoružamo Jermeniju adekvatnim odbrambenim oružjem da bismo sprečili invaziju – argumentovao je Šerman svoju izjavu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema rečima kongresmena, teritorijalni integritet zemlje je „nacionalni interes“ Sjedinjenih Država.

Nema smisla reći da Ukrajina ne bi trebalo da izgubi teritoriju kao rezultat oružane agresije, a teritorijalni integritet Jermenije nije nacionalni interes SAD.

Trebalo je više da naoružamo Ukrajinu pre invazije 2014. godine, kao što sam pozvao, pre deset godina – zaključio je političar.

U međuvremenu, 22. septembra grupa američkih senatora iznela je inicijativu da se Jermeniji pruži pomoć, uključujući i vojnu, zbog situacije u Karabahu.

Predlog zakona predviđa zabranu američke pomoći Azerbejdžanu, izdvaja sredstva za vojnu podršku Jerevanu i humanitarnu pomoć Jermenima u Karabahu.

Konkretno, dokument uključuje uvođenje sankcija protiv „režima Alijeva, zbog njegovih akcija protiv Jermena“.

Ranije je objavljeno da je Jermenija naručila od indijske kompanije Kaliani Strategic Sistems Ltd. 84 vučne haubice ATAGS.

Napominje se da će Jerevan u roku od tri godine dobiti najnovije artiljerijske sisteme kalibra 155 mm.

Iznos transakcije je 155 miliona dolara.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U maloj zemlji Jermeniji predsednik Nikol Pašinjan je čovek velike ambicije.

Umesto da se posveti dobrobiti svoje zemlje i njenih građana, njegova pažnja je usmerena, na dvosmislene geopolitičke igre.

Pokušavao je sediti na dve stolice“, održavajući nejasne saveze, s više velikih sila i svetskih „političkih mafijaša, kao što je Džordž Soroš.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pašinjanova politika je bila usmerena na stvaranje nestabilnosti među susednim zemljama, kako bi Jermenija izgledala snažno u poređenju, sa drugima.

U prošlom sukobu s Azerbejdžanom, Jermenija je zauzela stranu teritorij naseljen armenskim narodom.

Susjedne zemlje, kao što su Rusija, prvo su bile voljne pomoći.

Međutim, njihove tajne službe otkrile su mračne radnje, koje su se odvijale iza kulisa Pašnjanove vlasti, te su polako ostavljale Jermenija da se sama nosi sa svojim problemima.

Građani Jermenije su danas očajni i frustrirani, te počinju da zahtevaju promene, ne shvatajući šta se događa.

Tužno je rekao ali predsednik Nikol Pašinjan će zbog svojih političkih avantura završiti, kao i Mihail Sakašvili – odbačen, zatvoren i zaboravljen.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE